Данас је, између осталог, и Светски дан поезије, који се већ двадесетак година (од 1999) обележава сваког 21. марта.
А шта песму чини песмом? Погледајте у овом кратком видеу, у којем је реч не само о поезији у уобичајеном, „класичном“ смислу речи, већ и о поезији савремених музичара.
Југослав је пета књига драматуршкиње и новинарке Другог програма Радио Београда Ане Вучковић, сараднице магазина Милица и City, ауторке романа Епоха липса јуче (2003), Lust’n’Dust (2004), Плишани солитер (2007) и Surfing Serbia (2012).
Саша Илић је ко-аутор (са Драганом Бошковићем) каталошке приче Одисеј, аутор романа Берлинско окно (стипендија фондације „Борислав Пекић“ за роман у настајању; ужи избор за НИН-ову награду за 2005. годину) и Пад Колумбије, збирки прича Предосећање грађанског рата, Душановац. Пошта: календарске приче и Лов на јежеве; један од оснивача и првих уредника подлиска односно „културно-пропагандног комплета“ Бетон (од 2006. до 2013), један је од уредника (са Јетоном Незирајем) антологије савремене косовске драме Лет изнад косовског позоришта, уредник и један од оснивача Радничке комуне Линкс, уредник издавачке делатности у Народној библиотеци Србије, један од аутора Пешчаника… Један је од уметничких директора (са Јетоном Незирајем и Алидом Бремер) међународног књижевног фестивала Полип, који се од од 2010. одржава у Приштини.
ИК Штрик и Народна библиотека Бор представљају
Посетиоци књижевне вечери моћи ће и да купе издања ИК Шрик.
Завичајно одељење Народне библиотеке Бор поводом 110 година од оснивања Социјалистичке читаонице у Злоту, где је пре 150 година отворена и прва читаоница на простору матичности данашње Народне библиотеке Бор, организује предавање Милоша Баковића Јаџића
Сажетак излагања
Многе цивилизацијске тековине које данас узимамо здраво за готово – попут општег права гласа, радног законодавства, образовног и здравственог система – настале су понајпре дуготрајним борбама радничког покрета. Његов политички израз је у Србији с почетка XX века представљала Српска социјалдемократска партија (ССДП). Она је много улагала у образовање својих чланова и симпатизера, између осталог, покретањем радничких школа, агитационе библиотеке, разних часописа, али и социјалистичких читаоница. Колики је био њихов значај, посебно по селима, ако имамо у виду чињеницу даје ССДП годинама гајила скепсу спрам друштвеног потенцијала сељаштва? Како се тада, а како се данас схвата опсег јавних добара и где је њихово место у триптиху економије, културе и политике?
Део грађе Завичајног одељења Народне библиотеке Бор однедавно је доступан и путем Еуропеане, најбогатијег и најразноврснијег дигиталног репозиторијума европског културног наслеђа, библиотечке, музејске, архивске и друге грађе. У оквиру колекције посвећене индустријском наслеђу, која је део разуђеног пројекта под називом Европа на послу (Europe at Work), постављена је галерија под називом „Рудници и рудари“, у којој се налазе и фотографије настале у и око борских рудника.
Збирка изабраних фотографија доступна је и путем Дигиталне Народне библиотеке Србије, под називом „Борски рудници“.
Текст о рударству у Бору за блог Еуропеане написао је колега Саша Илић (Народна библиотека Србије).
Путем Еуропеане, која подстиче не само коришћење и упознавање најразличитијих наслеђа, већ и учешће у изградњи дигиталних објеката везаних за наслеђе, можете да поделите и своју причу тј. сопствена искуства везана за рад и посао, на српском или језику по вашем избору. Детаљније на: https://blog.europeana.eu/2019/09/europe-at-work-explore-industrial-heritage-and-share-your-story-of-working-life/
У суботу, 9.11.2019, у Народној библиотеци Бор одржан је акредитовани семинар ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР У САВРЕМЕНОМ ОБРАЗОВНОМ ОКРУЖЕЊУ.
Предавачи су били: Биљана Лукић, професор разредне наставе у ОШ „Милица Павловић“ Чачак и колеге библиотекари из Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку Дубравка Илић и Александар Вукајловић.
Циљеви семинара су да се ојачају компетенције школских библиотекара за стручно библиотечко пословање и да се школски библиотекари мотивишу за примену пројектног метода, тематског планирања и радионичарског рада.
Семинару је присуствовало 20 школских библиотекара из мреже матичности Народне библиотеке Бор.
У четвртак 30. 10. 2019, у Народној библиотеци Бор, одржан је акредитовани семинар РЕСУРСИ ИНТЕРНЕТА ЗА БОЉЕ ДРУШТВО: ОТВОРЕНА НАУКА – ДОКУМЕНТИ И ИЗВОРИ.
Предавачи су биле Дејана Каваја Станишић и Александра Поповић (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд).
Циљ семинара био је да се полазници упознају са идејом отворене науке и различитим аспектима доступности и примене докумената и извора у отвореном приступу. За
библиотекаре као посреднике у научно-истраживачком процесу значајна је примена ових знања у претраживању, публиковању радова, прављењу дигиталних репозиторијума, њихових регистара, коришћењу отворених архива, едукативних платформи…
Семинару су присуствовали библиотекари Народне библиотеке Бор, Народне библиотеке Мајданпек и библиотеке Техничког факултета Бор.
Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара.
Изложба је део истоименог дугорочног међународног пројекта истраживања, заштите и ревитализације индустријског односно рударског наслеђа на подручју некадашњих Југословенских република (а од 2017. и шире у региону), који спроводи удружење „Рудници културе: регионална сурадничка платформа“ (Лабин, Хрватска), чија је чланица ове године постала и Народна библиотека Бор.
Селектор и аутор концепта изложбе је хрватски ликовни критичар и кустос Бранко Франчески (Branko Franceschi), а аутор поставке је Дамир Стојнић, уметник и професор на Академији примењених уметности у Ријеци, члан удружења Labin Art Express XXI.
Посетиоци изложбе ће у сали и депоу Народне библиотеке Бор, до 18. 10. 2019, моћи да виде (чују, опипају…) скулптуре, инсталације, видео радове, анимиране и документарне филмове, 3Д принтове и друга мултимедијална дела десетак аутора односно уметничких колектива из Србије, Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Румуније, Македоније и Албаније, као што су Лајбах, Желимир Жилник, Аутопсија и други (Потпуни списак аутора и дела је у детаљном саопштењу за медије организатора изложбе и координатора пројекта: Rudnici kulture_Bor)
Досадашње резултате пројекта „Рудници културе“, укључујући и дигитализовану грађу везану за рударско наслеђе, можете погледати на званичном сајту.
У читаоници Народне библиотеке Бор можете погледати и монографију Рудници културе, те њену проширену енглеску верзију, што су, такође, резултати овог пројекта.
О животу и последњим стиховима мађарског песника и борског логораша Миклоша Раднотија, Кишевом преводу тих песама, историјском контексту у којем су настајале и пронађене, о концепцији саме публикације и бројним поводима за њено објављивање говорили су Александар Зограф, аутор стрипа о Раднотијевој борској бележници (објављеног и у Италији и у Јапану), проф. др Зоран Пауновић, аутор есеја о последњем Раднотијевом делу и Кишевом преводу песама које чине тзв. Борску бележницу, и Драган Стојменовић, уредник публикације.
