Сви чланци од Виолета Стојменовић

Завичајно одељење, ИНФОРМАЦИЈЕ, Програми

Рудници културе у Бору

Петак 4. 10. 2019, 20 сати

Отварање изложбе „Рудници културе: од индустријске до умјетничке револуције“ (Labin Art Express XXI).

Изложба је део истоименог дугорочног међународног пројекта истраживања, заштите и ревитализације индустријског односно рударског наслеђа на подручју некадашњих Југословенских република (а од 2017. и шире у региону), који спроводи удружење „Рудници културе: регионална сурадничка платформа“ (Лабин, Хрватска), чија је чланица ове године постала и Народна библиотека Бор.

Селектор и аутор концепта изложбе је хрватски ликовни критичар и кустос Бранко Франчески (Branko Franceschi), а аутор поставке је Дамир Стојнић, уметник и професор на Академији примењених уметности у Ријеци, члан удружења Labin Art Express XXI.

Посетиоци изложбе ће у сали и депоу Народне библиотеке Бор, до 18. 10. 2019, моћи да виде (чују, опипају…) скулптуре, инсталације, видео радове, анимиране и документарне филмове, 3Д принтове и друга мултимедијална дела десетак аутора односно уметничких колектива из Србије, Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Румуније, Македоније и Албаније, као што су Лајбах, Желимир Жилник, Аутопсија и други (Потпуни списак аутора и дела је у детаљном саопштењу за медије организатора изложбе и координатора пројекта: Rudnici kulture_Bor)

Досадашње резултате пројекта „Рудници културе“, укључујући и дигитализовану грађу везану за рударско наслеђе, можете погледати на званичном сајту.

У читаоници Народне библиотеке Бор можете погледати и монографију Рудници културе, те њену проширену енглеску верзију, што су, такође, резултати овог пројекта. 

Догодило се...

Бележнице у Музеју Војводине

У среду, 25. 9. 2019, у Музеју Војводине у Новом Саду, представљене су, по позиву, Борске бележнице Александра Зографа, Миклоша Раднотија и Зорана Пауновића– публикација коју је Народна библиотека Бор објавила ове године.

О животу и последњим стиховима мађарског песника и борског логораша Миклоша Раднотија, Кишевом преводу тих песама, историјском контексту у којем су настајале и пронађене, о концепцији саме публикације и бројним поводима за њено објављивање говорили су Александар Зограф, аутор стрипа о Раднотијевој борској бележници (објављеног и у Италији и у Јапану), проф. др Зоран Пауновић, аутор есеја о последњем Раднотијевом делу и Кишевом преводу песама које чине тзв. Борску бележницу, и Драган Стојменовић, уредник публикације.

Бележница бр. 37-38

Нови двоброј Бележнице

ПОВОДОМ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ БЕЛЕЖНИЦЕ

Године 1999. Народна библиотека Бор почела је да издаје Бележницу као информативно, едукативно и средство комуникације са корисницима, локалним заједницама, колегама широм Србије и другим заинтересованим лицима. Циљ листа био је да се широј јавности представе сталне и периодичне активности, стручни рад и интереси/интересовања Народне библиотеке Бор, те да се потенцијална публика, а најпре чланови библиотеке, информишу о набавци, актуелним библиотечко-информационим услугама и културно-едукативним програмима.
Лист је покренут на 130. годишњицу оснивања читаонице у селу Злоту, прве читаонице на подручју завичајности Народне библиотеке Бор и прве сеоске читаонице у Србији, која се поклопила са 90. годишњицом Социјалистичке читаонице коју су, такође у Злоту, основали учитељ Милан Поповић и рудар–социјалиста, истакнути члан радничког покрета Петар Радовановић. С обзиром на то да се први број новооснованог гласила припремао у току бомбардовања Србије, покретање листа имало је, макар за раднике библиотеке, чланове редакције и ауторе прилога, сем информативно-комуникативног и комеморативног, и политичко значење, представљајући
се као чин пркоса и отпора културе политици односно агресији и деструкцији. За објављивање текстова у Бележници убрзо су се заинтересовале и колеге из библиотека којима је Народне библиотека Бор матична, а затим и други, тако да се круг сталних и повремених стручних и других сарадника листа, а самим тим и његов тематски опсег, значајно проширио. Од двоброја 20–21 (2009) Бележница, због обима и природе радова објављиваних у њој, постаје часопис. Због тога је од бр. 22 у потпуности редизајнирана: уместо „бележничког“ А4 формата и
грубог, рециклираног папира, од 2010. Бележница се штампа на кунстдруку, са таблама у боји као граничницима између рубрика. Нови формат је квадратни: 20 х 20 cm.
Прва четири броја Бележнице уредила је Јелица Живковић, тадашњи руководилац Матичне службе Народне библиотеке Бор. Бројеве 5, 6 и 7 уредио је библиотекар Горан Миленковић, док је од бр. 8, закључно са бр. 27 главна и одговорна уредница Бележнице Ана Јанковић, руководилац Одељења за набавку и обраду библиотечке грађе.

У овом двоброју можете прочитати и осврте претходних уредника на дводеценијску историју Бележнице. И штампано и онлајн издање бр. 37-38 бесплатно су доступни свим заинтересованим читаоцима.

Фотографије на корицама и таблама овог двоброја Бележнице дело су Стефана Ђорђевића, документарног фотографа, редитеља и сниматеља из Бора.

Програми

Океан Маша

23. 9. 2019, 9:55

двориште Гимназије „Бора Станковић“

Публици се представља и са ученицима разговара Маша Сеничић, песникиња (Океан; Повремена попут викенд-насеља), драматуршкиња, сценаристкиња (Инкарнација), уредница портала Before/After, чланица редакције магазина Милица за област уметности, ко-селекторка Храброг Балкана на Фестивалу ауторског филма…

Програме у оквиру пројекта „Штиво“ припремају и воде ученици борских основних школа

Пројекат реализује Асоцијација за развој Бора у сарадњи са Народном библиотеком Бор. Програм је отворен за јавност.

Програми

Стефан Јањић у пет до десет

Уторак 17. 9. 2019, 9:55, двориште Гимназије „Бора Станковић“ у Бору

Књижевни матине са Стефаном Јањићем, аутором романа Ништа се није десило (2017; 2019), уредником Фејк њуз трагача, координатором Новосадске новинарске школе, асистентом на Одсеку за медијске студије Филозофског факултет у Новом Саду.

Књижевне програме у оквиру пројекта „Штиво: извођење књижевности са младима за младе“ припремају и воде ученици борских средњих школа.

Програм припрема и води Илија Ђурић, ученик Гимназије „Бора Станковић“.

Пројекат је подржан на конкурсу Града Бора за пројекте од јавног значаја у култури, а  реализује га Асоцијација за развој Бора, у сарадњи са Народном библиотеком Бор.

Програми

Мухарем Баздуљ у Народној библиотеци Бор

Добро дошли!

Романописац и приповедач,  есејиста, преводилац, награђивани новинар и колумниста Времена, Политике…, сарајевског Ослобођења, аутор неизмерне ерудиције и елоквенције, чија вештина асоцирања, стилског уобличавања и онеобичавања сваку тему чини занимљивом до детаља, изванредан познавалац класичне књижевности и популарне културе, ангажовани интелектуалац… са нама разговара о својим књигама, књижевности, медијима и новинарству, о темама којима се у својим текстовима бави, а пре свега о романима Лутка од марципана (2016) и Квадратни корен из живота (2018).

Програми

Бојан Марјановић у пет до десет

Уторак 10. 9. 2019, 9:55, двориште Гимназије „Бора Станковић“ у Бору

Књижевни матине с Бојаном Марјановићем, аутором романа Сутра ћемо и збирки поезије Поезија, политика, порнографија и Између два рата, уредником магазина Лицеулице.

Плакат и најаву за Бојаново гостовање осмислиле су Ива, Ана и Магдалена, ученице Гимназије „Бора Станковић“ у Бору

Програм припремају и воде ученици борских средњих школа, у оквиру пројекта „Штиво: извођење књижевности с младима за младе“, подржаног на конкурсу Града Бора за пројекте од јавног значаја у култури. Пројекат реализује Асоцијација за развој Бора, у сарадњи са Народном библиотеком Бор.

Циљеви пројекта:

  • Приближавање савремене књижевности младих аутора младима у Бору;
  • Вршњачко подстицање интересовања средњошколаца за књижевност и читање;
  • Развијање културних потреба и интересовања младих; популаризација читања међу младима;
  • Иновирање културних и књижевних програма за младе;
  • Непосредан контакт и интеракција младих стваралаца и публике;
  • Обука средњошколаца који се пријаве за учешће у реализацији пројекта за припрему, организацију и вођење књижевних програма, комуникацију са публиком,
    медијско представљање књижевности.

P. S. Бојан Марјановић, тада студент новинарства, освојио трећу награду на Конкурсу Народне библиотеке Бор за необјављену кратку причу 2012. године. Прича „Бог изјављује саучешће деди Миловану“ објављена је у 26. броју Бележнице (стр. 64-66). 

Дечије одељење, ИНФОРМАЦИЈЕ, Програми

Micro: bit i Boson za iznajmljivanje

Od početka maja 2019. godine članovi Narodne biblioteke Bor mogu da pozajmljuju i mikro bitove (minijaturni programibilni računari), sa ili bez kompleta modula za njihovu nadogradnju (Boson set sadrži pločicu za nadogradnju mikro bita sa 6 pinova, ulazom za slušalice i sl., senzore za pokret, zvuk itd., traku sa led diodama u boji, mini servo, minijaturni ventilator itd.)

Uređaji su donacija IRIM-a u okviru projekta „Digitalni građanin“.

Razmena poruka. Sadržaj poruka može biti tekstualan ili vizuelan, po želji.

Za programiranje mikro bita koristi se onlajn uređivač koda (https://makecode.microbit.org/#editor) ili aplikacija za mobilni telefon (https://play.google.com/store/apps/details?id=com.samsung.microbit&hl=en), ali se ovaj uređaj može programirati i uz pomoć Jave ili Pajtona: https://microbit.org/code/

Za korišćenje trake sa led diodama, servo motora ili uparivanje sa mobilnim telefonom/tabletom, potrebno je preuzeti odgovarajuću ekstenziju (polje Extensions u blok editoru).

Narodna biblioteka Bor organizovala je i pet radionica za učenike viših razreda osnovnih škola, tokom kojih su polaznici u samoj biblioteci isprobavali programiranje mikro bitova i dodataka. Bibliotekarima je u realizaciji radionica pomogao programer Viktor Branković.

ИНФОРМАЦИЈЕ, Програми

Владимир Пиштало у Народној библиотеци Бор

21. 5. 2019, 19 сати

Владимир Пиштало, добитник НИН-ове награде за роман Тесла, портрет међу маскама, представља Сунце овог дана: писмо Андрићу и своју нову књигу Значење џокера. О књигама ће, поред аутора, говорити и Ненад Шапоња, уредник у ИК „Агора“, која објављује Изабрана дела Владимира Пиштала.

ПРОГРАМИ

„Скоројевићи су одвајкада у моди“

16. 5. 2019, 19 сати

Представљање књиге

Нама не свиће ни кад устанемо

Милена Миливојевића.

О књизи нашег суграђанина која је, заједно са Афоризмима Вукомана Бошковића, добила награду за најбољу књигу сатире на српском језику у 2018, а коју додељује Удружење књижевника Србије, поред аутора, говориће и сатиричари, чланови жирија за доделу Награде Витомир Теофиловић и Александар Чотрић.

Прва награда УКС-а за сатиричну књигу на српском језику за 2018. Ауторов портрет: Новица Станковић Лукин, сликар из Бора. Карикатура: Тошо Борковић

Завичајни аутор Милен Миливојевић до сада је објавио 23 књиге песама и сатиричне прозе, од којих су девет збирке афоризама, којима се у последњих неколико година сасвим посветио. Заступљен је како у Енциклопедији афоризама, тако и у више антологијских избора ове кратке сатиричне и хумористичке врсте.

У књизи Нама не свиће ни кад устанемо (Алма, Београд, 2018) сакупљени су афоризми које је Милен објављивао у Јежу, Вечерњим новостима, Политици и низу других домаћих и регионалних гласила.

Добро нам иде. А лоше остаје.