Сви чланци од Виолета Стојменовић

Поводом јубилеја

Петак 15. 11. 2019, 18 сати

Завичајно одељење Народне библиотеке Бор поводом 110 година од оснивања Социјалистичке читаонице у Злоту, где је пре 150 година отворена и прва читаоница на простору матичности данашње Народне библиотеке Бор, организује предавање Милоша Баковића Јаџића

ССДП И ИДЕЈА ЈАВНОГ ДОБРА – Значај социјалистичких читаоница у Србији с почетка XX века

Милош Баковић Јаџић је социолог и политички активиста из Београда. Члан је Центра за политике еманципације и Левог самита Србије. Један је од покретача Студија социјализма и предавача на политичкој школи Форума Рома Србије. Дугогодишњи је предавач и на синдикалним форумима и семинарима. Аутор је кратке студије „Димитрије Туцовић и Српска социјалдемократија у време Балканских ратова и Првог светског рата“ (Rosa Luxemburg Stiftung SEE, Београд, 2014).

Сажетак излагања
Многе цивилизацијске тековине које данас узимамо здраво за готово – попут општег права гласа, радног законодавства, образовног и здравственог система – настале су понајпре дуготрајним борбама радничког покрета. Његов политички израз је у Србији с почетка XX века представљала Српска социјалдемократска партија (ССДП). Она је много улагала у образовање својих чланова и симпатизера, између осталог, покретањем радничких школа, агитационе библиотеке, разних часописа, али и социјалистичких читаоница. Колики је био њихов значај, посебно по селима, ако имамо у виду чињеницу даје ССДП годинама гајила скепсу спрам друштвеног потенцијала сељаштва? Како се тада, а како се данас схвата опсег јавних добара и где је њихово место у триптиху економије, културе и политике?

фотографије борских рудника и рудара и у Еуропеани

Део грађе Завичајног одељења Народне библиотеке Бор однедавно је доступан и путем Еуропеане, најбогатијег и најразноврснијег дигиталног репозиторијума европског културног наслеђа, библиотечке, музејске, архивске и друге грађе. У оквиру колекције посвећене индустријском наслеђу, која је део разуђеног пројекта под називом Европа на послу (Europe at Work), постављена је галерија под називом „Рудници и рудари“, у којој се налазе и фотографије настале у и око борских рудника.

Збирка изабраних фотографија доступна је и путем Дигиталне Народне библиотеке Србије, под називом „Борски рудници“.

Текст о рударству у Бору за блог Еуропеане написао је колега Саша Илић (Народна библиотека Србије).

Путем Еуропеане, која подстиче не само коришћење и упознавање најразличитијих наслеђа, већ и учешће у изградњи дигиталних објеката везаних за наслеђе, можете да поделите и своју причу тј. сопствена искуства везана за рад и посао, на српском или језику по вашем избору. Детаљније на: https://blog.europeana.eu/2019/09/europe-at-work-explore-industrial-heritage-and-share-your-story-of-working-life/

Семинар за школске библиотекаре

У суботу, 9.11.2019, у Народној библиотеци Бор одржан је акредитовани семинар ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР У САВРЕМЕНОМ ОБРАЗОВНОМ ОКРУЖЕЊУ.

Предавачи су били: Биљана Лукић, професор разредне наставе у ОШ „Милица Павловић“ Чачак и колеге библиотекари из Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку Дубравка Илић и Александар Вукајловић.

Циљеви семинара су да се ојачају компетенције школских библиотекара за стручно библиотечко пословање и да се школски библиотекари мотивишу за примену пројектног метода, тематског планирања и радионичарског рада.

Семинару је присуствовало 20 школских библиотекара из мреже матичности Народне библиотеке Бор.

Одржан семинар о отвореној науци

У четвртак 30. 10. 2019, у Народној библиотеци Бор, одржан је акредитовани семинар РЕСУРСИ ИНТЕРНЕТА ЗА БОЉЕ ДРУШТВО: ОТВОРЕНА НАУКА – ДОКУМЕНТИ И ИЗВОРИ.
Предавачи су биле Дејана Каваја Станишић и Александра Поповић (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд).
Циљ семинара био  је да се полазници упознају са идејом отворене науке и различитим аспектима доступности и примене докумената и извора у отвореном приступу. За
библиотекаре као посреднике у научно-истраживачком процесу значајна је примена ових знања у претраживању, публиковању радова, прављењу дигиталних репозиторијума, њихових регистара, коришћењу отворених архива, едукативних платформи…

Семинару су присуствовали библиотекари Народне библиотеке Бор, Народне библиотеке Мајданпек и библиотеке Техничког факултета Бор.

Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара.

Рудници културе у Бору

Петак 4. 10. 2019, 20 сати

Отварање изложбе „Рудници културе: од индустријске до умјетничке револуције“ (Labin Art Express XXI).

Изложба је део истоименог дугорочног међународног пројекта истраживања, заштите и ревитализације индустријског односно рударског наслеђа на подручју некадашњих Југословенских република (а од 2017. и шире у региону), који спроводи удружење „Рудници културе: регионална сурадничка платформа“ (Лабин, Хрватска), чија је чланица ове године постала и Народна библиотека Бор.

Селектор и аутор концепта изложбе је хрватски ликовни критичар и кустос Бранко Франчески (Branko Franceschi), а аутор поставке је Дамир Стојнић, уметник и професор на Академији примењених уметности у Ријеци, члан удружења Labin Art Express XXI.

Посетиоци изложбе ће у сали и депоу Народне библиотеке Бор, до 18. 10. 2019, моћи да виде (чују, опипају…) скулптуре, инсталације, видео радове, анимиране и документарне филмове, 3Д принтове и друга мултимедијална дела десетак аутора односно уметничких колектива из Србије, Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Румуније, Македоније и Албаније, као што су Лајбах, Желимир Жилник, Аутопсија и други (Потпуни списак аутора и дела је у детаљном саопштењу за медије организатора изложбе и координатора пројекта: Rudnici kulture_Bor)

Досадашње резултате пројекта „Рудници културе“, укључујући и дигитализовану грађу везану за рударско наслеђе, можете погледати на званичном сајту.

У читаоници Народне библиотеке Бор можете погледати и монографију Рудници културе, те њену проширену енглеску верзију, што су, такође, резултати овог пројекта. 

Бележнице у Музеју Војводине

У среду, 25. 9. 2019, у Музеју Војводине у Новом Саду, представљене су, по позиву, Борске бележнице Александра Зографа, Миклоша Раднотија и Зорана Пауновића публикација коју је Народна библиотека Бор објавила ове године.

О животу и последњим стиховима мађарског песника и борског логораша Миклоша Раднотија, Кишевом преводу тих песама, историјском контексту у којем су настајале и пронађене, о концепцији саме публикације и бројним поводима за њено објављивање говорили су Александар Зограф, аутор стрипа о Раднотијевој борској бележници (објављеног и у Италији и у Јапану), проф. др Зоран Пауновић, аутор есеја о последњем Раднотијевом делу и Кишевом преводу песама које чине тзв. Борску бележницу, и Драган Стојменовић, уредник публикације.

Нови двоброј Бележнице

ПОВОДОМ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ БЕЛЕЖНИЦЕ

Године 1999. Народна библиотека Бор почела је да издаје Бележницу као информативно, едукативно и средство комуникације са корисницима, локалним заједницама, колегама широм Србије и другим заинтересованим лицима. Циљ листа био је да се широј јавности представе сталне и периодичне активности, стручни рад и интереси/интересовања Народне библиотеке Бор, те да се потенцијална публика, а најпре чланови библиотеке, информишу о набавци, актуелним библиотечко-информационим услугама и културно-едукативним програмима.
Лист је покренут на 130. годишњицу оснивања читаонице у селу Злоту, прве читаонице на подручју завичајности Народне библиотеке Бор и прве сеоске читаонице у Србији, која се поклопила са 90. годишњицом Социјалистичке читаонице коју су, такође у Злоту, основали учитељ Милан Поповић и рудар–социјалиста, истакнути члан радничког покрета Петар Радовановић. С обзиром на то да се први број новооснованог гласила припремао у току бомбардовања Србије, покретање листа имало је, макар за раднике библиотеке, чланове редакције и ауторе прилога, сем информативно-комуникативног и комеморативног, и политичко значење, представљајући
се као чин пркоса и отпора културе политици односно агресији и деструкцији. За објављивање текстова у Бележници убрзо су се заинтересовале и колеге из библиотека којима је Народне библиотека Бор матична, а затим и други, тако да се круг сталних и повремених стручних и других сарадника листа, а самим тим и његов тематски опсег, значајно проширио. Од двоброја 20–21 (2009) Бележница, због обима и природе радова објављиваних у њој, постаје часопис. Због тога је од бр. 22 у потпуности редизајнирана: уместо „бележничког“ А4 формата и
грубог, рециклираног папира, од 2010. Бележница се штампа на кунстдруку, са таблама у боји као граничницима између рубрика. Нови формат је квадратни: 20 х 20 cm.
Прва четири броја Бележнице уредила је Јелица Живковић, тадашњи руководилац Матичне службе Народне библиотеке Бор. Бројеве 5, 6 и 7 уредио је библиотекар Горан Миленковић, док је од бр. 8, закључно са бр. 27 главна и одговорна уредница Бележнице Ана Јанковић, руководилац Одељења за набавку и обраду библиотечке грађе.

У овом двоброју можете прочитати и осврте претходних уредника на дводеценијску историју Бележнице. И штампано и онлајн издање бр. 37-38 бесплатно су доступни свим заинтересованим читаоцима.

Фотографије на корицама и таблама овог двоброја Бележнице дело су Стефана Ђорђевића, документарног фотографа, редитеља и сниматеља из Бора.

Океан Маша

23. 9. 2019, 9:55

двориште Гимназије „Бора Станковић“

Публици се представља и са ученицима разговара Маша Сеничић, песникиња (Океан; Повремена попут викенд-насеља), драматуршкиња, сценаристкиња (Инкарнација), уредница портала Before/After, чланица редакције магазина Милица за област уметности, ко-селекторка Храброг Балкана на Фестивалу ауторског филма

Програме у оквиру пројекта „Штиво“ припремају и воде ученици борских основних школа

Пројекат реализује Асоцијација за развој Бора у сарадњи са Народном библиотеком Бор. Програм је отворен за јавност.

Стефан Јањић у пет до десет

Уторак 17. 9. 2019, 9:55, двориште Гимназије „Бора Станковић“ у Бору

Књижевни матине са Стефаном Јањићем, аутором романа Ништа се није десило (2017; 2019), уредником Фејк њуз трагача, координатором Новосадске новинарске школе, асистентом на Одсеку за медијске студије Филозофског факултет у Новом Саду.

Књижевне програме у оквиру пројекта „Штиво: извођење књижевности са младима за младе“ припремају и воде ученици борских средњих школа.

Програм припрема и води Илија Ђурић, ученик Гимназије „Бора Станковић“.

Пројекат је подржан на конкурсу Града Бора за пројекте од јавног значаја у култури, а  реализује га Асоцијација за развој Бора, у сарадњи са Народном библиотеком Бор.

Мухарем Баздуљ у Народној библиотеци Бор

Добро дошли!

Романописац и приповедач,  есејиста, преводилац, награђивани новинар и колумниста Времена, Политике…, сарајевског Ослобођења, аутор неизмерне ерудиције и елоквенције, чија вештина асоцирања, стилског уобличавања и онеобичавања сваку тему чини занимљивом до детаља, изванредан познавалац класичне књижевности и популарне културе, ангажовани интелектуалац… са нама разговара о својим књигама, књижевности, медијима и новинарству, о темама којима се у својим текстовима бави, а пре свега о романима Лутка од марципана (2016) и Квадратни корен из живота (2018).