Емисија емитована 22. 3. 2018. Гошће: Лејла Каламујић, Асја Бакић, Тања Ступар Трифуновић
читаоница на 3. спрату Народне библиотеке Бор
Предавање чији су поводи, између осталих:
Сажетак предавања:
У години препуној обележавања најзначајнијих датума европске и светске историје, својим карактером посебно се издваја по много чему симптоматично обележавање двестоте
годишњице рођења Карла Маркса у његовом родном граду Триру у Немачкој маја ове године. Фарсичност овог догађаја огледала се у чињеници да је свечани говор о историјском наслеђу Марксовог дела одржао нико други до Жан-Клод Јункер, актуелни председник Европске комисије, утицајни протагониста политике неолиберализма, заступник интереса
крупног капитала у ЕУ и заговорник диктатуре слободног тржишта. Садржај контроверзног Јункеровог говора и ревизионистички карактер обележавања годишњице Марксовог рођења индикативни су за нашу тему утолико што показују у којој мери је историјски ревизионизам у међувремену учвршћен као владајућа идеологија узнапредовалог процеса контрареволуције.
Управо ово „међувреме“, које се унатраг историјски протеже до пораза револуционарне 1968. године и даље до за нас преломне 1948. (Резолуција Информбироа и први расцеп у тзв. Источном блоку ), затим 1918. (крај Првог рата и рођење Луја Алтисера), преко 1870. и 1848. (Париска комуна и револуција 1848), па све до 1818. (рођење Маркса) – представљаће референтни историјски оквир предавања посвећеног анализи начина идеолошког ревидирања
најважнијих датума у историји мишљења и практиковања универзалистичке политике револуционарне еманципације.
Супротстављајући се ревизионистичким прекрајањима симболичког значаја кључних датума светске историје с циљем симболичког брисања револуционарног потенцијала Марксове мисли, али и криминализацији целокупног историјског наслеђа социјализма уопште, предавањем ћемо
такође настојати да Алтисеров допринос теоријској и практичко-политичкој реартикулацији Марксовог дела представимо у сложеном историјско-политичком контексту друге половине 20. века, и да истовремено Алтисерова разматрања односа између филозофије и политике
истакнемо као незаобилазну теоријску референцу и уједно тачку политичког ослонца у мишљењу теоријских и практичних аспеката могућности револуционарног деловања у подједнако комплексној и деликатној ситуацији историјског актуалитета данашњице, обележеној успоном контрареволуције и хегемонијом идеологије историјског ревизионизма.
С аутором студије о Набокову (Гутачи бледе ватре), књиге есеја Историја, фикција, мит, преводиоцем Тарантуле Боба Дилана, Сакупљања вуне Пети Смит, романа и друге прозе Владимира Набокова (Погледај, Арлекине!, Прозирне ствари…), Џулијана Барнса (Шум времена, Ово личи на крај…), Делила, Курта Вонегата (Хокус покус) и професорем англо-америчке књижевности односно англофоне књижевности 19. и 20. века на факултетима у Београду и Новом Саду разговарамо о ауторима и делима које преводи и о којима је писао у есејима објављеним у новим књигама – Прозор у двориште, посвећена размишљањима о делима Шекспира, Блејка, ДеЛила, Остера, Харвуда, Црњанског, Сретена Марића, Џојса, Набокова и многих других, и Доба хероја, у којој је реч о Морисону, Хендриксу, Лу Риду, Дилану, Вудстоку… односно о везама књижевности и рокенрола у „херојској“ епохи ове (суп)културе.
Posted by Клуб књигољубаца on Среда, 22. август 2018.
Народна библиотека Бор
Изложба и представљање пројекта „Миленијалци пишу – улога младих у развоју рударства у Бору“.
На иницијативу Асоцијације за развој општине Бор, а под покровитељством компаније Ракита, редакција средњошколског информативног портала ИнФорум се током јула месеца, у оквиру пројекта “Миленијалци пишу – улога младих у развоју рударства у Бору”, бавила истраживањима односа младих Борана према рударству некада и сада.
На Дан рудара ће вам приказати шта су сазнали истражујући грађу Завичајног одељења Народне библиотеке Бор и разговарајући са различитим саговорницима.
Књига Све је у реду, чији је издавач Кретивни центар, која кроз исповести, тј. писма средњошколаца говори о (не)решивим психолошким, егзистенцијалним и социјалним проблемима тинејџера изазива велико интересовање младих, али и педагога, психолога, наставника у средњим школама, па је већ и драматизована.
О књизи, у којој су обједињење студије и анализе утицаја и ефеката одређених практичних јавних политика и институционализованих облика памћења на културу памћења и национални културни идентитет Срба у бившим Југославијама и садашњој Србији, говоре ауторка, проф. др Весна Ђукић (Факултет драмских уметности) и једна од рецензената, проф. др Дивна Вуксановић.
У фокусу истраживања ауторке је питање идентитета и како се он креира и рекреира с обзиром на памћење, при чему је у рукопису књиге памћење одређено не толико као историјски фактицитет, већ пре као културни феномен, а који се тиче одређене интерпретације, што је увек већ идеолошког карактера. (Дивна Вуксановић)
Дарко Тушевљаковић је приповедач, романописац и преводилац.
Актуелни је добитник Европске награде за књижевност за свој други роман Јаз (Архипелаг).
До сада је објавио две збирке прича и два романа.
Преводи стрипове.
Воли фантастику.
Године 2004. добио је Награду „Лазар Комарчић“ за најбољу новелу.
