Сви чланци од Виолета Стојменовић

Јавне библиотеке и Агенда 2030 Уједињених нација

Поводом Дана библиотекара Србије (14. децембар)

Међународна федерација библиотечких друштава (The International Federation of Library Associations and Institutions (IFLA)) 2016. године покренула је међународни програм заступања циљева одрживог развоја које су Уједнињене нације објавиле у виду Агенде 2030, установивши 17 циљева односно 169 резултата које треба остварити до 2030. године. Овом дугорочном раду на подизању свести свих грађана (а посебно доносилаца одлука) о циљевима одрживог развоја на националним, регионалним и глобалном нивоу, прикључило се и Библиотекарско друштво Србије, па и Народна библиотека Бор.

С обзиром на то да је за постизање жељених резултата један од предуслова слободан, нецензурисан и свима доступан приступ релевантним информацијама и сазнањима односно поузданим, проверљивим, добро организованим и претраживим изворима информација и знања, јасно је да је улога свих типова библиотека у промовисању и остваривању циљева одрживог развоја (потенцијално) велика, док  је само постојање (јавних) библиотек(ар)а кључни фактор за остваривање резултата зацртаних у оквиру циљева бр. 4 (квалитетно образовање), бр. 10 (смањење неједнакости) и бр. 16 (мир, правда и снажне институције).

Библиотеке поседују или омогућавају проналажење, приступ и/или преузимање података, информација и сазнања које свима, а нарочито маргинализованим, дискриминисаним и сиромашним особама и заједницама, помажу да остваре своја грађанска, економска, друштвена, политичка и културна права, да доносе информисане, свесне и аргументоване одлуке у вези са својим образовањем, запослењем и радом, здрављем, финансијама, потрошњом, коришћењем природних и других ресурса, животним стилом, политичким изборима…, да уче и примењују нове вештине и знања, да буду проактивни и продуктивни. 

Југославија у постјугословенским књижевностима

6. 12. 2018, 19 сати

О Југославији у постјугословенским књижевностима разговарамо са Сашом Ћирићем, уредником и водитељем радијске емисије о регионалним књижевностима Око Балкана (Радио Београд 2) и једним од уредника портала и подлиска Бетон.

 

Бетон, бр. 191, 16. 1. 2018

 

Емисија емитована 22. 3. 2018. Гошће: Лејла Каламујић, Асја Бакић, Тања Ступар Трифуновић

Предавање Милана Раките о Лују Алтисеру

3. 10. 2018, 19 сати

читаоница на 3. спрату Народне библиотеке Бор

Милан Ракита

„Луј Алтисер и ми у доба историјског ревизионизма“

Предавање чији су поводи, између осталих:

  • 100 година од рођења Луја Алтисера (1918–1990);
  • 50 година од тзв. „липањских гибања“ тј. студентских протеста у Београду али и широм света;
  • 200 година од рођења Карла Маркса (1818–1883);
  • 170 година од тзв. „пролећа народа“ (националних револуција широм Европе) и Манифеста Комунистичке партије Маркса и Енглеса

Сажетак предавања:

У години препуној обележавања најзначајнијих датума европске и светске историје, својим карактером посебно се издваја по много чему симптоматично обележавање двестоте
годишњице рођења Карла Маркса у његовом родном граду Триру у Немачкој маја ове године. Фарсичност овог догађаја огледала се у чињеници да је свечани говор о историјском  наслеђу Марксовог дела одржао нико други до Жан-Клод Јункер, актуелни председник Европске комисије, утицајни протагониста политике неолиберализма, заступник интереса
крупног капитала у ЕУ и заговорник диктатуре слободног тржишта. Садржај контроверзног Јункеровог говора и ревизионистички карактер обележавања годишњице Марксовог рођења индикативни су за нашу тему утолико што показују у којој мери је историјски ревизионизам у међувремену учвршћен као владајућа идеологија узнапредовалог процеса контрареволуције.
Управо ово „међувреме“, које се унатраг историјски протеже до пораза револуционарне 1968. године и даље до за нас преломне 1948. (Резолуција Информбироа и први расцеп у тзв. Источном блоку ), затим 1918. (крај Првог рата и рођење Луја Алтисера), преко 1870. и 1848. (Париска комуна и револуција 1848), па све до 1818. (рођење Маркса) – представљаће референтни историјски оквир предавања посвећеног анализи начина идеолошког ревидирања
најважнијих датума у историји мишљења и практиковања универзалистичке политике револуционарне еманципације.
Супротстављајући се ревизионистичким прекрајањима симболичког значаја кључних датума светске историје с циљем симболичког брисања револуционарног потенцијала Марксове мисли, али и криминализацији целокупног историјског наслеђа социјализма уопште, предавањем ћемо
такође настојати да Алтисеров допринос теоријској и практичко-политичкој реартикулацији Марксовог дела представимо у сложеном историјско-политичком контексту друге половине 20. века, и да истовремено Алтисерова разматрања односа између филозофије и политике
истакнемо као незаобилазну теоријску референцу и уједно тачку политичког ослонца у мишљењу теоријских и практичних аспеката могућности револуционарног деловања у подједнако комплексној и деликатној ситуацији историјског актуалитета данашњице, обележеној успоном контрареволуције и хегемонијом идеологије историјског ревизионизма.

О свевременој књижевности и херојима рокенрола са Зораном Пауновићем

Петак 21. 9. 2018, 19 сати

гост библиотеке: проф. др Зоран Пауновић

представљамо књиге Прозор у двориште (Геопоетика, 2017) и Доба хероја (Геопоетика, 2018)

С аутором студије о Набокову (Гутачи бледе ватре), књиге есеја Историја, фикција, мит, преводиоцем Тарантуле Боба Дилана, Сакупљања вуне Пети Смит, романа и друге прозе Владимира Набокова (Погледај, Арлекине!, Прозирне ствари…), Џулијана Барнса (Шум времена, Ово личи на крај…), Делила, Курта Вонегата (Хокус покус) и професорем англо-америчке књижевности односно англофоне књижевности 19. и 20. века на факултетима у Београду и Новом Саду разговарамо о ауторима и делима које преводи и о којима је писао у есејима објављеним у новим књигама – Прозор у двориште, посвећена размишљањима о делима Шекспира, Блејка, ДеЛила, Остера, Харвуда, Црњанског, Сретена Марића, Џојса, Набокова и многих других, и Доба хероја, у којој је реч о Морисону, Хендриксу, Лу Риду, Дилану, Вудстоку… односно о везама књижевности и рокенрола у „херојској“ епохи ове (суп)културе.

Послушајте прво поглавље Доба хероја, „Вилијам Блејк – дух који хода“, о Блејковом утицају на рокенрол, тј. на Џима Морисона.

Подсећамо и наш наш програм посвећен преводилачком раду Зорана Пауновића као значајне завичајне личности.

Симеун Ђак

22. и 23. 8. 2018, од 11 и 13 сати,

на Информативном одељењу

Гледамо и читамо!

 

Posted by Клуб књигољубаца on Среда, 22. август 2018.

Млади поводом Дана рудара

Народна библиотека Бор

6. август, 19 сати

Изложба и представљање пројекта „Миленијалци пишу – улога младих у развоју рударства у Бору.

На иницијативу Асоцијације за развој општине Бор, а под покровитељством компаније Ракита, редакција средњошколског информативног портала ИнФорум се током јула месеца, у оквиру пројекта “Миленијалци пишу – улога младих у развоју рударства у Бору”, бавила истраживањима односа младих Борана према рударству некада и сада.

На Дан рудара ће вам приказати шта су сазнали истражујући грађу Завичајног одељења Народне библиотеке Бор и разговарајући са различитим саговорницима.

Један од принтова са изложбе

Роман о окупацији, љубави, отпору, Слободи, Иви Лоли Рибару…

Народна библиотека Бор
четвртак 12. јул 2018.
19 часова

Представљање романа
Драгана Јашевског

Најдража једина моја

О роману говоре
аутор и Силвија Колберт Васић

Све је у реду!

Четвртак 7. јун, 13 сати

ЈАСМИНКА ПЕТРОВИЋ представља своју књигу Све је у реду, награђену на Београдском сајму књига 2017. и Наградом Политикиног забавника као најбоља књига за младе у 2017. години.

Књига Све је у реду, чији је издавач Кретивни центар, која кроз исповести, тј. писма средњошколаца говори о (не)решивим психолошким, егзистенцијалним и социјалним проблемима тинејџера изазива велико интересовање младих, али и педагога, психолога, наставника у средњим школама, па је већ и драматизована.

(КА)КО СТЕ?

Среда 6. јун, 19 сати

Представљање књиге (Ка)ко смо: студије културе памћења и политике идентитета у Србији Весне Ђукић (Институт за позориште, филм, радио и телевизију и Факултет драмских уметности, Београд, 2017)

О књизи, у којој су обједињење студије и анализе утицаја и ефеката одређених практичних јавних политика и институционализованих облика памћења на културу памћења и национални културни идентитет Срба у бившим Југославијама и садашњој Србији, говоре ауторка, проф. др Весна Ђукић (Факултет драмских уметности) и једна од рецензената, проф. др Дивна Вуксановић.

У фокусу истраживања ауторке је питање идентитета и како се он креира и рекреира с обзиром на памћење, при чему је у рукопису књиге памћење одређено не толико као историјски фактицитет, већ пре као културни феномен, а који се тиче одређене интерпретације, што је увек већ идеолошког карактера. (Дивна Вуксановић)