Сви чланци од Виолета Стојменовић

Позив сарадницима Бележнице

Позив за прилоге

Позив сарадницима часописа Бележница

Бележница: часопис за библиотекарство, књижевност и културу Народне библиотеке
Бор позива заинтересоване ауторе да пошаљу прилоге за 28. број до 15. 9. 2014. на
електронске адресе sloterdajk@gmail.com или nbbor@open.telekom.rs са назнаком “за
Бележницу”.
Прилози (.doc или .docx) не би требало да буду дужи од 5 страна (Times New Roman,
ћирилично окружење, величина фонта 12, проред 1). Стил навођења је Чикаго (Chicago Style).
Детаљна упутства налазе се на крају саме Бележнице, која је доступна и на сајту Народне
библиотеке Бор (http://bibliotekabor.org.rs/2014/04/beleznica27/).

Структура часописа:
Рубрика “Живот библиотеке” објављује стручне прилоге, радове и преводе текстова који се
баве било којим теоријским или практичним аспектом библиотечко-информационе
делатности, односно, библиотеке као институције. Текстови за ову рубрику требало би да су
или да могу бити од интереса за стручну јавност. Могу се бавити домаћим или иностраним
библиотекама с обзиром на њихову историју, организацију, функцију, праксу, услуге,
пројекте; историјом писма, књиге и читања; историјом и теоријом библиографског рада (а у
обзир долазе и краће библиографије); теоријом библиотекарства; софтверима, апликацијама
и другим технологијама које се користе или се могу користити у библиотечкој делатности и сл.
Рубрика "Шта се дешава” прати и описује стручна и друга дешавања у Народној библиотеци
Бор, актуелне пројекте и конкурсе.
Рубрика “На нашој стази” доноси прилоге и стручне радове који се баве завичајном
тематиком. Текстови могу бити везани за било који сегменат историје Бора и околине. Могу
бити прилози за биографије значајних завичајних личности; социолошки, антрополошки,
културолошки осврти на завичајне појаве и проблеме; прикази и оцене дешавања у граду и
околини;
Рубрика “Књиге, књижевност” објављује краћа књижевна дела (песме, приче, есеје и
преводе истих) или одломке из дужих дела завичајних аутора и ауторки (тј. оних који су
пореклом из Бора и околине или тренутно ту живе, као и оних који се на уметнички начин
баве овим подручјем).
Рубрика “Прикази, читања, расветљења” такође је намењена завичајним
ауторима/ауторкама, нарочито млађим и још недовољно афирмисаним, који се баве
истраживањима из области хуманистике и друштвених наука. Објављује приказе књижевних
дела или стручне литературе, прегледне радове, књижевнокритичке
и текстове чији је циљ да осветле одређен теоријски или научни проблем, (под)дисциплину, подручје.

Оквирне рубрике часописа приређује уредница.

Наставак радионице за матуранте

У петак, 28. 3. 2014, од 18 сати, настављамо радионицу

„Како написати матурски рад“.

Пошто смо покушали да“симулирамо“ истраживање извора,

сада ћемо „симулирати“ коришћење извора/литературе

и писање рада са свим његовим кључним елементима.

Током првог дела овог програма, разговарали смо о првој фази израде једног матурског, семинарског … научног или стручног рада, тј. о одабиру литературе/извора на основу општих прелиминарних (са)знања о задатој теми и о различитим типовима извора, пре свега референсним. Полазнике смо упознали са њима, како се показало, потпуно непознатим он-лајн каталозима, библиографским и базама текстова у пуном формату, какви су Виртуелна библиотека Србије или Српски цитатни индекс. Основи претраживања и разумевање, односно, процењивање корисности и употребљивости извора на основу његовог библиографског описа и уз помоћ научне апаратуре чинили су највећи део радионице. Полазницима је, такође, скренута пажња на неке основне критеријуме евалуације извора, како штампаних, тако и електронских, односно, он-лајн.

Други део радионице биће практичан – полазници ће вежбати коришћење различитих врста и типова извора (релевантних за њихову тему), од њиховог тематског повезивања до њиховог навођења у раду и библиографији.

 

 

Радионица за матуранте

У петак, 14. 3. 2014., у читаоници на трећем

спрату библиотеке, биће одржана радионица

„Како написати (матурски, семинарски…) рад“

„Како написати (матурски, семинарски…) рад“ је радионица намењена ученицима средњих школа, пре свега матурантима, али јој могу присуствовати и ученици нижих разреда.

Током радионице, полазници ће бити у прилици да се упознају са појмовима и процедурама везаним за научно-истраживачки рад, који ће им бити неопходни током каснијег школовања, нараочито зато што тзв. болоњски програми студија подразумевају писање великог броја семинарских радова, реферата, есеја и других производа самосталног истраживања литературе и извора.

Радионица је конципирана тако да се примери истраживања извора заснивају на интересовањима самих полазника, односно на темама које су већ изабрали за своје матурске радове.

Током радионице, полазници вежбају коришћење различитих врста референсне грађе, каталога, индекса, библиографија… – како у папирном, тако и у електронском облику. Радионица укључује и кратак курс претраживања онлајн библиографских система и сервиса, какви су Виртуелна библиотека Србије, Српски цитатни индекс, итд.

Полазници се, такође, упознају и са појмовима везаним за библиографске и библиометријске обраде публикација, који им могу бити од помоћи при евалуацији извора и грађе коју ће користити. На тај начин им се указује на разлику између различитих типова грађе и извора, од приказа до научног рада, и на опсег и квалитет информација које сваки од ових типова извора може да понуди. Полазници се, затим, упознају са критеријумима евалуације извора.

Други део радионице посвећен је изради одговарајућег типа рада и елементима које он треба да садржи, као и општим правилима о садржају и форми појединих делова рада. Посебна се пажња посвећује изради библиографије за сопствени рад, јер је логика доследног форматирања библиографских јединица и њиховог навођења у тексту вештина која се, по досадашњем вишегодишњем искуству, показала као најтежа препрека у писању прегледног и уредног рада. Полазници ће, стога, добити сажетке правила цитатних стилова који се код нас најчешће употребљавају тј. сажетке Харвардског, Оксфордског, Чикаго, МЛА и АПА стила.

  Добродошли!

Виолета Стојменовић

Одељење посебних фондова Народне библиотеке Бор

030 458120

"Читај отпозади"

С обзиром на то да се у наставном програму из српског језика и књижевности за осми разред основне школе однедавно налази и наставна јединица везана за индекс, библиографију и појмовник, Народна библиотека Бор је за ову циљну групу организовала јавне часове у форми предавања и радионице. Циљ програма „Читај отпозади“ је да ученике – у библиотеци, где су им најразличитији облици библиографија, индекса и друге референсне грађе на дохват руке, као илустративни примери и материјал за вежбу – упозна са значењем ових појмова, односно са функцијама и основним врстама библиографија, индекса и појмовника, без обзира на формат и медиј, и са начинима њиховог коришћења.

Шта је индекс и чему служи?
Шта је индекс и чему служи?

Свака радионица има online casino своју тему, свој замишљен истраживачки задатак, тако casino spiele да ученици, после краћег увода, тј. објашњења, могу сами да провере колико познају сврху и функцију различитих делова штампане или електронске публикација и да ли умеју да их употребљавају као извор информација о публикацији.

 

 

 

Кроз овај програм је током фебруара прошло 6 одељења борских основних школа – 97 осмака и 27 седмака.

Шта све може, а шта не може да се "прочита из индекса"
Шта све може, а шта не може да се „прочита из индекса“
Чему је индекс сличан?
Чему је индекс сличан?
DSCF0913
О чему ли се ради у овој књизи?

О утисцима: проф. Саша Чорболоковић

 

Клуб књигољубаца

<img class="wp-image-5328 " alt="У ОКВИРУ ПРИКАЗА РОМАНА О КОЈЕМ ЋЕМО РАЗГОВАРАТИ, МОЖЕТЕ – ЕКСКЛУЗИВНО – ПРОЧИТАТИ И ПИСМО КЕНА КАЛФАСА У КОЈЕМ НАМ ОДГОВАРА НА ПИТАЊЕ О online casino ТОМЕ КАКО ЈЕ ДОЖИВЕО СВОЈ ЈЕДНОГОДИШЊИ БОРАВАК У БЕОГРАДУ ПОЧЕТКОМ ДЕВЕДЕСЕТИХ.“ src=“http://biblioteka-bor.org.rs/wp-content/uploads/2013/12/КАЛФАС1-1024×723.jpg“ width=“465″ height=“328″ /> У ОКВИРУ ПРИКАЗА РОМАНА О КОЈЕМ ЋЕМО РАЗГОВАРАТИ, МОЖЕТЕ – ЕКСКЛУЗИВНО – ПРОЧИТАТИ И ПИСМО КЕНА КАЛФАСА У КОЈЕМ НАМ ОДГОВАРА НА ПИТАЊЕ О ТОМЕ КАКО ЈЕ ДОЖИВЕО СВОЈ ЈЕДНОГОДИШЊИ БОРАВАК У БЕОГРАДУ ПОЧЕТКОМ ДЕВЕДЕСЕТИХ.

http://knjigoljubac.blogspot.com/

 

Информациона и медијска писменост у библиотеци

2. 11. 2013. у Народној библиотеци Бор одржана је радионица чија су тема и фокус биле информациона и медијска писменосту у библиотеци. Радионица је реализована у оквиру програма Едукација едукатора који је пролетос спровела Библиотека Плус, а чији је модератор био проф. Алберт Бекхорст, активни члан секције IFLA за информациону писменост и члан управног одбора ENSIL-а (Европске мреже за школске библиотеке и информациону писменост, Холандија).

Полазници његових радионица добили су задатак да у својим срединама организују исте или сличне програме за релевантне групе учесника – а то су, пре свега, библиотекари, без обзира на тип библиотеке у којој раде, и наставници чије би ангажовање на информационом описмењавању ученика и студената требало да доведе до боље, чешће и темељније сарадње између институција образовног система и библиотека које школама, факултетима, универзитетима стоје на располагању.

Да ли и како библиотека треба да се бави информационим и медијским описмењавањем својих корисника?
Да ли и како библиотека треба да се бави информационим и медијским описмењавањем својих корисника?

За разлику од иницијалних радионица чији је циљ био разматрање могућности заснивања политике информационе писмености у сопственој установи, због чега су се оне у великој мери тицале проблема менаџмента, презентација у Бору била је фокусирана на саме термине и неколике актуелне концепције информационе, односно, медијске писмености и потребу за њиховим повезивањем и развијањем. Циљ програма био је, пре свега, да се, независно од тога како ћемо их назвати и како се терминолошки обрађују у низу сродних дисциплина, размотре проблеми везани за

  • свест о важности знања, вештина и ресурса потребних да се у датим околностима и контекстима дође до потребних података, информација и знања, који би се успешно евалуирали, повезали и интегрисали у постојеће корпусе знања, а с обзиром на валидност хипотезе по којој је информација најважнији производни капацитет савремених друштава
  • степен (не)познавања начина, когнитивних и бихевиоралних модела и техничко-технолошких, финансијских и других средстава на које се то може учинити,
  • знања потребна да се свака добијена информација разуме у контексту специфичних карактеристика медија који ју је произвео/дистрибуирао/дисеминирао и од које она није независна,
  • свест о опсегну референци појма медиј(и), о ширини њиховог утицаја и њиховој свеприсутности, и сл.

Стога је учешће у радионици подразумевало и упознавања са изабраном литературом везаном за медијску и информациону писменост, односно студије медија, као и израду припремних задатака чији је циљ био да се полазници подстакну на размишљање о темама којима је радионица посвећена. Нажалост, релативно скромно интересовање за наведене теме додатно је опало због ових задатака, тако да је број учесника био испод очекивања, мада је, с друге стране, дискусија у оквиру презентације била и занимљива и подстицајана за даље размишљање.

Мит о Сизифу

Уторак, 9. 4. 2013. у 18 сати

Мит о Сизифу Албера Камија

предавање Ивана Вучковића, проф. филозофије

Предавање ће осветлити рану Камијеву филозофију, онако како је она формулисана у Миту о Сизифу, са освртом на роман Странац и међусобну везу ових двају Камијевих текстова.

Иван Вучковић (1987) – дипл. филозофију на mobile casino Филозофском факултету у Нишу. Живи и ради у Бору.

Albert Camus. Photograph: Hulton Archive/Getty

 

 

 

 

 

Сто година од рођења Албера Камија

tumblr_m7b7y9jHh61qai76so1_1280
Ова фотографија Албера Камија – вероватно његов најчувенији портрет – дело је француског фотографа Анрија Картје-Бресона.
А цигарета? Представа о Камију неодвојива је од ње.

 

петак, 29. 3. 2013, 18 сати, читаоница

Сизифов посао живљења (и писања): књижевно дело А. Камија

Да ли је роман вид побуне? Против света, који није по мери човекових жеља и нада, или против бесмисла који сусрет човека и света непрекидно ствара?

Да ли су Камијеви романи „филозофски“?

Зашто је Ками адаптирао Достојевског, Фокнера и драмске писце шпанског барока?

Зашто је наличје пре лица?

 

$. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.
4. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.

 

Албер Ками (1913-1960) – француски филозоф, романописац, драмски писац и драматург, есејиста, невољни представник егзистенцијализма, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. године; нашој публици најпознатији по роману Странац. Поред овог, Ками је написао још и романе: Срећна смрт, Куга (више екранизација), Пад; драме: Калигула, Неспоразум, Опсадно стање, итд; есеје: Наличје и лице, Свадбе, Лето; филозофске и филозофско-историјске студије: Мит о Сизифу, Побуњени човек, Хришћанска метафизика и неоплатонизам. Адаптирао је за позорницу Зле духе Достојевског, Фокнеров Реквијем за искушеницу, Један занимљив случај Дина Буцатија, итд. Постхумно објављен, недовршен Први човек може се читати и као роман и као аутобиографија.

„Има места на којима умире дух да би се родила једна истина која је његово сушто порицање.“

Како написати рад?!

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БОР

ЧЕТВРТАК 7. 3. 2013.

17:30

 

КАКО НАПИСАТИ (МАТУРСКИ) РАД?!

 

Да ли знате:

 

   Како и где да дођете до литературе која вам је потребна за рад;

   Шта је радна библиографија;

   Како се претражују каталози и базе података;

   Каква је разлика између примарних и секундарних извора;

   Шта је методологија;

   Чему служе фусноте;

   Како се цитира;

   Како се формира списак коришћене литературе?

    …

Током радионице, полазници ће бити у прилици да се упознају са појмовима и процедурама везаним за научно-истраживачки рад, који ће им бити неопходни током каснијег школовања, нараочито зато што тзв. болоњски програми студија подразумевају писање великог броја семинарских радова, реферата, есеја и других производа самосталног истраживања литературе и извора.

Радионица је конципирана тако да се примери истраживања извора заснивају на интересовањима самих полазника, односно на темама које су већ изабрали за своје матурске радове.

Током радионице, полазници вежбају коришћење различитих врста референсне грађе, каталога, индекса, библиографија… – како у папирном, тако и у електронском облику. Радионица укључује и кратак курс претраживања онлајн библиографских система и сервиса, какви су Виртуелна библиотека Србије, Српски цитатни индекс, итд.

Полазници се, такође, упознају и са појмовима везаним за библиографске и библиометријске обраде публикација, који им могу бити од помоћи при евалуацији извора и грађе коју ће користити. На тај начин им се указује на разлику између различитих типова грађе и извора, од приказа до научног рада, и на опсег и квалитет информација које сваки од ових типова извора може да понуди. Полазници се, затим, упознају са критеријумима евалуације извора.

Други део радионице посвећен је изради одговарајућег типа рада и елементима које он треба да садржи, као и општим правилима о садржају и форми компоненти рада. Посебна се пажња посвећује изради библиографије за сопствени рад, јер је логика доследног форматирања библиографских јединица и њиховог навођења у тексту вештина која се, по досадашњем вишегодишњем искуству, показала као најтежа препрека у писању прегледног и уредног рада. Полазници ће, стога, добити сажетке правила цитатних стилова који се код нас најчешће употребљавају тј. сажетке Харвардског, Оксфордског, Чикаго, МЛА и АПА стила.

Добродошли!

 


Освајање слободе – уметност у доба разума

28. 9. 2012. (петак) у 18 сати

 

У читаоници на трећем спрату библиотеке

ЈЕЛЕНА МИЛЕТИЋ

историчарка уметности

„Освајање слободе – уметност у доба разума“

 

Предавање са визуелном пројекцијом поводом три стотине година од рођења Жан Жак Русоа, француског писца, филозофа, теоретичара, композитора… чија је мисао имала великог утицаја на предромантичарску и романтичарску уметност – ликовну, колико и језичку. Испитивање односа природе и духа, пејзаж као слика свести, невиност чисте природе, корумпираност цивилизације, преиспитивање етике уметности и имагинације из новог угла, склоност ка усамљивању и сл, online casino nbso само су неке од карактеристика русооизма.

v\:* {behavior:url(#default#VML);}
o\:* {behavior:url(#default#VML);}
b\:* {behavior:url(#default#VML);}
.shape {behavior:url(#default#VML);}

Ален Ремзи, „Жан Жак Русо“, 1766.


 



280

7560000
10692000

259
261
257
275
262
278
1
032)`ASA? $V6ST2(I[40"P
5
1
0


281
False
0
0





-1

304800
243
True
128
77
255
3175
3175
70
True
True
True
True
True


277

134217728


1


2
-9999996.000000
-9999996.000000


8

Empty

16711680


52479


26367


13421772


16737792


13382502


16777215

Bluebird




22858575
22852950

(`@„„„„`
266
263
5

110183775
110178150


<o:shapedefaults v:ext="edit" spidmax="3075" fill="f" fillcolor="white [7]"
strokecolor=“black [0]“>

<o:colormenu v:ext="edit" fillcolor="blue [1]" strokecolor="black [0]"
shadowcolor=“#ccc [4]“/>