Четвртак 7. 12. 2023, 19 сати
Представљамо стрип-стваралаштво Јелене Ђорђевић
Представљамо стрип-стваралаштво Јелене Ђорђевић
Радионицу је водио примењени уметник и аутор награђиваних анимација Михајло Драгаш, а полазници и полазнице били су ученици и ученице борских основних и средњих школа. Како су технике и карактеристике манги применили на кратке приче савремених српских писаца или на јуначке народне песме, моћи ћете да погледате/прочитате на изложби у сали Народне библиотеке Бор.
У оквиру овог циклуса програма – „Манге на српском“, полазници радионице и други заинтересовани имали су прилике да испрате и предавање о историји и карактеристикама приказивања тела у јапанским мангама, које је одржала проф. др Ана Дошен.
Поштовани посетиоци, пратите уживо програме у оквиру радионице „Ширење знања, вештина и искустава у очувању нематеријалног културног наслеђа Србије ка институцијама и заједницама ради примене Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа“, која се одвија у Народној библиотеци Бор, у организацији Етнолошко-антрополошког друштва Србије, Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду и библиотеке.
Ана Дошен је јапанолошкиња и ванредна професорка Факултета за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум у Београду, где, између осталог, предаје о јапанској визуелној култури, укључујући филм, анимацију (аниме), стрип. Бави се теоријом уметности и медија, јапанском књижевношћу и културом.
У међувремену, прочитајте и њен рад „Субверзивне одлике манга културе…“
Предавање је део програма Манге на српском, у оквиру којег је одржана и радионица цртања манги, односно адаптација српских народних и ауторских песама и прича у стилу манги.
На основу свог тридесетогодишњег искуства глумице у савременом театру, Маја Митић у форми представе-предавања (едукативне и ангажоване, експерименталне монодраме) разматра везу са женама из прошлости и карактерима женских ликова које је тумачила на сцени или их и данас игра, трагајући за коренима свог „дрвета“ – за заборављеним женама које су допринеле женској солидарности, еманципацији и женским правима. Реч је, пре свега, о уметницама и педагошкињама као што је и она сама, од Јелене Анжујске и Јефимије, преко Драге Дејановић, Катарине Миловук и Јелене Димитријевић до Маге Магазиновић.
Радионице су намењене тинејџерима које интересује ова специфична техника стрипа и који желе да у стилу манги адаптирају неко домаће књижевно дело (народну или уметничку песму, поему, причу) или неколико епизода из таквог дела, по сопственом или нашем избору. Заинтересовани могу да раде самостално или тимски (цртач и сценариста, на пример).
Радионица се наставља у четвртак (28. 9) и петак (29. 9 ) у исто време (17-19 часова) и у суботу (30. 9) од 12 сати. Средином октобра у библиотеци ћемо организовати изложбу радова.
Добро дошли!
У оквиру циклуса радионица под називом „Буколике“, чији је циљ да се заинтересованим тинејџерима представе различити видови и подстицајне могућности приказивања књига и књижевности на друштвеним мрежама (у оквиру подгрупа профила и канала познатих као букстаграм, бутјуб, букток) прва гошћа библиотеке биће Јелена Вукићевић, ауторка букстаграма ВИСИБАБА, где објављује фото-есеје инспирисане књижевним делима.
Радионица почиње у четвртак 21. 9. у 18:30, у Народној библиотеци Бор а наставља се у петак (22. 9) од 11 сати у Гимназији „Бора Станковић“ у Бору.
Јелена Вукићевић је дипломирала на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности Филолошког факултета у Београду и мастерирала културологију на Факултету политичких наука, такође у Београду. На основу књижевних дела, с пријатељицама режира и фотографише сцене које, уз пропратне одломке из дела, објављује на Инстаграму као мултимедијалне рецензије. Поред тога, пише за онлајн магазине као што су Милица или Befora/After, интервјуише запажене регионалне аутор(к)е, модерира књижевне вечери и на друге начине доприноси видљивости књижевности и књига на интернету.
У новом броју нашег часописа можете прочитати неколико прилога везаних за историју књиге и улогу књиге у животима неких значајних или необичних појединаца, прилоге везане за дешавања у Народној библиотеци Бор, књижевне прилоге и преводе наших суграђана и суграђанки, приказе и обимнији истраживачки рад везан за друштвено-политичку, економску и историју радништва у Бору током последње деценије 20. века.
Аутори прилога су Итало Калвино (у преводу Иване Ћирић, проф. италијанског из Бора), Горан Миленковић (НБ Бор), Биљана Ћирић („Шта би кустосирање требало/могло да буде“), Виолета Стојменовић (НБ Бор), Маријана Стојчић (Центар за примењену историју), Драган Стојменовић (НБ Бор), Радиша Драгићевић (књижевник из Бора), Ана Јанковић (НБ Бор) и Кристофер Мекел (у преводу Јелене Радовановић, песникиње из Бора).
Бележницу је редизајнирала Јелена Пејовић, графичка дизајнерка и дигитална уметница из Бора.
Добро дошли.
У оквиру циклуса заједничког читања Наглас читамо Штефицу Цвек у раљама живота Дубравке Угрешић и шијемо заједнички текстуални пачворк.
Диско „Титаник“ (Раду Павел Гео), веома филмичан роман, у којем се прича и приповедање воде називима најпопуларнијих бендова југословенског новог таласа/вала, који јунака (и нас с њим) из транзиционе Румуније и сумњиве снађености носи ка предисторији и последицама распадања СФРЈ;
Жега (Космин Перца), новела о рату, о језивој суштини сваког рата, која остаје када се уклоне све мистификујуће приче о узроцима, поводима, племенитим и херојским циљевима, правилима „цивилизованог“ ратовања;
Ка долинама жада и пијаног љуља (Вероника Никулеску), роман који кроз очаравајуће „густе“ описе простора и времена детињства, одрастања, љубави и усамљености приказује настајање књижевности;
Зашто се дете кува у паленти (Аглаја Ветерањи), потресни роман писан на нематерњем језику из перспективе девојчице која се на сваком кораку суочава са злом и насиљем у различитим видовима, које се одражава и на графички облик текста о трауматичним искуствима;
Велике радости и велике туге (Августин Купша), збирка прича у којима се кроз детаљно и сугестивно али ненаметљиво представљање момената исклизнућа из свакодневних рутина, откривају осујећени међуљудски односи.