Сви чланци од Виолета Стојменовић

ИНФОРМАЦИЈЕ, ПРОГРАМИ

Читалачки изазов

ЧИТАЛАЧКИ ИЗАЗОВ ЗА 2023.

(рок за читање – 1. 12. 2023)

Поштовани корисници, уколико желите да учествујете у нашем читалачком изазову (и освојите књиге и бесплатну годишњу чланарину) потребно је да прочитате по једну – не нужно наведену – књигу из сваке од девет предложених категорија/врста.

  1. Прочитајте књигу – (ауто)биографију, роман, стручну публикацију, преписку – чији је протагониста стварни или фикционални композитор [поводом 100 година од рођења Василија Мокрањца и 150 година од рођења Сергеја Рахмањинова]; примери: Џулијан Барнс, Шум времена (роман); Томас Ман, Доктор Фаустус (роман); Игор Стравински, Хроника мога живота; Жан Ешноз, Равел (роман); В. А. Моцарт, Писма осамљеника; Пјер ла Мир, Мјесечина (роман); Ромен Ролан, Бетовен; Јозеф Јелинек, Десета симфонија (роман), Ан Реј, Сати.
  2. Прочитајте књигу – (ауто)биографију, роман, стручну публикацију, преписку – чијa је протагонисткиња стварна или фикционална сликарка и(ли) фотографкиња [поводом 150 година од рођења Надежде Петровић]; примери: Фрида Кало, Дневник: интимни аутопортрет; Гвадалупе Ривера и Мари-Пјер Коле, Фридине фијесте: рецепти и сећања на живот с Фридом Кало; Кејт Шопен, Буђење (роман); Вирџинија Вулф, Ка светионику (роман); Маргарет Атвуд, Мачје око (роман); Сузан Вриленд, Артемизијина страст (роман); Џенифер Коди Епстајн, Сликарка из Шангаја (роман); Катарина Амброзић, Надежда Петровић: 1873–1915; Мари Дарјесек, Бити овде, дивно је: живот Пауле Модерсон Бекер; Сое валдес, Месец у кавезу (роман); Олгица Цице, Боје и барут (роман о Надежди Петровић); Иванка Косанић, Један могући живот (романсирана биографија Надежде Петровић).
  3. Прочитајте сатирични роман или збирку сатиричних прича или књигу о сатири [поводом 150 година од рођења Радоја Домановића]; примери: Борислав Пекић, Како упокојити вампира; Џозеф Хелер, Квака 22; Домановићево племе: савремени српски сатиричари; Жарко Требјешанин, Мач, штит и мелем: психополитичка анализа хумора и сатире; Милен Миливојевић, Носталгичне приче; нека од књига Ефраима Кишона, Џонатана Свифта, Јарославва Хашека или самог Домановића.
  4. Прочитајте белетристичку или стручну књигу у чијем се наслову крије реч „бор“; примери: Карл Уве Кнаусгор, Моја БОРба; Чак Палахњук, БОРилачки клуб; Јохан Бурхард, Лукреција БОРџија: папина кћи; Мишел Уелбек, Проширење подручја БОРбе; Марта Брен, Женска БОРба (стрип); Миклош Радноти, Зограф и Зоран Пауновић, БОРске бележнице; БОРхесова деца: антологија савремене аргентинске приповетке; Данило Киш, Гробница за БОРиса Давидовича; Владимир Ћоровић, БОРба за независност Балкана; Александар Поповић, Развојни пут БОРе Шнајдера (драма); Ј. В. Гете, ИзБОР по сродности;
  5. Прочитајте књигу Мила Дора [право име: Милутин Дорославац; поводом стогодишњице рођења]
  6. Прочитајте књигу пољске ауторке [поводом стогодишњице рођења пољске песникиње Виславе Шимборске, добитнице Нобелове награде за књижевност 1991]
  7. Прочитајте књижевно дело румунског аутора / румунске ауторке [поводом програма „Упознајте суседе кроз књижевност: Румунија“, који ће НБ Бор релизовати током 2023]. Наша препорука: Јона Првулеску, Живот почиње у петак; Макс Блехер, Збивања у непосредној нестварности; Мирча Елијад, Младост без младости; Дојна Рушти, Лизушка, 11 година; Августин Купша, Велике радости и велике туге; Радул Павел Гео, Диско „Титаник“.
  8. Прочитајте књигу мађарског аутора / мађарске ауторке [поводом 200 година од рођења Шандора Петефија, мађарског песника и револуционара]
  9. Прочитајте књигу драма или књигу о позоришту [поводом 200 година од рођења руског драматурга Александра Островског]

Евиденција о прочитаним књигама и читаоцима води се на позајмним одељењима за одрасле кориснике.

Уживајте у читању!

ИНФОРМАЦИЈЕ

Нова услуга: приступ Ебарту

Чланови Народне библиотеке Бор од данас, 13. 2. 2023, у библиотеци могу да користе новински архив Ебарт.

Претплатом на овај архив чланака из свих штампаних листова и недељника са националном и регионалном покривеношћу (од Политике, Вечерњих новости, Блица, Данаса… до НИН-а, Недељника, Времена…), укључујући и њихове додатке, библиотека члановима обезбеђује више од 3,5 милиона новинских текстова објављених од 2003. године, претраживих по кључним речима, а који се могу филтрирати и по годинама, медијима у којима су објављени и рубрикама/темама.

Ебарт се може читати и претраживати на рачунарима за кориснике у читаоницама Народне библиотеке Бор.

Најстарији чланак о Бору у Ебартовом архиву
Програми, ПРОГРАМИ

Документарна представа „Девојчице“

Уторак 7. 2. 2023, 18 сати

У организацији УГ „Кокоро“ (Бор) у Народној библиотеци Бор биће изведена документарна позоришна представа Девојчице Рефлектор театра, у режији Милене Богавац.

Улаз је слободан.

DEVOJČICE
Добро дошли!

ПРЕДСТАВА „ДЕВОЈЧИЦЕ” креирана је кроз вишемесечни, уметнички, едукативни и истраживачки процес. Коауторке, уједно и извођачице овог комада говоре своје личне приче, у своје име. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву.

Овај комад под рефлекторе доноси аутентичне приче, али истовремено говори и о предрасудама и стереотипима са којима се младе жене сусрећу током одрастања.

Десет девојака у овој представи испитује границу између личног и политичког. Све приче које причају су истините и посебне, али су истовремено изабране као карактеристичне за велики број девојака у нашем друштву. Ова изведба уједно је уметност и активизам, јер „лично је политичко”.

Ово је представа о нама. О свему што смо желеле. О свему чега смо волеле да се играмо када смо
биле девојчице. О нашим маштањима. Тајним дневницима. О првим љубавима. О траумама. О изборима будућих професија. О нашим школама и факултетима. О нашим породицама. И пријатељствима. Ово је такође представа о разочарању. О страховима. О несигурности. И о насиљу.

ПРОГРАМИ

О Светом Сави у историји и култури

Петак 27. 1. 2023, 18 сати

Гошћа библиотеке биће проф. др Марија Копривица, ванредни професор на Одељењу историје Филозофског факултета Универзитета у Београду.

С њом ћемо разговарати о лику и улози Растка Немањића / Светог Саве у историји и култури, колико је и како као историјска личност допринео нашој (културној, политичкој, друштвеној…) историји, а колико је и како потоња историја допринела њему као култној личности, светитељу, симболу и инспирацији.

Проф. др Марија Копривица на Филозофском факултету у Београду предаје историју српског народа у средњем веку, док су јој уже области интересовања и истраживања историја српске цркве у средњем веку, историјска демографија и историјска географија. Поред научних радова из ових области, објавила је и студију Властелинства и економија манастира средњовековне Србије (Београд, 2022).

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Запоседнутост… наглас

Народна библиотека Бор у децембру покреће циклус заједничких читања, који ће се у читаоници библиотеке одвијати једном месечно, а у којем можете учествовати као читалац/читатељка (наглас) или као слушалац/слушатељка. Читање наглас и веза која се читањем наглас ствара међу читаоцима и слушаоцима интензивирају доживљај дела, и емотивни и когнитивни – чита се спорије и пажљивије; читање постаје и средство изражавања и комуницирања не само са текстом, као и иначе, него и са другима; вежба се тзв. активно слушање…

Понедељак, 5. 12. 2022, 17:30

За прво читање одабрали смо недавно преведену Запоседнутост актуелне нобеловке Ани Ерно (прев. Бојан Савић Остојић), с једне стране због тога што је и овај, као и сви остали текстови Ани Ерно, састављен из низа кратких фрагмената, што ће нам омогућити да се у читању брзо смењујемо, али и да након сваког битнијег момента направимо паузу ради коментара и(ли) дискусије. С друге стране, реч је о тексту којим се ауторка бави готово универзалним афектом који најчешће називамо љубомором, чију комплексност и разноврсне ефекте, стања до којих може да доведе – до којих је њу довела – Ерно представља на изванредно луцидан, али и крајње смирен начин, што текст чини још погоднијим за читање наглас – текст ће вам дозволити да сами одредите тон и ритам изговарања написаних реченица.

Примерак који будемо читали – поклон Љубице Пупезин, власнице ИК Штрик – моћи ћете да користите као свој – слободно подвлачите, обележавајте моменте препознавања (а биће их!) и(ли) спознаје, коментаришите на маргинама. На тај начин ће сама књига постати сведочанство непосредног заједничког искуства и утиска различитог од оног који бисте стекли (или сте га стекли, ако сте књигу већ прочитали) читајући сами за себе, безгласно.

Програми, ПРОГРАМИ

Извођење демократије – друштвена игра

КИОСК и Народна библиотека Бор

Петак, 18. новембар 2022, у 19 сати
Народна библиотека Бор

Шта је данас демократија, шта подразумева и које су идеје у њу уписане? Да ли је демократија могућа и да ли има алтернативу? Који облик демократије је оптималан? Ова питања представљају основу уметничког пројекта Извођење демократије, а друштвена игра – прилику да о њима разговарамо у динамичном формату који не подразумева предзнање већ отвореност и машту. Током игре имаћемо прилику и да се упознамо са неким од ставова великог броја саговорника који су до сада учествовали у пројекту.
Све учеснике очекују изненађења, придружите нам се!

Програм Извођење демократије: друштвена игра у Бору организовао је и припремио КИОСК (Београд), у сарадњи са Народном библиотеком Бор
Тим реализације пројекта у Бору: Ана Адамовић и Милица Пекић (КИОСК), Драган Стојменовић (Народна библиотека Бор), Катарина Пејовић (драмтуршкиња), уз посебну захвалност Јелени Милетић на доприносу реализацији пројекта у Бору
Извођење демократије: друштвена игра у Бору реализује се у оквиру фестивала На сопствени погон
Реализацију пројекта подржала је Асоцијација Независна културна сцена Србије, у оквиру фестивала На сопствени погон.

Аутори пројекта: Киоск, у сарадњи са организацијама Контрапункт (Скопље) и Докуфест (Призрен).
Уреднички тим: Ана Адамовић,Eroll Bilibani, Iskra Geshoska, Veton Nurkollari, Милица Пекић, Artan Sadiku.
Драматуршкиња: Катарина Пејовић.
Камера: Ана Адамовић (Србија), Elmedina Arapi (Косово), Gjorgje Jovanovik (Северна Македонија).
Звук: Ана Адамовић (Србија), Alba Çakalli, Vigan Bytyqi, Zana Arapi, Eroll Bilibani, Buron Karahoda (Косово), Gjorgje Jovanovik (Северна Македонија).
Видео постпродукција: Владан Обрадовић.
Дизајн и постпродукција звука: Срђан Бајски, Бојана Рувидић.
Транскрипција: Ана Адамовић, Милица Пекић, Zana Arapi, Nora Fetoshi, Dren Shporta, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones.
Превод: Горан Кричковић, Милица Пекић, Ана Адамовић, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones.
Веб-дизајн: Војислав Илић.
Дизајн: Исидора Николић.

Пројекат подржали: Балкански фонд за демократију, пројекат Немачког Маршаловог фонда САД и Америчка агенција за међународни развој (USAID); Allianz Kulturstiftung; Фондација за отворено друштво, Србија и Европски Фонд за Балкан.

Целокупан материјал пројекта доступан је на www.kioskngo.net.

Програми, ПРОГРАМИ

„и ми знамо: ништа не може бити изгубљено“

Петак, 21. 10. 2022, 19 сати

Ана Ристовић и Дејан Алексић

Разговарамо о Аниној Књизи нестајања, збирци лирских есеја и фотографија о стварима које се више никако или веома ретко користе, које је „прегазило време“, те о Дејановим новим књигама, роману Петља, у којем пратимо „запетљане“ мисли, сећања, дела и недела филозофкиње „с петљом“ Дине, оболеле од празнине, и збирци песама Уради сам, из које је насловни стих.

Део програма биће и „кутак за приче“, па вас позивамо да са собом понесете „нешто много старо“ (Д. Алексић, „Три варијације на тему Лишће„, бр. 3) – предмет у нестајању – не као експонат, већ као повод за причу.

Међу Аниним „ситнијим“ примерима таквих ствари јесу: писма, разгледнице и честитке; полароид фотографије и фото-апарат типа „идиот“; укоснице и папилотне; тзв. „куварице“ и свеске с ручно записаним рецептима“; напртстак, миље; пејџер, вокмен, грамофонска плоча, жипон…, а ви можете понети и нешто друго, некада једнако популарно и свеприсутно, данас једнако занемарено, затурено или одбачено.

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Поезија и отпори

Четвртак 13. 10. 2022, 19 сати

Разговор о књигама А хтела сам Маје Солар и Кћери, зар не видиш да горим Иване Максић.

С гошћама библиотеке, песникињама Мајом Солар и Иваном Максић разговарамо о ангажованој, критички настројеној и експерименталној поезији, о поетикама побуне и отпора (у име) друштвено скрајнутих, ућутканих, експлоатисаних, понижених…, о женском писму у поезији, о поезији која се не стиди идеологије, поезији прожетој теоријом (марксистичком, феминистичком, постструктуралистичком), али и о паници и несаници, о инфраструктурама неравноправности, обесправљивања и мржње, о реторикама и праксама искључивања и тлачења, о трци са и за временом, о сневању и љубави.

Добро дошли!

Маја Солар (1980) – песникиња, преводитељка, теоретичарка, докторка филозофије из Новог Сада, чланица неколико друштвенокритичких, поетско-политичких, перформеских колектива (Герусија, регионални портал Слободни Филозофски, ЛИЛИТирање: извођење поезије песникиња, Пуна уста поезије итд.)

Ивана Максић (1984) – песникиња, преводитељка, књижевна критичарка и теоретичарка из Крагујевца, уредница зборника социјалне односно ангажоване поезије До зуба у времену и РЕЗ.

Бележница, ИНФОРМАЦИЈЕ

43. број Бележнице

У новом броју Бележнице, часописа Народне библиотеке Бор, можете прочитати врло информативан и занимљиво написан рад Сенке Ристивојевић, кустоскиње Музеја савремене уметности у Београду, о необичном уметничком предмету сликара Вана Бора, прерађеној књизи која се чува у легату овог уметника, чије су интервенције послужиле и за дизајн корица и табли у овом броју часописа.

Туђе књиге присвајао је, али на сасвим другачији начин, и библиоманијак Стивен Блумберг, о чијем случају пише Горан Миленковић, библиотекар у Народној библиотеци Бор

У овом броју објављен је и превод научног рада антрополошкиње Деане Јовановић, која је у Бору провела две године, истражујући живот града за потребе дисертације касније одбрањене на универзитету у Манчестеру. Из њених истраживања проистекла је и анализа друштвено-политичког контекста крађа и препродаје бакра и бакарних делова из јавних простора у Бору, заједно са инфраструктурним поремећајима и кваровима који су пратили ову недозвољену праксу „рециклаже“ бакра.

Поводом јубилеја, Жаклина Николић, директорка Центра за културу Кладово, чија Библиотека спада у надлежност матичне службе Народне библиотеке Бор, пише о историји библиотечке делатности у Кладову, те о отварању прве читаонице и библиотеке.

Када је о књижевности реч, завичајна песникиња Јелена Радовановић са немачког је превела десет песама до сада на српски језик непревођене немачке списатељице Уле Хан.

О двема књигама у чијем настанку су учествовали и библиотекари Народне библиотеке Бор, збирци стрипова Уцртавање историје: приче о спасавању током Холокауста (пр. Владимир Арсенић, Центар за примењену историју) и двојезичној фото-монографији о Раднотију (Радноти: Бор-Абда, пр. Бела Сабо), писала је Весна Тешовић, директорка Народне библиотеке Бор.

О библиографији Пере Зубца коју је сачинила Гордана Ђилас (Библиотека Матице српске) писала је Ана Јанковић, а о књизи Записано у бескрају: настанак књиге у античком свету Ирене Ваљехо Виолета Стојменовић.

На крају се, путем чланака из старих бројева Колектива, подсећамо да Дом културе у Бору, у којем је смештена и библиотека, постоји тачно пола века, као и начина на који се у време његове изградње и отварања размишљало и писало о односу културе и рада.

Бесплатан примерак Бележнице можете добити у Народној библиотеци Бор.

Програми, ПРОГРАМИ

О младости

Субота 1. октобар, 19 сати

Срђан Тешин и Лазар Павловић

Разговарамо о Мокринским хроникама и Причама о Адаму.

Добро дошли!

  1. Срђан Тешин (1971) – романописац, приповедач, уредник неколико антологија кратких прича; његове Мокринске хронике представљају духовито-потресну, сажету, благо носталгичну повест одрастања и сазревања током осамдесетих и деведесетих година 20. века, с мноштвом упечатљивих детаља и необичних ликова, вешто уплетених у добро вођену, иако наизглед распарчану причу.
  2. Лазар Павловић (1993) – својом првом књигом Приче о Адаму, кроз циклус кратких прича о младићу који лута путевима и, чешће, странпутицама сазревања и коначног иако нежељеног преласка у свет одраслих, осветљава савремене муке, апсурде и разочарања позне адолесценције, служећи се једноставним, суздржаним језиком, специфичним младалачким цинизмом, разним приповедним обрасцима и ефектним обртима и расплетима.