Сви чланци од Виолета Стојменовић

Борски сусрети: Јелица Јовановић

У оквиру Борских сусрета, које Народна библиотека Бор организује у сарадњи са платформом Шта би кустосирање требало/могло да буде, а у склопу пројекта Новим путевима у нову будућност, архитекткиња Јелица Јовановић реализоваће два програма.

У четвртак 15. 9. 2022, од 18 сати, у оквиру отварања манифестације, Јелица ће представити своје истраживање на тему Инфраструктурирање региона: материјалност и неопипљивост Новог пута свиле у Србији.

Од када је Иницијатива Појас и пут формално уобличена 2012, путем “Иницијативе 16+1”, чији је циљ сарадња Кине са централноевропским и источноевропским државама, Србија се полако али сигурно појављује као водећи кинески партнер у тим иницијативама, а у стопу је прати Мађарска. Разноврсни пројекти, реализовани као концесије или путем билатералних уговора везаних за инфраструктурни развој, искрсли су захваљујући великодушним позајмицама кинеске владе, као и директним инвестицијама у производне погоне у Србији, а нарочито захваљујући здравственој и вакциналној дипломатији – све су то манифестације Иницијативе у Републици Србији. Ово истраживање бави се врло различитим пројектима кинеских компанија у Србији, али је нагласак на индустријским гигантима и великим инфраструктурним пројектима, у контексту српске економије, који су се у претходних 30 година нападно занемаривали, да би се сада чудесно обновили, захваљујући
пробитачним међународним споразумима и билатералној сарадњи. Истраживање помно прати случај борског РТБ-а, који је од 2018. у већинском власништву Циђина, као и реконструкцију српског дела железничког Паневропског коридора Е75, коју је омогућила кинеска компанија за путеве и мостове – примере обнове и поновне изградње робусних инфраструктурних објеката. Оба пројекта хватају се у коштац са проблемима које стварају огромни оронули објекти у склопу тих инфраструктура, материјализујући нови однос између двеју земаља, док истовремено задиру у процесе потирања друштвених темеља у
својој околини, укрштајући се са њима, антиципирајући дистопије као могуће будућности, у којима ће ове нове капиталне инфраструктуре остати напуштене у испражњеним, расељеним и често врло загађеним пејзажима. Ово истраживање проучава дуготрајне процесе који су на крају довели до описане ситуације и споменутих пројеката и историјске компоненте тих процеса, те износи претпоставке о њиховим могућим будућностима засноване на познатим сценаријима из околних земаља, као и на прошлости саме Србије.

Од петка 16. 9. 2022. до понедељка 19. 9. 2022, сваког поподнева Јелица организује Четири шетње неочигледне локалне историје у сарадњи са др Висом Тасићем (инжењер електротехнике), Милошем Божићем (члан Месне заједнице Кривељ), Катицом Радојковић (која се бави производњом и продајом сира) и Немањом Стефановићем (студент).

Четворо локалних приповедача, разних занимања, старосних група и родова, из Бора и околних села, водиће групу посетилаца у обилазак града и његове околине и причати о његовој историји и садашњости из сопствене перспективе. Циљ шетњи је да се сагледају и освесте локална сећања и приче и да се размотре различите релације према екстрактивној економији око које је град настао. Кроз град и села посетиоце ће водити локални инжењер, продавачица са пијаце, радник басена који је уједно мештанин
једног од села угрожених ископавањем и студент. Шетње ће бити документоване кроз разноврсни милтимедијални материјал.

За прву шетњу (кроз Кривељ), због ограниченог броја места у аутобусу, потребно је пријављивање, до 12. 9. 2022, на jelica.jovanovic.011@gmail.com.

Термини шетњи су наведени у програму.

Јелица Јовановић (1983) – архитекткиња и студенткиња докторских студија на Технолошком универзитету у Бечу, независна истраживачица. Дипломирала је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Оснивачица је и чланица НВО Група архитеката, с којом ради на неколико пројеката: Летња школа архитектуре у Бачу и Рогљеву, од 2010; (Не)примерени споменици, од 2015; Подизање завесе, 2014–2016, изложено на Бијеналу у Венецији 2014.

Програм Борских сусрета

Борски сусрети / Новим путевима у нову будућност

15–19. 9. 2022.

Програм

Четвртак, 15. 9. 2022.

18–19 сати: отварање Борских сусрета у Народној библиотеци Бор

Упознавање са истраживањем и програмом Борских сусрета; говоре Драган Стојменовић и Биљана Ћирић; следи излагање Јелице Јовановић „Инфраструктурирање региона. Материјалност и неопипљивост Новог пута свиле у Србији”.

Петак, 16. 9. 2022.

14:00 Посета Кривељу коју води Милош Божић –  Прва стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић. Окупљање је на платоу испред Дома културе, 10–15 мин. пре поласка. Број места у аутобусу за Кривељ ограничен је; заинтересовани треба да се пријаве Јелици Јовановић до 12. 9. 2022: jelica.jovanovic.011@gmail.com.

17:30 Отварање архиве „Приче између зидова” уметнице Џесфи Џенг и заједничко читање у библиотеци; „Приче између зидова” представиће Виолета Стојменовић и Биљана Ћирић.

19:00 Кулинарски сусрети Хуа Јуна и шефа Ћуа – заједничка вечера. Оброци су бесплатни и сви су добродошли, али је број места ограничен. Заинтересовани треба да пошаљу пријаву Хуу Јуну, до 12. 9. 2022: oziqpizo@gmail.com.

Субота, 17. 9. 2022.

15:00 Друга стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић; састанак је испред Дома културе 15 мин. пре поласка.

17:00 Јавно представљање пројекта Новим путевима у нову будућност и истоименог зборника у Народној библиотеци Бор. Учествују сарадници односно представници партнерских ћелија: Ларис Фрожје, директор Музеја Рокбанд у Шангају; Ајгерим Капар, платформа Артком, Астана/Алмати; Робел Темесген, уметник, Адис Абеба/Осло; Синкне Ешету, писац, Адис Абеба; Драган Стојменовић, библиотекар, НБ Бор; Биљана Ћирић, оснивачица Шта би кустосирање требало / могло да буде и иницијаторка овог истраживања. Представљање ће бити на енглеском језику, с преводом на српски језик.

19:30 Кулинарски сусрети Хуа Јуна и шефа Ћуа (пријаве на имејл, до 12. 9. 2022)

Недеља, 18. 9. 2022.

15:00 Трећа стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић; окупљање је испред Дома културе, 15 мин пре поласка.

17:30 Жалбени перформанс Робела Темесгена у Народној библиотеци Бор.

19:00 Кулинарски сусрети Хуа Јуна и шефа Ћуа (пријаве на имејл, до 12. 9. 2022)

Понедељак, 19. 9. 2022.

14:00 Четврта стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић; окупљање је испред Дома културе, 15 мин пре поласка.

17:30 Упознавање са Завичајним одељењем Народне библиотеке Бор; госте води Драган Стојменовић.

Борски сусрети у септембру

У оквиру сарадње са организацијом Шта би кустосирање требало/могло да буде, на пројекту Новим путевима у нову будућност, Народна библиотека Бор биће домаћин „Борских сусрета“, током којих ће се окупити неки од учесника овог међународног пројекта, да би, у сарадњи са библиотеком и локалним становништвом, реализовали низ програма проистеклих из индивидуалних истраживања и пракси учесника. Гости Бора и библиотеке долазе из Аустралије, Кине, Казахстана, Етиопије, Француске…

  • Сусрети ће се одржати од 15. до 19. септембра, а обухватиће:
  • Упознавање са истраживањем Новим путевима у нову будућност и програмом Борских сусрета (Драган Стојменовић, НБ Бор и Биљана Ћирић, оснивачица платформе Шта би кустосирање требало/могло да буде и иницијаторка пројекта);
  • Излагање архитекткиње Јелице Јовановић: Инфраструктурирање региона. Материјалност и неопипљивост Новог пута свиле у Србији;
  • Приче између зидова Џесфи Џенг – архива приватних записа које су људи из читавог света, на разним језицима и писмима, слали кинеској уметници, на њен отворени позив, како би поделили своја пандемијска искуства; архива ће бити отворена за јавност као јединствени артефакт у склопу некњижне грађе НБ Бор;
  • Четири стазе неочигледне локалне историје Јелице Јовановић у сарадњи са др Висом Тасићем (инжењер електротехнике), Милошем Божићем (члан Месне заједнице Кривељ), Катицом Радојковић (која се бави производњом и продајом сира) и Немањом Стефановићем (студент);
  • Представљање зборника радова учесника пројекта As you go…
  • Кулинарске сусрете кинеског уметника Хуа Јуна и шефа Ћуа (кинеског кувара који спрема оброке за кинеске раднике у Бору);
  • Жалбени перформанс Робела Темесгена, уметника родом из Адис Абебе, тренутно настањеног у Ослу, који ће организовати радионицу посвећену телесним техникама жаловања.

Добро дошли!

Представљање Ремонтових издања

Среда 15. 6. 2022, 18 сати

У оквиру изложбе Поглед уназад, Дарка Радосављевић Васиљевић, историчарка уметности и кустоскиња изложбе, представља Ремонтове публикације о Микробу, Флеки и Џонију Рацковићу.

Посебан сегмент издавачке делатности Ремонта чине монографска издања које се баве аутохтоним и ангажованим индивидуалним уметничким праксама које су обележиле деведесете године 20. века у Србији. Кроз представљање карактеристичних појава, ова издања анализирају културне феномене и друштвене околности деведесетих и прве деценије 21. века у Србији. Ремонтове публикације о којима ће бити речи јесу: Saša Marković Mikrob: Zbogom andergraund (2013), Nenad Johny Racković (2017), Miomir Grujić – Fleka: Javni ilegalac (2021).

Саша Марковић Микроб (1959–2010)


од ране младости се бавио разноразним пословима и око себе окупљао велики број људи различитих генерација, професија и социјалног статуса. Интензивно је учествовао у јавном животу, ангажујући се у разним опозиционим политичким партијама, као графички уредник у листу Студент, члан пратеће групе Рамба Амадеуса, водитељ на Радију Б92 и оснивач „Лепог ритма срца“, чак и као један од кустоса Октобарског салона – у души уметник. Живећи своју уметност и презентујући је у различитим формама (перформанс, изложбе, уличне акције, радио-емисије, видео-радови, музички спотови, текстови, графички дизајн, омоти музичких компакт-дискова, предавања о историји и феноменима рокенрола, интензивне расправе и монолози у приватном окружењу), Марковић је на самосвојан начин активно коментарисао друштвену ситуацију у Србији последњих деценија 20. и прве деценије 21. века, визуелно и наративно бележећи време, догађаје и саучеснике.

Ненад Џони Рацковић (1967)


– визуелни уметник, перформер, писац, глумац, радијски водитељ, скејтер, клабер, само су неке од одредница за сагледавање више него атипичне каријере и видова друштвених присутности овог уметника. Од првих изложби у Студентском културном центру 80-их, преко филмова, позоришних представа и легендарних перформанса током 90-их, акција након 2000, до континуиране књижевне продукције, Рацковићева деловања у различитим медијским областима остају препозната по снажном ауторском изразу и исказу. Велики изазов у конципирању ове књиге сумира питање: на који начин представити, резимирати и дефинисати сву сложеност и јединственост Рацковићеве вишедеценијске уметничке праксе, дубоко прожете уметниковом одлуком да се живот радикално конзумира са свим ризицима које таква одлука може да носи? „Феномен Рацковић” јесте вероватно и једини могући одговор у представљању његове несвакидашње уметничке личности, без обзира на то да ли је реч о визуелним и извођачким уметностима, књижевности или свакодневним наступима у јавном простору.

Миомир Грујић Флека (1954–2003)


јесте феномен који је обележио урбану културу осамдесетих и деведесетих у Србији, померивши многе границе перцепције уметничког стваралаштва. Као сликар, новинар, медијски уметник, пропагатор, провокатор, деловао је као специфичан предводник и проводник урбане уметничке сцене стваране на рубовима друштва осамдесетих и деведесетих година 20. века. Покренуо је више иницајтива које су снажно утицале на развој урбане културе, од којих су најзначајније: клуб Академија, Радио „Шишмиш“ и пројекат Урбазона. У часописе и новине са којима је сарађивао или их уређивао уносио је провокативне, ангажоване текстуалне и графичке садржаје. Као визуелни уметник деловао је од средине до краја осамдесетих, уневши на тадашњу уметничку сцену другачији сензибилитет и однос према уметничком стваралаштву. Крајем осамдесетих, услед оштећења вида, започиње нову перформативну и друштвено ангажовану фазу, првенствено реализовану кроз аутентични аудио формат Радија „Шишмиш“ и покрета Урбазона.

Поглед уназад

У сарадњи са Независном уметничком асоцијацијом Ремонт, Народна библиотека Бор организује изложбу Поглед уназад: енергија 1992/1993 – ангажована уметност у јавном простору и представљање Ремонтових публикација везаних за неке од уметника заступљених на изложби: Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.

Отварање изложбе и јавно вођење кроз изложбу – 14. 6. 2022. у 18 часова. Кустоскиња изложбе је историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, која ће публику кроз изложбу провести причом о друштвено-политички ангажованој уметности с почетка деведесетих година 20. века и јавним уметничким интервенцијама / провокацијама група „Шкарт“, „Фиа“, „Лед арт“ и појединаца као што су Микроб и Флека. Изложба траје до 1. јула 2022.
Представљање монографија о Микробу, Џонију Рацковићу и Флеки у издању Ремонта – 15. 6. у 18 часова.

На изложби су представљени радови:

САША МАРКОВИЋ МИКРОБ: CROSSOVER, колажи, мај 1992 – фебруар 1993.

ГРУПА ФИА: Плакат „(Не)МОГУЋЕ-ДОСТА!“, део антиратне кампање реализоване у оквиру студентског протеста у јулу 1992; ПРОМОЦИЈА првог календара ПУБЛИКУМ 19. јануара 1993.

ГРУПА ШКАРТ: ПЛАКАТИ: 1991/1992; ТУГЕ, децембар 1992 – август 1993.

МИОМИР ГРУЈИЋ ФЛЕКА: ШИШМИШ ЗА ПОЧЕТНИКЕ, почетак 1993; УРБАЗОНА, јун 1993.

ГРУПА ЛЕД АРТ: ЗАМРЗНУТА УМЕТНОСТ, 15. мај 1993; ПОТОП, 16. октобар 1993.


Изложба „Поглед уназад: ЕНЕРГИЈА 1992/1993 – АНГАЖОВАНА УМЕТНОСТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ“ бави се феноменом 1992–1993. године, првим и веома интензивним акцијама које су
иницирали визуелни уметници и које су увеле савремену српску уметност у поље друштвеног деловања. Ове уметничке иницијативе, настале у изузетно турбулентном друштвенополитичком окружењу, изместиле су устаљене репрезентације уметничке праксе и из галерија изашле у јавни
простор улица, тргова, пијаца… Рефлектујући друштвене проблеме, постављајући уметника и уметнички рад у нове околности, алармирајући ширу јавност, истовремено су кохезирале и активирале ширу уметничку заједницу и поставиле темеље за даљи развој комуникације на релацији уметник-уметност-јавност-публика. Настали у специфичном друштвеном контексту, изабрани радови су карактеристични по новом приступу и уметничком чињењу које настаје интегрисањем уметничког дела у јавни простор путем интеракције с јавношћу. Поред визуелних уметника, у активностима су равноправно учествовали и уметници других вокација, јавне личности и сви остали заинтересовани грађани. Управо тај модел уметник + уметничко дело + акција у јавном простору + учешће публике формирао је аутохтону праксу јавног друштвено ангажованог деловања уметника карактеристичну за период деведесетих.

Историјске теме у оквиру Дана књиге

7. 6. 2022, 18 сати

представљање књиге За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941–1944. Немање Девића, доктора историјских наука и научног сарадника Института за савремену историју у Београду. Поред аутора, гост библиотеке биће и уредник издавачке куће Службени гласник и овог издања Борисав Челиковић, историчар.

За Партију и Тита : партизански покрет у Србији 1941–1944. настала је на основу дисертације „Партизански покрет у Србији 1941–1944“, одбрањене на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2020, а бави се детаљним и темељним преиспитивањем историје партизанског покрета у Србији, нарочито с обзиром на међусобне односе покрета и Комунистичке партије Југославије, с једне и четничког покрета, с друге стране.

ДОБРО ДОШЛИ!

Довршите карикатуру

Културни центар Рекс позива вас да домислите односно допишете две карикатуре Ивана Франића (1931-2021) објављене у јулу 1969. у нашем некада чувеном сатиричном листу Јежу.

Можете ли да смислите текст (реплике актера или натпис) који би одговарао овој ситуацији? Кога представљају ова двојица?

Позив је део ширег програма КЦ Рекс под називом „Од Петроградске до Лењинградске и назад – средња класа кад усталаса“, којим се преиспитује улога средњих класа у рестаурацији капитализма у бившим социјалистичким државама.

Слегање раменима, познато, зар не?

Своју верзију недостајућег текста за ове две карикатуре (дијалог, натпис) можете послати на имејл govorni.programi.rex@gmail.com или као коментар на догађај.

„У облачним негвама“

Четвртак 2. јун 2022, 18 сати

Представљање нове, унапређене верзије Дигиталног завичаја Народне библиотеке Бор и резултата пројекта „У облачним негвама“, које је финансијски подржало МКИ РС. О пројекту и раду на унапређењу техничких перформанси сајта Дигиталног завичаја, који садржи дигиталне и дигитализоване верзије завичајне грађе – књиге, новине, чланке из новина и часописа, фотографије, мапе, разгледнице и другу грађу насталу у Бору или тематски везану за Бор и околину, говориће програмер Виктор Бранковић, док ће о самог грађи и концепцији сајта и дигитализације говорити Драган Стојменовић, руководилац Завичајног одељења и пројекта дигитализације завичајне грађе, културне и јавне делатности библиотеке.

Добро дошли!

Дани књиге

Четвртак 26. 5. 2022. у 18 сати: представљање збирке песама Уникат борске ауторке Гордане Петковић; о књизи говори Јелена Станојев, а стихове рецитују Душица Адамовић и Селена Митић.

Петак 27. 5. 2022. у 18 сати: борски аутор Мирко Ђуришић представља три прозна дела: роман Живот и збирке Истина и друге љубавне приче и Олуја.

Четвртак 2. 6. 2022. у 18 сати: У облачним негвама представљање нове, унапређене верзије Дигиталног завичаја, дигиталних и дигитализованих колекција Завичајног одељења Народне библиотеке Бор; пројекат, платформу и грађу представљају програмер Виктор Бранковић и библиотекар Драган Стојменовић.

Уторак 7. 6. 2022. у 18 сати: Немања Девић, доктор историјских наука и научни сарадник Института за савремену историју у Београду, представља За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 19411944; о књизи говоре аутор и уредник издавачке куће Службени гласник Борисав Челиковић, историчар.

Уторак 14. 6. 2022. у 18 сати: отварање изложбе „Поглед уназад: Енергија 1992/1993 – Ангажована уметност у јавном простору“; јавно вођење кроз изложбу реализује историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, кустоскиња изложбе и галерије Ремонт.

Среда 15. 6. 2022. у 18 сати: представљање издања независне уметничке асоцијације Ремонт, тј. монографија Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.

ДОБРО ДОШЛИ!

Веровали смо

У оквиру Дана италијанског филма, у уторак 24. 5. 2022, од 18 сати можете погледати епски спектакл Веровали смо / Noi credevamo (2010); режија Марио Мартоне (Mario Martone) – историјски филм о тројици младића који се, из различитих разлога, придружују илегалном републиканском покрету Млада Италија Ђузепеа Мацинија, чији су циљеви били уједињење Италијe и борба против аустроугарске окупације и бурбонске династије на власти.

Филм је освојио 13 награда, а био је номинован и за Златног лава нa 67. филмском фестивалу у Венецији.

Инспирисан је стварним догађајима и истоименим романом италијанске списатељице Ане Банти.

Очајничка борба за ослобођење и уједињење италијанских територија, сукоб интереса моћних аристократа и обичних људи, издаје, ентузијазам и разочарање, егзили и прогони, успони и падови, стварање нације…

Улаз је слободан.

Добро дошли!