У периоду од 4. до 8. јула корисници Дечјег одељења НБ Бор узраста од 8 до 11 година имали су прилику да похађају радионице кинеског језика и културе које је организовао Александар Богдановић, проф. кинеској језика. Током пет дана, деца су се упознала са основним карактеристикама кинеског језика и писма, испробала писање и калиграфско цртање неколико једноставнијих знакова, вежбала изговор кинеског језика, пробала кинески чај припремљен на традиционалан начин, научила правила кинеског шаха, сазнала многе интересантне детаље, обичаје и чињенице из историје Кине и савременог живота у Кини.
Архиве категорија: Догодило се…
„Бирање под морање“ у Народној библиотеци Бор
У оквиру „антипотрошачке“ читалачке кампање, у организацији ИК Клио, Љубица Арсић (књижевница, проф. српског језика и књижевности у музичкој школи „Мокрањац“ и приређивач неколиких антологија прича), проф. др Тихомир Брајовић (Филолошки факултет у Београду) и Наташа Ђелошевић (заменица директора ИК Клио) били су 17. јуна 2016. гости Народне библиотеке Бор.
Током више од сат времена разговора са врло заинтересованом и неуобичајено активном публиком, било је речи о делима из едиције „Грал“ ИК Клио, подстицајима за читање, читалачким навикама, разликама између уметничке и шунд књижевности, мотивисању деце за читање и сродним темама.
На андрагошкој обуци
Заједно са представницима Друштва младих истраживача – Бор, Академског клуба Техничког факултета у Бору и Музеја рударства и металургије, Народна библиотека Бор је, због дугогодишњег успешног и квалитетног рада у оквиру Фестивала учења одраслих и због разноврсности својих едукативних програма за све узрасне и интересне групе, имала прилике да учествује на обуци чији је циљ био да се унапреде вештине организовања образовних програма за одрасле, као и да се стекну нова знања из ове области.
Организаор обуке било је Друштво за образовање одраслих док су саму обуку изводили предавачи Одељења за андрагогију Филозофског факултета у Београду.
Током обуке, која је увод у 9. фестивал учења одраслих, било је речи о потребама одраслих за учењем, организовању образовних програма тако да они имају прецизно дефинисане и изводљиве циљеве и исходе, разноврсну методологију и јасан ток рада и подучавања као и квалитетне, заједници потребне садржаје; о задацима и обавезама разних актера укључених у процесе и програме образовања одраслих; о креирању атмосфере погодне и подстицајне за учење.
Изложба Авангарда отворена до 24. јуна 2015.
Усавршавање и образовање стручних библиотечких радника у Народној библиотеци Бор
Обавеза сталног стручног усавршавања запослених у библиотечко-информационој делатности регулисана је следећим прописима:
- Закон о библиотечко-информационој делатности („Службени гласник РС“, број 52/11)
- Правилник о сталном стручном усавршавању у библиотечко информационој делатности („Службени гласник РС“, број 18/13)
- Одлука о образовању Комисије за акредитацију програма сталног стручног усавршавања.
Народна библиотека Бор, као матична библиотека за Борски округ, организовала је у 2014. години три акредитована семинара за све запослене на стручним, библиотечко-информационим пословима у јавним библиотекама на подручју матичности (Бор, Неготин, Кладово и Мајданпек).
24. септембар 2014.
Рад са корисницима у библиотекама
Аутор програма и координатор је Мр Гордана Ђилас, библиотекар саветник, руководилац Одељења за чување и коришћење публикација у Библиотеци Матице српске. Предавачи су Јелена Јовин, библиотекар информатор, Даниела Кермеци, виши библиотекар и Душан Јованчевић, књижничар у јавном каталогу Библиотеке Матиче српске.
Циљ семинара је била обука библиотекара да оспособе кориснике за претраживање база података, различитих извора информација, њихову ефикасну примени и правилно цитирање текста. Осим теориског дела програм се састојао и од практичног дела у виду радионица (пријављивање на OPAC, претраживање по разним параметрима и начин наручивања грађе). Осим тога, релизоване су радионице о асертивној комуникацији у библиотекама у циљу унапређења комуникације са корисницима и колегама.
Број учесника на семинару је двадесет.
17. октобар 2014.
Развојна библиотерапија
као вид промовисања креативног читања у библиотеци
Аутор програма и предавач је МА Јелена Митровић, библиотекар одељења селективне набавке Народне библиотеке Србије.
Циљ програма је да се укаже на могућност да књига осим сазнајне, етичке и естетичне има и терапијску улогу. Развојна библиотерапија може бити свако планско и циљано коришћење књига, може подстицати креативност и утицати на афективни и когнитивни развој читаоца. Ово предавање је покренуло низ питања на која је могуће одговорити кроз практичан рад са корисницима различитог психолошког профила.
Број учесника на семинару је двадесет и седам.
21. октобар 2014.
Набавка библиотечке грађе и извора у библиотекама
Аутор програма и предавач је др Добрила Бегенишић, библиотекар саветник Народне библиотеке Србије.
Програм је имао за циљ да се истакне значај набавне политике у свакој библиотеци. Квалитет набављене грађе зависи од образовања и стручности библиотекра који раде на пословима набавке, али и од финансијера и од жеља самих корисника, средине у којој библиотека ради и циљних група. За успешну набавану политику потребно је да библиотека има комисију за набавку и писани акт о набавној политици којим би се јасно дефинисали основни постулати набавке за изградњу и очување квалитетне структуре фонда.
На семинару су разматрана питања из праксе која се тичу различитих начина набавке (куповина, поклон, откуп МК) и многобројних фактора који посредно или непосредно утичу на набавку грађе у библиотекама.
Број учесника на семинару је двадесет и пет.
Сви семинари су реализовани захваљујући подршци Министарства културе РС, односно учешћу МК у финансирању матичних функција библиотека на годишњем нивоу.
Дани књиге
Више стотина корисника Народне библиотеке Бор испратило је традиционалну манифестацију Дани књиге.
Најпосећенији програм био је онај за децу – гостовање Јасминке Петровић, која се са ученицима борских основних школа поиграла на теме везане за њене књиге Маме, Од читања се расте, Да ли сте ви жаба? итд.
Подједнако интересовање изазвали су и аутори сатиричног News Net-a, односно, програм који је манифестацију затворио – NJUZ.NET – књиге у огледалу (Ненад Милосављевић, Мирослав Вујовић и Виктор Марковић)
Библиотека – место читања, учења и истраживања – Семинар у Народној библиотеци Бор
У петак, 30. маја2014. године у Народној библиотеци Бор одржан jeсеминар за школске библиотекаре. Програм семинара је одобрен и вреднован са 16 бодоваод стране Завода за унапређивање образовања и васпитања РС (Каталог програма сталног стучног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника за школску 2012/2013 и 2013/2014, област библиотекарство, под ред. бр. 2).
Аутор програма семинара је секретар Библиотекарског друштва Србије, Весна Црногорац, која је рализовала семинар са Виолетом Стојменовић, вишим библиотекаром НБ Бор.
Тема семинара је Библиотека – место читања, учења и истраживања
Општи циљ семинара је био стицање нових и проширивање постојећих знања за успешно остваривање образовно-васпитне и библиотечко-информационе функције библиотеке у друштву знања. |
Специфични циљеви су обавештеност библиотекара и наставника о значају библиотеке и важности информационе писмености као средишног концепта доживотног учења. |
Семинар је окупио осим школских библиотекара и учитеље разредне наставе, наставнике и директоре из школа са подручја општина: Бор, Зајечар, Неготин, Мајданпек и Кладово..
Семинар је реализован захваљујући финансијској подршци Министарства културе РС које у оквиру матичних функција финансира континуирано стручно усавршавање библиотекара.
"Читај отпозади"
С обзиром на то да се у наставном програму из српског језика и књижевности за осми разред основне школе однедавно налази и наставна јединица везана за индекс, библиографију и појмовник, Народна библиотека Бор је за ову циљну групу организовала јавне часове у форми предавања и радионице. Циљ програма „Читај отпозади“ је да ученике – у библиотеци, где су им најразличитији облици библиографија, индекса и друге референсне грађе на дохват руке, као илустративни примери и материјал за вежбу – упозна са значењем ових појмова, односно са функцијама и основним врстама библиографија, индекса и појмовника, без обзира на формат и медиј, и са начинима њиховог коришћења.
Свака радионица има online casino своју тему, свој замишљен истраживачки задатак, тако casino spiele да ученици, после краћег увода, тј. објашњења, могу сами да провере колико познају сврху и функцију различитих делова штампане или електронске публикација и да ли умеју да их употребљавају као извор информација о публикацији.
Кроз овај програм је током фебруара прошло 6 одељења борских основних школа – 97 осмака и 27 седмака.
О утисцима: проф. Саша Чорболоковић
Шта је јавно, а шта приватно у библиотекама?
У петак 22. новембра 2013. године у Народној библиотеци Бор је Весна Црногорац, дипл. правник, секретар Библиотекарског друштва Србије, одржала предавање на тему Шта је јавно, а шта приватно у библиотекама?
Циљ предавања је био да се истакне важност овог питања, да се укаже на разлику јавног и приватног у библиотекама као јавним установама, да се сагледа у којим све сегментима рада библиотека има потребу да тражи и користи личне податке корисника, да објасни разлику између пословне и професионалне тајне и да нагласи законску обавезу библиотека и одговорност библиотекара да поштују и штите личне податке корисника од могућих злоупотреба, као и других добијених сазнања о корисницима која припадају сфери приватности.
Реализовано је захваљујући подршци Министарства културе РС које у оквиру матичних функција финансира континуирано стручно усавршавање библиотекара.
Актуелност теме прoизлази из новог Закона о заштити података о личности.
Предавање је окупило библиотекаре Подружнице Тимочке Крајине из јавних библиотека, из Борског и
Зајечарског округа.
Информациона и медијска писменост у библиотеци
2. 11. 2013. у Народној библиотеци Бор одржана је радионица чија су тема и фокус биле информациона и медијска писменосту у библиотеци. Радионица је реализована у оквиру програма Едукација едукатора који је пролетос спровела Библиотека Плус, а чији је модератор био проф. Алберт Бекхорст, активни члан секције IFLA за информациону писменост и члан управног одбора ENSIL-а (Европске мреже за школске библиотеке и информациону писменост, Холандија).
Полазници његових радионица добили су задатак да у својим срединама организују исте или сличне програме за релевантне групе учесника – а то су, пре свега, библиотекари, без обзира на тип библиотеке у којој раде, и наставници чије би ангажовање на информационом описмењавању ученика и студената требало да доведе до боље, чешће и темељније сарадње између институција образовног система и библиотека које школама, факултетима, универзитетима стоје на располагању.
За разлику од иницијалних радионица чији је циљ био разматрање могућности заснивања политике информационе писмености у сопственој установи, због чега су се оне у великој мери тицале проблема менаџмента, презентација у Бору била је фокусирана на саме термине и неколике актуелне концепције информационе, односно, медијске писмености и потребу за њиховим повезивањем и развијањем. Циљ програма био је, пре свега, да се, независно од тога како ћемо их назвати и како се терминолошки обрађују у низу сродних дисциплина, размотре проблеми везани за
- свест о важности знања, вештина и ресурса потребних да се у датим околностима и контекстима дође до потребних података, информација и знања, који би се успешно евалуирали, повезали и интегрисали у постојеће корпусе знања, а с обзиром на валидност хипотезе по којој је информација најважнији производни капацитет савремених друштава
- степен (не)познавања начина, когнитивних и бихевиоралних модела и техничко-технолошких, финансијских и других средстава на које се то може учинити,
- знања потребна да се свака добијена информација разуме у контексту специфичних карактеристика медија који ју је произвео/дистрибуирао/дисеминирао и од које она није независна,
- свест о опсегну референци појма медиј(и), о ширини њиховог утицаја и њиховој свеприсутности, и сл.
Стога је учешће у радионици подразумевало и упознавања са изабраном литературом везаном за медијску и информациону писменост, односно студије медија, као и израду припремних задатака чији је циљ био да се полазници подстакну на размишљање о темама којима је радионица посвећена. Нажалост, релативно скромно интересовање за наведене теме додатно је опало због ових задатака, тако да је број учесника био испод очекивања, мада је, с друге стране, дискусија у оквиру презентације била и занимљива и подстицајана за даље размишљање.