9. 4. 2013. у сали Народне библиотеке Бор, проф. филозофије Иван Вучковић одржао је надахнуто и врло динамично предавање о раној Камијевој филозофији, односно о Камијевом Миту о Сизифу у контексту историје филозофије и модерног одбацивања метафизике у корист филозофије овоземаљског живота.
Предавању је присуствовало око четрдесет посетилаца.
Поводом Дана библиотекар, 14. 12. 2012, Народна библиотека Бор организовала је промоцију едиције Корени издавачке куће Службени гласник.
Гост библиотеке био је историчар Борисав Челиковић, приређивач ове едиције и један од уредника у овој издавачкој кући.
Едиција представља фототипска издања студија о пореклу становништва и о насељима, њиховом настанку и развоју, на просторима коју су, или још увек, насељавају Срби. Службени гласник се, дакле, постарао да савременом читаоцу поново буду доступне антропогеографске, етнографске и друге студије Јована Цвијића и његових сарадника и настављача његовог пројекта истраживања српског народа, његових сећања, обичаја, миграција, итд. Свака од књига садржи по десетак студија објављиваних у етнографским зборницима и часописима, или као самостална издања, од краја 19. до средине 20. века. Књиге су организоване по подручјима, дакле, тематски сређене. До сада је изашло скоро 30 књига, а планирани обим едиције је 80 публикација.
У оквиру промоције ове едиције, посетиоци су били у прилици да погледају документарни, историјско-етнолошки филм о Ђердапу.
Посебно су промовисане три књиге из ове едиције – оне које описују подручје Бора и његове шире околине – „МЛАВА, ХОМОЉЕ, ЗВИЖД“, „ПОРЕЧ, КРАЈИНА И КЉУЧ“ и „ЦРНА РЕКА“
5. 12. 2012. Подружница библиотекара Тимочке Крајине и Друштво школских библиотекара одржали су у Народној библиотеци Бор трибину „Унапређење рада школског библиотекара“.
У оквиру ове трибине било је четири излагања:
Борко Мирковић, просветни саветник Школске управе Зајечар говорио је о новинама у раду школског библиотекара – о праћењу и вредновању образовно-васпитног рада, рада у стручним органима и тимовима, о професионалном развоју и сличним темама.
Зора Симовић Лекић из нишке гимназије имала је презентацију на тему „Рад са ученицима кроз примере из праксе: подстицање читања и развијање креативности код деце и међушколска сарадња“.
Слађана Галушка, председница Друштва школских библиотекара Србије презентовала је „Рад са наставницима кроз примере из праксе: израда наставног материјала за часове тематске наставе и обележавање важних дана“.
Весна Јовановић, библиотекар Дечијег одељења Народне библиотеке Бор је представила могућности културне и јавне делатност школске библиотеке кроз сарадњу са градском библиотеком и организацијом заједничких програма.
Теме излагања биле су предмет дискусија, па су се и организатори и учесници сложили да је рад трибине био успешан и вишеструко користан за унапређење свакодневног рада школског библиотекара.
19. и 20. 11. 2012, у организацији Подружнице библиотекара Тимочке крајине, у Народној библиотеци Бор одржан је стручни семинар, чији је садржај акредитован од стране Завода за унапређење васпитања и образовања Републике Србије, под редним бр. 04. Семинару су, ипак, поред школских библиотекара Борског и Зајечарског округа, присуствали и многи библиотекари јавних библиотека из мрежа ових двају округа.
Семинар су водиле:
1. Мр Тамара Вученовић, уредница на Другом програму РТС-а и ауторка емисије Дигиталне иконе, докторанткиња Филолошког факултета Универзитета у Београду (19. 11. 2012, од 12 до 16 сати) и
2 Др Aлександра Вранеш, оснивач и редовни проф. Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду и деканка овог факултета (20. 11. 2012, од 10 до 14 сати)
Тамара Вученовић је говорила о општијим проблемима и питањима из области студија медија, о појавама у друштву, науци и технологији, у култури уопште, које већ дуже време врше утицај на библиотечку професију, захтевајући иновирање и модификовање библиотечко-информационе делатности и библиотечких улога и услуга. Теоријски потковано и бројним примерима из света поткрепљено предавање о тзв. култури учествовања коју производе интерактивне дигиталне технологије и експанзија на тим технологијама заснованих друштвених медија и мрежа, свакако је питање које ће се још дуго претресати у свим областима и професијама, па и у библиотекарству које се непосредно суочава и свакодневно бори и са могућностима које дигитална култура обезбеђује и шири и са проблемима и недоумицама које те могућности прате. Нове врсте писмености – медијска и информациона, како се последњих година називају вештине које образованим људима омогућавају успешнији, квалитетнији и продуктивнији рад у новим, хибридним окружењима у којима је селекција постала већи проблем од проналажења података и информација – показују се као важна компентенција савремених библиотекара, и школских и свих других.
Александра Вранеш је своја предавања посветила питањима која на очигледнији начин представљају део библиотечке професије – библиографском раду и техникама истраживања у библиотеци у склопу писања академских радова различитог степена.
Представила је и Дигиталну библиотеку Филолошког факултета Универзитета у Београду, репозиторијум дигиталних верзија стручних и научних часописа и зборника са скупова и конференција које је овај факултет до сада издао, као и других публикација у издању факултета и докторских дисертација одбрањених на њему.
Организациони одбор семинара: Весна Тешовић (директор Народне библиотека Бор), Драгица Радетић (руководилац матичне службе Народне библиотеке Бор) и Боривоје Ђорђевић (библиотека „Светозар Марковић“, Зајечар)
Фото: Весна Јовановић
Фотографије из програма Ми смо Бор можете преузети и погледати на сајту завичајног одељења Дигитални завичај…
http://digitalnizavicaj.com/index.php?query=ispisTextaIzKolekcije&idTexta=258#ad-image-0
Као и сваке године, Дечије одељење Народне библиотеке Бор је и ове године спровело акцију превођења својих корисника који су завршили основну школу на одељења за одрасле. У четвртак, 7. јуна 2012. године, подстицајно чланство добило је 45 малих матураната.
Сви корисници Дечијег одељења који завршавају осми разред добили су, бесплатно, нове чланске карте, које им омогућавају да користе одељења и фондове намењене одраслим корисницима. Том приликом, библиотекарке Дечијег одељења, Весна и Ксенија, провеле су децу кроз читаву библиотеку, упознале их са колегама, начином рада, организацијом и услугама Одељења за језик и књижевност, Завичајног, Стручног и Одељења посебних фондова и периодике.
Дечје одељење организовало је 10. маја у 18:00 часова трибину за родитеље предшколаца под називом „Мама и тата полазе у први разред“. Модератор је била Јасмина Момчиловић, педагог, која је давала корисне савете родитељима будућих ђака првака.
Том приликом, представљене су best online casino и неке од књига које припадају стручном одељењу Народне библиотеке Бор, у којима су обрађене теме везане за одрастање и проблеме који у том периоду могу да настану.
Прва поетска радионица Дечјег одељења одржана је са циљем да промовишемо поезију и да подстакнемо наше драге чланове да се изразе кроз писање песама.
Радионица је трајала од 7.05 до 11.05. Сваког дана малишани су имали најразличитије задатке кроз које су веома успешно савладали риму, ритам, метафору, персонификацију… Намера нам је била да, кроз читање песама и кроз тимске и индивидуалне игре, прилагођене узрасту учесника, покажемо деци да је стварање поезије забавно.
У нашој првој групи учествовало је шест девојчица, узраста од 9 до 11 година, које су показале таленат и које је само требало охрабрити да ослободе своју машту. На крају радионице, резултат је био следећи – написале су заједничку песмицу, као и једну или две ауторске песмице.
Како би у преводу са грчког језика реч „антологија“ означавала прикупљање цвећа, деца су написала своје песмице на цветовима од папира, који сада чине цветник Дечјег одељења.
Свако дете добило је радну свеску и сасвим заслужену диплому.
Захваљујући интересовању наших малих чланова за овај програм, поетска радионица ће трајати сигурно до краја лета, а можда и до краја године.
Модератори – Ксенија Нечемер и Весна Јовановић
„Златно доба живота“ у Народној библиотеци Бор
Од 29. марта до 19. априла 2012. Народна библиотека Бор била је домаћин и партнер програмима који су се дешавали у Бору у оквиру пројекта „Златно доба живота“. Овај пројекат има за циљ подстицање стварања позитивне слике о старима у Србији промоцијом лепе и активне старости и креирањем амбијента који би укључио њихово активно учешће у друштвеном животу.
Народна библиотека Бор, отворена за свакога, увек је имала добру комуникацију са својим најстаријим корисницима. Како је 2012. међународна година старих и посвећена је активном старењу и међугенерацијској солидарности, програми Библиотеке који су и до сада суштински били у складу са основним циљем пројекта „Златно доба живота“ сада су и формално обликовани су у складу са тим.
Поред тога што је домаћин изложбе уметничких фотографија о активном старењу, овом пројекту Библиотека се прикључила са три своја програма.
У жељи да кроз дијалог и креативну игру подспеши међугенерацијску солидарност и разумевање најстаријих и најмлађих корисника библиотеке и на тај начин разбије неке од стеротипа о различитим вредностима различитих старосних групација, организована је причаоница „Књиге које су обележиле моје детињство“ и креативна радионица „Вешти прсти – правимо граничнике за књиге“. С обзиром на то да је менаџер пројекта унапред задао термин 12. април, као трећа радионица „наметнула“ се својим садржајем ускршња радионица „Чувари традиције“. Ови програми окупили су 123 учесника, а 25 су било особе у златном животном добу, тј старије од 65 година.
У причаоници присутни учесници су говорили о књигама из њиховог детињства. У динамичном дијалогу који се развио између учесника оживела су многа дела. Тражећи златну нит која повезује сва та дела и одговарајући на питање зашто им је баш то дело толико драго, дошло се до одговора који су се у многоме поклапали: говори се о другарству и некој акцији-авантури (Хајдук Станко, Орлови…, Штрумфови, Фантастична четворка, Хари Потер, Петар Пан), има хумора (Мики Маус, Орлови, Пипи), волим фантастику (Хари Потер, Петар Пан, српске народне бајке, Три угурсуза, романи Жила Верна), говори о лепоти породичног живота и домаћег васпитања (Сељанка, Сара Кеј, Хајди). Учесници су заједно дошли до закључка да се, ако се изузму различите деценије када су дела читана, њима свиђају исте ствари. Свако дете, без обзира којој генерацији припада, воли да чита штиво које је узбудљиво и пуно напетости (авантуристички романи), у коме се велича колективни дух и другарство, храброст и племенитост, скромност и упорност, дело које ће их одвести у неки други, нестваран, фантастичан свет или у коме ће свет реалности и фантастике постојати узајамно испреплетани као да је то најнормалнија могућа појава, дело које ће их насмејати. Ово су само неки од закључака: ми волимо да читамо исте књиге; нама су занимљиве исте теме; стари нису старомодни; стрипови су увек у моди; кад је нешто лепо и узбудљиво чита га свако, без обзира на године.
Правећи граничнике и разговарајући који су то у читалачкој пракси присутни начини обележавања места где се застало у читању, различита искуства су често изазивала смех (ставим чачкалицу, наочаре, и ја по некад заврнем уво…) који је много допринео зближавању учесника. Кроз заједнички рад, међугенерацијски дијалог остварен у току програма био је динамичан и пун узајамног разумевања и симпатије. Истичући крилатицу „Кад се уједине искуство и машта, вредне руке ће створити свашта“, уз много стрпљења, пажње и смеха деца су по први пут у животу узимала у руке игле за плетење и покушавала да провуку петље.
Ускршња радионица оправдала је своје име. Као прави чувари традиције дошле су чланице удружења „Времеплов“ из села Лука које су описале и приказале део обичаја који се за Ускрс обављају у селу, а пред крај радионице чланице друштва „Времеплов“ поклониле су сваком детету хлеб (кравајче) који се на Ускрс пече заједно са јајетом и дарује сваком укућанину. Када су деца почела и сама на свој начин да украшавају јаја, пензионерка Јагода Стратиј, бивша васпитачица, организовала је малу интелектуалну игру загонетајући на ускршње мотиве и спретно наводећи децу да траже и налазе одгонетке.
Ова радионица, попут претходне две, у доброј мери је постигла циљеве који су постављени пројектом „Златно доба живота“. Деца су се упознала са ускршњим обичајима уз поштовање мултукултуралности борске средине. Разбијен је стеротип о различитим вредностима различитих старосних групација јер саборни дух подједнако греје и радује све генерације, од најмлађих до најстаријих. Сва три програма Народне библиотеке Бор не само допринела очувању психофизичког здравља припадника трећег животног доба, него је и допринела развоју психофизичког здравља деце. Расположење учесника које је зрачило све време програма и њихови одговори у евалуационим упитницима, говоре да су активности које подразумевају међугенерацијску сарадњу добар избор. Сви они су истакли потребу да се настави са оваквом праксом.
Уколико је овим програмима Народна библиотека Бор допринела смањењу међугенерацијског јаза и смањењу осећања инфериорности и беспомоћности код својих суграђана који су у „златном добу живота“ то само значи да је као „капија знања“ и „место сусретања и комуникације“ и овога пута оправдала своја професионална начела.
http://www.mc.kcbor.net/
http://zlatnodoba.webs.com/
http://www.facebook.com/media/
http://www.rtvbor.rs/sr/video/