Izložba Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog otvorena je od 28. februara do 23. marta 2012. g.
Detalje o izložbi možete pogledati na linkovima:
http://www.kuda.org/trajni-umetnosti-bor-re-izvo-enje-nepoznatog
http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/trajni-cas-umetnosti-bor-re-izvodenje-nepoznatog/
Autori izložbe kao gosti Radio Bora i audio zapis:
kuda i kontekst u radio boru

Katalog izložbe
Priprema i postavljanje izlože:

Trajni čas umetnosti u Gimnaziji Bora Stanković, Bor

Fotografije sa otvaranja:

Kult art 10. mart

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

7. март у 18 часова

Др Мирослава Лукић – Крстановић, Бирократизација фолклора и политика наслеђа

Шта мислимо кад кажемо фолклор и наслеђе? Предавање ће бити усмерено на процесе бирократизације фолклора, што подразумева разнврсне стратегије његовог конструисања, имајући у виду историјски, друштвени и културни контекст. Иако се фолклор приказује као једна стабилна, кохерентна и непроменљива категорија, он је производ разноврсних ситуација и са различитим значењима и функцијама. Од руралног до урбаног, од националног до глобалног, од норме до естетике, фолклор се вешто маскира у инструмент за друштвене и државне интересе, али и за потребе идентификација локланих заједница и појединаца. Фолклор се све мање може посматрати као ентитет за себе, а све више као део популарних трендова и политика наслеђа. У том смислу у фабрикацији и бирократизацији фолклора учествују многи актери: извођачи, публика, концептисти, продуценти, админситратори, његови носиоци, медији, истраживачи, политичари и др. Данас је фолклор, управо преко наслеђа дигнут и на ниво великог умрежавања и атрактивних програма као што су УНЕСКО-ова Конвенција о нематеријалном културном наслеђу. Како је Србија ратификовала Конвенцију, посебно ћу да скренем пажњу на политику наслеђа, односно на сложену стратегију имплементације те Конвенције и низ активности које су тренутно актуелне и у оквиру научних и државних институција реализују.

Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog

Utorak, 28. februar 2012:
18h, Otvaranje izložbe „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“
19h, Nastup benda „Duo trojica“

Narodna biblioteka, Bor
Moše Pijade 19, Bor

Učestvuju: Ana Stefanović, Vladimir Radivojević, Ivica Osmanovski, Jelena Miletić, Milan Stošić, Miroslav Mitrašinović, Saša D. Lović, Centar za neformalnu komunikaciju Nemušto, Samizdat Sloganova

Autori izložbe: Kontekst kolektiv (Vida Knežević i Marko Miletić), Beograd u saradnji sa Zavičajnim odeljenjem Narodne biblioteke, Bor i Centrom za nove medije_kuda.org, Novi Sad

Na izložbi „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ biće predstavljena umetnička produkcija Bora, koja nastaje u rascepu između „kreativnosti“ i postindustrijske realnosti. Ona otvara pitanja na koji način umetnost proizvodi i upotrebljava određene simboličke vrednosti bazirane i „crpljene“ iz društvenog, ekonomskog i istorijskog konteksta i kako se odnosi prema datoj realnosti. U novim okolnostima, takva umetnička praksa – koja detektuje, ironizuje i kritikuje društveno stanje, dok istovremeno omogućava prostor imaginacije i politike – postaje nepoželjni znak koji upozorava na greške i koji se ne uklapa u projektovane slike kreativnosti. Njeni autori kao „proizvođači” bivaju marginalizovani, što nam otvara pitanja o položaju umetnika i uslovima u kojima oni rade.

„Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ je stoga i pokušaj mapiranja i promišljanja ključnih pitanja kulture i kulturne politike, ali i položaja lokalne savremene umetničke prakse u kontekstu Bora. Početnu tačku istraživanja čini „Socio-psihološka studija Bora: građani o sebi i svom gradu“ iz 1978. godine koju čine originali intervjua sa stanovnicima Bora o pitanjima stanovanja, snabdevanja, društvenih odnosa, zatim mesta kulture i umetnosti u njihovoj svakodnevici, slobodnog vremena, saobraćaja, slike grada, itd. Ovom prilikom sprovedena je serija video intervjua sa protagonistima i protagonistkinjama kulturne i umetničke scene Bora koja će takođe biti predstavljena na izložbi, kao i radionica sa borskim srednjoškolcima, sa ciljem realizovanja svojevrsnog re-izvođenja intervjua iz 1978. godine, prilagođenih savremenom trenutku.

Izložba je otvorena do 26. marta, 2012.

:::::::::::::::::::::::::

Izložba „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ odvija se u okviru programa U, IZ, KA, ZA, koji zajednički realizuju STEALTH.unlimited (Beograd-Roterdam), Kulturni centar Rex (Beograd), PRESS to EXIT (Skoplje) i Centar_kuda.org (Novi Sad), sa saradničkim organizacijama. Više o programu: www.kuda.org/u-iz-ka-za
Izložba u Boru je zasnovana na “re-izvođenju nepoznatog” izložbe i istraživačkog projekta „Trajni čas umetnosti – Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina XX veka” koji od 2005. godine realizuje Centar_kuda.org. Više o projektu: www.kuda.org/sr/trajnicas

Realizaciju programa su podržali: Fond za otvoreno društvo, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Novi Sad

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

23. фебруар у 18 часова
Др Бојан Жикић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд
Бор као мизансцен (у домаћим филмовима)
Апстракт
Разматра се коришћење града Бора и његове околине као основне визуелне позадине радње у пет домаћих филмова – четири играна и једном документарном. Градови имају важну улогу у комуницирању свега онога што се филмом поручује зато што се сматрају симболима одређених друштвених појава, процеса, идеологије, због тога што поседују одређен културни идентитет. У случају Бора, тај идентитет формиран је, пре свега, на основу његовог места у друштвено-економском систему социјалистичке Југославије, одакле филмска употреба тог града као културног симбола полази од дате референце, најчешће. Културне метафоре које су присутне у таквој употреби последица су комбинације неколико социокултурних чинилаца из наше ближе повести, од којих су најбитнији: тип привређивања и његов економски и идеолошки значај за југословенско социјалистичко друштво, те економске, еколошке и здравствене последице начина привређивања који је граду донео својевремено највећи процват у његовој историји.

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

23. фебруар у 18 часова

Др Бојан Жикић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Бор као мизансцен (у домаћим филмовима)

Апстракт
Разматра се коришћење града Бора и његове околине као основне визуелне позадине радње у пет домаћих филмова – четири играна и једном документарном. Градови имају важну улогу у комуницирању свега онога што се филмом поручује зато што се сматрају симболима одређених друштвених појава, процеса, идеологије, због тога што поседују одређен културни идентитет. У случају Бора, тај идентитет формиран је, пре свега, на основу његовог места у друштвено-економском систему социјалистичке Југославије, одакле филмска употреба тог града као културног симбола полази од дате референце, најчешће. Културне метафоре које су присутне у таквој употреби последица су комбинације неколико социокултурних чинилаца из наше ближе повести, од којих су најбитнији: тип привређивања и његов економски и идеолошки значај за југословенско социјалистичко друштво, те економске, еколошке и здравствене последице начина привређивања који је граду донео својевремено највећи процват у његовој историји.

7. март у 18 часова

Др Мирослава Лукић-Крстановић, Етнографски институт, САНУ Београд

Бирократизација фолклора и политика наслеђа

14. март у 18 часова

Др Саша Недељковић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Етницитет, национални и етнички идентитети

27. март у 18 часова

Др Илдико Ердеи, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Производња потрошње: стилови потрошачког друштва у транзицији

28. март у 18 часова

Др Лидија Радуловић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Концепт црне магије у савременој култури у Србији

30. март у 18 часова

Др Слободан Наумовић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Визуелна антропологија, индустријска археологија, култура радништва и нематеријално културно наслеђе: четири сазнајна оквира за поновно промишљање индустријске баштине у Бору

Народна библиотека Бор
Здравствени центар Бор – центар за превентивне услуге
Рајачка школа здравља

08. 12. 2011.
18 часова

120. година од рођења примаријуса др Милорада Драгића, учитеља здравља

Предавачи:
Петар Пауновић
„Прим. др Милорад Драгић, учитељ здравља- живот и дело”
Ненад Гачић
„Сећања на др Милорада Драгића, лекара и пријатеља”

Др Милорад Драгић рођен је у Београду 22.децембра 1891.године. Потиче из знатлијске породице. Таленат и љубав према књизи испољио је од ране младости. Стваралачким радом почиње да се бави у гимназијској литерарној дружини „Нада”. Љубав према учењу и интелектуалном раду учврстили су у њему његови професори: Веселин Чајкановић, Тихомир Ђорђевић, Велимир Рајић и други.
У време школовања почиње да се интересује за идеале о лепшем животу и за рад угледних личности Београда. Слуша предавања Јована Скерлића, Богдана и Павла Поповића и Бране Петронијевића. Од Велики утицај за даљи живот и рад Милорада Драгића имао је Јован Цвијић. Др Милорад Драгић не само да је био одан следбеник др Јована Цвијића већ и његов лични пријатељ и лекар, до краја живота. Из поштовања према Јовану Цвијићу уписао је на Филозофском факултету групу за антропологију са физичком географијом, етнологију, и етнографију, историју српског народа и археологију. Под утицајем Цвијића а после апсолвирања, на Филозофском факултету, Милорад Драгић почео је да студира медицину на Берлинском универзитету, да би лакше могао да се бави антрополошким научним истраживањима. Ратови, балкански и први светски, прекинули су студије Милорада Драгића. После рата, наставља студије медицине у Прагу, а по завршетку враћа се у Београд. Постављен је за секундарног лекара државне болнице. После три године добија диплому специјалисте неурологије.
Између два светска рата оснивају се сеоске здравствене задруге. Због доприноса развоју здравственог задругарства др Милорад Драгић је биран за почасног члана Савеза здравствених задруга. После II светског рата био је постављен за начелника Одељења за здравствено просвећивање министарства здравља Србије. Године 1951. изабран је за шефа Научног одељења. у Институту за здравствено васпитање у коме је радио све до пензионисања 1962. године. Али тиме није престао његов плодоносан здравствено-васпитни рад, истраживања и писања. У то време често посећује Тимочку крајину и даје подстицаје развоју и раду поливалентне патронажне службе и службе школских медицинских сестара. Посећује школе разговара, охрабрује наставнике и разговара са ђацима. Тако је радио до краја живота. (Милићевић, Рајчевић, Пауновић). Умро је 1986. године. За собом је оставио велики број дела, као што су:

Драгић Милорад: Етнобиолошки процеси у Источној Србији у време Цвијићевих проучавања и данас
Драгић Милорад: Проблеми младих у Хомољу
„ „ Рани бракови у Источној Србији
„ „ Породични и интимни проблеми код школске деце у Исторчној Србији
„ „ Ратни дневник др Стевана Мачаја
„ „ Култ загробног живота и помане у Хомољу
„ „ Систем помана и култ загорбног живота код становништва влашког говора Источне Србије
Драгић Милорад: Чумина Кошуља – из мађијске медицине у Источној Србији
„ „ Митска епидемиолошка бића
Драгић Милорад: Здравствена култура Зајечара пре осамдесет година
„ „ Илић Лаза: Народно здравље у округу тимочком
„ „ „ „ О недовољној лекарској помоћи народу
„ „ „ „ Пелагра- сељачка и сиротињска болест
„ „ „ „ Сифилиса у Итрочној Србији и Поморављу
„ „ Академик проф. др Јован Туцаков
„ „ Доктор Лаза Илић,
„ „ др Лаза Илић о српско-турском рату
„ „ Др Лаза Илић (1852 – 1918) протагониста социјалне медицине у Србији
„ „ Приступ испитивању здравствене културе радника у Рударско-топионичарском басену Бор
Драгић Милорад: Менталне и емоционалне трауме у вези са потапањем насеља Ђердапа
„ „ Здравствена култура Хомоља
„ „ Ендемични сифилис и здравствена култура у Источној Србији и друга дела.