Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog

Utorak, 28. februar 2012:
18h, Otvaranje izložbe „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“
19h, Nastup benda „Duo trojica“

Narodna biblioteka, Bor
Moše Pijade 19, Bor

Učestvuju: Ana Stefanović, Vladimir Radivojević, Ivica Osmanovski, Jelena Miletić, Milan Stošić, Miroslav Mitrašinović, Saša D. Lović, Centar za neformalnu komunikaciju Nemušto, Samizdat Sloganova

Autori izložbe: Kontekst kolektiv (Vida Knežević i Marko Miletić), Beograd u saradnji sa Zavičajnim odeljenjem Narodne biblioteke, Bor i Centrom za nove medije_kuda.org, Novi Sad

Na izložbi „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ biće predstavljena umetnička produkcija Bora, koja nastaje u rascepu između „kreativnosti“ i postindustrijske realnosti. Ona otvara pitanja na koji način umetnost proizvodi i upotrebljava određene simboličke vrednosti bazirane i „crpljene“ iz društvenog, ekonomskog i istorijskog konteksta i kako se odnosi prema datoj realnosti. U novim okolnostima, takva umetnička praksa – koja detektuje, ironizuje i kritikuje društveno stanje, dok istovremeno omogućava prostor imaginacije i politike – postaje nepoželjni znak koji upozorava na greške i koji se ne uklapa u projektovane slike kreativnosti. Njeni autori kao „proizvođači” bivaju marginalizovani, što nam otvara pitanja o položaju umetnika i uslovima u kojima oni rade.

„Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ je stoga i pokušaj mapiranja i promišljanja ključnih pitanja kulture i kulturne politike, ali i položaja lokalne savremene umetničke prakse u kontekstu Bora. Početnu tačku istraživanja čini „Socio-psihološka studija Bora: građani o sebi i svom gradu“ iz 1978. godine koju čine originali intervjua sa stanovnicima Bora o pitanjima stanovanja, snabdevanja, društvenih odnosa, zatim mesta kulture i umetnosti u njihovoj svakodnevici, slobodnog vremena, saobraćaja, slike grada, itd. Ovom prilikom sprovedena je serija video intervjua sa protagonistima i protagonistkinjama kulturne i umetničke scene Bora koja će takođe biti predstavljena na izložbi, kao i radionica sa borskim srednjoškolcima, sa ciljem realizovanja svojevrsnog re-izvođenja intervjua iz 1978. godine, prilagođenih savremenom trenutku.

Izložba je otvorena do 26. marta, 2012.

:::::::::::::::::::::::::

Izložba „Trajni čas umetnosti: Bor. Re-izvođenje nepoznatog“ odvija se u okviru programa U, IZ, KA, ZA, koji zajednički realizuju STEALTH.unlimited (Beograd-Roterdam), Kulturni centar Rex (Beograd), PRESS to EXIT (Skoplje) i Centar_kuda.org (Novi Sad), sa saradničkim organizacijama. Više o programu: www.kuda.org/u-iz-ka-za
Izložba u Boru je zasnovana na “re-izvođenju nepoznatog” izložbe i istraživačkog projekta „Trajni čas umetnosti – Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina XX veka” koji od 2005. godine realizuje Centar_kuda.org. Više o projektu: www.kuda.org/sr/trajnicas

Realizaciju programa su podržali: Fond za otvoreno društvo, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Novi Sad

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

23. фебруар у 18 часова
Др Бојан Жикић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд
Бор као мизансцен (у домаћим филмовима)
Апстракт
Разматра се коришћење града Бора и његове околине као основне визуелне позадине радње у пет домаћих филмова – четири играна и једном документарном. Градови имају важну улогу у комуницирању свега онога што се филмом поручује зато што се сматрају симболима одређених друштвених појава, процеса, идеологије, због тога што поседују одређен културни идентитет. У случају Бора, тај идентитет формиран је, пре свега, на основу његовог места у друштвено-економском систему социјалистичке Југославије, одакле филмска употреба тог града као културног симбола полази од дате референце, најчешће. Културне метафоре које су присутне у таквој употреби последица су комбинације неколико социокултурних чинилаца из наше ближе повести, од којих су најбитнији: тип привређивања и његов економски и идеолошки значај за југословенско социјалистичко друштво, те економске, еколошке и здравствене последице начина привређивања који је граду донео својевремено највећи процват у његовој историји.

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО

Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

23. фебруар у 18 часова

Др Бојан Жикић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Бор као мизансцен (у домаћим филмовима)

Апстракт
Разматра се коришћење града Бора и његове околине као основне визуелне позадине радње у пет домаћих филмова – четири играна и једном документарном. Градови имају важну улогу у комуницирању свега онога што се филмом поручује зато што се сматрају симболима одређених друштвених појава, процеса, идеологије, због тога што поседују одређен културни идентитет. У случају Бора, тај идентитет формиран је, пре свега, на основу његовог места у друштвено-економском систему социјалистичке Југославије, одакле филмска употреба тог града као културног симбола полази од дате референце, најчешће. Културне метафоре које су присутне у таквој употреби последица су комбинације неколико социокултурних чинилаца из наше ближе повести, од којих су најбитнији: тип привређивања и његов економски и идеолошки значај за југословенско социјалистичко друштво, те економске, еколошке и здравствене последице начина привређивања који је граду донео својевремено највећи процват у његовој историји.

7. март у 18 часова

Др Мирослава Лукић-Крстановић, Етнографски институт, САНУ Београд

Бирократизација фолклора и политика наслеђа

14. март у 18 часова

Др Саша Недељковић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Етницитет, национални и етнички идентитети

27. март у 18 часова

Др Илдико Ердеи, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Производња потрошње: стилови потрошачког друштва у транзицији

28. март у 18 часова

Др Лидија Радуловић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Концепт црне магије у савременој култури у Србији

30. март у 18 часова

Др Слободан Наумовић, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Београд

Визуелна антропологија, индустријска археологија, култура радништва и нематеријално културно наслеђе: четири сазнајна оквира за поновно промишљање индустријске баштине у Бору

izložba fotografija i negativa iz privatne kolekcije Ljube Markova

Народна библиотека Бор
Завичајно одељење
5. мај 2011.
13 часова

video reklamu možete pogledati na ovom linku

Изложба се реализује у оквиру пројекта Дигитализације некњижне грађе, културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор и уз помоћ Мистарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, РТБ-а Бор, СО Бор.

Замислите стаклену прошлост. Сетите се, у ствари, да сте доживели прозирност свакодневице чија се атмосфера зауставља у једној слици. Заборавите да нисте способни за свесно и стварно реаговање у будућности када све постаје бескрајно и неизмењиво. Оставите фотографије будућности и запамтите: никада, заправо, нисте ухватили и никада нећете забележити саму суштину. Смисао и суштину ствара и бележи посматрач. Посматрање је процес, одговорност и обавеза свести, а свест посматрање пројектује и интерпретира на свој начин чак и несвесно, “аутоматски” као било коју другу жељу. Тада “реченице” постају дуже као када се протежете рано изјутра и покушавате да се сетите шта вам је пролетело кроз сан. Време стане и поглед лута са једног детаља на други, повезујете облике и претачете сенке из једне у другу контуру, мењајући форме и догађаје на слици. Кроз заустављено време шетате, мислима додирујући околину као да сте нешто изгубили. Светлост ипак пролази и стари кроз крхко време. Осећате… у рукама држите хладно стакло са оштрим ивицама и контрастима. Црно постаје бело, бело постаје црно. Ипак, свако ће слику видети другачије а вама остаје надање да ћете, када је поново погледате, бити другачији, други… Тако ће тај неизмењиви и неповратни призор променити вас и ваш однос према стварности коју живите макар до буђења.
Изложба фотографија ПРОШЛОСТ ОД СТАКЛА приређена је из колекције негатива г. Љубе Маркова на 336 стаклених плоча из периода колонијалне управе Француског друштва борских рудника и периода немачке окупације током Другог светског рата. Скенирани су сви негативи са стаклених плоча али је за ову прилику издвојено 100 фотографија које су одштампане на папиру.
Kолекцијa је уређена и припремљена у оквиру пројекта Дигитализације некњижне грађе завичајног одељења Народне библиотеке Бор, чине је 336 негатива на стакленим плочама у четири формата: 10 x 15 (5), 13 x 18 (114), 18 x 24 (209), 12×9 (8). Ауторство негатива/фотографија још увек није разрешено, највероватније је да су настали у периоду од 1907. до 1945. Колекција је део фотодокументације Француског друштва борских рудника, које је управљало Борским рудницима у периоду од 1904. до 1941.г. Професионалност вођења ове фото-документације је неоспорна и показује институционалну и предузетничку свесност вредности визуелног бележења развоја рудника, металуршке индустрије, колоније и вароши. Оно што колекцију чини посебно интересантном јесу фотографије које су настале у периоду тридесетих и четрдесетих година XX века, када су се развијале и смењивале друштвено-економске формације француске колонијалне управе и немачке окупације за време Другог светског рата. Неке фотографије из ове колекције су познате, објављиване су и излагане, али никада нису представљене као целина и посебна колекција. Ова селекција ће покушати да вам скицира вредност и озбиљност ангажовања фотографа у институцијама, као и неопходност чувања и стварања непролазних културних и историјских вредности кроз савремене институције. У оквиру пројекта Дигитализације некњижне грађе, културне и јавне делатности скенирано је свих 336 плоча. На Завичајном одељењу је оформљена колекција дигиталних записа и „паралелна“ колекција фотографија које су одштампане на папиру, најтрајнијем материјалу за чување фотографија.