Обавештавамо вас да је у оквиру пројекта Градске библиотеке у Новом Саду „Нови Сад – биодиверзитетски град” (Novi Sad – BiodiverCity) покренут наградни конкурс под називом МОЈЕ ПАРЧЕ ПРИРОДЕ.
Конкурс Моје парче природе расписан је у три категорије:
1) за најбољи литерарни рад (песму, причу, есеј… дужине до три куцане странице или 5.400 карактера – са белинама),
2) за најбољу фотографију (најмања резолуција је 1080×720 пиксела),
3) за најбољи видео – мултимедијални рад (дужине до два минута, најмањег квалитета HD: 1080×720),
у 5 узрасних категорија:
I категорија: деца – млађи узраст (од I до IV разреда основне школе),
II категорија: деца – старији узраст (од V до VIII разреда основне школе),
III категорија: средњошколци (15 до 19 година),
IV категорија: млади (20 до 30 година),
V категорија: одрасли (31+),
Предложене подтеме
„Моје омиљено природно место у граду”,
„Место у природи на које радо одлазим”,
„Моја оаза мира”,
„Мини екосистем”,
„Лепота различитости”,
„Моја омиљена животиња”,
„Моја башта”.
Услови конкурса
Конкурс је отворен од 15. јуна до 15. августа 2021. године.
Жири састављен од представника Библиотеке, партнерске организације, школа и/или удружења грађана објавиће резултате 15 дана након завршетка конкурса.
Сви радови биће представљени на Фејсбук страници пројекта и Фејсбук страници Библиотеке за време трајања конкурса.
Радови морају бити оригинална и претходно необјављена дела аутора.
Једна особа може конкурисати у више категорија, али само са по једним радом у једној категорији.
Са добитницима награда за прва три места контактираће се лично по завршетку конкурса.
Радови који садрже елементе расне, верске, етничке, полне или друге врсте дискриминације неће бити разматрани нити објављивани.
Систем бодовања и промоција
Оцењиваће се радови посвећени интимном „парчету” природе, односно значају које оно има за учеснике. Радови свих учесника биће изложени на Фејсбук страници пројекта и Фејсбук страници Библиотеке. Одлуку о победницима донеће стручни жири,а добитници првих, других и трећих места за сваки узраст (укупно 15) биће награђени. Конкурс ће трајати два месеца (од 15. јуна до 15. августа). Награда публике припашће раду који сакупи највише гласова – лајкова на нашим Фејсбук страницама (једна награда).
Најбољи литерарни радови биће читани на завршној промоцији пројекта, 26. септембра, и биће објављени у двојезичној електронској публикацији по завршетку пројекта;
Најбољи фотографски радови биће изложени на завршној промоцији 26. септембра и биће објављени у двојезичној електронској публикацији по завршетку пројекта;
Најбољи видео – мултимедијални радови биће пуштени на платну на завршној промоцији 26. септембра и постављени на Јутјуб канал Библиотеке; линкови ка овим радовима биће објављени у двојезичној електронској публикацији по завршетку пројекта.
Упутство за слање радова
Радове слати на имејл адресу Дигиталног омладинског центра Градске библиотеке у Новом Саду: gbns.doc@gmail.com, са назнаком „За конкурс”, или поштом (Војводе Путника 1, 21000 Нови Сад).
Радови треба да садрже:
1) име и презиме,
2) датум рођења,
3) контакт (број телефона и имејл адресу),
4) за коју категорију конкуришете (за литерарни рад, фотографију или видео-мултимедијални рад) и
5) назив или локацију места које је предмет рада.
Ако конкуришете у више од једне категорије битно је да то назначите.
Жири неће узимати у разматрање радове који не испуњавају све услове конкурса.
„Нови Сад – биодиверзитетски град” (Novi Sad – BiodiverCity) је партнерски пројекат Градске библиотеке у Новом Саду, организације Public Libraries 2030 из Брисела, Националне асоцијације зелених кровова Србије из Новог Сада и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” из Београда. Пројекат се реализује под покровитељством Европске комисије.
Пратите Фејсбук страницу пројекта и информације на веб сајту, Фејсбук страници, YouTube каналу Библиотеке и Инстаграм страници библиотечког Дигиталног омладинског центра:
За више информација, контактирајте на: 021/456-226; gbns.doc@gmail.com.
Од понедељка 19. 4. 2021. Народна библиотека Бор поново ради с корисницима, под условима који су важили и пре редовне ревизије књижног фонда, што подразумева поштовање и даље важећих епидемиолошких мера: сви посетиоци су у обавези да током боравка у библиотеци носе маску, да дезинфикују руке и измере температуру на улазу у библиотеку, где ће морати и да сачекају уколико је други корисник већ на одељењу које и сами желе да користе. Непосредан приступ фондовима и даље није могућ.
Радно време библиотеке је непромењено: 7:30-19 сати сваког радног дана.
Захваљујемо на разумевању и очекујемо вас од понедељка.
Од понедељка 5. 4. 2021. НБ Бор ће бити затворена за кориснике и посетиоце због редовне ревизије књижног фонда, која се спроводи на основу Закона о библиотечко-информационој делатности (Сл. гласник бр. 52/2011) и Правилника о инвентарисању, обради, ревизији и отпису библиотечко-информационе грађе и извора као и вођењу евиденције о библиотечко-информационој грађи и изворима (Сл. гласник бр. 47/13).
Захваљујемо на стрпљењу и разумевању. О поновном отварању библиотеке бићете благовремено обавештени.
С обзиром на то да су превасходно намењени деци, те да су осмишљени као средство (и играчка) за савладавање основа кодирања односно програмирања уз помоћ визуелно атрактивних, разнобојних блокова команди, иако се њихове могућности и намене тиме не исцрпљују, ови уређаји налазе се на Дечјем одељењу библиотеке, али их могу позајмљивати сви чланови библиотеке, укључујући и просветне раднике, који их у настави (за подучавање или за тестове, квизове и друге облике игривих провера знања) могу користити на много различитих начина, као и родитеље који би да код своје деце подстакну интересовање за програмирање.
Оба комплета садрже кратка упутства, тако да се са њиховим коришћењем може почети и без икаквих предзнања, док су онима који су почетне кораке већ савладали доступни бројни ресурси, упутства, шаблони, пројекти и сл., на сајту произвођача, доступном и на нама разумљивом хрватском језику.
Ево и детаља с једне од радионица за коришћење микро бита и бозона које је библиотека организовала за своје чланове: један од полазника „натерао“ је траку са лед диодама да засветли као дуга.
Владимир Набоков, писац неоправдано чувен само због контроверзне, и дан-данас једнако као и пре скоро седамдесет година саблажњиве Лолите, виртуоз приповедања и завођења читалаца, које вешто мами у мисаоне и осећајне лавиринте и ћорсокаке својих колико истанчаних толико и ексцентричних јунака и јунакиња, волео је, као и многи (пост)модерни(стички) аутори, да се поиграва својим читаоцима, али и фигуром/ликом читаоца уопште: и сам страствени читалац изразито особеног укуса и смелог суда, читалац-детектив, луцидни тумач детаља који другима измичу, заносни предавач књижевности и есејиста, у есеју „Добри читаоци и добри писци“ спомиње духовит (измишљен?!) „квиз“ о добром читаоцу који је спровео међу својим студентима.
Како бисте му одговорили?
Есеј „Добри читаоци и добри писци“ у преводу Иване Ђурић Пауновић можете читати у Пољима, бр. 412-414. Оригинални текст доступан је овде.
Приче између зидова је партиципативни дугорочни
пројекат којим се прикупљају приватнизаписи о искуству живота у „новој
нормалности” које сви делимо и од њих гради растућа архива која би се могла
репродуковати у различитим срединама. Добродошли
су прилози из целог света, без ограничења када је реч о језику и форми записа
или пребивалишту аутора. Као допринос изградњи колективног „скулптуралног
споменика”, сваки прилог који примимо периодично ће се додавати живој архиви
која ће бити отворена за јавност у Народној библиотеци Бор, где ће се моћи
погледати на безбедан начин.
Приче између зидова су први пут реализоване као
одговор на изолацију коју је донело избијање пандемије. Представљен у Центру за
савремену уметност у Китакјушију у Јапану (Center for Contemporary Art
Kitakyushu) као самостална изложба Џесфи Џенг, повремено затварана због карантина
и опет отварана, овај чин усмерен ка креирању скулптуралног споменика овом
периоду у току његовог одвијања замишљен је као мост који води с оне стране
концепција затварања и искључивања, истражујући капацитете учесника да
имагинативно превазиђу баријере.
На позив кустоса и оснивача WC/SCD Биљане Ћирић и Ларија Фрожијеа (Larys Frogier), директора Уметничког музеја Рокбанд (Шангај), Приче између зидова део су и дугорочног
истраживачког пројекта Новим путевима у
будућност и део пројекта Завеса (CURTAIN). Могу се сматрати проводником
различитих гласова анонимно окупљених у циљу дељења, превазилажења, давања
одушка, протезања, активирања, наглашавања, ослобађања, изражавања, прекидања,
разматрања и промишљања промена и нових процеса који утичу на наш колективни
живот и искуства током овог непредвидивог периода.
У сарадњи са Новим
путевима у нову будућност, Приче између зидова се имплементирају у
различитим локалним контекстима и ситуирају захваљујући раду са локалним
партнерским установама и појединцима: платформом Артком (Artcom) у Казахстану, Саром Бушра (Sarah Bushra) у Етиопији и Народном библиотеком Бор у Србији.
Посебан вид представљања развијен је у сарадњи са Музејом Таравара у Мелбурну (TarraWarra Museum of Art, Melbourne) током најстрожег карантина
који је овом граду икада у историји наметнут.
Џенг каже: „Кроз овај дугорочни пројекат, изнова размишљам о јазу између онлајн и офлајн светова као о новој територији која одређује, преиспитује и изазива дистанцу између друштвености и солидарности у временима попут овог. Кроз колективни чин, овај пројекат симулира физичко окупљање тако што збраја паралелне реалности учесника и излаже их у јавном простору. Негујемо изливе сопства у ово форму заједнице, без обзира на међусобне раздаљине.”
Заједно са Народном библиотеком Бор, позивамо вас
да са својим записима учествујете у стварању споменика нашем времену.
Да бисте учествовали у Причама између зидова:
Пишите како проводите дане, о
чему размишљате или шта осећате, без обзира на дужину записа и на било којем
језику;
Не заборавите да унесете име,
пребивалиште и датум;
Своје записе пошаљите на: priceizmedjuzidova@gmail.com
или поштом, на адресу: Народна
библиотека Бор, Моше Пијаде 19, 19210 Бор, са назнаком „За приче између
зидова”, или их донесите лично у Народну библиотеку Бор.
Сви пристигли записи ће се чувати као физичке копије у једној архиви,
а сваки учесник ће добити своју фасциклу у тој архиви, тако да су Ваши нови прилози
добродошли. Не заборавите да своје записе датирате и да упишете име и место. У
писма и записе, који ће бити изложени у Народној библиотеци
Бор, не уносите личне податке као
што су адреса, број телефона или имејл адреса. Наводи из ваших записа можда ће
се анонимно објављивати онлајн или користити у промотивне сврхе. Прилози се не
враћају пошиљаоцима, јер остају као део уметничког рада.
Прилози се примају стално – овај јавни позив не
подразумева рок за слање прилога.
Желите да ваша заједница буде укључена?
Прихватамо прилоге на било којем језику.
Сви прилози ће бити јавно изложени у Народној
библиотеци Бор од децембра 2020, као део дугорочна изложбе. Дигитална архива
записа остаће у трајном власништву библиотеке.
Џесфи Џенг, која живи и ради на релацији између САД и Кине, интердисциплинарна је уметница чији радови у последње време истражују неизбежан неуспех комуникације како на међуљудском, тако и на колективном нивоу. Користећи уметничке формате као што су инсталације, ненајављени перформанси, извајани предмети и уметничке књиге, Џенг конструише ситуације које представљају јавне интервенције зарад подизања свести о нашим друштвеним и културним окружењима, како у тако и изван контекста савремене уметности. Џенг је, иначе, завршила Школу дизајна Роуд Ајланд (Rhode Island School of Design).
Новим путевима у нову будућност је дугорочни истраживачки
пројекат који промишља иницијативу Појас и пут и како ће она променити естетику
и праксе свакодневног живота у различитим срединама. Пројекат је замислила и
2019. иницирала Биљана Ћирић, након што је извела кустоско истраживање у
источној Африци, централној Азији и у неколико балканских земаља где се
пројекат одвија.
Овај дугорочни истраживачки пројекат спроводи се
кроз истраживачке ћелије које чине организације, установе и појединци:
Уметнички музеј Рокбанд
(Шангај, Кина), Шта
кустосирање може/треба да буде (Београд), Модерна галерија (Љубљана), Музеј
Тајмс (Гуангџоу – Times Museum (Guangzhou), Кина), Артком (Астана, тј. Нур
Султан, од 2019, Казахстан), Робел Темесген (Robel Temesgen) и Синкне Есету (Sinkneh Eshetu) (Адис Абеба, Етиопија) и Народна библиотека Бор.
Прву фазу пројекта подржали су Фондација за
уметничке иницијативе (Foundation for Arts Initiatives), пројекат Завеса (CURTAIN – Rockbund Art Museum),
Аустријски културни форум, Кустоске праксе (Curatorial Practice) Факултета за уметност, дизајн
и архитектуру Универзитета Монаш у Аустралији – Monash University Art, Design and Architecture) и Влада Аустралије, кроз програм стипендија за истраживачку обуку
(Australian Government Research Training Program Scholarship).
Приче између зидова разрађене су кроз сарадњу у
пројекту Завеса Уметничког музеја Рокбанд. Основан 2010, овај музеј савремене
уметности налази се на кеју Банд у Шангају.
„С обзиром на репутацију коју имамо захваљујући
нашим иновативним кустоским приступима, тежимо осмишљавању различитих
уметничких пројеката, од оних истраживачких до алтенативних едукативних
програма, од излагачких до параизвођачких формата. Подржавамо смеле савремене
уметничке пројекте, а циљ нам је да континуирано прерађујемо локалне историје,
док истовремено одговарамо на глобалне уметничке изазове и друштвене промене.
Сматрамо да је размена суштински процес, неопходан за шири преображај кроз
мрежу мултирегионалних, међународних и мултидисциплинарних партнерстава. Циљ
нам је да кроз овај процес негујемо разнолике и укорењене везе са публикама,
заједницама, али и са различитим друштвеним и културним организацијама.”
Новим
путевима у нову будућност са Уметничким музејом Рокбанд сарађује
кроз пројекат Завеса, који су иницирали
директор музеја Ларис Фрожије и низ сарадника: Метју Копланд (Mathieu Copeland), Биљана Ћирић, Козмин
Костинас (Cosmin Costinas), Хсиех
Фенг Ронг (Hsieh Feng-Rong), Били Танг (Billy Tang).
Иницирана 2020, Завеса је дугорочни истраживачки
пројекат који ће се одвијати у виду серије изложби различитог формата,
платформи за дискусију и међуинституционалне сарадње током три године. Да би се
отишло даље од утврђене дефиниције изложбе, пројекат тежи да дијалог са
уметницима прошири окупљањем критичких мислилаца и практичара из других
друштвених и културних области.
Народна библиотека Бор
Народна библиотека Бор основана је 1962, спајањем више мањих месних библиотека и читаоница. Од 1972. смештена је у наменски грађеном простору у Дому културе у Бору и матична је за Борски округ. Делатност обавља кроз рад Завичајног, Дечјег, Стручног, Информативног, Одељења за језике и књижевност, Одељења посебних фондова и периодике, Одељења за набавку и обраду библиотечке грађе и Матичног одељења. Организује изложбе, наричито изложбе завичајне фотографске грађе и других дела завичајних аутора, књижевне вечери, промоције аутора, наслова, организација и установа с којима сарађује, предавања из свих научних и стручних области, акредитоване и друге семинаре за раднике у области културе и образовања, трибине везане за различита питања од јавног значаја или локалну заједницу, пројекције филмова и друге аудио-визуелне грађе, едукативне и креативне радионице за децу и младе, како у самој библиотеци, тако и у образовним установама и у јавном простору. У библиотеци и њеним сеоским огранцима (којих тренутно има четири) ради 18 библиотекара и књижничара, од којих многи учествују или сарађују у реализацији уметничких, научних, културних, едукативних пројеката у сарадњи са различитим локалним, регионалним и националним установама и организацијама или независним домаћим и иностраним истраживачима и уметницима. Издавачка делатност библиотеке, поред низа публикација које су настале као зборници научноистраживачких и уметничких радова или предавања у оквиру реализованих пројеката и књига завичајних књижевних стваралаца, обухвата и континуирано излажење часописа Бележница (1999– ) посвећеног библиотечко-информационој делатности и локалној култури и историји.
У другој сезони програма Библиоток Културног центра Рекс, којим се подстичу групна односно заједничка читања и тумачења одабране литературе, предмет анализе биће романи Очеви и деца Ивана Тургењева и Шта да се ради? Николаја Чернишевског, до којих је довело претходно групно читање и коментарисање Злих дух(ов)а Достојевског.
Сусрети и дискусије у вези са овим делима у овој сезони Библиотока, под називом „Добар, лош з(н)ао“ одвијаће се претежно онлајн, у оквиру мањих читалачких група, па вас позивамо да се у овај програм укључите.
С обзиром на то да је од данас, 23. 10. 2020, на територији Града Бора, због повећаног броја оболелих од заразне болести Ковид-19, поново ванредна ситуација, која подразумева и пооштравање превентивних мера, обавештавамо вас да:
у библиотеку нећете моћи да уђете без маске која Вам покрива и нос и уста;
на улазу морате да дезинфикујете обућу и руке;
радник Информативног одељења ће Вам измерити температуру бесконтактним топломером, тако да, уколико имате повишену телесну температуру, нећете моћи да уђете у библиотеку;
на позајмна одељења можете ићи само појединачно, тако да ћете морати да сачекате ако је други корисник већ на позајмном одељењу које желите да користите;
нећете моћи да се задржавате у фондовима, тако да би било добро да дођете са списком наслова који Вас интересују или да их унапред наручите: телефоном (458-120, 065/9003311, 065/9003316 и 0659003312 за књиге са Дечјег одељења; имејлом (narucivanjegradje@gmail.com); резервацијом путем Кобиса, за коју Вам је потребно важеће чланство и шифра – уколико је немате, затражите је од библиотекара телефонски, имејлом или у самој библиотеци;
нећете моћи да користите читаонице до укидања ванредне ситуације;
библиотека до укидања ванредне ситуације неће радити суботом, док радно време радним данима остаје непромењено: од 7:30 до 19:30.
У очекивању да се епидемиолошка ситуација у земљи и граду побољша, захваљујемо вам на разумевању и стрпљењу
и желимо вам свима добро здравље.
У четвртак, 15.10.2020, у Народној библиотеци Бор одржан је акредитовани програм сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности СЕЛФИ ИЗ БИБЛИОТЕКЕ: РАД СА ДЕЦОМ И МЛАДИМА НА ПРОМОЦИЈИ ЧИТАЊА.
Ауторке семинара и предавачи су Милица Матијевић, библиотекар саветник (Градска библиотека „Димитрије Туцовић“ Лазаревац) и Елизабета Георгиев, библиотекар саветник (Народна библиотека „Детко Петров“ Димитровград).
Циљ семинара је да се кроз указивање на неке нове облике рада унапреде комуниколошке компетенције библиотекара у раду са децом и младима. Семинару је присуствовало 15 библиотекара, 10 из Народне библиотеке Бор и 5 школских библиотекара.
