Архиве категорија: ИНФОРМАЦИЈЕ

Владимир Пиштало у Народној библиотеци Бор

21. 5. 2019, 19 сати

Владимир Пиштало, добитник НИН-ове награде за роман Тесла, портрет међу маскама, представља Сунце овог дана: писмо Андрићу и своју нову књигу Значење џокера. О књигама ће, поред аутора, говорити и Ненад Шапоња, уредник у ИК „Агора“, која објављује Изабрана дела Владимира Пиштала.

„Дигитални грађани“ у Народној библиотеци Бор

Процењујући да су библиотеке „кључна места знања у својим ликалним заједницама“ и стога најбоља места за стицање нових вештина, хрватски Институт за развој и иновативност младих је, у оквиру регионалног пројекта Дигитални грађани, који се реализује уз помоћ компаније Гугл, а у Србији у сарадњи са Фондом Б92 , расписао конкурс за опремање библиотека micro:bit рачунарима и пратећом опремом, на којем је, уз 19 других јавних библиотека у Србији, прошла и Народна библиотека Бор.

„Битка за знање“
До краја јануара, НБ Бор ће добити 20 микро битова, запакованих као књиге, који ће бити на располагању свим корисницима библиотеке, док ће део њих чланови библиотеке моћи и да изнајме, тј. да их позајме на коришћење ван библиотеке, као књиге. У марту ће библиотека добити и 5 додатних електронских сетова. Ови ће се уређаји, између осталог, користити и за реализацију бесплатних радионица кодирања за децу, младе и одрасле.

Реанимација

У склопу пројекта „Реанимација“, који је финансијски подржало Министарство културе и информисања РС, на конкурсу за пројекте из области библиотечко-информационе делатности, НБ Бор је  набавила нове, технолошки напредније уређаје за креирање, обраду и коришћење различитих дигиталних односно мултимедијалних садржаја:

  • хедсет за виртуелну реалност (HTC Vive) и лаптоп Acer Predator Helios 300, чиме смо корисницима библиотеке омогућили да, уз помоћ најсавременије опреме, погледају и користе ВР садржаје и 360° видео;
  • 3 лаптоп рачунара Lenovo IdeaPad 330 Ryzen 5, тако да ће радионице за децу и младе путем којих се развијају њихове дигиталне вештине и медијска и информациона писменост, као и радионице из области стручног усавршавања библиотекара моћи да похађа већи број полазника, при чему се унапређују и брзина и квалитет и опсег могућности рада са мултимедијалним садржајима;
  • „паметни“ ТВ, тако да су дигитализована завичајна и друга грађа, разноврсни мултимедијални садржаји везани за књигу, читање, библиотеку и библиотекарство, поједине ауторе и књижевна или некњижевна дела, као и нештампане информације о фондовима и програмима НБ Бор доступни свим корисницима и посетиоцима позајмних одељења за одрасле, како би се унапредила њихова информисаност, мотивисала нова интересовања и обогатила њихова сазнања везана за књигу, читање и библиотечку делатност.

Јавне библиотеке и Агенда 2030 Уједињених нација

Поводом Дана библиотекара Србије (14. децембар)

Међународна федерација библиотечких друштава (The International Federation of Library Associations and Institutions (IFLA)) 2016. године покренула је међународни програм заступања циљева одрживог развоја које су Уједнињене нације објавиле у виду Агенде 2030, установивши 17 циљева односно 169 резултата које треба остварити до 2030. године. Овом дугорочном раду на подизању свести свих грађана (а посебно доносилаца одлука) о циљевима одрживог развоја на националним, регионалним и глобалном нивоу, прикључило се и Библиотекарско друштво Србије, па и Народна библиотека Бор.

С обзиром на то да је за постизање жељених резултата један од предуслова слободан, нецензурисан и свима доступан приступ релевантним информацијама и сазнањима односно поузданим, проверљивим, добро организованим и претраживим изворима информација и знања, јасно је да је улога свих типова библиотека у промовисању и остваривању циљева одрживог развоја (потенцијално) велика, док  је само постојање (јавних) библиотек(ар)а кључни фактор за остваривање резултата зацртаних у оквиру циљева бр. 4 (квалитетно образовање), бр. 10 (смањење неједнакости) и бр. 16 (мир, правда и снажне институције).

Библиотеке поседују или омогућавају проналажење, приступ и/или преузимање података, информација и сазнања које свима, а нарочито маргинализованим, дискриминисаним и сиромашним особама и заједницама, помажу да остваре своја грађанска, економска, друштвена, политичка и културна права, да доносе информисане, свесне и аргументоване одлуке у вези са својим образовањем, запослењем и радом, здрављем, финансијама, потрошњом, коришћењем природних и других ресурса, животним стилом, политичким изборима…, да уче и примењују нове вештине и знања, да буду проактивни и продуктивни. 

Радно време у току летњег периода

Народна библиотека Бор током летњих месеци (јул и август) радиће са корисницима од 7 до 15 часова свакога раднога дана.

Библиотека неће радити суботом.

Летњи режим важи од понедељка 2. јула и завршава се у петак 31. августа 2018. године.

 

 

Завичајне књижевнице

Уторак 5. јун, 18 сати

Завичајне ауторке Марина Раичевић и Мирјана Рајчић Вујасиновић представљају своје књижевно стваралаштво.

Марина Раичевић, проф. енглеског језика у ОШ „Вук Караџић“, ауторка бројних афоризама и песама, али и енигматских форми као што су палиндром или анаграм, објављених у зборницима и награђених на конкурсима (Сусрети енигмата Србије, Ваљево, 2015; Сатира фест 2017), представља збирку афоризама Лалилинт.

Миријана Рајчић Бујасиновић, проф. на Техничком факултету у Бору, први пут се борској публици представља као књижевнице и ауторка трију књига: збирке песама Дилеме (са фотографијама слика Југослава Балаша), збирке Песме за децу (богато илустроване фотографијама) и збирке прича и песама Носталгија.

Бранко Стевановиће представља „Разлистани цветник“

28. 12. 2017 у 18 сати

Представљање зборника награђених и изабраних песама, кратких прича и драмолета које су ученици борских основних школа написали током радионица Бранка Стевановића и Душана Поп Ђурђева, у оквиру пројекта „Разлистани цветник“, и додела награда ауторима најбољих остварења.

Крајем семптембра 2017, Стевановић и Ђурђев су одржали по пет радионица креативног писања за ученике нижих, односно виших разреда основних школа у Бору и селима Злот, Брестовац, Велики Кривељ и Доња Бела Река. Резултати тих радионица представљени су у зборнику Разлистани цветник.

Ауторима најбољих радова на задате теме, Стевановић ће уручити награде, док ће остали учесници добити зборник и диплому.

Пројекат „Разлистани цветник“ финансирало је Министарство културе РС.

Онлајн верзија „Цветника“ доступна је на Дигиталном завичају.