Ана Јанковић

У години великих и значајних јубилеја за борску општину, редакција Бележнице, листа Народне библиотеке Бор, обележава свој мали јубилеј: десети број. Да ли је то мало или много, у сплету свих несрећних околнисти у којима данас живимо, а које никако не иду на руку култури, а ни делатницима у култури, тешко је рећи. У времену када није нимало лако ни покренути, а камоли одржати часопис, ми смо успели да Бележница 10. пут буде пред својим верним читаоцима.
Сведоци смо да је последњих година дошло до праве афирмације библиотечке делатности, управо захваљујући часописима које су покренуле библиотеке, а које уређују библиотекари који су се потрудили да изађу ван зидова својих библиотека и представе јавности своје знање и рад.
Управо та „потреба за другачијом формом комуницирања са јавношћу”, како је у уводнику за први број написала гђа Јелица Живковић, први уредник, учинила је да Народна библиотека Бор 1999. године покрене свој лист на 130-огодишњицу оснивања прве читаонице на подручју борске општине.
Првобитном концепцијом листа, било је предвиђено да Бележница има три основна тематска подручја: делатност библиотеке, локално стваралаштво и завичајне теме. Прва Бележница је имала 28 страна. Већ је наредни број штампан са неколико страна више, а 9. број је имао 80 страна – знак да се круг тема и интересовања ширио. Временом, текстови су добијали на квалитету и значају. Број сарадника је растао из броја у број. Бележница је и даље „бележила” све што се дешавало у Народној библиотеци Бор (гостовања познатих књижевника, сајмови књига, филмске пројекције, изложбе, трибине…), али је на њеним странама штампано и више стручних радова из области библиотекарства. Све је веће интересовање за књижевне теме, и то не само локалне.
Бележница је за свога постојања имала три уредника: након Јелице Живковић, од 5. броја уредник је Горан Миленковић, а од 8. Ана Јанковић (библиотекари Народне библиотеке Бор). За то време, лист се концепцијски није битније мењао. Задржане су старе рубрике, а отворене су неке нове: „Прикази, читања, расветљења”, „Мала Бележница” (препорука текстова из домаће и стране периодике, изложбе књига и часописа на информативном одељењу).
Са већим бројем сарадника, некако су се наметнуле и нове теме које су помало одступале од првобитне замисли. Све више је, од стране сарадника, читалаца и поштовалаца, заступана идеја да Бележница треба да надрасте оквире библиотечког листа и библиотекарских тема и постане гласило града (којег, иначе, одавно нема). Све су заступљеније завичајне теме, а на руку су нам, свакако, ишла обележавања многобројних јубилеја везаних за борску општину, а која су се сва стекла у овој и претходној години – 100 година од открића руде на овим просторима, 100 година Француског друштва Борских рудника, 170 година од оснивања Тимочке епархије и исто толико година постојања Брестовачке бање, 135 година библиотекарства у борској општини и други. Била је то добра прилика да се и сами подсетимо многих заборављених догађаја и личности везаних за прошлост нашег града. На тим страницама, забележено је више изванредних текстова који стручно и критички расветљавају многе појединости о којима се мало (или нимало) знало и писало, а које су биле од кључне важности на стогодишњем путу који је Бор морао да пређе од малог, забаченог, заосталог села до једног од највећих индустријских центара у Европи.
Ипак, Бележница мора остати лист Народне библиотеке Бор (како јој и стоји у поднаслову). Њену редакцију чине и чиниће библиотекари, те ће свакако, она и надаље највећу пажњу посвећивати раду библиотеке и унапређивању библиотечке делатности уопште. Њене ће странице и даље бити отворене за све оне који желе и умеју да пишу, који имају шта да кажу. Уосталом, захваљујући и њима (не само редакцији и сарадницима библиотекарима), Бележница постоји и својим квалитетом (без лажне скромности), изазива интересовање далеко изван граница борске општине.