Petak, 21. jun, 20 časova
„Bor XX vek“
galerija Artget, Trg Republike 5/1.

Iz teksta kataloga:

„Ovom izložbom javnosti predstavljamo fotografsku arhivu, sastavljenu iz kolekcija negativa RTB-a Bor, privatne kolekcije negativa Miroslava Radulovića i privatne kolekcije negativa i fotografija Ljube Markova. Ono što ih objedinjuje je da su fotografi ovih kolekcija svi bili fotografi lista RTB-a Bor “Kolektiv” koji izlazi od 1947. Njihova imena su Đuro Kolovratar, Dragoljub Mitić, Bajram Salijević i Ljubomir Markov. Arhiva sadrži i fotografije iz kolekcije negativa Francuskog društva Borskih rudnika na staklenim pločama iz perioda od 1903 – 1945. g. Fotograf je nepoznat a kolekciju je sačuvao i dao Zavičajnom odeljenju Ljubomir Markov.

Priča koju pričamo, iako priča o zemljama, gradu i rudniku, te priča o životu i radu brojnih fotografa, je i lična priča nas koji smo je oformili u ovu izložbu. Prolazeći kroz arhivu doživeli smo snažnu identifikaciju sa fotografijama, zamišljali situacije u kojima su se njihovi autori nalazili, razloge što bi uopšte snimili one čudnije među njima i zadovoljstvo svakom od onih najuspelijih, skoro kao da smo je, aktom čupanja i biranja iz tolikog mnoštva, sami napravili. Proces biranja fotografije iz arhive i ima sličnosti sa fotografskim procesom, kada se govori o dokumentarnom pristupu. Iz mnoštva se bira, ukazuje prstom na nešto, jedno, posebno i time mu se daje značaj i stavlja u žarište. Ovaj arhiv, od trenutka kad smo prvi put saznali da postoji i videli samo njegov delić, znali smo, treba da dođe u fokus javnosti. Nadamo se da je ova izložba dobar korak ka tome. “

Autori izložbe: Andrej Filev i Luka Knežević-Strika

Izložba je otvorena do 17. jula.
Više o izložbi » http://artget.belgraderaw.com/izlozba/bor-xx-vek/
Više o projektu digitalizacije fotografskih negativa » www.digitalnizavicaj.com
Budite deo Raw Sezone » http://artget.belgraderaw.com/doniraj/
https://www.facebook.com/events/161624287350661/

Књига БИЛО/БИТИ састоји се од фотографија и прича и плод је пројекта „Слика, дигитална слика, слика која говори“ Одељења посебних фондова и периодике Народне библиотеке Бор. Пројекат је реализован у оквиру Конкурса за суфинансирање пројеката у области културног наслеђа Министарства за културу, информисање и информационо друштво Републике Србије и уз помоћ општине Бор.

Књигу у ПДФ формату можете преузети кликом ОВДЕ.

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Библиотека РАЗБОР завичајна је библиотека.

Оснивање завичајне библиотеке у оквиру издавачке делатности Народне библиотеке Бор има за циљ да кроз објављивање значајних дела завичајних аутора подржи завичајни дух града Бора, да оцрта стваралачке границе до којих су стигли борски завичајни аутори и да омогући деловање Народне библиотеке Бор у правцу савремених библиотечких закона и смерница.

Завичајни аутор је онај чије се појединачно дело (текст) у целини односи на Бор као завичај или на појединце који су за њега везани, и онај који потиче са територије завичаја (општина Бор), односно који је везан на одређени начин за завичај (Д. Вукићевић, 2011, 53).

Значајно дело је онај текст који постиже високе уметничке, односно интелектуално-истраживачке резултате.

Текстови који улазе у опсег библиотеке могу бити:
– уметнички текстови аутора или антологијски текстови (поезија, проза и драма)
– прелазни текстови (књижевни есеј, есеј о уметности, филозофски есеј)
– текстови који тумаче уметничке текстове, уметничке предмете, периоде уметности (књижевна и уметничка критика, књижевна историја и историја уметности)
– преводи уметничких текстова и антологија или текстова који тумаче уметничке текстове, уметничке предмете и периоде уметности
– текстови из следећих области: проучавање језика, историје и културе, археологија, антропологија, етнологија, филозофија.
– тумачења науке и теорије
– преводи текстова који спадају у област хуманистике.
– текстови који се односе на библиотекарство
– преводи текстова који се односе на библиотекарство

Текстови који улазе у опсег библиотеке морају бити необјављени у смислу целине која се предлаже за објављивање.

ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ

Књиге у оквиру библиотеке РАЗБОР биће штампане на ћирилици или латиници. Аутор, приређивач или преводилац имају право да изаберу писмо појединачне књиге.

Рукописи морају бити предати у електронској форми (Word, 12 pt, проред 1,5, Times New Roman – подршка за ћирилицу или латиницу).

Величина рукописа не сме прећи 160 ауторских шлајфни.

Рукописи морају бити лекторисани и стилски уређени у тренутку слања.

Рукописе уредништво прима до 1. децембра текућe годинe. Одабрани рукопис биће штампан у следећој години.

У 2012. години рукописи ће изузетно бити примани до 1. јуна.

Свака књига у оквиру библиотеке биће штампана у 300 примерака, осим ако није другачије договорено. Једна шестина тиража припашће аутору књиге, односно приређивачу или преводиоцу.

Симбол библиотеке РАЗБОР биће стилизован назив библиотеке, урађен у ћирилици.

УРЕЂИВАЊЕ

По одлуци директора Народне библиотеке Бор Весне Тешовић и Уређивачког одбора Народне библиотеке Бор, уредник библиотеке РАЗБОР биће виши библиотекар Горан Миленковић, дипломирани филолог.

Конкурс за кратку причу Народне библиотеке Бор стар је готово деценију. Ове године одлучили смо да упростимо учестовање тако што ћемо ауторе прича ослободити обавезе слања коверата конвенционалном поштом. Разлог за то је што је претходних година стизало мало прича и што се такав начин организације показао као застарео и напоран. У првих пет дана овогодишњег конкурса стигло је 4о-ак прича, више него 2009. године када је у два месеца трајања конкурса стигло тек 25 прича, па је на предлог жирија жирирање отказано. Логика организатора је јасна, што више прича, то већи избор, што више аутора, више смисла за саму институцију и за сам конкурс. Аутори шаљу приче из своје радне собе. Нема трошења новца, времена, нема нервирања у загушљивим поштама.

И један и други начин слања прича имају своје мане.

Папирна двоковертна верзија омогућавала је потпуну заштиту идентитета аутора до тренутка када се испред публике јавно не отворе разрешења шифри. Простор за манипулацију био је у томе што је свако, у складу са нашом традицијом заобилажења свих могућих правила, могао послати више прича под другим именом, на другом папиру, у другом стилу. Наравно, то је и коришћено, овако или онако, опрезно или не, и традиција се сачувала у неком обиму. Лично сам још имао прилике да препознајем већ објављене приче, приче страних аутора из познатих антологија… читава збирка покушаја да се ово књижевно такмичење учини златним послићем који даје какав-такав новац, да се други неинвентивни а поштени учесници конкурса учине кретенима и да се што већем броју људи подметне нога и удари нека зврчка.

Електронска верзија пружа могућност слања више прича са различитих налога. Чинило нам се да је могућност да коначни учинак конкурса донесе један број квалитетних прича које ће значити квалитетну књижевност, довољан разлог да се са оваквим начином и користимо. Електронска верзија у једном броју случајева, када је налог регистрован под правим именом корисника, не штити идентитет аутора. У тим случајевима шифра изгледа непотребна. У другим случајевима идентитет је непознат. Поука: ако не верујете у поштење чланова жирија, немојте слати причу на конкурс.

Дужина кратких прича је од досадашњих 3 сведена на 1 страницу. У нашој култури прича се много, прича се цени, прича се и записује, знатно чешће него што је то замисливо. Ипак, конкурс има специфично жанровско ограничење, а аутори причањем умеју да стварају све друго, само не кратку причу. Зато смо одлучили да ауторе угурамо у кратак простор, који ће просто тражити оно што кратка прича захтева: ефектан почетак, ефектан завршетак, стилску и чињеничну прецизност, сведеност, концизност, осећај за радњу, за време, за савременост. Итд. Простор за манипулацију – ставити текст у најмањи могући фонт.

Дакле…

Један аутор, једна необјављена прича, на једној страници.

Иста правила за све. Исте могућности за све.

Могућност за поштену игру. И могућност за оно друго.

Избор је дубок и означавајућ.

Поздрав од Горана Миленковића, пуно уживања у писању књижевности и…

Срећно!