Сваке године Народна библиотека Бор у оквиру „Месеца књиге“ (новембар) расписује традиционални

КОНКУРС ЗА НЕОБЈАВЉЕНУ КРАТКУ ПРИЧУ

Аутори конкуришу једном причом.
Радови (до три куцане стране) шаљу се у три примерка под шифром.
Решење шифре (подаци о аутору, адреса и телефон) уз кратку биобиблиографску белешку прилажу се уз радове у посебној коверти.
Рукописи се не враћају.
Радови се не могу слати електронском поштом.
Приспеле радове процењује стручни жири.
Резултати се саопштавају на завршној вечери „Месеца књиге“ (средина новембра) у Народној библиотеци Бор
Најбоље приче награђују се новчано.
Награђене приче, као и оне које су ушле у шири избор, објављују се у зборнику Приче у папучама.
Зборник се објављује сваке друге године

Одлуке жирија

Новембар 2007.

На овогодишњи конкурс за необјављену кратку причу Народне библиотеке Бор стигле су 156 приче. 25 прича нису задовољиле услове конкурса, тако да је жири (Виолета Стојменовић, Ана Јанковић, Јелица Живковић) разматрао 131 причу.
Приче су стигле из свих крајева Србије, али и из Републике Српске и из Загреба. Из Бора је стило тек неколико – мање него ранијих година. Квалитет радова је уобичајен, а такође и чињеница да међу њима има и текстова који се ни уз најбољу вољу не могу сврстати у кратку причу.
Прича У мрежи, под шифром «Настасија Филиповна» једина је освојила гласове свих чланова жирија, те јој је једногласно додељено прво место. Права, такорећи жанровска, кратка прича, сажета, без сувишних и, било наративно или метафорички искоришћених детаља, У мрежи је ненаметљиво алегорични приказ жене изгубљене у хаосу интимности која је постала ђубриште, жене без дома у буквалном и егзистенцијалном смислу. Кроки гротескне и апсурдне свакодневице,  карикатурално хиперболизоване, фантастично реификованоне до момента када «освета» ствари и њиховог неконтролисаног мноштва постаје неизбежна, она тежи да прикаже судбину немара и олаког, неозбиљног третирања живота.
Одлучујући о другој и трећој награди, жири је бирао између седам прича од којих је свака имала по два гласа. Реч је о следећим причама:

1. Jazz (шифра Труба)
2. Како сам пропустио стопостотну шансу да зарадим милионе (шифра Халдир)
3. Променада у знак сећања на Бодлера (шифра Fuu-chan)
4. Састанак са … липом (шифра Мрав)
5. Преболети Буковског (шифра Цаца 1710)
6. Плетеница  (шифра Sun4scorpio)
7. Међед (шифра Шива 61)

Консензусом је одлучено да се друго место додели причи Jazz (шифра Труба), а треће причи Међед (шифра Шива 61).
Упркос натегнутој и пренаглашеној метафорици која покушава да симулира специфичности џез и блуз текстова, прича Jazz плени сугестивном меланхолично-сентименталном атмосфером. Дух загушљивог, магловитог урбаног и психичког дна, или боље, подземља дат је кроз пар евокативних слика умора, немоћи и апатије који једно друго условљавају на дозвољавајући могућност искорака.
Иако сви чланови жирија нису сасвим убеђени да је Међед заиста кратка прича, њени књижевно-уметнички квалитети условили су да она одскочи изнад других, неоспорно кратких прича. Физиологија и психологија патње која води тренутку препуштања ирационалним силама беса и крвождерности дата је, метафорично, кроз приказ утамниченог медведа. Складна, прецизна, строго  усмерена композиција, чврста спрега дескриптивног и наративног, уједначен стил, пречишћен језик, показују умешност и марљивост каквима се већина прича пристиглих на овај конкурс не може похвалити.

Све приче које су ушле у шири избор, заједно са ширим избором од прошле године, биће штампане у наредном броју зборника Приче у папичама који ће бити објављен 2008. године.

Новембар 2006.

За овогодишњи конкурс за кратку причу Управни одбор Народне библиотеке Бор одредио је следећи жири: Весна Тешовић, професор књижевности, библиотекар, члан жирија, Виолета Стојменовић, професор књижевности, студент последипломских студија, смер Наука о књижевности на Филолошком факултету у Београду, библиотекар, члан жирија, Горан Миленковић, професор књижевности, студент последипломских студија, смер Наука о књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, библиотекар, председник жирија.
За три награде које се додељују на Конкурсу за кратку причу Народне библиотеке Бор, у 2006. години конкурисале су 122 приче, од 134 приспеле. Дванаест прича жири је одбацио јер нису одговарале пропозицијама.конкурса.
Жири се састајао три пута.
На другом састанку жири је установио ужи избор за додељивање награда који чине следеће приче (без вредносног редоследа):
– “У излогу“, шифра “Patris Lumumba“
– “Двоструки грех“, шифра “Прашњаве стопе“
– “Путујућа свећа“, шифра “Кад порастем бићу светионичар“
– “Корфбол на дивљем западу“, шифра “Сви на исток“
– “Године сладопапира“, шифра “Ирхидије“
– “Сусрет“, шифра “VIOBPK“
– “Судбина у Солуну“, шифра “Све је могуће“
– “Мирна Бачка“, шифра “Насапуњани хашишар“
– “Чачкалица“, шифра “Облак у панталонама“
– “Кокице и комарци“, шифра “Прскалица“
– “Кад Марија чешка зид или За несигурне пролазнике“, шифра “Зид“
-‘О чему је Часлав Шари мислио на путу од игралишта до куће
и како је те мисли изгубио“, шифра “Цепелин“
– “Фантастично страдање Артурово“, шифра “Игра“
– “И сад – шта ја да радим?“, шифра “Септик“
– “Оброк“, шифра “Дуд“
– “Гаће“’, шифра “Бу!“
– “Романса“, шифра “Fantasma“
На трећем састанку жири је гласао и донео одлуку о коначном избору награђених прича.
Жири је гласао на следећи начин:

Весна Тешовић:
1. “И сад – шта ја да радим?“, шифра “Септик“
2. “Гаће“, шифра “Бу!“
3.“Романса“, шифра “Fantasma“
Виолета Стојменовић:
1. “И сад – шта ја да радим?“, шифра “Септик“
2. “Романса“, шифра “Fantasma“
3. “О чему је Часлав Шари мислио на путу од игралишта до куће и како је те мисли изгубио“, шифра “Цепелин“
Горан Миленковић:
1. “И сад – шта ја да радим?“ шифра “Септик“
2. “Романса“, шифра “Fantasma“
3. “О чему је Часлав Шари мислио на путу од игралишта до куће и како је те мисли изгубио“, шифра “Цепелин“
Жири је одлучио да трећу награду добије аутор приче „О чему је Часлав Шари мислио на путу од игралишта до куће и како је те мисли изгубио“, послате под шифром “Цепелин“; одлука је донета већином гласова. Ова прича је заснована на идеји о епифанијским потенцијалима наизглед празних тренутака и наизглед сасвим безначајних ствари, постављених као контрапункт према монотоној и баналној стварности, лишеној предане посвећености субјекта; унеколико патетична и језички разбокорена, она делује наивније и невештије од двеју осталих, а ипак, својом једноставном, сведеном и прецизно усмереном наративном линијом, монотонизираним језиком и одређеним интелектуалним набојем, боља је од прича које нису задужиле овај жири својим квалитетом.
Друга награду добио је аутор приче „Романса“, послате под шифром “Fantasma“; одлука је донета већином гласова. Само ткиво ове приче, наизглед баналне и патетичне (обична прича о средовечној љубави), испресецано је укрштеничким асосијацијама, те се јасно може сагледати дуг аутора према техникама постмодернистичких онеобичења; тако прича личи на проширен и наратизован опис задатака из укрштених речи, мада је тај поступак недефинисан и понекад немотивисан у довољној мери; ипак, прича постиже утисак гротескности и сатире, и у својем иронично-пародичном отклону, кроз сукоб двају планова и логика, и са одређеном дозом интелектуалне дистанце, и поред стилских испадица и местимичних непрецизности достиже одређени жељени квалитет.
Прву награду добио је аутор приче „И сад – шта ја да радим?“, послате под шифром “Септик“; одлука је донета једногласно. Јединство тона и расположења, неочекивани обрт, који ипак успева да оствари утисак неизбежности и судбинске предодређености, динамичност исказа који намеће сопствени, добро организовани и сврсисходни ритам приповедања са градацијом и кулминацијом, ефекат недовршености и недовршивости, и јасна поента, економичност, стилски и наративни минимализам, чине одсудне квалитете ове приче; али и не само то: у њој је описан свет ниске стварности, готово бизаран у својој сировости, свет у којем се сенка могуће стабилности губи у мрачној ноћи и недовршеној довршености, оивиченој насловним питањем; с приповедачем чији је говор прозиран и сигнификативан колико и оно што је испричано, у атмосфери нервозе, мрака, дима и мучне меланхоличне комике, прича буја у својем кратком трајању, причана између једног удисаја и једног издисаја дима цигарете; носећи у себи естетичност кратког реза свакодневне стварности, патетику животног фатализма и универзалност са укусом ироније. Тако иза ове приче можемо наслутити свет у кризи, распршен свет лелујања, ништавила, неизвесности, један комично третиран, иронизиран свет, али свет достојан књижевности и кратке приче.

Новембар 2005.

Овогодишwи Конкурс за необјавqену кратку причу, Народне библиотеке Бор не одликује се само великим бројем учесника, већ је попримио и међународни карактер; наиме, поприличан је број прича које су стигле из бивших југословенских република или из иностранства, прецизније, из дијаспоре. Послато је укупно 147 радова, од чега су разматрана 134 – 11 радова није испуњавало услове конкурса, а два су пристигла са закашњењем.
Одређен број приспелих текстова нема књижевну вредност, или, пак, обилује граматичким, стилским, правописним и другим грешкама, што ће рећи да не задовоqава основне критеријуме књижевне писмености, или писмености уопште. Известан (и то не мали) број радова, по мишљењу чланова жирија, не припада (или бар не у потпуности) жанру на који се конкурс односи – краткој причи. Поменути би прилози, без сваке сумње, постигли већи успех и заслужили боље вредновање да су од њихове “грађе” створени текстови другачијег жанровског проседеа. Многи радови имају завидну књижевну вредност, али не могу ваљано “функционисати” као засебне целине, већ би своје право место требало да имају тек у оквиру обимнијих наративних остварења.
Жири, у саставу: Бранислав В. Бранковић (председник), Јелица Живковић (члан) и Ана Јанковић (члан), на свом последњем састанку одлучио је да:
– 1. награду додели причи „Пост рестанте“, под шифром “Пассwорд” ,
– 2. награду додели причи „Сврдло“, под шифром “Бургија” и
– 3. награду додели причи „Птичји свет“, под шифром “Птичица”.

Приче које су ушле у ужи избор за награду (без вредносног редоследа):

1. „Птичји свет“, шифра „Птичица“
2. „Будилник“, шифра „Будилник“
3.“Човек и пас“, шифра „Господин и човек“
4. „Прича“, шифра „Кинг“
5. „Лептир“, шифра „Поета ГМX“
6. „Мириси“, шифра „59“
7. „Чувар старих ципела“, шифра „Јелка“
8. „Марамица“, шифра „461“
9. „Сврдло“, шифра „Бургија“
10. „30“, шифра „Бунарчевић“
11. „Пост рестанте“, шифра „Пассwорд“
12. „Свирац Иванов“, шифра „Децембар, 16-19“
13. „Надежда“, шифра „Москва“
14. „Сцевола“, шифра „Вертер“
15. „Ладy“, шифра „Абраксас 23“
16. „Реквијем за родни град“, шифра „Хаустор“
17. „У парампарчад“, шифра „Забран“
18. „Пассерс – Б“, шифра „Космо 05“

Новембар 2004.

На овогодишњи конкурс приспела је 51 прича из 16 градова. Жири који су чинили Горан Миленковић, Виолета Станковић и Весна Тешовић (председник), после извршеног увида одбацио је 2 приче јер нису задовољиле пропозиције конкурса (једна је објављена у Књижевним новинама, а једна није имала разрешење шифре). У жирирању се нашло 49 прича.
Жири је био јединствен у оцени да највећи број приспелих прича не задовољава основне претпоставке жанра или их задовољава само привидно; да их “красе” немаштовитост и непостојање јасне идеје шта учинити с причом до краја, те се у невештој структури с баналним обртима ефекат покушава постићи фразама, стилским и вербалним клишеима; да су и ове године аутори запали у грешку причања живота уместо писања приче, што је резултирало мучном патетиком.
Наравно, издвојиле су се и приче које красе духовитост, анегдотичност и машта, мање или више наглашена гротеска у приказу међуљудских односа и неспоразума у комуникацији услед немогућности да се сопствени поглед на свет усклади са гледиштем других. На жалост, закључни обрт често квари почетни јер запада у баналност или је изведен у већ познатом маниру.
После детаљне анализе, жири је одлучио да у овогодишњој конкуренцији треба наградити:
– за освојено треће место – Немању Савића из Зрењанина, аутора приче „Садржаj“;
– за освојено друго место – Ненада Максимовића из Бора, аутора приче „Провинцијска љубав“;
– као најбољу причу на Конкурсу за необјавqену кратку причу 2004. г. – „Орао“, коју је потписала Едита Евгенија Цоловић из Бора.

Приче које су ушле у ужи избор за награду (без вредносног редоследа):
1. „Пета страница квадрата“, Коста Жељски, Перлез
2. „Интервенција“, Владислава Савић-Милићевић, Зрењанин
3. „Пас“, Бранислав Димитријевић, Бор
4. „Заповедник“, Небојша Петронијевић, Ћуприја
5. „Одлазак“, Татјана Реqин, Зрењанин
6 .“Нова година“, Бранислав Бранковић, Зајечар
7. „Прозор – митски образац“, Саша Д. Ловић, Бор
8. „Срећан крај“, Миодраг Игњатовић, Бор
9. „Продужи“, Русија Маринковић, Ресник
10. „Дрво“, Иван Илић, Бор
11. „Одоцнели путник“, Небојша Ђорђевић, Књажевац
12. „Окретница“, Братислав Калајxић, Панчево

Новембар 2003.

Овогодишњи конкурс за кратку причу Народне библиотеке Бор наишао је на шири одјек него раније: укупно 212 прича стигло је из више од четрдесет градова Србије, али и из Црне Горе и Републике Српске (Београд, Ниш, Чачак, Ужице, Краqево, Аранђеловац, Нови Сад, Врбас, Подгорица, Сарајево, Дервента…).
Жири у саставу: Јелица Живковић, Божица Кочбашли и Ана Јанковић, разматрао је 207 прича, које су одговарале пропозицијама конкурса, и одлучио је да прву награду додели Снежани Ивановић из Ужица за причу „Сандуче“; другу награду добила је Милена Првуловић из Бора за причу „Маче“, а трећу Драга Гавриловић из Чачка за причу „Поверење“. Иако то није била намера жирија, награђене приче одражавају варијетет мотива и поступака који карактеришу ову, рекло би се, све популарнију форму.
Ауторка првонаграђене приче следи реалистички проседе, посвећујући посебну пажњу психологији своје јунакиње, жртве мужа обузетог страшћу за сакупљањем зелених новчаница. Не бавећи се карактером тврдице који је вазда исти у кwижевности – ваљда је такав и у животу – од Еуклијона, преко Харпагона, Грандеа и нашег Кир-Јање, ова прича са задивљујућом прецизношћу још једном размиче завесу са нашег патријархалног јада у коме бесмислено пропадају животи.
Прича „Маче“, писана у чеховљевском маниру анегдотица и сличица из живота, и својим порукама самилости за маргиналне егзистенције опомиње на великог мајстора овог жанра. Наша стварност, наше нарави, зловоља, лажи, дволичност и цинизам, забележени као оком камере, разголићени су у тренутку, крај контејнера из кога цвили бачено маче.
Загонетна парабола „Поверење“ се, међу осталим причама које заслужују награду, истиче оригиналним приступом и извесним херметизмом, што је, ако се занемаре формални оквири као што је краткоћа, удаљавају од класичног жанра.
Жири се сложио да је свака од преосталих 12 прича које су ушле у ужи избор могла да добије награду. Оне ће, уз одабране приче из ширег избора и приче са прошлогодишњег конкурса, ући у четврти зборник кратких прича Народне библиотеке Бор, који треба да изађе из штампе до маја 2004. године.

Приче које су ушле у ужи избор за награду:
1. „Човек који никада није псовао“, Милен Алемпијевић, Чачак
2. „Олуја“, Звонка Газивода, Београд
3. „Суманути наум“, Недељко Кајиш, Мали Зворник
4. „Савршен дочек“, Ивана Малек, Панчево
5. „Крај приче“, Перица Радовић, Крагујевац
6. „Кораци“, Игор Ђорђевић, Пирот
7. „Плава дрвена коцка“, Александар Шево, Нови Сад
8. „Метаморпхосис“, Златко Пашко, Стара Пазова
9. „Разнобојно“, Иван Петковић, Смедеревска Паланка
10. „Очи“, Елизабета Георгијева, Димитровград
11. „Није тешко бити фин“, Воја Радовановић, Београд
12. „Одједном“, Едита Евгенија Цоловић, Бор

Новембар 2002.

Чланови жирија (Драгана Илић, Горан Миленковић и Весна Тешовић) били су јединствени у ставу да је кратка прича сажет уметнички исказ чија се строга и промишqена композиција у целини гради око јединственог мотива и сва је усмерена ка необичном и изненадном расплету. Краткоћа и сажетост, наизглед техничке особине, умногоме одређују структуру кратке приче. У њој не сме бити ничег сувишног. Сва уметничка средства подређена су припремаwу једног одређеног утиска. Писцу мора да буде савршено јасна сопствена мисао и дејство који жели да произведе, тј. да читалац у сваком тренутку треба да зна све што треба да зна, и ништа више од тога. На тај начин се постиже поступност и загонетност кратке приче.
На овогодишњи конкурс приспеле су приче различитог квалитета. Њихови мотиви најчешће припадају реалистичком проседеу у широком емотивном распону од разнежености до опорости и дубоке горчине. Има и метафоричних, које су покушале да достигну озбиљно-моралнопоучни, сентиментални, психолошки или филозофски карактер, али и оних које се приближавају анегдоти и књижевној пародији.
Добро одмеривши карактеристике приспелих прича, жири је био мишљења да у овој конкуренцији епитет најуспелијих, а тиме и награду која им следи треба да понесу:
– на првом месту прича „Ноћ пред дуго путовање у вечно“, под шифром „Први пут с оцем на вечерње“, аутора Миодрага Ињатовића из Бора,
– на другом месту прича „Опрост“, под шифром „Тромб“, аутора Ненада Максимовића из Бора
– на трећем месту прича „Трубач“, под шифром „Оков“, ауторке Иване Малек из Панчева.

Приче које су ушле у ужи избор за награду:
1. „Прича о љубави“, Перица С. Радовић, Крагујевац
2. „Брисање самоће“, Душан Мијајловић, Адски,
3. „Црвенкапе ипак не постоје“, Александар Мијајловић, Ниш
4. „Одјек живота“, Милена Марковић, Горњи Милановац
5. „Она“, Дара Радојевић, Горњи Милановац
6. „Успомене“, Добрила Станојевић, Кикинда
7. „Заседа“, Миле Петровић,
8. „Мрежа“, Сандра Васковић, Бор
9. „Q грозница“, Едита Евгенија Цоловић, Бор
10. „Танча“, Миодраг Ђурђевић, Бор