Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике
ПРИПИТОМЉАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ. 2
Проф др Дубравка Ђурић
ШТА ЈЕ ТО ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПОЕЗИЈА?
16. децембар 2012.
18 часова
Читаоница Одељења посебних фондова и периодике
Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике
ПРИПИТОМЉАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ. 2
Проф др Дубравка Ђурић
ШТА ЈЕ ТО ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПОЕЗИЈА?
16. децембар 2012.
18 часова
Читаоница Одељења посебних фондова и периодике
Покажи шта знаш! је омиљени програм чланова Дечијег одељења и њихових родитеља. Стога га опет организујемо! Само за чланове Дечијег одељења!
Деца која желе да наступе пред својим вршњацима, њиховим родитељима и другом публиком могу да рецитују, певају, глуме, изводе пантомиму, свирају на неком инструменту (библиотека поседује пијанино). Сви извођачки облици долазе у обзир. Деца могу да наступају самостално или у групи – дует, трио…
Народна библиотека Бор
Здравствени центар Бор – центар за превентивне услуге
Рајачка школа здравља
08. 12. 2011.
18 часова
120. година од рођења примаријуса др Милорада Драгића, учитеља здравља
Предавачи:
Петар Пауновић
„Прим. др Милорад Драгић, учитељ здравља- живот и дело”
Ненад Гачић
„Сећања на др Милорада Драгића, лекара и пријатеља”
Др Милорад Драгић рођен је у Београду 22.децембра 1891.године. Потиче из знатлијске породице. Таленат и љубав према књизи испољио је од ране младости. Стваралачким радом почиње да се бави у гимназијској литерарној дружини „Нада”. Љубав према учењу и интелектуалном раду учврстили су у њему његови професори: Веселин Чајкановић, Тихомир Ђорђевић, Велимир Рајић и други.
У време школовања почиње да се интересује за идеале о лепшем животу и за рад угледних личности Београда. Слуша предавања Јована Скерлића, Богдана и Павла Поповића и Бране Петронијевића. Од Велики утицај за даљи живот и рад Милорада Драгића имао је Јован Цвијић. Др Милорад Драгић не само да је био одан следбеник др Јована Цвијића већ и његов лични пријатељ и лекар, до краја живота. Из поштовања према Јовану Цвијићу уписао је на Филозофском факултету групу за антропологију са физичком географијом, етнологију, и етнографију, историју српског народа и археологију. Под утицајем Цвијића а после апсолвирања, на Филозофском факултету, Милорад Драгић почео је да студира медицину на Берлинском универзитету, да би лакше могао да се бави антрополошким научним истраживањима. Ратови, балкански и први светски, прекинули су студије Милорада Драгића. После рата, наставља студије медицине у Прагу, а по завршетку враћа се у Београд. Постављен је за секундарног лекара државне болнице. После три године добија диплому специјалисте неурологије.
Између два светска рата оснивају се сеоске здравствене задруге. Због доприноса развоју здравственог задругарства др Милорад Драгић је биран за почасног члана Савеза здравствених задруга. После II светског рата био је постављен за начелника Одељења за здравствено просвећивање министарства здравља Србије. Године 1951. изабран је за шефа Научног одељења. у Институту за здравствено васпитање у коме је радио све до пензионисања 1962. године. Али тиме није престао његов плодоносан здравствено-васпитни рад, истраживања и писања. У то време често посећује Тимочку крајину и даје подстицаје развоју и раду поливалентне патронажне службе и службе школских медицинских сестара. Посећује школе разговара, охрабрује наставнике и разговара са ђацима. Тако је радио до краја живота. (Милићевић, Рајчевић, Пауновић). Умро је 1986. године. За собом је оставио велики број дела, као што су:
Драгић Милорад: Етнобиолошки процеси у Источној Србији у време Цвијићевих проучавања и данас
Драгић Милорад: Проблеми младих у Хомољу
„ „ Рани бракови у Источној Србији
„ „ Породични и интимни проблеми код школске деце у Исторчној Србији
„ „ Ратни дневник др Стевана Мачаја
„ „ Култ загробног живота и помане у Хомољу
„ „ Систем помана и култ загорбног живота код становништва влашког говора Источне Србије
Драгић Милорад: Чумина Кошуља – из мађијске медицине у Источној Србији
„ „ Митска епидемиолошка бића
Драгић Милорад: Здравствена култура Зајечара пре осамдесет година
„ „ Илић Лаза: Народно здравље у округу тимочком
„ „ „ „ О недовољној лекарској помоћи народу
„ „ „ „ Пелагра- сељачка и сиротињска болест
„ „ „ „ Сифилиса у Итрочној Србији и Поморављу
„ „ Академик проф. др Јован Туцаков
„ „ Доктор Лаза Илић,
„ „ др Лаза Илић о српско-турском рату
„ „ Др Лаза Илић (1852 – 1918) протагониста социјалне медицине у Србији
„ „ Приступ испитивању здравствене културе радника у Рударско-топионичарском басену Бор
Драгић Милорад: Менталне и емоционалне трауме у вези са потапањем насеља Ђердапа
„ „ Здравствена култура Хомоља
„ „ Ендемични сифилис и здравствена култура у Источној Србији и друга дела.
Народна банка Србије биће гост Народне библиотеке Бор 23. и 24. 11. 2011. Поред трибине за одрасле, која ће се одржати 24. 11. у 18 сати, наши гости су припремили неколико интерактивних и врло занимљивих програма за децу узраста од 12 до 14 година, тј. радионица које ће проблем новца, casino буџета и финансија третирати на забаван и за децу подстицајан начин.
23. 11. у 10 часова – Знаменити Срби
у 12 часова – Динар, наш новац
у 18 сати – Мој буџет и ја
24. 11. у 10 сати – Динар, наш новац
у 12 сати – Мој буџет и ја
Радомир Константиновић (1927-2011)
Погледајте линкове:
In memoriam:
http://pescanik.net/2011/11/ljudskost-u-borbi-protiv-cudovista/
http://pescanik.net/2008/03/pesnik-i-pas/
http://pescanik.net/2011/11/filozofija-srbije/
„Данас“, специјал
http://www.danas.rs/upload/documents/Dodaci/2011/Konstantinovic%20dod%20web.pdf
Пешчаник, аудио фајл:
http://pescanik.net/wp-content/MP3-various/Radomir_Konstantinovic.mp3
Текстови за преузимање:
http://www.uciteljneznalica.org/list-arhiva-1.htm#K
http://pescanik.net/2011/11/zivotinja-moje-ljudskosti/
http://pescanik.net/2011/11/vracanje-sarajevu/
http://pescanik.net/2011/10/stil-najvise-nacelo-palanke/
http://www.4shared.com/get/9-qwm5qn/Radomir_Konstantinovic_-_Filos.html
ПРОНАЂИ СЕБЕ
2. новембар 2011.
18 часова
изложба фотографија јавних окупљања у Бору
крајем XX и почетком XXI века
из фотодокументације радничког листа КОЛЕКТИВ
Изложба је реализована на основу потребе за ретроспективним сакупљањем грађе и попуњавањем фонда Завичајног одељења за периоде који су скромније заступљени у појединим колекцијама. Тема изложбе је одабрана приликом дигитализације негатива, уочавањем најзаступљенијих мотива на фотографијама из периода од деведесетих година прошлога века до 2004. г, када се колекција негатива радничког листа Колектив завршава. Колекција је допуњена фотографијама из приватне колекције Љубомира Маркова, фотографа Колектива у пензији. Аутори фотографија су тадашњи фотографи Колектива Драгољуб Митић, Љубомир Марков и Бајрам Салијевић. Изложба је реализована у оквиру пројекта Завичајног одељења “Дигитализација некњижне грађе, културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор”, под покровитељством Министарства културе , информисања и информационог друштва Републике Србије и уз помоћ Општине Бор.
Назив изложбе – “Пронађи себе” – поред тога што Вас позива да евентуално пронађете себе на фотографијама, има у основи идеју да је могуће садашње промишљање постојања тадашње колективне свести, идеја које су нас окупиле, формалног или неформалног разлога састајања, сусрета, позива на манифестације, протесте или неретких ишчекивања за задовољењем животних потреба. Понекад је разлог био солидарност, понекад су то били политички интереси, јавне личности, културне или спортске манифестације, некада забава, а некада пуко преживљавање. Надајмо се да постоји могућност да барем на тренутак пронађемо себе у маси, и да још једном размислимо о постојању колективне свести која превазилази тренутне разлоге окупљања, илузије спектакла, и која може бити иницијатива за очување солидарности и развијање интересовања за наше јавне интересе, друштвена и културнa добра.
На седници жирија за доделу награда на Конкурсу за необјављену кратку причу одржаној у Народној библиотеци Бор, дана 17.10.2011. године жири у саставу Владимир Арсенић (председник), Виолета Стојменовић и Горан Миленковић донео је одлуку да додели награде следећим причама:
Пава награда – „Подијум“, шифра „Аrchivejr“ (Јана Растегорац)
Друга награда – „Конструкција“, шифра „Термидор“ (Саша Стојановић)
Трећа награда – „Споредан лик“, шифра „13 љуљашки“ (Милица Иличић).
Жири исказује задовољство бројем пристиглих радова, чиме се доказује да је Конкурс Народне библиотеке Бор препознат као један од важнијих у земљи, али и региону. Број пристиглих радова и страховито јака конкуренција навела је жири да најпре свој избор од преко 400 прича, сузи на 16, а да између тих изабере три најбоље. Награђене приче јасно исказују тенденције у савременој српској приповеци, како са тематског тако и са поетичког становишта. Својом наративном вештином и стилском уверљивошћу оне су успеле да у веома скученом књижевном простору испричају причу достојну много веће форме. Жири је веома задовољан чињеницом да су награђене ауторке и аутор имена позната у српској књижевности и нада се да ће Конкурс допринети њиховој даљој афирмацији, као што су њихове приче допирнеле афирмацији конкурса.
У Бору,
17.10.2011. године Виолета Стојменовић
Горан Миленковић
Владимир Арсенић
Ужи избор (приче које ће бити штампане у наредном броју Бележнице, часописа Народне библиотеке Бор)
Доживљаји једне домаћице (шифра: Лахор)
Булеварски бестијарум (шифра: три кратке)
Без наслова, почиње са: „Идем ти ја тако улицом када ми иза леђа наиђе губавац.“ (шифра: Облак)
Конструкција (шифра: Термидор)
Контекст, догађај, след (шифра: Scazy W.)
Пиџама (шифра: Џин)
Подијум (шифра: archivejr)
Прича без краја (шифра: Мушкарац пред вратима)
Прича од папира (шифра: Папирус)
Соба (шифра: 00000000)
Споредан лик (шифра 13љуљашки)
Виден (без шифре)
Зидар (шифра: Милена З. Петровић (mImma sEnna))
Увертира (шифра: Кобац)
Жена са дугачким носем (шифра: dandjuk)
Без наслова, почиње са:„Те године најприметније“ (шифра: Rebeligion)
Жири који је вредновао приче које су стигле на конкурс за необјављену кратку причу обратиће се јавности у понедељак 17. октобра у 17 часова (читаоница Одељења посебних фондова и периодике, други спрат библиотеке).
Жири чине Владимир Арсенић (председник), Виолета Стојменовић и Горан Миленковић.
Биће додељене три новчане награде.
Све приче које су се нашле у ужем избору биће објављене у 24. броју часописа БЕЛЕЖНИЦА.
Позивамо представнике медија и све заинтересоване да присуствују објављивању резултата.
Пројекат ЕЛЕКТРОНСКИ ПРИСТУП ЗАШТИТНИКУ ГРАЂАНА реализује се у сарадњи са Библиотекарским друштвом Србије, јавним библиотекама, органима локалних управа и владом Краљевине Норвешке (која је финансирала пројекат).
Народна библиотека Бор једна је од десет библиотека у којима ће у трајању од годину дана бити омогућен директан приступ Заштитнику (Омбудсману) и то преко скајпа.
Понедељком и средом од 13 до 15 часова библиотекари Нина Божовић и Драган Тешовић помоћи ће Вам и упутити Вас на Заштитника.
За комуникацију служи директни визуелни линк преко специјалног рачунара.
ШТА ЈЕ ТО ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА?
Заштитник грађана је институција и независни државни орган који штити права грађана и стара се о унапређењу људских права.
Заштитник грађана и његови помоћници поступају по притужбама грађана или по властитој иницијативи, уколико је нарушена законитост и правилност рада органа управе, неким актом, радњом или нечињењем. Уколико постоје неправилности у раду органа управе, Омбудсман упућује препоруку како одређени проблем треба решити. Ако орган управе не поступи по препоруци, Заштитник обавештава јавност, Народну скупштину и Владу Републике Србије.
БИТНО!
Притужба не сме бити анонимна.
Пре притужбе морају се употребити сва претходна правна средства.
Притужба на одређени прекршај не сме бити старија од годину дана од тренутка када је прекршај направљен
Притужба мора да садржи све потребне податке: назив органа који је направио прекршај, кратак опис повреде права, чињенице и доказе којим се поткрепљује притужба, податке о већ коришћеним правним средствима, податке о подносиоцу (имe и презимe, матични број…)
Поступак пред Заштитником је бесплатан.
Коришћење видео-комуникационих система у библиотекама је бесплатно.
Омбудсман нема право да контролише рад: Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава.
Заштитник грађана у Србији је САША ЈАНКОВИЋ, дипломирани правник из Београда.
Детаљније: http://www.ombudsman.rs/
ДОЂИТЕ У НАРОДНУ БИБЛИОТЕКУ БОР, ОБРАТИТЕ СЕ БИБЛИОТЕКАРИМА ДА БИСТЕ ИСКОРИСТИЛИ ВАШЕ ПРАВО НА ПРАВДУ!
Коме се обратити?
Нина Божовић и Драган Тешовић, понедељак и среда, 13 до 15 часова.