Народна библиотека Бор
Завичајно одељење
среда 18. мај 2011.
18 часова
премијера документарног филма
Мирослава Јовановића
ДРАМСКИ СТУДИО У БОРУ 1965 – 2005.
После пројекције вас позивамо на
трибину:
Аматеризам у Бору – између
иницијативе појединаца и подршке институција
У часопису МОСТОВИ (часопис за преводну књижевност, издавач Удружење књижевних преводилаца Србије), број 141-142, можете прочитати текст обраћања британског филозофа, математичара и књижевника Бертранда Расела пригодом уручења Нобелове награде 1950. године. Наслов текста у преводу Иване Димић – „Које су жеље политички значајне?“.
(Следићи везу http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1950/russell-lecture.html можете текст прочитати на енглеском језику и чути део свечане беседе.)
Расел у беседи скреће пажњу да се у бављењу политиком и политичком филозофијом превише пажње посвећује чињеницама социологије, економије итд, а знатно мање чињеницама психологије. Међутим, политика се бави управо крдом, а не појединцима, а основна стратегија таквог порива јесте сарадња унутар крда и непријатељство према другим крдима. Политичка свест користи у том смислу технологију управљања која контролише и усмерава инстикте и нагоне. Расел их је набројао и тумачио: то су грамзивост, супарништво, таштина, љубав према моћи, љубав према узбуђењу итд. Раселов рецепт за бољи живот и срећније човечанство је у принципима личне користи и интелигенције која се може неговати и градити помоћу дуговеких и проверених концепата образовања. Начело интелигенције је сумња у идеализам.
ДОДАТАК: Постоји неколико популарних детаља везаних за овога британског филозофа. Један од њих је Раселов парадокс, а други Парадокс берберина, изведен из претходног. Сви подаци могу се наћи на Интернету и у Посебним фондовима библиотеке.
Последњи наслови који су пристигли у библиотеку:
Бертранд Расел, АНАЛИЗА ДУХА
Бертранд Расел, ФИЛОЗОФИЈА ЛОГИЧКОГ АТОМИЗМА
Бертранд Расел, ИСТРАЖИВАЊЕ ЗНАЧЕЊА И ИСТИНЕ
Prošlost je već sada…
izložba fotografija i negativa iz privatne kolekcije Ljube Markova
Народна библиотека Бор
Завичајно одељење
5. мај 2011.
13 часова
video reklamu možete pogledati na ovom linku
Изложба се реализује у оквиру пројекта Дигитализације некњижне грађе, културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор и уз помоћ Мистарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, РТБ-а Бор, СО Бор.
Замислите стаклену прошлост. Сетите се, у ствари, да сте доживели прозирност свакодневице чија се атмосфера зауставља у једној слици. Заборавите да нисте способни за свесно и стварно реаговање у будућности када све постаје бескрајно и неизмењиво. Оставите фотографије будућности и запамтите: никада, заправо, нисте ухватили и никада нећете забележити саму суштину. Смисао и суштину ствара и бележи посматрач. Посматрање је процес, одговорност и обавеза свести, а свест посматрање пројектује и интерпретира на свој начин чак и несвесно, “аутоматски” као било коју другу жељу. Тада “реченице” постају дуже као када се протежете рано изјутра и покушавате да се сетите шта вам је пролетело кроз сан. Време стане и поглед лута са једног детаља на други, повезујете облике и претачете сенке из једне у другу контуру, мењајући форме и догађаје на слици. Кроз заустављено време шетате, мислима додирујући околину као да сте нешто изгубили. Светлост ипак пролази и стари кроз крхко време. Осећате… у рукама држите хладно стакло са оштрим ивицама и контрастима. Црно постаје бело, бело постаје црно. Ипак, свако ће слику видети другачије а вама остаје надање да ћете, када је поново погледате, бити другачији, други… Тако ће тај неизмењиви и неповратни призор променити вас и ваш однос према стварности коју живите макар до буђења.
Изложба фотографија ПРОШЛОСТ ОД СТАКЛА приређена је из колекције негатива г. Љубе Маркова на 336 стаклених плоча из периода колонијалне управе Француског друштва борских рудника и периода немачке окупације током Другог светског рата. Скенирани су сви негативи са стаклених плоча али је за ову прилику издвојено 100 фотографија које су одштампане на папиру.
Kолекцијa је уређена и припремљена у оквиру пројекта Дигитализације некњижне грађе завичајног одељења Народне библиотеке Бор, чине је 336 негатива на стакленим плочама у четири формата: 10 x 15 (5), 13 x 18 (114), 18 x 24 (209), 12×9 (8). Ауторство негатива/фотографија још увек није разрешено, највероватније је да су настали у периоду од 1907. до 1945. Колекција је део фотодокументације Француског друштва борских рудника, које је управљало Борским рудницима у периоду од 1904. до 1941.г. Професионалност вођења ове фото-документације је неоспорна и показује институционалну и предузетничку свесност вредности визуелног бележења развоја рудника, металуршке индустрије, колоније и вароши. Оно што колекцију чини посебно интересантном јесу фотографије које су настале у периоду тридесетих и четрдесетих година XX века, када су се развијале и смењивале друштвено-економске формације француске колонијалне управе и немачке окупације за време Другог светског рата. Неке фотографије из ове колекције су познате, објављиване су и излагане, али никада нису представљене као целина и посебна колекција. Ова селекција ће покушати да вам скицира вредност и озбиљност ангажовања фотографа у институцијама, као и неопходност чувања и стварања непролазних културних и историјских вредности кроз савремене институције. У оквиру пројекта Дигитализације некњижне грађе, културне и јавне делатности скенирано је свих 336 плоча. На Завичајном одељењу је оформљена колекција дигиталних записа и „паралелна“ колекција фотографија које су одштампане на папиру, најтрајнијем материјалу за чување фотографија.
У управо пристиглим свескама часописа међу осталима можете прочитати и текстове неких наших суграђана. Врбаски часопис ТРАГ у мартовском броју за 2011. годину доноси текст Виолете Стојменовић „Флоберов Новембар и Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског“. Часопис ТОК излази у Прокупљу, а у његовом 46. броју текстове су објавили Милен Миливојевић, избор песама под заједничким називом „Немушти језик“, и Радиша Драгићевић причу „Мудијада“.
Библиотекар Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“ Милорад Грбовић (мастер библиотекарства, 2010) одржао је предавање на тему „Јавне библиотеке и невладине организације“. Ово предавање било је пето по реду у оквиру циклуса ИДИОМ.
Предавање је одржано 6. априла 2011. године у простору Одељења посебних фондова и периодике, које је и организатор циклуса ИДИОМ. 
У оквиру пројекта „Припитомљавање књижевности“, предавање/радионицу водио је професор Филолошког факултета у Београду Михајло Пантић. Михајло Пантић аутор је више књига прича, антологичар кратке приче и приповетке и тумач кратких прозних форми у српској књижевности.
Радионица је одржана 12. априла 2011. године у читаоници Народне библиотеке Бор. 
Дечје одељење 20. априла организује Ускршњу радионицу у којој ће малишани моћи да искажу своју креативност шарањем ускршњих јаја. Радионица је намењена члановима библиотеке и одржаће се у сали Информативног одељења од 17:00 до 18:30 часова. 
Поводом Светског дана здравља Дечје одељење библиотеке je 5. априла организовало је радионицу на тему „Физичка култура и здравље“
Народна библиотека Бор од 1996. додељује награду „Књига године борског аутора“. Смисао награде је вредновање локалног књижевног стваралаштва. За награду могу конкурисати „све белетристичке књиге аутора који живе и стварају у борској општини које су објављене у претходној години на српском језику“ (члан 3. Одлуке о установљавању награде).
У шеснаест година дугој историји, ова награда додељена је 14 пута. За 2003. годину награда није додељена јер, по оцени жирија (Драгана Видојковић, Виолета Станковић, Ђурга Јанковић, Радиша Драгићевић, Горан Миленковић) књиге које су тада биле у конкуренцији нису испуниле основни критеријум за награђивање, а то је „афирмација репрезентативног стваралаштва из књижевне радионице борских писаца а уједно и подстрек будућим ствараоцима у тежњи да оставе печат у свету књижевности“. И 2009. године награда није додељена пре свега јер су књижевну продукцију те године чинила само три остварења те је било излишно и организовати рад жирија. Стручно веће библиотеке је закључило да те три публикације треба да буду придодате конкуренцији из 2010. године.
Завичајно одељење доставило је жирију 13 публикација.
1. Милен Миливојевић, Држави није добро, 2009.
2. Петар Алексић, Очев сат, 2009.
3. Владо Бојанић, Стидне ствари, 2007.
4. Саша Чорболоковић, Име и именовање, 2010.
5. Љубиша Лу Божакићи, Влашке песме, 2010.
6. Радојле Радетић, Ко има воље има и начина, 2010.
7. Весна Аруновић, Зашто зато, (2010.)
8. Момчило Милошевић и Живко Аврамовић, Посрћу ветрови црвени, 2009.
9. Александар Стојковић, Не можеш много али можеш мало, 2010.
10. Јован Стојадиновић, Ситно дробљење, 2010.
11. Горан Миленковић, Огледи о самосвести књижевности, 2010.
12. Радиша Драгићевић, Кућа у српској поезији, 2010.
13. Драги Тасић, Жункељи и Гигињери. 2010.
После детаљног разматрања приложених књига и имајући у виду члан 3 Одлуке, жири је одлучио да из разматрања искључи следеће публикације:
– Очев сат јер спада у публицистичко-мемоарску прозу,
– Стидне ствари јер аутор не живи у Бору,
– Име и именовање пошто је студија о језику
– Влашке песме јер нису на српском језику
– Ко има воље има и начина и Кућа у српској поезији јер нису ауторска већ приређена дела
– Зашто зато јер публикација нема ISBN и CIP
– Не можеш много али можеш мало јер аутор не живи у Бору
– Огледи о самосвести књижевности јер није белетристика
У конкуренцији за награду остале су 4 публикације: књиге афоризама Милена Миливојевића Држави није добро и Јована Г. Стојадиновића Ситно дробљење, поема Момчила Милошевића и Живка Аврамовића Посрћу ветрови црвени и роман Драгог Тасића Жункељи и Гигињери.
Жири у саставу Тијана Живковић, Ивана Арсовска, Ана Јанковић, Горан Миленковић и Весна Тешовић (председник жирија) био је готово јединствен у својој оцени, те кад се имају у виду појединачни гласови жирија, дела су освојила:
– Жункељи и Гигињери пет првих места, тј. 15 бодова
– Држави није добро два друга и три трећа места, тј. 7 бодова
– Посрћу ветрови црвени два друга и два трећа места, тј 6 бодова
– Ситно дробљење једно друго место, тј. 2 бода
Једногласном одлуком жирија роман Драгог Тасића Жункељи и Гигињери (Бор, Qwerty, 2010) добија награду „Књига године борског аутора“ за 2010. годину.
На основу образложења у писаној форми сваког члана жирија, састављено је следеће јединствено
САОПШТЕЊЕ
Роман Драгог Тасића о судничарским страстима и напастима само на први поглед јесте резултат адвокатске и судске праксе аутора. У дубљим значењским слојевима овог текста налази се трагикомична парадигма људских неслагања. Сликајући људске ситничавости, грубе сукобе, згрчене судбине житеља села Зриковац и Скученграда, аутор свима шаље тешку и горку опомену о последицама испразне острашћености која у потпуности обесмишљава сваки људски живот.
Прича је локална, просторно смештена у Бор и највеће село борске општине а временски у деведсете године прошлог века. Међутим, у приповедачком ткиву присутни одбљесци живота града и пропадања комбината бакра, инфлације, Аврамовог динара, грађанских забава, готово да не утичу на главни фабулативни ток романа. Главна прича заснована је на анегдотском језгру. То је прича о парници која се у селу Зриковцу води између две традиционално најјаче и најпознатије породице, Жункеља и Гигињера, а чији је предмет наводно сахрањивање претка једне породице у делу гробног поседа друге. Ова прича развијена је у 48 кратких поглавља и дата је, у првом лицу, кроз исповест младог адвокатског приправника што додатно појачава аутентичност и сугестибилност прихватања текста.
Међутим, описани догађаји и доживљаји имају и снажан општи смисао те се текст може читати на више начина: као хроника правничког света, као историја приватног живота, као летопис вероватно било ког а не само малог балканског места, као богата галерија ликова у којој најзначајније место припада родитељима и деци, али и прељубницима, народним мудрацима и врачарама, превејаним адвокатима, судским службеницима и лажним сведоцима, дежурним трачарама… Пред читаоцем се одвија занимљива комедија нарави и карактера у којој су описане негативне особине које човека чине и друштвеним и људским бићем. Колико страст за парничењем и решавањем проблема судским путем постаје не само трајно усмерење једне људске душе већ егзистенцијално обележје читаве средине, говоре речи једног од јунака којима исказује ужаснутост због помирења двеју генерацијама завађених породица: „Без спорова и кривичних суђења Зриковчани би се поразбољевали и умрли пре времена“.
Централна идеја о страсти парничења, која има покретачку егзистенцијалну, етичку и естетичку вредност, наслоњена је на сиву раскош времена, полузатворену егзотичност поднебља и чврсте тачке менталитета. Пред читаоцем је савремена трагедија једног места где људи сами себе урнишу окрећући се против својих суседа, сестара, браће и синова, све у покушају да сачувају себе у једном уређеном хаосу који влада и растрже.
Мотив својеврсног проклетства – да се људи стално међусобно суде, а никад „досуђују“ у Тасићевом роману недвосмислено је разрађен – правда је спора, правда кривуда, скреће навођена лажним сведочанствима, клеветама и другим нискостима, али је достижна и непогрешива. Да ли је у стварности заиста тако, питање је на које читаоци сами треба да одговоре.
Иако у овом роману Драги Тасић пише о становницима села Зриковца и Скученграда, потпуно је јасно коме се обраћа. Просторно и временски близак читаоцу, својствен у идеји, разумљив у значењском смислу и довољно интригантан, овај роман се издваја и као текст који ће на послетку потврдити једну од најпрактичнијих замисли награђивања борских аутора – да пишу о себи и својему, за своје, својим језиком, нешто што ће бити читано и широко подразумевано.
У Бору, 2. априла 2011.
________________________
Весна Тешовић,
председник жирија