Архиве категорија: Одељења библиотеке

У новом броју „Времена“ (10. март 2011. године) објављен је текст Иване Милановић Храшовец, посвећен награди коју Народна библиотека Србије једном годишње додељује „најбољој најчитанијој књизи“ из претходне године. (О награди је у „Времену“ већ писано овде: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=835398). Ове године „дешавања“ су „узаврела“ и била су прилично обрађивана у медијима. Да је награда остала онаква каква је била од 1973. године, награду би добио Дејан Стојиљковић за свој роман „Константиново раскршће“, јер су корисници библиотека читали овај роман више од свих других у протеклој години објављених књига. Међутим, пре шест година уведена је новина – да би избегли да ауторкама као што су Хабјановић-Ђуровић или Бобић-Мојсиловић годинама додељују награду, јер су најчитаније, библиотекари евидентирају равно 25 најчитанијих књига, а онда жири библиотекара изабира најбољу књигу између најчитанијих. Ове године се, изненада, најчитанији аутор Декса Пантелејски нашао увређеним и покраденим, па је одреаговао. Његов текст можете прочитати овде: http://www.juznevesti.com/kolumne/Dejan-Stojiljkovic/Predator-3-Valter-brani-biblioteku.sr.html. Награда је додељена Владимиру Арсенијевићу за роман „Предатор“. Ко је све добијао награду до 2004. године можете прочитати овде: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1342.

Сукоб је, као и увек када се дели плен из кладенца културне моћи, постао центар света. Оно што остаје иза свега јесу, наравно, књиге. Будући да је награда намењена наслову из области књижевности, уметности или науке (видети овде: http://www.nb.rs/pages/article.php?id=8976), и будући да је критеријум контаминација популарности у укуса, тешко да ће се десити да међу првих 25 књига буде иједан наслов из друге две наведене области, то јест уметности и науке. Ево једне субјективне оцене коју ипак морам да изрекнем – држим да су библиотекари обавештени и образовани људи, те ми је стога жао да као такви изабирају из групе наслова који ће, без остатка, мимоићи оно заиста најбоље, најуспелије, најинтелектуалније, најимагинативније, најзахтевније и најквалитетније. Иза ће остати филозофска есејистика, теорија, па и поезија. Остаће кратка проза. Остаће драма. Остаће најбољи преводи, остаће капитална издања. Изабираће се од лошег, извиканог, популарног. Волео бих да библиотекари отворено запазе да су библиотеке, па и Народна библиотека Србије, у овом друштву и у овој култури институције са статусом опште нижеразредности, те да одустану од компромиса који, мора се признати, ради нешто добро, али у забрану који је дефинисан глобалним неукусом и естрадним полулизмом јесте блокиран, инхибиран и јалов. Ја живим граду у којем би већина, да јој се може и да не постоји један надређени закон, угасила градску библиотеку као цев која непотребно пропушта недостајући новац. Неће награда Народне библиотеке Србије битно побољшати читалачко васпитање публике, нити ће најбоље књиге постати видљиве ако оне мало или мало више боље од просечних буду издизане на плакат стварности. Свака библиотека постоји између две ватре: једна је окружење које тражи, захтева, очекује, и то по својим мерилима, друга је идеал, хтење, замисао, пројекција. Оно што је најчитаније, то је захтев и очекивање, статистичка тачка коју тражи суд народа. Не бих рекао да се то мора награђивати. Оно што је најбоље, то је учитавање, грађење, идеализовање. Не би требало мешати морање и хтење, јер између њих зјапи велика, мрачна рупа.

Дечије одељење, Програми

Радионица за заљубљене

1. фебруара 2011. admin

Жаркина креативна радионица поводом Дана заљубљених одржаће се
11. фебруара у 17:00 часова.
Потребан маетеријал : маказе, лепак, боје, украсне тракице, шљокице.

Завичајно одељење, Завичајно одељење препоручује

ŽIVO SEĆANJE NA SAD

20. јануара 2011. Драган Стојменовић 1 коментар

Kolekcija negativa g. Ljube Markova na 336 staklenih ploča iz perioda kolonijalne uprave Francuskog društva borskih rudnika i perioda nemačke okupacije

Zamislite prošlost od stakla. Setite se, u stvari, da ste dožliveli prozirnost svakodnevice cija se atmosfera zaustavlja u jednoj slici. Zaboravite da niste sposobni za svesno i stvarno reagovanje u budućnosti. Ostavite fotografije budućnosti i zapamtite: nikada, zapravo, niste uhvatili i nikada necete zabeležiti samu suštinu. Smisao i suštinu stvara i beleži posmatrač. Posmatranje je odgovornost i obaveza svesti. Tada “rečenice” postaju duže kao kada se protežete rano izjutra i pokušavate da se setite šta vam je proletelo kroz san. Vreme stane i pogled luta sa jednog detalja na drugi, povezujete oblike i pretačete senke iz jedne u drugu konturu menjajući forme i događaje na slici. Kroz zaustavljeno vreme šetate, mislima dodirujući okolinu kao da ste izgubili vid. Osećate… u rukama držite hladno staklo sa oštrim ivicama. Pazite da se ne posečete i shvatate da će svako tu sliku videti drugačije, što vam daje osećaj slobode sa nadanjem da ćete, kada je ponovo pogledate, vi biti neko drugačiji i drugi…

Ne zamerite mi nadmenost što vam na ovaj način prenosim iskustvo skeniranja/digitalizacije staklenih ploča iz kolekcije negative Ljube Markova, fotografa i fotoreportera radničkog lista Kolektiv, u penziji, koji je tu kolekciju poverio programu digitalizacije neknjižne građe zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor. Kolekcija se sastoji od 336 negativa na staklenim pločama u tri formata: 10 x 15 (5), 13 x 18 (114), 18 x 24 (209), 12×9 (8). Autorstvo negativa/fotografija još uvek nije razrešeno, najverovatnije je da su nastali u periodu od 1930. do 1945. Kolekcija je deo fotodokumentacije Francuskog društva borskih rudnika, koje je upravljalo Borskim rudnicima u periodu od 1904 do 1941.g. Profesionalnost vođenja ove foto-dokumentacije je neosporna i pokazuje institucionalnu i preduzetničku svesnost vrednosti vizuelnog beleženja razvoja rudnika, metalurške industrije, kolonije i varoši. Ono što kolekciju čini posebno interesantnom jesu fotogfafije koje su nastale u periodu kada su se smenile društveno-ekonomske i istorijske formacije francuske kolonijalne uprave i nemačke okupacije za vreme Drugog svetskog rata. Neke fotografije iz ove kolekcije su poznate i već su objavljivane i izlagane, ali nikada nisu predstavljene kao celina i posebna kolekcija. Ova selekcija će pokušati da vam skicira vrednost i ozbiljnost angažovanja fotografa u institucijama, kao i očuvanju i stvaranju neprolaznih kulturnih i istorijskih vrednosti.
U okviru projekta Digitalizacije neknjižne građe, kulturne I javne delatnosti skenirano je svih 336 ploča i napravljena je kolekcija digitalnih zapisa. Uskoro možemo očekivati prezentaciju i izložbu fotografija iz ove kolekcije.
20. 01. 2011. g.
Dragan Stojmenović
bibliotekar
Zavičajno odeljenje
Narodna biblioteka Bor

Дечије одељење, Догодило се...

Новогодишњи програми за децу

30. децембра 2010. admin

Креативна радионица током које су израђиване новогодишње честитке и украси одржана је 23. и 24. 12. 2010. на Дечјем одељењу. Педесетак родитеља и њихових малишана посетило је овај програм. Радове настале у овој радионици можете погледати у излогу на улазу у библиотеку.

Програм „Покажи шта знаш“ окупио је чланове библиотеке у Бору али и из огранка у Злоту. Укупно 28 учесника је, у једночасовном програму, певало , рецитовало и глумило пред пуном салом.

Ученици основне школе у Злоту припремили су неколико тачака које су изазвале велико одушевљење посетилаца

Корисници библиотечког огранка у Брестовцу такође су могли да се друже и заједно стварају уочи новогодишњих празника. Њихов избор биле су божићне икебане.

Периодика и посебни фондови, Програми

Памфлети и лифлети

17. децембра 2010. Виолета Стојменовић

23. 12. 2010, 18 сати (читаоница на 3. спрату)

Једно од препознатљивих обележја тзв. историјских авангарди јесте и врло динамична и разноврсна продукција штампане и ручно-рађене текстуалне и визуелне грађе која се, у неким случајевима, може уврстити у периодику, као лист или часопис, мада њихов обим и тираж најчешће нису у складу са том категоријом. Полемички, субверзиван, критички, памфлетски, али и лудички карактер тих часописа, манифеста, летака, плаката, као и њихов нов однос како према функцији и начину дистрибуције тог материјала, тако и према свим графичким http://www.phpaide.com/?langue=en и типографским елементима остали су узор свима онима који су хтели да, држећи се папира као медија, изађу из оквира институцијалног, индустријски произведеног и комерцијалног.

У оквиру овог програма, а у горе скицираном контексту, представићемо Вам књигу

Slobodan Šijan,
filmski letak 1976-1979. (I komentari)

Као репрезенте традиције у коју се овај Шијанов подухват може сместити, одабрали смо немачке експресионистичке часописе DER STURM и DIE AKTION, покренуте 1910, односно 1911, о којима ће, стога, бити нешто више речи.

Дечије одељење, Догодило се...

Prof. dr Zoran Paunović

16. децембра 2010. Драган Стојменовић 2 коментара

(U okviru Edukativnog programa upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima)
Uz pomoć Ministarstva kulture republike Srbiije u Narodnoj biblioteci Bor realizovan je Edukativni program upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima prof. dr Zoran Paunović.
14. decembra u 19 časova realizovano je predavanje Uliks Džejmsa Džojsa.
15. decembra u 19 časova književik Vladislav Bajac je predstavio prof. dr Zorana Punovića kao esejistu i prevodioca u okviru programa Portret prof. dr Zorana Paunovića.

http://biblioteka-bor.org.rs/2010/12/edukativni-program-upoznavanja-sa-najznacajnijim-zavicajnim-licnostima-dr-zoran-paunovic/

Завичајно одељење, Завичајно одељење препоручује, Програми

(Ne)vidljivi dijalog

7. децембра 2010. Драган Стојменовић

(Ne)vidljivi dijalog
Izložba i diskusija istraživačkog materijala Jelene Miletić

SEĆANJA NA ISTORIJSKA DOGAĐANJA I NJIHOVE REPREZENTACIJE U SPOMENIČKOJ ARHITEKTURI NEKOLIKO MESTA JUGOISTOČNE SRBIJE

Četvrtak 9. decembar
Razgovor o projektu, 14h
Otvaranje izložbe, 18h
Narodna biblioteka u Boru

Bor, Zaječar, Niš, Prokuplje, Crni vrh, Zlot, Gornja Bela Reka, Lenovac, čine mapu istraživanja mesta na kojima su podignuti spomenici koji beleže spomeničku kulturu u 19. veku, sećanje na I Svetski rat, II Svetski rat (Narodno-oslobodilačku borbu), ali i na spomenike i obeležja iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije tokom 90-tih godina XX veka.

Tokom istraživanja na ovim lokacijama, autorka projekta Jelena Miletić tretirala je spomeničku arhitekturu kao mesto susretanja različitih ideologija, politika i kultura sećanja, ali i kao mesto na kojima se te različite kulture i ideologije razilaze i isključuju. Interkulturni dijalog odvija se i u polju estetike i u polju istorijskih narativa, i između i unutar ideologija i kultura koje se međusobno dopunjuju ili isključuju, a koje su, u datim prostornim situacijama shvatane kao manifestacije dis/kontinuteta zvanične politike. Pri tom, svaka kulturna politika vezana za memorisanje ratnih događanja ukazuje na ideološke konstelacije u periodima mira, kada postojanje (ne)vidljivih kultura i ideologija, onih koje nisu bile deo zvaničnih politika, biva podjednako ignorisano ili marginalizovano.

Generalno posmatrajući, ova spomenička kultura plod je neplaniranog zbira različitih estetskih, političkih i proceduralnih principa. Na razgovoru koji će početi u 14h u Narodnoj biblioteci u Boru diskutovaće se o tome kako se spomenička arhitektura doživljava? Da li nam pomaže da se sećamo i čega? Ko nas podstiče da se setimo? Zašto je važno da znamo šta se dogodilo? Kakvo je sve suočavanje sa prošlošću moguće? Da li se mi sami sa tim suočavamo ili to radi država umesto nas? Da li na spomenicima vidimo svog neprijatelja? Da li osećamo nelagodnost zbog poginulih i/ili žrtava ili je to samo demonstracija moći pojedine vlasti ili ideologije da definiše kriterijume i objekte podsećanja?

Autorka projekta je Jelena Miletić, istoričarka umetnosti iz Bora a istraživanje i izložba realizovani su u okviru prijekta Mapiranje i afirmacija projekata i procesa interkulturnog dijaloga u Republici Srbiji, koji na predlog Radne grupe za očuvanje kulturne raznolikosti i interkulturni dijalog partnerski realizuju Ministarstvo kulture i Kulturni centar Rex. www.rex.b92.net/ikd

Prikaz prethodnog susreta iz ove serije, Otvorenih konsultacija u Narodnom muzeju Kraljevo o projektu Silvije Krejaković „Šta se krije u knjigama“, možete, kao i reakcije učesnika i učesnica diskusije, naći na stranici http://rexold.b92.net/ikd/node/39

Завичајно одељење, Завичајно одељење препоручује

Edukativni program upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima dr Zoran Paunović

1. децембра 2010. Драган Стојменовић 3 коментара

Narodna biblioteka Bor
Zavičajno odeljenje
Edukativni program upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima
Dr Zoran Paunović

14. 12. 2010. g.
19 časova
Uliks Džejmsa Džojsa
Predavač dr Zoran Paunović

15. 12. 2010. g.
19 časova
Portret dr Zorana Paunovića
gosti Vladislav Bajac i Zoran Paunović

program se realizuje uz pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije

U okviru propagandne kampanje programa rađene po motivima iz Uliksa Džejmsa Džojsa, videćete strip ULYSSES RELOADED autorke Jelene Đorđević i video Mitska uzvišenost trivijalnog (prevod sa borskog), Milana Stošića, Miroslava Mitrašinovića, Saše D. Lovića i Dragana Stojmenovića

Dr Zoran Paunović
rođen 31. 05. 1962. u Boru, Srbija

Adresa na poslu: Univerzitet u Beogradu,
Filološki fakultet, Odsek za anglistiku, Studentski trg 3, Beograd

Diplome:
– profesor engleskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, Beograd, 1985.
– magistar filoloških nauka, Filološki fakultet, Beograd, 1989;
naslov magistarskog rada: Motiv hajke u ‘zabavnim romanima’ Greama Grina
– doktor književnih nauka, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1995;
naslov doktorske disertacije: Suočavanje pripovedača sa žanrovskim okvirima: američki romani Vladimira Nabokova

Oblasti interesovanja i istraživanja
– britanska književnost XX veka
– savremena američka proza
– popularna kultura i kulturološke studije
– prevođenje

Funkcije u struci

Trenutno je potpredsednik srpskog PEN centra, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju na Filološkom fakultetu u Beogradu, i šef Katedre za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu

Selektivna bibliografija (kompletna bibliografija):

a) Knjige

Gutači blede vatre (Američki roman Vladimira Nabokova) Prosveta, Beograd,
1997, 400 str.

2. Istorija, fikcija, mit (Eseji o angloameričkoj književnosti), Geopoetika, Beograd, 2006, 215 str.

b) Priređene knjige

1. Džejms Džojs, Uliks (prevod, komentari i pogovor), prvo izdanje CID, Podgorica, 2001; drugo izdanje Geopoetika, Beograd, 2003.

2. Džordž Gordon Bajron, Čajld Harold (prevod s engleskog Nataša Tučev), Redaktura prevoda, predgovor, pogovor i biografske napomene Zoran Paunović, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.

3. Vladimir Nabokov, Volšebnik i druge priče, Izbor pripovedaka, redaktura prevoda, predgovor i bibliografske napomene Zoran Paunović, Srpska književna zadruga, Beograd, 2005.

c) Naučni i stručni radovi, predgovori i pogovori

1. „‘Zabavni romani’ Greama Grina od 1932-1940: umetnička nadgradnja ‘zabavne književnosti'“, Letopis Matice srpske, knj. 445, sv. 5, Novi Sad, maj 1990, str. 766-789.

2. “Opora nostalgija Džejmsa Džojsa”, predgovor zbirci pripovedaka: Džejms Džojs, Dablinci, Nolit, Beograd, 1995, str. 7-23.

3. “Povratak u ’Pustu zemlju’”, predgovor romanu: Ivlin Vo, Povratak u Brajdshed, Nolit, Beograd, 1996, str. 7-17.

4. “Porodična hronika kao istorija romana: Ada Vladimira Nabokova, Reč, Beograd, br. 25, septembar 1996, str. 81-89.

5. “Dorijan Grej, sto godina kasnije”, predgovor romanu: Piter Akrojd, Poslednji testament Oskara Vajlda, Klio, Beograd, 1996, str. 5-10.

6. “Trevor i Felisija, izme|u Irske i Engleske”, predgovor romanu: Vilijam Trevor, Felisijino putovanje, Nolit, Beograd, 1997, str. 5-18.

7. “Jejts i Irska: mit, ideologija, tradicija”, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Knjiga XXXIV, Novi Sad, 1996, str. 83-91.

8. “The Undeniable Truth of Imaginary Biography”, rad objavljen u zborniku: Symposium Language and Literature at the End of the Twentieth Century, Collection of Papers, Podgorica, 1997, pp. 351-361.

9. “Varljivi realizam Grinlenda”, pogovor zbirci pripovedaka: Gream Grin, Osećanje stvarnosti, “Klio”, Beograd, 1997, str. 124-130.

10. “Rani jadi Dejvida Herberta Lorensa”, predgovor zbirci pripovedaka: Dejvid Herbert Lorens, Pruski oficir, Nolit, Beograd, 1997, str. 7-22.

11. “Estetika i etika Harvudovog pozorišta”, predgovor knjizi: Ronald Harvud, Drame, Nolit, Beograd, 1997, str. 7-20.

12. “Nestašna olovka Luisa Kerola”, pogovor romanu: Luis Kerol, Alisa u zemlji čuda, Matica srpska, Novi Sad, 1998.

13. “Vonegatov testament”, pogovor romanu: Kurt Vonegat, Hokus pokus, Klio, Beograd, 1998, str. 319-323.

14. “Postmoderni roman: granice pojma”, Letopis Matice srpske, knj.462, sv. 3, septembar 1998, str. 319-324.

15. “Engleska kao ’Srce tame’”, pogovor romanu: Kristofer Houp, Najmračnija Engleska, Klio, Beograd, 1998, str. 307-311.

16. “Interdisciplinarni pristup u nastavi Britanskih studija”, Godišnjak Filzozofskog fakulteta u Novom Sadu, br. 26, 1999, str. 85-89.

17. “Jedanaesto poglavlje Barnsove istorije”, pogovor romanu: Džulijan Barns, Bodljikavo prase, “Nezavisni”, Novi Sad, 1999, str. 133-137.

18. Pogovor romanu: Vladimir Nabokov: Pogledaj arlekine, Prometej, Novi Sad, 1999, str. 361-372.

19. “British Cultural Studies: the possibility of and necessity for an interdisciplinary approach”, The Third Central European Teacher Education Conference, (Zbornik radova), Prag, 1999, str. 18-20.

20. “Džojsov Dablin: simbol zatočeništva i metafora slobode”, Dnevnik, Novi Sad, dodatak “Kultura, nauka, umetnost”, br. 1040, 20. septembar 2000, str. 14 (Tekst izlaganja sa skupa “Doživljaj prostora u književnosti i umetnosti”, održanog 7. septembra 2000. godine u okviru Kolonije književnika u Kanjiži)

21. “Estetski kognitivizam Gordona Greama”, pogovor knjizi Filozofija umetnosti
Gordona Greama, Klio, Beograd, 2001, str.255-258.

22. “Uliks Džejmsa Džojsa: mitska uzvišenost trivijalnog”, pogovor romanu: Džejms Džojs, Uliks, CID, Podgorica, 2001, str. 745–767.

23. “Harvudov Kvartet: pobuna protiv umiranja svetlosti”, pogovor drami: Ronald Harvud, Kvartet, Besjeda, Banja Luka, 2001. godine, str. 5-9.

24. “Džojsov Uliks: veličanstveni poraz ili Pirova pobeda?”, Polja, januar-februar 2001, Novi Sad, str.11-18.

25. Evrofobija u Andrićevoj Travničkoj hronici, Zbornik radova sa književne radionice “Moja privatna Evropa”, održane decembra 2000. godine u Beogradu, u štampi (11 kucanih strana). Krajina, Banja Luka, br. 3, leto 2002, str. 165-174.

26. „Drama Edvarda Bonda: Tragičnost apsurda i apsurdnost tragedije“, predgovor knjizi Edvard Bond, „Jedanaest majica“, Besjeda, Banja Luka, 2001, str. 5-10

27. „Mobi Dik: Ep o neuhvatljivom“, pogovor knjizi Herman Melvil, Mobi Dik, Mono & Mañana, Beograd, 2001, str. 537-540.

28. „Razaranje istorije po Martinu Ejmisu“, pogovor knjizi Martin Ejmis, Putokaz vremena, Klio, Beograd, 2001, str.165-169.

29. „Klin, ili svet bez boga“, predgovor knjizi Sajmon Dej, Klin, Besjeda, Banja Luka, 2002, str. 7-10.

30. “Tmina i svetlost Srca tame” (pogovor knjizi: Džozef Konrad, Srce tame, Stilos, Novi Sad, 2002.

27. “Popular Fiction as a Literary and Cultural Phenomenon”, Književna kritika danas (zbornik u čast 25 godina Instituta za strane jezike u Podgorici), Podgorica 2004, str. 233-246.

28. “Glasovi epohe”, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knjiga 52 (2004), sveska 1, Novi Sad, 2004, str.226-228.

29. “Paralelni svetovi Vladimira Nabokova”, Polja, Novi Sad, br. 436, novembar-decembar 2005, str. 104-110.

30. “Uliks. Prevod?”, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knjiga 52 (2004), sveska 2, Novi Sad, 2004, str. 435-442.

31. “Kako čitati prevod”, poglavlje u knjizi Kako čitati: o strategijama čitanja tragova kulture, prir. Saša Ilić, Narodna biblioteka Srbije, 2005. str. 112-128.

32. “Endi Vorhol i Lu Rid: zavodljive dubine baršunastog podzemlja”, Polja, godina LI, broj 438, mart-april 2006, Novi Sad, str. 82-86. (objavljeno i u listu Vreme, br. 792, Beograd, 9. marta 2006, str. 52-55.)

33. “Povratak Harolda Pintera: realizam i apsurd”, Letopis Matice srpske, knj. 477, sv. 5, maj 2006, Novi Sad, str. 807-813.

34. “Predgovor srpskom izdanju” knjige: A. Nikolas Farnjoli i Mišel P. Gilespi, Džejms Džojs od A do Ž, Agora, Zrenjanin, 2006, str. 10.

35 “Kolači i pivo, šešir i gitara, zločin i kazna” (o Steriji i Šekspiru). Scena, godina XLII, broj 1, januar mart 2006, Novi Sad, 2006.

d) Prigodni članci, eseji, prikazi

1. „Kapetan i neprijatelj – novi antipodi Grinove večne metafore“, Mostovi, Beograd, sv. III (jul-septembar) 1989, str. 239-240.

2. „Bekstvo od potere“, Dnevnik, Novi Sad, br. 15599, 4. april 1990 (povodom otvaranja izlo`be posvećene Greamu Grinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu).

3. „Poslednja reč“, Dnevnik, Novi Sad, br. 15967, 10. april 1991 (povodom smrti Greama Grina).

4. „Odraz u vodi“, Dnevnik, Novi Sad, br. 16221, 25. decembar 1991 (povodom pedesetogodišnjice smrti Vird`inije Vulf).

5. „Sanjari osudjeni na poraz“, Dnevnik, Novi Sad, br. 16803. 22. septembar 1993. (povodom desetogodišnjice smrti Tenesija Vilijamsa)

6. „Pisac Gospodara muva“, Dnevnik, Novi Sad, br. 16831, 20. oktobar 1993 (povodom smrti Vilijama Goldinga)

7. “Neposlušna deca istorije” (prikaz romana Dom Ronalda Harvuda), Reč, br. 31, Beograd, mart 1997, str. 97-99.

7(a) “History’s Disobedient Children” (on Ronald Harwood’s novel Home), Serbian Literary Magazine, No.1, Belgrade, 1997, pp.148-152.

8. “Slučaj Čarlsa Kinbota, ili, Kreativni parazitizam tumača književnog dela”, Nedeljni dnevnik, br. 42, Novi Sad, 11. jul 1997, str. 32-33.

9. “Baštovani, ubice i učitelji” (o savremenoj britanskoj književnosti), Politika, Dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, Beograd, 2. avgust 1997, str. 26.

10. “Tragedije svakodnevice” (prikaz zbirke pripovedaka Rujevina San Pjetra Vilijama Trevora) Demokratija, Beograd, 4-5 oktobar 1997, str. 3.

11. “Veseli pakao mrtvačke svadbe” (prikaz romana Svadbeni marš Lasla Blaškovića), Demokratija, Beograd, 28. novembar 1997, str. 4.

12. “Sumnje i nade Tomasa Eliota” (Prikaz knjige: T. S. Eliot, Pesme), Knjige, br.1, oktobar 1998.

13. “Klanica XX veka” (o stvaralaštvu Kurta Vonegata), Politika, Dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, godina XLII, broj 51, Beograd, 3. april 1999. godine.

14. “Povest o čistoj duši” (Pogled na savremenu britansku književnost, povodom romana Najmračnija Engleska Kristofera Houpa), Politika, Dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, godina XLII, broj 44, Beograd, 13. februara 1999.

15. “Važno je zvati se Bili” (Šekspir u Engleskoj danas), Nezavisni, br. 314, Novi Sad, marta 1999, str. 36-37.

16. „Novi pejzaži starog kraljevstva“ (Savremeni britanski roman), Vreme, Beograd, 25. oktobar 2001, str.39-41.

17. „U zlaćanoj senci Lolite“ (Volšebnik Vladimira Nabokova), Dnevnik, Novi Sad, 5. septembar 2001, str.7.

18. „Lozinka gluvonemog poglavice“ (Povodom smrti Kena Kisija), Ekspres politika, Beograd, 13. novembar 2001, str.10.

18. „Kako sam prevodio Uliksa“, Književni magazin, br. 4, Beograd, oktobar 2001, str.16-17.

19. “Antiutopijska vizija sveta” (o romanima Martina Ejmisa), Dnevnik, Novi Sad, 10. februara 2002, str. 7.

20. “Potraga za vlastitim identitetom” (o romanu Putokaz vremena Martina Ejmisa), Dnevnik, Novi Sad, 11. februara 2002, str. 9.

21. “Ćutanje ili govor noža i puške” (o dramskom stvaralaštvu Edvarda Bonda), Dnevnik, Novi Sad, 4. mart 2002, str. 11.

22. “Stazama Leopolda Bluma”(o romanu Uliks Džejmsa Džojsa), Reporter, Beograd, br. 216, 11. jun 2002, str. 45-48.

23. “Složena kardiologija tame” (o romanu Srce tame Džozefa Konrada) Reporter, Beograd, br. 234, 15. oktobar 2002, str. 52-55.

24. “U košmaru istorije”(o romanopiscu Greamu Sviftu), Vreme, Beograd, br. 646, 22. maj 2003, str. 41-42.

25. “Ko je ukrao Dolores Hejz” (o Vladimiru Nabokovu i prevodu Ade na srpski), Vreme, Beograd, br.656, 31. jul 2003, str. 39-40.

26. “Krasni novi svet” (prikaz knjige Engleski pesnici dvadesetog veka (1914-1980) Svetozara Koljevića, Politika, dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, Beograd, 26. jul 2003, str. V 3.

27. “Antologija savremene britanske priče” (priredili: Zoran Paunović i Uroš Zeković. Uvodna reč: Zoran Paunović), Ars (časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja), godina VIII, broj 1-2, 2003, str. 35-120.

28. “O životu i delu Džordža Gordona Bajrona”, Dnevnik (nedeljni dodatak), Novi Sad, 18. januar 2004.

29. “Najgori od svih mogućih svetova” (o životu i delu Džordža Gordona Bajrona), Dnevnik (nedeljni dodatak), Novi Sad, 25. januar 2004, str.6-7.

30. “Život je san – poezija jedina stvarnost” (o životu i delu Džordža Gordona Bajrona), Dnevnik (nedeljni dodatak), Novi Sad, 1. februar 2004, str.6-7.

31. “Gvozdena vrata percepcije” (o poeziji Džima Morisona), Vreme, Beograd, br. 674, str. 54-56, 4. decembar 2003.

32. “Poslednji tramvaj preko Trešnjevke” (o poeziji Branimira Štulića), Vreme, Beograd, br. 687, 4. mart 2004, str. 55.

33. “Susret na Dan Leopolda Bluma” (Jedan vek Uliksa), Vreme, Beograd, br. 702, 17. jun 2004, str. 44-46.

34. “Pojmovnik”, Povelja, Kraljevo, 1/2004, godina XXXIV, str. 176-181.

35. “Kažu da je Nora bila pekareva kći” (povodom godišnjice Uliksa), ART 32 (Revija za kulturu), Čačak, br. 9, 2004, str. 31-35.

36. “Buka u glavi, duh u vremenu” (o stvaralaštvu savremenog američkog romansijera Dona De Lila, Vreme, Beograd, br. 713, str. 48-50.

37. “Eksplozija stvarnosti” (prikaz knjige Svetozara Koljevića Engleski romansijeri dvadesetog veka (1914-1960). Politika, dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, Beograd, 25. septembar 2004, str. V.

38. “Romantični gusari i okrutni dečaci” (prikaz knjige Roberta Luisa Stivensona Ostrvo s blagom, Vreme, Beograd, br. 734, 27. januar 2005, str. 38-40.

39. “Snaga i nemoć pripovedanja” (prikaz knjige Hjuga Hamiltona Pegavi ljudi), Vreme, Beograd, br. 748, 5. maj 2005, str. 52-53.

40. “Tebi, moja Dolores”, Vreme, Beograd, br. 760, 29. jul 2005.

41. “Odavde niko ne izlazi živ”, Vreme, Beograd, br. 769, 29. septembar 2005, str. 50-52.

42. “Proza mora biti čist pesnički ćar” (razgovor sa Laslom Blaškovićem), Srpski književni magazin, br. 51, Beograd, septembar 2005, str. 18-21.

43. “Groznica za Borisa Davidoviča”, (o knjizi Blaženi izgnani, pravde radi Đorđa Randelja), Književni magazin, br. 57, mart 2006, str. 49-50.

46. “Dan posle sutra” (o Donu DeLilu i Polu Osteru) , Vreme, br. 834-835, Beograd, 28. decembar 2006, str. 70-74.

e) Prevodi (izbor)

1. Vladimir Nabokov, Pogledaj arlekine, Prometej, Novi Sad, 1999. (Nagrada
Društva kjiževnika Vojvodine za najbolji prevod godine).

Vilijam Trevor, Felisijino putovanje (prevod, sa Ivanom Đurić-Paunović),
Nolit, Beograd, 1977. (Nagrada “Miloš N. Đurić” za najbolji prevod godine; Nolitova nagrada).

Džozef Konrad, Srce tame, Nolit, Beograd, 1999.

Kurt Vonegat, Hokus pokus, Klio, Beograd, 1998.

Džulijan Barns, Bodljikavo prase, Nezavisni, Novi Sad, 1999.

Robert Bloh, Psiho, Solaris, Novi Sad, 1996.

7. Pol Oster, “Duhovi”, u: P. Oster, Njujorška trilogija, Geopoetika, Beograd, 1998, str. 121-177.

8. Gordon Gream, Filozofija umetnosti, Klio, Beograd, 2000.

9. Vudi Alen, Kratak, ali koristan vodič kroz građansku neposlušnost (prevod, str. 5-63), Solaris, Novi Sad, 1996.

10. Siril Konoli, “Prevrat u modernoj poeziji” i “T. S. Eliot”, u: T. S. Eliot, Pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1998, str. VII-XXVI.

11. Elis Borčard Grin, Filozofija tišine, Geopoetika, Beograd, 2001.

12. Džon Fisk, Popularna kultura, Klio, Beograd, 2001.

13. Vladimir Nabokov, Prozirne stvari, Plato, Beograd, 2004.

14. Pol Oster, Knjiga opsena (sa Ivanom Đurić Paunović) Geopoetika, Beograd, 2003.