Edukativni program upoznavanja sa najznacajnijim zavicajnim licnostima
Zoran Paunovic
USKORO u biblioteci i borskim bioskopima! from adam krug on Vimeo.
Дечје одељење Народне библиотека организовало је од 24-26. августа креативну радионицу за ???????? ?????? децу. Радови настали коришћењем каменчића и шкољки инспирисани су летњим мотивима.
Изложба је постављена на Информативном одељењу библиотеке.
На сајту Б92 можете прочитати вест под називом „Кад професори бацају књиге“. Професор Љубиша Рајић, са катедре за скандинавистику Филолошког факултета у Београду, говори о томе како је морао да одбије вредан поклон у књигама јер у библиотеци департмана за књиге нема места. Књиге и часописи се и иначе избацују из те библиотеке, а слично је стање у већини универзитетских библиотека у земљи. Вест погледајте овде:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=08&dd=11&nav_category=206&nav_id=451099
У овом броју додатка можете прочитати и полемички текст Станка Црнобрње „НАЦИОНАЛНО БЛАГО НА КАЛЕМЕГДАНУ, ТЕСЛИН МУЗЕЈ НА ТРГУ“. Народни музеј Србије већ неколико година је затворен. Од првобитне идеје реконструкције одустало се. Архитекте сада прелажу да се музеј прошири укопавањем испод Трга републике. Проблем је са зградом, која је некада била здање у којем се налазила Хипотекарна банка, а потом, од 1952. године, музеј. Прва реконструкција музеја била је 1966. године. Зграда је, дакле, одувек била проблем, јер није ни била грађена за потребе музеја. Црнобрња критикује идеју укопавања као погрешну и анахрону, поред тога и скупу. Он предлаже јефтиније решење – градњу нове зграде музеја на Калемегдану, који би тако постао својеврсна зона музеја. Нова зграда би по свим стандардима музеологије испунила своју фукнцију. У актуелно здање уселио би се Музеј Николе Тесле. 
Стална поставка музеја затворена је 1. јуна 2003. године. Поред тога што су експонати склоњени од очију јавности, музеј троши огроман новац за плаћање њиховог смештаја у другим објектима. Депои музеја су руинирани.
У овом броју можете прочитати чланак о Ержебет Батори, крвожедној грофици која је убијала девојке и децу у својем замку крај Братиславе. Шта се налази у међупростору између легенде и стварности? Има ли у тој причи фалсификата из пoлитичких побуда, или је ова прича једна од оних које упозоравају на садистичке слојеве у људским бићима?
Жаркина креативна радионица одржаће се 24-26. августа од 10:00 до 13:00 часова на Дечјем одељењу. Намењена је члановима свих узраста који желе да се друже али истовремено и да покажу своју маш
У радионици ће бити представљене књиге и приручници који се баве уметношћу креирања и ликовним вештинама.
За ову радионицу потребно је понети следећи материјал :
– шкољкице, каменчиће и гранчице
– маказе и лепак
– водене и темпера боје
– картон
Сви радови биће изложени на Дечјем одељењу.
Добродошли!
Јунак Цвајгове новеле описује малајско лудило, познатије под именом „амок“. Мали, тих, ни по чему посебан, неприметан, човек седи за столом локалне крчме, негде на улици, пије лагано своје пиће. Изненада устаје, вади нож и трчи, право, без скретања, заобилажења, само право, бесомучно трчи, и удара ножем све што му се нађе на путу. Људи проносе глас: „Амок, амок…!“ Човек трчи километрима, удара ножем, пена му избија, очи исколачене, само напред, само напред. Стаће када се поптуно изнури, пробудиће се и ничега се неће сећати. Или ће га неко убити. Трећега нема.
Порекло ове лудости, за коју нема видљивог разлога, неки виде у култури. Лудило је створено отварањем, испољавањем слободе. Потпомогнуто ужасном, влажном и топлом, малајском климом.
