Архиве категорија: Одељења библиотеке

Ерве Де, Бор – меланхолија среће

У оквиру пројекта Алтернативна урбанизација у Бору очима других, фотограф Ерве Де учествује са концептом Бор – меланхолија среће. Као илустрација и прилог уз текст, налази се линк ка слајду Индустријски блуз, Ерве Деа.

Бор – меланхолија среће

Фото-есеј који реализујем у Бору од 2003 изабран је за учешће у програму Алтернативна урбанизација.

Француски културни центар могао би да интервенише у овом пројекту интеркултурног дијалога као продуцент изложбе која би била приказана у Бору и другим градовима бивше Југославије.

Ова би изложба могла бити праћена конференцијом коју би организовао Балкански гласник (le Courrier des Balkans), франкофони балкански портал који води Жан-Арно Дерен, историчар и новинар.

Изложба

одломци изложбе су у анексу

Бор, меланхолија среће

– изложба Ервеа Деа

Ово је историја једног српског индустријског града у опадању, фото-есеј, колекција разгледница, фотограма извучених из филма „Човек није тица“ Душана Макавејева, као и различитих визуелних елемената града Бора.

Сценографија – 30 принтова 40*50 цм, 10 принтова 70*60 цм, колажи настали на основу збирке, аудио мизансцен

Рецензија

С обзиром на свој латински префикс транс – преко – транзиција обележава пролаз или прелаз из једног стања у друго. Та промена може бити брза, сурова, узбудљива.За Ерве Деа она је пре свега жалосна и обележена горчином јер пролази кроз Историју не настају без ресантимана и горчине, а без сумње, што је најгоре, ни без меланхолије. Управо тиме се он највише бави. Емил Сиоран је и сам уочио то осећање у време несигурности када је у „Силогизмима горчине“  забележио: „Надати се значи противуречити будућности.“ Баш ту је сва снага рада који Ерве Де остварује током многих година кад се налази на местима прелаза Историје, када се налази тамо где је време у неизвесности.

Фотограф је од 1992, када је завршио студије историје и обуку у стручној школи.

Ерве Де је посвећен фото-есејима који разоткривају ефекте социјалне и економске транзиције у земљама Источне и Југоисточне Европе. У Француској, он спроводи фотографско истраживање идентитета локалитета на маргинама градова, као и идентитета младих током њиховог преласка на активан живот.

Од 1992. до 1995, био је хонорарни фотограф и радио је црно-беле фотографије за агенцију Сирик, објављујући у француској штампи.

1995. сарађивао је са Комитетом за медицинску помоћ и тада започиње рад везан за „друштвену кризу на Истоку“ који ће завршити 2001. путујућом  изложбом по местима која је сликао (Украјна, Албанија, Молдавија)

Од 2000. до 2002. радио је са Жан-Арноом Дереном, новинарем и историчарем, за једну серију чланака за штампу у Француској, Швајцарској и Белгији, а везану за послератно стање на Балкану и учествовао је у реализацији Балканског гласника, балканског франкофоног портала.

Од 2002. до 2008. члан је удружења le bar Floréal.photographie и ради са локалним удружењима (Conseil Régional d’île de France, Conseil Général de l’Oise, Conseil Général de Seine-Saint-Denis) на културним пројектима и на маркетиншким кампањама.

2005. је излагао у Европском дому фотографије, у оквиру колективне изложбе посвећене двадесетогодишњици удружења, са радом везаним за један српски индустријски град, под називом „Бор-транзиција“. У току 2005. реализовао је рад о транзицији на Косову са Жан-Лик Кормијером. „Резолуција 1244“ изложена је јуна 2006. у Граду Наука и Индустрије у Паризу.

Током 2003. са Паблом Фернандезом и уз подршку Центра за културну делатност при Министарству спољних послова Швајцарске, води пројекат путујућих изложби и атељеа са ромским заједницама са Балкана.

Последње изложбе и организације фото-атељеа

2009

Горка транзиција, изложба у медијатеци у Аркеју

Папир Машина, колективна изложба у Галерији Камчатка у Паризу

Организација фото-атељеа Балканског гласника у Новом Пазару, у Србији

Наши драги суседи, изложба у Културном центру У Младеновцу, Србија (уз подршку Француског културног центра и швајцарске амбасаде у Србији)

2008

Месец фотографије – изложба Горка транзиција, или била једна земља, Галерија Камчатка, Париз (уз подршку лабораторије Процес и Балканског гласника)

2007

Мртво доба, изложба у галерији Театра Форум, Женева, Швајцарска

Бор, изложба у Дому уметности и комуникације у Саломину

MDV Projektорганизација фото-атељеа и изложбе у медијатеци Мурска Собота, Словенија (уз подршку Француског културног центра и швајцарске амбасаде у Словенији)

2006

Резолуција 1244, изложба са Жан-Лик Кормијеом, Међународни салон мировних иницијатива, Град наука и индустрије, Париз (уз подршку Caritas France)

2005

Шта радимо заједно?, колективна изложба у Европском дому фотографије, Париз

Шта радимо заједно? – пројекат у оквиту мађународног фестивала фото-журнализма Виза за слику у Перпињану.

Музика ветра, уздах људи, галерија при Народном универзитету у Врању, Србија (уз подршку Француског културног центра и швајцарске амбасаде у Србији)

2007-2009

Репортаже са градилишта у вези са изградњом једног постројења за пречишћавање за SIAAP (Удружење за санирање париске агломерације)

2007

Рагби на Ил д Франсу.

Природни паркови региона се излажу

Изложбе и кампање за Регионални савет Ил д Франса.

2006-2008

Фотографије за маркетиншку кампању за Регионални савет Ил д Франса.

2006

Маркетишка кампања за образовне институције за веће Сен-Сен-Дени..

2005

Летовање, изложба о летовалиштима за CE de la SNCF.

2004-2007

Репортаже за магазин 60 за веће Оиза.

2004-2005

.Ла Сен-Сен-Дени, то смо ми!, Маркетиншка кампања за општину Сен-Сен-Дени.

2003

Фотографски рад за Центар за изучавање и документацију у Сикру

Гестови, репортажа за Ортофонијски и педагогошки експериментални центар.

2002

Уметности у школи, за Министарство образовања


Превод са француског

Виолета Стојменовић

ttp://photorama.bsides.fr/bor/

Vladan Jeremić, Tranziciona pravda

Beleške povodom umetničkog projekta „TRANZICIONA PRAVDA – Serija razglednica iz Bora“, Rene Redle i Vladana Jeremić koji je razvijen tokom gostovanja u Boru, a u okviru projekta Alternativna urbanizacija u Boru.

Grad Bor je mesto istorije industrijalizacije Srbije. Ekosistem oko a posebno u gradu Boru je žrtvovan zarad dobrobiti i industrijskog progresa, prvo velikih mešanih kapitalista između dva i pre Prvog svetskog rata., a zatim i svih građana Srbije i Jugoslavije.

Tokom našeg boravka u gradu Boru fotografisali smo apokaliptične pejzaže i slušali neverovatne priče o prošlosti i budućnosti ovog mesta. Bor je zapravo izrastao iz rudarske jame. Da nije bilo kopa, ne bi bilo ni grada.

Uporedićemo Hamburg u Nemačkoj, koji je izrastao iz luke. Jer ako ne bi bilo luke ne bi bilo ni Hamburga. Ima gradova u kojima je nekadašnja ekonomska matrica imala prevagu u korist jedne delatnosti. Žitelji Hamburga su u poslednjih 30 godina posebno razviljali neke druge a ne tradicionalno lučke i trgovačke poslove. Luka danas ne donosi većinsku zaradu. Mediji i kulturna industrija jesu sektori gde mladi traže uhlebljenje.

Biti lučki radnik ili rudar je danas zaista raritetno u Evropi. Veliki baseni su odavno pretvoreni u muzeje, kulturne objekte, džentrifikovali se i pretvorili u naslage istorije evropske industrijalizacije

U svetlu ovih iskustava pitali smo se da li zapravo grad Bor ima već unapred definisanu sudbinu transformacije u istorijski kulturološki artefakt  ili pak u neinterpretiranu novu rudarsko-geološku epizodu u kojoj se recikliraju veštačka brda. Glasine o sudbini najvećeg rudarskog državno-korporativnog basena Srbije još uvek ostaju u mutnoj sferi tranzcione preraspodele, a teške istorijske okolnosti i ratovi na tlu bivše Jugoslavije nisu zaobišli negativu trasformaciju giganta kao što je RTB Bor.

Naš umetnički rad „TRANZICIONA PRAVDA – Serija razglednica iz Bora“ ima nameru da razokrije brutalne elemente tranzicione (ne)pravde i da uspostavi kritički odnos sa sudbinom radnka i savremenog borskog pejzaža. Fotografije koje smo realizovali u junu 2009. godine povezali smo u kolažni odnos sa crtežima anonimne antikapitalističke grupe Zampa di Leone u novu „propagandnu“ razglednicu.

Na ovom linku možete pogledati i nekoliko vizuelnih foto-beleški iz okoline Bora i grada Bora.
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor1#

Rena Redle i Vladan Jeremić rade od 2002. godine na zajedničkim projektima koji se bave savremenom umetnošću i socijalnim aktivizmom.
Rena Redle je rođena u Nemačkoj, a živi i radi u Beogradu. Diplomirala je vizuelnu komunikacija na Kunsthohšule Kasel u Nemačkoj 2002. godine. Rena Redle kritički analizira inter-socijalne i inter-kulturalne odnose koristeći video, fotografiju i tekst. Vladan Jeremić je umetnik, aktivista i oštri kritičar sistema umetnosti i odnosa između kulture i politike. Godine 2004. je magistrirao umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Srbija (Jugoslavija). Godine 2001. je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 1996. do 1998. godine je studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Räedle&Jeremić su objavili mnoge tekstove koji se odnose na savremenu umetnost i politički aktivizam u raznim stručnim publikacijama i on-line izdanjima. Oni su učestvovali na brojnim konferencijama o umetnosti i aktivizmu u Evropi. Nedavne samostalne izložbe su imali u Novom Sadu, Beogradu, Parizu i Hamburgu.

Vladan Jeremić i Rena Redle, digitalni kolaž (sa crtežima Zampa di Leone), 40x30cm, 2009.

TRANZICIONA PRAVDA –  Serija razglednica iz Bora.

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ ПОСВЕЋЕН ВЛАДИМИРУ ЂОРЂЕВИЋУ

27. 01. 2010. г.

Музичка школа Миодраг Васиљевић из Бора уредила је програм и концерт у оквиру Едукативног програма упознавања са најзначајнијим  завичајним личностима посвећеног Владимиру Ђорђевићу. Композиције које су извели ђаци борске музичке школе компоновао је Владимир Ђорђевић.

Владимир Ђорђевић: предавање Иве Ненић

25. 12. 2009. у 18 часова
одржано је предавање
Иве Ненић, етномузиколошкиње и теоретичарке културе и медија
Између „обнове националног“ и глобалних мрежа: (српска) традиционална музика као творбена пракса друштвеног „данас“

Владимир Ђорђевић: др Иван Чоловић Гусле као симбол националног идентитета на Балкану

23. 12. 2009.
Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима:
Владимир Ђорђевић

Предавање др Ивана Чоловића
Гусле као симбол националног идентитета на Балкану

Владимир Ђођевић: отварање изложбе у музеју

22. 12. 2009.
Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима:
Владимир Ђорђевић
У Музеју рударства и металургије отворена је изложба
МОЈУ ПЕСМУ ДА СВИРИШ…
Изложбу чине народни инструменти Музичке школе Станковић из Београда и инструменати из етнолошке збирке Музеја рударства и металургије.
Аутор изложбе је Сузана Мијић, етнолог.

Владимир Ђорђевић: отварање изложбе и концерт

15. 12. 2009.
Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима:
Владимир Ђорђевић

Заменица директора Народне библиотеке Србије и руководилац Сектора за програме и пројекте Весна Ињац отворила је изложбу фотографија из Посебних фондова Народне библиотеке Србије: легата сестара Јанковић и заоставштине Владимира Ђорђевића. Одржан је и концерт
Етномузиколошког одсека Музичке школе Мокрањац (Београд) на којем су изведене одабране мелодије које је забележио Владимир Ђорђевић са коментарима професорке Сање Ранковић

Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима

mali-konacni

Народна библиотека Бор
Завичајно одељење
децемабар 2009

Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима
Владимир Ђорђевић

Народна библиотека Бор

15. 12. 2009.
12 часова
Отварање изложбе фотографија из Посебних фондова Народне библиотеке Србије: легата сестара Јанковић и заоставштине Владимира Ђорђевића

13 часова
Етномузиколошки одсек Музичке школе Мокрањац (Београд) извођење традиционалних мелодија које је забележио Владимир Ђорђевић са коментарима професора

Народна библиотека Бор
17. 12. 2009. 18 часова
проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог
О Владимиру Ђорђевићу

Музеј рударства и металургије
19:30 часова
Моју песму да свириш…
Изложба традиционалних инструмета које је сакупио Владимир Ђорђевић и завештао Музичкој школи Станковић (Београд) са инструметима из етнолошке збирке Музеја рударства и металургије

Народна библиотека Бор
23. 12. 2009. 18 часова
др Иван Чоловић, етнолог
Гусле као симбол националног идентитета на Балкану

Народна библиотека Бор
25. 12. 2009. 18 часова
Ива Ненић, етномузиколошкиња и теоретичарка културе и медија
Између „обнове националног“ и глобалних мрежа: (српска) традиционална музика као творбена пракса друштвеног „данас“

Народна библиотеке Бор
27. 01. 2010.
Музичка школа
Миодраг Васиљевић, Бор
композиције
Владимира Ђорђевића

Програм су помогли:
Министарство културе Републике Србије
Народна библиотека Србије
Музичка школа Станковић, Београд
Музичка школа Миодраг Васиљевић, Бор
Музеј рударства и металургије, Бор
Општина Бор

Владимир Ђорђевић рођен је у Брестовцу 2. децембра 1869. године. Наиме, његов отац Радосав био је свештеник и прва свештеничка служба била му је поверена у Брестовцу, селу данашње борске општине. Његова мајка Јелисавета била је родом из Војводине.
Годину дана пре Владимира, рођен је његов брат Тихомир. У овом крају се породица Ђорђевић задржала пет година. Основну школу и гимназију Владимир завршава у Алексинцу, а Учитељску школу у Нишу. Од 1983. године борави у Бечу где студира науку о хармонији код професора Роберта Фукса, а касније и науко о контрапункту. Године 1901. борави у Прагу где учи инструметирање. У Србији је обављао послове учитеља и професора музике, певања и хармоније у Алексинцу, Пироту, Врању, Ваљеву, Јагодини, Београду. Поред просветне делатности, он учествује и у раду више оркестара и певачких друштава у поменутим градовима. Његов први штампани рад су народне мелодије забележене у Кулини, а објављене су у Побратимству 1892. године. Године 1896. излази из штампе његова прва збирка Српске народне мелодије из Кулине. Са овим објављеним радовима отпочиње његов разноврсни и богати мелографски рад. Као прилог у Караџићу из 1899, са колегом Божидаром Јоксимовићем, објављује Питања за прикупљање музичких обичаја у Срба, у којем се по први пут појављује етномузиколошки приступ предмету проучавања народне музике и обичаја који је прате. Сакупља обимну грађу народног стваралаштва са територија Македоније и Србије и објављује је у двотомном делу Српске народне мелодије. Признања за мелографски рад добија од тадашњих познатих музиколога, етномузиколога, музичких фолклориста, композитора Ернеста Клосона, Беле Бартока, Џорџа Херцога, Петра Крстића, Милоја Милојевића. Упоредо са мелографским радом, развијао је и органолошки приступ народној музици сакупљањем и проучавањем народних музичких инструмената. У музичкој школи Корнелије Станковић основао је Музеј народних музичких инструмената. Био је и успешан композитор и музички педагог. Као посебно значајан период његовог педагошког рада издваја се период његовог избеглиштва у Француску током Првог светског рата. Оснивач је и члан редакције часописа Музички гласник у оквиру којег уређује рубрику «Оглед биографског речника српских музичара“, касније објављену као издање Музиколошког гласника Српске академије наука под називом Прилози биографском речнику српских музичара. Један од најважнијих радова свакако је његов Оглед српске музичке библиографије. Мање је познато да је волео фотографију и да је у својој заоставштини, која се чува Народној библиотеци Србије, поред обимне и разнолике библиотечке грађе, оставио и своју збирку фотографија које је сакупљао али и сам фотографисао и израђивао.

Народна библиотека Бор, 15. 12. 2009. г. 12 часова

Народна библиотека Србије је 1969. године обележила стогодишњицу рођења Владимира Ђорђевића објавивши његов најопсежнији јединствени библиографски рад Оглед српске музичке библиографије до 1914. године. Сестричине браће Ђорђевић, Љубица и Даница Јанковић, су тестаментом 1971. године Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије повериле на чување своју покретну имовину, обимну и разноврсну грађу: своју библиотеку, рукописе, музичке инструменте, фотографије, уметничке слике. У том легату сестара Јанковић налази се и заоставштина Владимира Ђорђевића, као и део заоставштине Тихомира Ђорђевића, Владимировог брата и пионира етномузикологије и етнологије у Србији. Сестре Јанковић биле се признате међу оснивачима српске кореологије и етномузикологије. Поред њихове библиотеке и најразноврсније научне и уметничке грађе, легат садржи обимну документацију и некњижну грађу која сведочи о животу и раду њихових ујака Владимира и Тихомира Ђорђевића: породичну и стручну преписку, старе разгледнице, гравире, географске карте, личне предмете и посебно вредну збирку ретких породичних и других фотографија, као и збирку од око стотину фотографија које је снимио Владимир Ђорђевић. Поред тога, посебно вредна грађа чува се и у поклону легату Тихомира Ђорђевића који је он са својом вредном библиотеком, једном од највећих приватних библиотека у то доба, завештао Народној библиотеци Србије још за живота, одмах после бомбардовања 1941. године као прилог њеној обнови. У том поклону сачувана је и највреднија рукописна грађа Владимира Ђорђевића, и примера ради, међусобна преписка браће Ђорђевић у преко пет стотина писама.

Изложене фотографије избор су стручњака из Одељења посебних фондова Народне библиотеке Србије и овом приликом се, поред осталог, по први пут јавно излажу фотографије које је снимио сам Владимир Ђорђевић. „Легенде“ фотографија су уређени оригинални коментари са полеђине изложених фотографија које је својом руком исписао Владимир Ђорђевић.

Музеј руадрства и металургије, 17. 12. 2009. г. 19:30 часова
Изложба „Моју песму да свириш…“

Изложба „Моју песму да свириш…“, пружа публици могућност упознавања културног наслеђа које у територијалном погледу припада ширем простору Балкана, а временски се везује за причу о староседеоцима на овом простору, али и прапостојбини Словена. Реч је о музичким инструментима које је сакупио познати етномузиколог Владимир Ђорђевић, као и артефактима Етнолошке збирке Музеја рударства и металургије. Владимир Ђорђевић је 1925. г. Музичком друштву Станковић поклонио колекцију народних музичких инструмената, коју је набавио сопственим средствима на простору Македоније и јужне Србије. На изложби су заступљени ударачки (даире, дарабука), дувачки (кавал, двојнице, шупељка, фруле, гајде, зурле) и жичани музички инструменти (гусле). Колекција музичких инструмената Етнолошке збирке Музеја рударства и металургије, обухвата музичке инструменте карактеристичне за непосредну околину Бора: дудук, фрула, бубањ, гајде и рикало. Артефакти који плене својим облицима и орнаментиком у неким прошлим временима побуђивали су најразличитије емоције, будили оптимизам и песимизам, душевну бол и срећу. Посебну захвалност у реализацији ове изложбе дугујемо Музичкој школи Станковић из Београда.

Сузана Мијић, етнолог
аутор изложбе Моју песму да свириш… у Музеју рударства и металургије

Новогодишњи програм Дечијег одељења

images11Дечије одељење Народне библиотеке Бор за своје кориснике организује посебан

НОВОГОДИШЊИ ПРОГРАМ

29. 12. 2009. од 10 до 12 и од 16 до 18 сати

РАДИОНИЦА

Правимо честитке и украсе, пишемо Деда Мразу …

(за децу узраста од 7 до 12 година)

30. 12. 2009 од 10 до 12 и од 16 до 18 сати

РАДИОНИЦА

И

КИЋЕЊЕ ЈЕЛКЕ

(ЗА ДЕЦУ ДО 6 ГОДИНА)

ДОБРОДОШЛИ!