Архиве категорија: Одељења библиотеке

Периодика и посебни фондови

Поводом Светског дана књиге и ауторских права

Галерија
  • Индира Алкараз
  • Брајан Детмер
  • Ги Лараме
  • Стивен Дојл
  • Гордана Каљаловић Одановић
  • Бојана Лукић
  • Дона Раф
Шта бисте ви направиле/направили од књиге/књига?

Од када постоје, (про)читане или не, књиге нису служиле само за читање и(ли) гледање садржаја који је у њима забележен односно одштампан. Служиле су и служе много чему: представљању, разметању, као фетиш, али и као приручно средство за нивелисање мобилијара и подупирање врата, за жврљање и окретање шоље, а користиле су се и за заклињање, прорицање, обожавање или пак искаљивање мржње или беса… Данас их многи користе као материјал за израду декоративних или употребних предмета, скулптура или архитектонских детаља. Иако сви начини стварања тзв. измењених књига, рециклирања књиге или више њих као предмета – понекад и независно од садржаја тих предмета као медија текста и(ли) слике, а понекад и да би се таквим делом прокоментарисао или интерпретирао неки аспекат конкретног садржаја или пак статуса, функција и карактеристика књиге уопште – подразумевају физичко уништавање књига, на праксе преображавања постојећих књига у скулптуре, употребне предмете, украсе или онеобичене и личне примерке обично се не гледа као на још један вид тзв. либрицида (систематско уништавање књига из политичких или идеолошких разлога). Напротив. Што због хиперпродукције штампаних издања у непотребним тиражима, што због све распрострањеније тенденције библиотека да књиге проглашавају неактуелним, самим тим и „зрелим“ за расход после неколико година њиховог некоришћења, што због брзог развоја дигитализације и електронских издања, материјал за стварање измењених књига и „књигобјекта“ лако је доступан свима, и „званичним“ уметницима и другим креативним појединцима који на тај начин доприносе разматрањима везаним за актуелност или застарелост (штампане, материјалне, опипљиве, миришљаве) књиге као медија, као и за питања у вези са читањем, учењем, памћењем које имплицира овакав или онакав статус књиге у друштву и личном животу.

Периодика и посебни фондови, ТЕМЕ

Пригодно и лично Читамо периодику: Колектив о 8. марту 1948. године

У чланку ЖЕНЕ БОРА ПРИПРЕМАЈУ ПРОСЛАВУ 8. МАРТА (раднички лист Колектив, број 4, 1948. година, стр. 2) – у чланку и друштвеном кулоару иза чланка – нема данашњих слика хистерије осмомартовских вечерњих тоалета, празничних планова за прељубу, као постојаног калема селективне класне надградње, нити наговештаја петочасовних ранијих излазака са посла зарад колмовања свемогућих фризура и психофизичке припреме за следујуће епско преједање и ништење алкохолом, нити цитата колоквијалних и теоријских преподневних препирки у вези са плимом надолазећег менија, нити има слика и некаквих призвука десантних јединица продаваца еротских чарапа, кармина или фејк парфемских вода, које опседају болничка одељења или управне департмане општине борске или зборнице градских школа или заједничке радничке просторије у руднику или предсобља уцвељених институција. Нема раскошне и слатке потрошачке психоделије осмомартовских свечаних прослава, нити бесвесног ништења идеје о жени кроз општу патетику, нити кафанске носфератуовске атмосфере фаталности и грча последњег и безграничног времена, жена.

У непотписаном чланку пише да самосвесне жене тога раног послератног времена празник дочекују пуне радног полета, који се има трошити плански, са циљевима који се тичу развоја заједнице, града, друштва и државе, у складу са постојећим плановима. Оне су представљене као храбре и идеолошки освешћене освајачице загарантованих али неуручених слобода, кроз учествовање у свим сегментима друштвеног живота као простора у који им је приступ гарантовало једно апстрактно и у социјализму достигнуто вредносно мерило – принцип равноправности. Та своја права оне завређују тако што раде и свој празник оне проводе мерећи своје радне учинке према учинцима својих другарица, како у суседном колективу и у сопственој земљи, тако и у свету. Занимљиво је и једно за данашње услове искрено и неусиљено помињање и третирање појма „демократија“: постојала је Светска федерација демократских жена, која је инсистирала на окупљању жена око протеста против светских колонизатора и планетарних војски кроз антимилитаризам, демократизацију и уравнотежење националниох држава на принципима једнакости и солидарности. И Боранке су биле део тог високог активизма. Жене су се озбиљно бавиле политиком и то оном животном, на великим позорницама својих малих живота. Данас се, напротив, у језику осмомартовског духа, место појмова слободе и демократије користе појмови: Prada – night, пуњена пљескавица и Јована Јеремић. Боранке су, тога времена, биле део тога борачко-демократског света. Тако пише у овом чланку и нешто се очигледно десило. Или се није десило баш ништа.

Жене тадашњег Бора радиле су на изградњи водовода и на грађењу станова. Пошумљавале су град. Основале су и опремиле јаслени простор за децу. Специјално за 8. март, обукле су у нова одела десеторо борске деце. Оснивале су бројне читаонице и тамо се заиста и читало, групно и посвећено. Куповале су књиге за мале градске књижнице. Било је доста библиотека, и у граду, и у фабрикама. Антифашистички фронт жена организовао је за мајке предавања из педагогије, зарад квалитетног васпитавања деце. Када је дошао Празник жена, оне су се свега тога сетиле и премериле су да ли су могле више. Да ли смо могле више?, питале су се. Да, могле смо, да смо биле боље организоване. Уз изградњу града и подизање друштва, имамо још један задатак. Опредметити саме себе. То је био дух тога времена.

(Раднички лист Колектив чланови Народне библиотеке Бор могу читати у штампаном и дигиталном издању.)

Горан Миленковић

Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Шта читати?

Прочитајте причу Владимира Набокова ПОЈЕДИНОСТИ СУНЧЕВОГ ЗАЛАСКА, објављену у часопису РЕЧ у септембру 1996. године (број 25).

Причу је са енглеског језика превео Веселин Марковић.

Периодика и посебни фондови

Хтели смо најбоље, испало је као и обично

У броју 1666 недељника ВРЕМЕ (од 8. децембра 2022) можете прочитати текст Жељка Бодрожића (str. 52-54) о наступу и епилогу наступа фудбалске репрезентације Србије на текућем првенству у Катару.

Овај позоришни хепенинг окупио је на једном месту све нијансе страсти, све политичке претпоставке и импликације, све медијске и парамедијске силе, раскошна чуда менталитета, препоставке друштвене и политичке природе, а окончан је гротескним падом и ропцем нације, коју данас, макар у региону, масовно прозивају митоманском и мегаломанском. Аутор као особене боје овога случаја наводи чудо учешћа, које се десило упркос распаду и осиромашењу националаних лига и клубова те распаду и анахронизму струке, и сумануту националистичку хистерију, која дозива дневнополилтичке моменте као своју допуну.

Бодрожићев текст је само један од стотина који се могу срести ових дана по штампи, порталима, на телевизијама.

Позајмна одељења, Препоруке за читање

Kassowitz: Deca Vrangela

Evo predloga za čitanje koji se odnosi na strip, ali domaći. Priča dolazi iz pera Predraga Đurića, a crtao je Luka Cakić. Radnja je smeštena u Novi Sad, pred početak Drugog svetskog rata, u 1939. godinu i prati avanturu najpoznatijeg gradskog privatnog detektiva i njegovog brbljivog pratioca Arnolda. To su vreme i grad u kojima se lako prepliću kriminal, tajna društva, ruska emigracija, fašisti u naletu, Jevreji, komunisti, mnogi svima razumljivi jezici, i poezija (Majakovski, Puškin). Priča počinje kada detektiva Kasovica kneginja Nataša Dolnozemskaja uposli da pronađe jednu njoj dragu knjigu, OBLAK U PANTALONAMA Majakovskoga, i to prvo izdanje iz 1915. godine… Do kraja, Novi sad se pokaže ne kao olinjali, ćutljiv i dosadan grad, kako tvrdi narator ove priče, već kao pozornica za velike, opore, opasne igre… Izdavač knjige je Moro/System Comics, 2021 godine.

ИНФОРМАЦИЈЕ, Периодика и посебни фондови

Побуњено читам у Народној библиотеци Бор

У Народну библиотеку Бор данас је стигао билтен Побуњено читам, који издаје група младих и врло креативних књижевних критичарки и културних радница Побуњене читатељке, а уређује Ирена Јовановић.

Пети број билтена посвећен је омладинској књижевности, а бави се питањем побуне у књижевности за младе. Тим поводом, побуњене читатељке су разговарала се власницом ИК Urban Reads, специјализованом за омладинску књижевност, као и са Нађом Тиодоровић, средњошколком која је недавно објавила запажену графичку новелу Звери у нама. У билтену је реч и о неколико новијих омладинских романа, које критички промишљају чланице Побуњених читатељки Зорана Михајловић, Мирела Грачанац, Тереза Стефановић. Борислав Матић пише о филму Лето када сам научила да летим Радивоја Андрића, екранизацији истоименог омладинског романа Јасминке Петровић, а Јасна Ково о потреби за увођењем графичких новела односно стрипова у школску лектиру, те о дидактичким и едукативним потенцијалима ове врсте публикација.

Билтен Побуњено читам представља важну и пожељну иновацију у пољу новинске књижевне критике и критичког промишљања савремених токова и тенденција у књижевности, селекције и приказивања књижевних дела из перспективе актуелних културолошких, родних, феминистичких и сродних перспектива, с нагласком на комуникативности и приступачности критичког дискурса широј публици различитог узраста, као и на повезивању књижевних дела са важним друштвеним и идентитетским питањима и проблемима.

Билтен је бесплатан, а доступан и онлајн, као и друге публикације ове групе читатељки. У наредним данима биће доступан и у библиотекама средњих школа, као и у Студентском дому.

Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Препорука: Древна светла

ДРЕВНА СВЕТЛА Алџернона Блеквуда (Algernon Blackwood) су избор прича чији је главни актер Природа. Блеквудове приче, пуне мистерије, доживљајног набоја, каткад страве, понекад су наивне за данашњи укус, али то је разумљиво, будући да се ради о аутору који се формирао у другој половини 19. века. Аутор је тражио и проналазио различите слике да се дочара древност и величанственост природе, каткад тај однос остављајући неразрешеним, каткад га у епилозима откривајући тако да се не губи тихо светлуцање тајне. Књига се нуди у изванредном издању (и у штампарском погледу), са одличним преводима и квалитетним пропратним текстовима (Дејан Огњановић)

Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Кланови у српској науци и њихови часописи

У новом броју недељника ВРЕМЕ (1624, 17. фебруар 2022. године) објављен је текст лингвисте др Бобана Арсенијевића (Грац, Аустрија) који говори о научној политици у Србији кроз тему научних часописа.

У свету науке на међународном нивоу постоје категоризацијске листе часописа и научних радова у њима објављених. Не могавши да се нађу на њима и остваре право на напредовања, финансирање и звања (немају знање, немају идеје, не раде ништа, не познају језике којима се комуницира у науци на светском нивоу, не познају методологију, правила, немају научну етику и сл.), домаћи научници су измислили прелазне категорије, нпр. националног часописа од међународног значаја и тако себи прибавили одређену научно формализовану вредност.

Арсенијевић описује гротескну стварност унутар савременог научног света у Србији, која и јесте могућа зато што јесте у Србији, једној од најкорумпиранијих држава на нивоу планете.

Текст „Кланови у српској науци и њихови часописи“ можете читати у читаоници Информативног одељења.

Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

НИН, а у НИН-у Рготина…

Престонички новинари ретко долазе у Источну Србију. Када се о њој пише и размишља, то углавном буду одушевљења природом, за чије лепоту и монументалност људи уопште немају заслугу, или нарицања због пропасти друштва, демографске апокалипсе, економске депресије и еколошке депресије, за које људи имају потпуну заслугу, или егзотичне приче како се обредно убијају старци, како су се млади стрнџали некад, како се упражњава црна магија уз помоћ змија шарки, или сензационалистичке о моћним оностраним љубавницама, сулудим убицама који махнитају по селима, црним невестама.

Текст који је објављен у броју 3712 од 17. фебруара спада у ову другу групу, нарицаљки. Новинар Марко Ловрић дошао је у Рготину, под утиском тзв. јавног пуцања филма локалног члана странке који је разочаран и бесан зато што је странка којој се село обећало одмах после избора заборавила где су његове географске и цивилизацијске координате. Описан је распад и дата је слика села које је, после деконструкције договора који почива на идеји да је политика ништа друго него уговорни посао, описано као локална спаваоница која опстаје осветљена с пар зрнаца ентузијазма и са још колико-толико живим сећањима на боље дане испуњене напретком, културом и неком врстом обиља.

Да подсетимо, за коришћење периодике потребно је да будете члан Народне библиотеке Бор и да посетите Информативно одељење и читаоницу у њему (штампа се на износи ван библиотеке).

Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Време бр. 1623 од 10. фебруара 2022.

Блок о култури отвара текст Зорана Јанковића О ЦРНИЛУ И СВРСИСХОДНОСТИ. То је аналитички текст о двама новим филмовима, првом из актуелне биоскопске понуде, Nightmare Alley Гиљерма де Тореа, другом под називом Munich Кристијана Швокова који се премијерно нуди на платформи NETFLIX. Оба филма настала су на предлошку романа, први Вилијема Линдзија Грешама (1946), други Роберта Хериса (2017). Читање овог текста може представљати виши ниво увода у гледање ова два филма, која су, иначе, прављена за старију, искуснију и образованију публику.

Актуелна позоришна тема је представа АЛИСА У ЗЕМЉИ СТРАХОВА редитеља Александра Поповског, настала по тексту словеначке драматуршкиње Еве Махковиц. Махковиц је прерадила чувени Керолов литерарни предложак, а тематизовала лик савремене, урбане, еманциповане 35-годишње жене која се налази на животној прекретници. Улогу Алисе редитељ је дао Милени Радуловић. Представу свакако нећете видети у Бору. Ако се нађете у Београду, а читали сте прилог у ВРЕМЕНУ, можда и хоћете.

Што се тиче читалаца који користе Народну библиотеку Бор, користимо критички прилог Марјана Чакаревића ЗАГРЕБАЧКИ ПОБЕДНИК да бисмо скренули пажњу на књижевника Драга Кекановића. Његов роман ПРИВРЖЕНОСТ донео му је новоосновану награду БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК. Чакаревићев текст више је обрачун са антининовцима и квазикритеријумима којима је пуњена литерарна српска чаршија уназад две пуне године. Кекановића Срби критичари од скора сматрају српским писцем, а прескочен је у свим битним антологијама српске прозе. Хрвати га, пак, сматрају хрватским писцем српскога порекла. Овом лудилу никада неће бити краја. Што се доступног фонда тиче, Народна библиотека Бор има Кекановићеве романе ИВАЊСКА НОЋ, РИБЉА СТАЗА И ВЕПРОВО СРЦЕ, као и кратке прозе УСВОЈЕЊЕ и НА НЕБУ И ДРУГЕ ПРИЧЕ. Чакаревићев текст осликава једну страну менталитета савремене српске књижевности, и то пре свега у пољима националних књижевних граница и књижевних награда.

Скрећемо пажњу на још два прилога. Иван Миленковић пише о роману Ненада Рацковића СЛУЗ И ЖУЧ. Драган Амброзић посветио је текст преминулој југословенској легенди Марку Брецељу (БУЛДОЖЕР). Пре неколико година један број Борана имао је срећу и вероватно последњу прилику да види и чује Марка Брецеља и погледа његов перформативни рад у простору Народне библиотеке Бор. Саша Ракезић писао је текст о још једној отишавшој легенди југословенске музике, Пеђи Вранешевићу.

Број 1623 недељника ВРЕМЕ корисници могу наћи и читати у читаоници Информативног одељења Народне библиотеке Бор.