Архиве категорија: Одељења библиотеке

Завичајно одељење препуручује

ИДИОМ 1. Далибро Добершек: Феликс Ромулијана – цареви, богови и туризам

Народна библиотека Бор

Одељење посебних фондова и периодике

Циклус едукативних предавања

ИДИОМ

Далибор Добершек,

туризмолог

Felix Romuliana

цареви, богови и туризам

Читаоница Одељења посебних

фондова и периодике (други спрат)

среда 16. септембар

18 часова

Обавештења

Информативно одељење библиотеке 030/458120

Организатор

Горан Миленковић, електр. адреса: korsicki@gmail.com

Циклус предавања ИДИОМ

Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике

Циклус едукативних
предавања

И Д И О М

Одељење посебних фондова и периодике покренуће у септембру циклус предавања под називом
И Д И О М.

Сврха предавања је представљање личних погледа на одређене појаве и проблеме.
Предавачи темом могу бити усмерени на широку област друштвених појава (социологија, психологија, антропологија, информатика, комуникологија, књижевност, музика, историја, визуелне уметности, саобраћај, политика, право, музеологија, етика, екологија, теологија, економија, образовање, родно право итд.)

Предавања ће трајати до 60 минута.

Прво у низу предавања одржаће Боранин Далибор Добершек, дипломирани туризмолог, на тему перспективе развоја туризма (с посебним акцентом на близину атрактивних културно-историјских места – пример царског града Феликс Ромулијане).
Тачан датум и време одржавања овог предавања биће одређени накнадно и о томе ће грађани бити обавештени
путем медија и преко сајта библиотеке.

Циклус ИДИОМ уређује и води
библиотекар Горан Миленковић (korsicki@gmail.com).

Број Информативног одељења библиотеке је 030/458120.
ИДИОМstalin

Посета Феликс Ромулијани

Народна библиотека Бор
Одељење посебних
фондова и периодике

Циклус едукативних
посета и обилазака

Царски град
FELIX ROMULIANА
код Гамзиграда

Субота 26. септембар 2009. године

Полазак је у 10 часова испред Дома културе,
а долазак у Бор око 15 часова.
Цена (превоз аутобусом, улазница и услуга водича) износи 300 динара.

Одељење посебних фондова и периодике ће претходно организовати едукативни програм упознавања са историјом и значајем Феликс Ромулијане. О програму ће корисници и грађани бити обавештени накнадно.

Пријаве:
Информативно одељење Народне библиотеке Бор
Телефон: 030458120
Е-адреса: nbbor@nadlanu.com
Особа за контакт: Горан Миленковић, библиотекар
korsicki@gmail.com
dionis-mozaik2

ПЕРИОДНА СТАНИЦА

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОЈЕКТА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ НЕКЊИЖНЕ ГРАЂЕ ЗАВИЧАЈНОГ ОДЕЉЕЊА

НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ БОР

Завичајно одељење Народне библиотеке Бор је октобра 2008. г. отпочело пројекат Дигитализације некњижне грађе уз помоћ РТБ-а Бор, Министарства културе Републике Србије, Народне библиотеке Србије, Општине Бор и у сарадњи са пријатељима библиотеке Фото Сварчетом и Штампаријом Графомед. Завичајно одељење чува вредне колекције најразличитије фотографске грађе, негатива и фотографија које су од непроцењиве важности за Бор и које чине основу пројекта дигитализације, а дигитализација сама поред очувања, заштите и доступности има за циљ и презентацију те врсте грађе најширој јавности. Визуелна грађа по самом карактеру медија је погодна за презентације и у овом случају имаће за циљ да промовише две вредне колекције: фотодокументацију радничког листа Колектив коју између осталог чини 4881 негатив (из периода 1947 – 2006. г.) и приватна колекција г. Мирослава Радуловића коју чини 365 негатива (из периода 1947 – 1971). Најзаступљенији аутори у колекцијама су Ђуро Коловратар, Душан Митић, Бајрам Салијевић и Љуба Марков. Повод презентације дигитализованих фотографија у јавном простору је Дан рудара, који су срце Бора и који нас подсећају на две истине које понекад заборављамо, а то су солидарност и стална свесност о свакодневици и стварности коју живимо.

Ова изложба нема за циљ да одговори на питања и експлицитно опише садржај фотографија већ да подстакне међусобну комуникацију и тако прошлост и саме фотографије учини садржајним данас. У том контексту су одабране и фотографије које су на флајерима. Аутор тих фотографија је Владимир Радивојевић и оне концептуално проширују радни назив ове изложбе ПЕРИОДНА СТАНИЦА, позивајући на реакцију фотоапаратом у реалном времену и на сваком месту.

Драган Стојменовић, библиотекар

Интеркултурни дијалог – Алтернативна урбанизација у Бору очима других

picture-2571У оквиру програма Мапирања интеркултурног дијалога у који је Завичајно одељење Народне библиотеке Бор укључено програмом Алтернативна урбанизација очима других у Бору су крајем јуна 2009. г. боравили и радили Даринка Поп Митић, Свебор Миџић и Владан Јеремић.
Први део мурала Будућност прослости уметнице Даринке Поп Митић осликан је на једној од три преостале куће у старом градском центру. Други део мурала Све што је било биће поново, биће насликан на згради Дома културе.
Владан и Свебор су приложили своје концепте и њихова реализација се очекује до краја 2009. г.

Alternativna urbanizacija u Bor ocima drugih

Vladan Jeremic
Pozdravi iz Bora
on-line arhiv i serija razglednica

Moj projekat koji cu razviti tokom gostovanja u Boru u okviru projekta Alternativna urbanizacija u Boru, bice on line arhiv materijala i razglednice iz Bora sa fotomontazama koje ce nastati naknadno.
Naslov projekta i moga on-line arhiva ce biti Pozdravi iz Bora.
Celokupan arhiv ce se sastojati od sajta, tj.audio-vizuelne dokumentacije (fotografija, video, bloga, facebook grupe, picasa albuma, tekstova) koji ce omoguciti svim korisnicima uvid u savremenu vizuelnu foto dokumentaciju grada Bora.
Ovaj arhiv je zamisljen kao otvorena platforma svih onih koji zele da dele fotografije ili video dokumentaciju grada Bora a koji bi imali nameru da postuju svoje materijale za slobodno koriscenje.
Svi materijali bi bili objavljeni pod Creative Commons licencom Srbija – deliti pod istim uslovima.

Savremena pitanja ce biti obradjena kroz on-line video intervuje sa lokalnim organizacijama koje se bave ekonomskom i drustvenom situacijom u Boru.

Vladan Jeremic

Alternativna urbanizacija u Bor ocima drugih

’Bor, grad XX veka u mediju XX veka’ je monografska publikacija koja ce pokusati da kroz igrane filmove jugoslovenske i srpske kinematografije koji su za svoju temu imali Bor i zivot radnika u Boru (Covek nije tica, D.Makavejev; Put za Katangu, Z.Pavlovic, Rudarska opera, O. Novkovic i M.Markovic) ali i kroz bogatu dokumentarnu gradju, da kriticki reflektuje upotrebu Bora, paradigmaticnog grada – vrsnjaka XX veka , i njegove industrije, kao mizanscena za modernizaciju i upotrebu modernosti u socijalistickoj Jugoslaviji i tranzicijskoj Srbiji. Zbornik bi sadrzao tekstove kriticara i teoreticara filma i kulture kao sto su Pavle Levi (teoreticar filma), Nebojsa Jovanovic (teoreticar filma iz Sarajeva) i Branislav Dimitrijevic (istoricar umetnosti) ali i razgovore sa autorima novijih filmova o Boru kao sto su Oleg Novkovic, reditelj filma Rudarska opera, Milena Markovic, scenarista filma Rudarska opera, i Nikola Lezajic, autor filma Tilva Ros. Tekstovi ce koristiti arhivsku gradju koja se nalazi u Zavicajnom odeljenju Narodne biblioteke – Bor.

Svebor Midzic

Галерија Владана Јеремића

http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor1#
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor2#
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor3#

Даринка Поп Митић – Будућност прослости

ИК ДИЈАЛОГ
Будућност прошлости
http://rex.b92.net/ikd/node/14#comment-274

Марк Ноземан, фотограф из Амстердама боравио је у Бору 10 дана и по својој жељи обишао индустријски комплекс РТБа, приватне и јавне просторе Бора. Послао је своју селекцију од 20 фотографија ради планирања припреме презентације у специјалу Блежнице.

http://www.marknozeman.com/

"Жарка" свира и пева

"жарка" свира и пева

„Жарка“ свира и пева

У просторијама Народне библиотеке Бор, на Дечјем одељењу од 30. јуна почела је реализација мини пројекта „Жарка свира и пева“, који је НББ урадила заједно са партнерском организацијом Одбора за женска људска права „Јуца“ Бор, а који је финансирала влада Холандије.

Програм је намењен деци која нису пошла у школу и не иду у обданиште и реализује се кроз три врсте радионица: Жарка учи слова, Учимо енглески и Музичка радионица.

„Жарка учи слова“ је радионица која на занимљив и деци прихватљив начин обухвата свако слово азбуке : кроз причу о лику из дечје литературе, песмицу, брзалицу, загонетку, музику, едукативне дискове и играчке.

Свако дете попуњава Жаркину азбучницу, коју су осмислиле библиотекарке Дечјег одељења, и на тај начин вежба писање слова, црта, боји, решава лавиринте и препознаје задата слова у тексту, затим именује предмете и жива бића која почињу на задато слово. Кроз игру и забаву на крају радионице проверавају се научена слова кроз квиз „Ко зна више“. За свако слово азбуке Жарка, маскота Дечјег одељења, препоручује једну причу, песму или бајку у којој име главног јунака почиње словом које се учи.

Овакав приступ учењу слова мотивише децу на креативно размишљање и деловање, што представља и циљ ове радионице. Поред припреме за online casino препознавање, писање, casino spiele изговарање слова и самостално читање, деца предшколског узраста, као и маргинализованих група, уче се креативном размишљању, мотивише се њихова пажња, сигурност и развијају друге могућности за разне облике социјалне интеракције и комуникације.

Радионица Учимо енглески уз цртање и бојење, игре погађања, игре с бројевима, слагалице, уз музику, дидактичке играчке, едукативне дискове, оспособљава малишане да самостално дају основне податке о себи, броје до 10, препознају и правилно именују чланове породице и предмете из непосредне околине.

Током радионица деца попуњавају радне листиће у којима цртају, боје, и решавају задатке препознавања и припадања.

Музичка радионица има за циљ да кроз свирање, певање и играње побољша моторичке способности, развије слух, ритам и наклоност ка музици код деце предшколског узраста. Кроз утврђен програм деца упознају различите врсте ударачких инструмената који им развијају осећај за ритмику, а одабране су баш удараљке јер највише погодују том узрасту. Користе се бонгоси, конге, чегртаљке, звечке, кастањете, Орфов инструментариј и др. Ова радионица предвиђа и прављење инструмента од различитих реквизита и материјала,што има посебну педагошку функцију.

Цео Матра пројекат тежи развијању и промовисању неформалних облика образовног рада, подизању нивоа свести родитеља, професионалаца и локалне заједнице о значају развоја неформалног образовања за унапређење бриге о деци раног узраста.

Радионичари стварају разноврсне ситуације за индивидуалне, паралелне и заједничке активности, у групама које чине осам до десеторо деце. Успостављају позитивне односе са децом својим присуством и близином, а све у циљу очувања спонтаности детета у контакту са новом средином, неговања отворености детета за доживљаје, пружања помоћи у стицању самосталности и развијања позитивне слике о себи и усвајању основних начина понашања. Задатак радионичара је да стварају ситуације које ће подстаћи дете да више и боље комуницира, да се лакше укључи у разговор. Важно је говор развијати кроз све врсте активности детета, односно не одвајати од теме о којој се говори.

Деца се забављају и уживају у простору Дечјег одељења, у амбијенту који је увек удобан, топао и опуштајући. Овде их чекају поред играчака, едукативних игара и најлепше књиге кроз које могу имати незаборавне доживљаје.

Како се највећи број активности које обухвата пројекат одвијају у простору библиотеке, сви материјални ресурси добијени из пројекта потрошни материјал, књиге за најмлађe чланове, инструменти, пројектор, два штампача остају библиотеци као власништво а доступни су будућим корисницима радионица.

Састанак БДС-а

Састанак библиотекара дечјих одељења Подружнице Тимочке крајине клик за већу сликуЧетврти састанак Комисије за координацију рада дечјих одељења siina elementit, jotka todella   Explore this Web site to learn more about the ASCA National Model, its component parts and casino online how developing a best business schools counseling program based on this framework can improve student achievement. tekevat Treasure Islandista aarrearkun arvoisen pelin! Uusi Rulettimme on mannnaa kaikille ruletinpelaajille! Nyt mukana Racetrack –naytto, erikoispanospaneeli seka Billboard -tyyppiset veto- ja tulosnaytot. Тимочке подружнице одржан је у НБ Бор 28. маја 2009.  године. На састанку се разговарало о корисницима Дечјих одељења наше подружнице и анализирана анкета спроведена на корисницима на тему „Насиље у библиотекама„.

Футуристички манифест пожуде

ФУТУРИСТИЧКИ МАНИФЕСТ ПОЖУДЕ

Валентинa де Сен-Поан

Одговор оним нечасним новинарима који преокрећу изразе да би Идеју учинили смешном;

Женама које само мисле он ошто се ја усуђујем да кажем;

Онима за које Пожуда није ништа друго до грех;

Свима онима који у Пожуди виде само Порок, као што у Поносу виде само таштину.

Валентина де Сен-Поан
Валентина де Сен-Поан

Пожуда, када се посматра без моралних предрасуда и као суштински део динамике живота, јесте снага.

Пожуда није, ништа више од поноса, смртни грех за јаку расу. Пожуда, као и понос, јесте врлина која покреће, моћан извор ернергије.

Пожуда је израз бића које се пројектује изван себе. То је болно задовољство рањене плоти, ведар бол процвата. И, којегод тајне да уједињују бића, то јединство је јединство плоти. То је осећајна и чулна синтеза која води ка највећој слободи духа. То је сједињавање једне јединке човечанства са свом земаљском чулношћу.

Пожуда је потрага плоти за непознатим, као што је Прослава потрага духа за непознатим. Пожуда је чин стварања, она је Стварање.

Плот ствара на исти начин на који ствара и дух. У очима Универзума њихово стваралаштво је једнако. Једно није надмоћно над другим, јер духовно стваралаштво зависи од плотског.

Ми имамо тело и дух. Запоставити једно и развијати друго показује слабост и лоше је. Снажан човек мора да у потпуности оствари све своје телесне и духовне потенцијале. Задовољавање њихове пожуде је задатак освајача. После битке у којој су људи умирали, нормало је да победници, доказани у рату, спроводе силовање у освојеној земљи, тако да живот може бити рекреиран.

После боја, војници траже чулне ужитке, у којима њихове борбене снаге могу бити зацељене и обновљене. Модеран херој, херој на сваком пољу, доживљава ту исту жељу и исто задовољство. Уметник, тај велики универзални медијум, има исту потребу. И узбуђење покретача оних нових религија, које су још увек довољно нове да поседују изазован елеменат непознатог, није ништа друго до чулност духовно окренута ка једној освештаној слици женског.

Уметност и рат су велике манифестације чулности; пожуда је њихов цвет. Људи искључиво духовни или искључиво карнални били би осуђени на исту врсту пропадања – стерилност.

Пожуда покреће снагу и ослобађа енергије. Немилосрдно је повела примитивног човека ка победи, да би поносно жени вратила плен побеђеног. Данас она наводи велике пословне људе, који руководе банкама, штампом и међународном трговином, да повећају своја богатства отварањем центара, упрезањем енергија и подстицањем маса да обожавају и славе предмет њихове пожуде. Ови људи, уморни али јаки, имају времена за пожуду, најснажнију покретачку силу њихових дела и дела која су њиховим делима узрокована, јер она утичу на мноштво и на светове.

Чак и међу новим народима код којих сензуалност још није ослобођена или је нису признали, који нити су примитивни дивљаци нити префињени представници старих цивилизација, жена је подједнако галванизирајући принцип коме се све нуди. Тајни култ који човек према њој гаји само је несвесни подстрек пожуде, до сада једва пробуђене. Код ових народа, као и код оних на северу, али из других разлоига, пожуда је скоро искључиво исто што и размножавање. Међутим, пожуда је, ма на који начин да се показује, и било да се сматра нормалном или ненормалном, увек узвишен подстицај.

Живот животиња, енергетски живот, духовни живот, понекад захтевају предах. А труд ради труда неизбежно зазива труд ради задовољства. Ови напори нису међусобно непријатељски, већ комплементарни, и заједно остварују целину бивства.

За хероје, за оне који стварају духом, online casino canada за оне који су надмоћни у својим сферама, пожуда је величанствен егзалтација снага. За свако биће, она је подстицај на самопревазилажење са једноставним циљем селекције сопства, да се буде примећен, изабран, јасно истакнут.

Само је хришћански морал, који је наследио пагански, фатално заведен да пожуду сматра слабошћу. Од здраве радости која је пупљење плоти у свој њеној силини створио је нешто срамно што треба крити, порок који треба потиснути. Покрио ју је лицемерјем, што је од ње направило грех.

Морамо спречити презирање Жеље, ту, истовремено нежну и бруталну привлачност између два тела, било ког пола, два тела која желе једно друго, тежећи сједињењу. Морамо спречити презирање Жеље, њено прерушавање у жалосну одору старе и стерилне сентименталности.

Није пожуда та која разједињује, раствара и поништава. То пре чине хипнотичке петљанције сентименталности, вештачке љубоморе, речи које опијају и заводе, реторика раздвајања и вечне оданости, литерарна носталгија – све глуматање љубави.

Морамо се отарасити свих озлоглашених рушевина романтизма, укључујући и цветне латице, шапутања на месечини, незграпне милоште, лажну и лицемерну скромност. Када се бића спаја сила физичке привлачности, пустите их – уместо да причате само о крхкости њихових срдаца – усудите се да изразите њихове жеље, нагоне њихових тела, и да предвидите могућности за ужитак и разочарање у њиховом будућем телесном јединству.

Стидљивост, која се мења у зависности од времена и места, има само незнатну вредност друштвене врлине.

Морамо се са пуном свешћу суочити са пожудом. Морамо са њом учинити оно што префињено и интелигентно биће чини од себе и свог живота; морамо пожуду преобразити у уметничко дело. Глумити безбрижност или чуђење да би се објаснио љубавни чин јесте лицемерје, слабост и глупост.

Треба да тело желимо свесно, као и сваку другу ствар.

Љубав на први поглед, страст или непромишљеност, не смеју да нас нагоне да се без престанка дајемо, нити да узимамо, како смо обично наведени да чинимо због сопствене неспособности да сагледамо будућност. Морамо бирати интелигентно. Вођени интуицијом и вољом, треба да поредимо осећања и жеље двају особа и да избегнемо да сједињујемо и задовољавамо оне који нису у стању да употпуне и узбуде једно друго.

Подједнако свесно и уз помоћ истог вођства воље, ужици ових парова треба да воде ка свом врхунцу, треба да развију све своје могућности, и треба да омогуће да роди све семе посејано стапањем двају тела. Пожуда се мора учинити уметничким делом, створеним као и свако друго уметничко дело, истовремено и инстиктивно и свесно.

Морамо да са пожуде скинемо све сентименталне велове који је изобличују. Тим је веловима прекривана само због пуког кукавичлука, јер се самодовољна сентименталност тиме задовољава. Сентименталност је удобна и зато захтевна.

Код младих и здравих, при обрачуну пожуде и сентименталности, пожуда је победник. Осећање је дело моде, а пожуда је вечна. Пожуда тријумфује, јер је она весела егзалтација која води с оне стране сопства, ужитак у поседовању и надмоћи, незауставива победа из које се увек изнова рађа вечита борба, најопојнија и најсигурнија подстрекачица освајања. А пошто је свако освајање привремено, оно се мора непрестано изнова извршавати.

Пожуда је снага, у смислу да пречишћава дух доводећи телесно узбуђење до белог усијања. Дух пали и жари из здравог и снажног тела, прочишћен његовим загрљајем. Само слаби и болесни тону у глиб и смањују се. А пожуда је снага јер убија слабе и подстиче јаке, као испомоћ природној селекцији.

Пожуда је снага и зато што никада не води ка бљутавости одређености и сигурности, које раздаје умирујућа сентименталност. Пожуда је вечита борба, никада коначно завршена. Одмах по варљивој победи, чак и за време трајања саме те тренутне победе, увек будно незадовољтво мамуза човека оргијастичком вољом да превазиже и прерасте самог себе.

Пожуда је за тело оно што је идеал за дух – величанствена Химера, коју човек непрестано хвата а никада не дохвата, и коју млади и жељни, заражени визијом, неуморно гоне.

Пожуда је снага.