Архиве категорија: Одељења библиотеке

Прегршт апарата

Снимак са наступа борског састава Дуо Тројица у „Другој кући“ у Београду 2013. године.

Дуо Тројица је бенд настао у време постављања Брехтове ОПЕРЕ ЗА ТРИ ГРОША (Милена Марковић) у Бору. Саша Д. Ловић и Мирослав Митрашиновић недуго потом, и лично и као дуо, постали су део РУДАРСКЕ ОПЕРЕ Олега Новковића. Бенд је наставио са радом и објавио два наслова, ротирајући своју креативност у покушајима да кроз сонгове и ефектне музичке једночинке покаже могућа лица једног концепта који су оригинално назвали „очигледнизам“, оригинално третирајући баналности и апсурдност којима су оптерећени колико свакодневна стварност и односи међу људима., толико и језик којима бивају исказани. За слушање и гледање предлажемо једну од најбољих и најтежих ствари које је дуо створио, и то live верзију ЛОПОВКЕ са наступа у Београду 2013. године.

Хемингвеј: Престоница света

У наставку вам нудимо завршне стране приче Ернеста Хемингвеја под називом „Престоница света“. Јунак ове приче је дечак Пако, који је из своје родне сиромашне Естрамадуре дошао у престоницу Мадрид у потрази за бољим животом. Ту он ради као помоћник конобара у Пансиону Луарка. У пансиону се окупља шаренолик свет, који осим приватних разлога, анархосиндикализма или новијих америчких фимских хитова, своју страст, осећања, живот троши на све оно што чини и окружује помаму борби са биковима. Наравно, осим што жели да задржи свој скромни, али за њега сјајни посао службе у ресторану Пансиона, Пако је и обожаватељ кориде. Једног тихог дана, када нема гостију у сали ресторана, он остаје сам са дечаком-судопером, Енриквеом, пред којим изводи грациозне покрете, веронике и реболера. Лагана дечачка расправа, која се уозбиљава тематизовањем реалног страха који јесте кључни састојак величине једног успеха или неуспеха у арени, компликује се Енриквеовим предлогом да тај голи страх довуку међу столове ресторана тако што ће на ноге столице увезати оштре месарске ножеве. Пако напомиње да се не плаши тренутка у којем ће му се проближити стварни ножеви апстрактног бика.

Мишел Фуко: структура власти у доба куге у 17. веку

У својој познатој књизи Surveiller et punir: Naissance de la prison (Надзирати и кажњавати: настанак затвора), објављеној код нас 1997. године у преводу Ане А. Јовановић и у издању сремскокарловачке Издавачке књижарнице Зорана Стојановића, француски теоретичар Мишел Фуко, иначе предани истраживач архива и фондова старих библиотека, преноси у значајном одељку „Паноптизам“ детаље писаног сведочанства, односно прописа о мерама у случају појаве куге. Пропис долази с краја 17. века, а мере у њему садржане углавном су заједничке већини познатих списа исте намене.

Ради се, најпре, о контроли простора: град је потпуно затворен, кретање је забрањено, простор је подељен на четврти. Кретање изван контроле и дозволе значи смрт, и за грађане и за надзорнике. Грађани су строго затворени у своје домове. Четвртима владају управитељи, а улицама унутар четврти већници. Већници својеручно затварају кључем врата сваке куће са спољне стране, а кључеве потом предају управитељима четврти. Улицама круже управитељи, већници-општинари, војници и мртвоноше, сиромаси чији су животи небитни и који се баве ношењем мртвих тела, болесних, и другим „пословима недостојним поштовања“. Храна се доставља без додира, путем дрвених канала или дизањем путем чекрка. „Простор је одсечен, непомичан, окамењен.“ (190) Свако прекорачивање простора значи смрт: смртну казну или смрт од болести.

Контрола се, даље, упражњава свеопштим надзором власти над грађанима и, донекле, грађана над влашћу. На рубовима града стоје осматрачнице, а на раскршћима улица мање војне јединице. Управитељ контролише грађане и већнике, а грађани бивају питани о правичном третману надзора. Општинар-већник свакога дана пролази кроз своју улицу и прозива станаре кућа. Ови се морају лично појавити на прозору, а ако се не појаве, под претњом смртном казном мора се доставити истинити разлог изостанка: болест или нешто друго. Прозивка на прозору извлачи људе из крхке интиме кућног кавеза и о томе се води записник.  

Доминантни језички облик контроле јесте извештај. Општинари подносе свакодневне извештаје управитељима, а управитељи председницима општина или магистратима. Становништво се на почетку епидемије пописује и не води се рачун о статусу грађана: име, презиме, старост и пол. Пописни документи се умножавају и деле даље на све нивое власти. Све промене се путем извештаја и записника дисеминирају свима и тако се води општа и потпуна контрола. Медицинска, па и духовна нега под строгом је контролом: лекар, апотекар или исповедник морају да добију дозволу да се баве својим послом у сваком појединачном случају и о свему се води записник. Тако се контролише болест и смрт: није могуће исповедити самртника без знања магистрата, није могуће сакрити болест, преварити власт. Бележење свега је централно и непрекидно.

У оваквом простору Фуко уочава компактни модел дисциплинске апаратуре: јединке су пописане, одређен им је идентитет, место, положај; над њима се надвија хијерархизована апаратура власти, рашчлањена и функционална; свака кретња и свака промена идентитета је контролисана и описива; комуникацијски, систем је устројен путем докумената, извештаја, пописа. Куга је збркано мноштво, а одговор друштва на кугу је аналитичност, рашчлањивост, дисциплина.   

Окужени град је утопија о друштву са савршеном управом, оном која екстензивно влада пописујући, надзирући и контролишући своју структуру и сваку од јединица које је чине. Куга је, у апстрактном смислу, типска ситуација којом је могуће дефинисати начин дејства дисциплинске власти.    

ГРАД И ГРАДОВИ. Говоре Милан Попадић и Владимир М. Павловић

Народна библиотека Бор. Одељење посебних фондова и периодике. 

Четвртак 5. децембар 2019.

Циклус предавања ИДИОМ. Мини-серијал ГРАД И ГРАДОВИ. 

Говоре: Милан Попадић (Београд) и Владимир М. Павловић (Београд)

18:00 ЧАСОВА: ГРАД У ИСТОРИЈИ ЕВРОПЕ (Милан Попадић)

18:45 ЧАСОВА:  МАКИЈАВЕЛИ У ВРИСЕЛУ (Владимир М. Павловић)

Организатор ИДИОМА и мини-серијала ГРАД И ГРАДОВИ је библиотекар Горан Миленковић

фотографије борских рудника и рудара и у Еуропеани

Део грађе Завичајног одељења Народне библиотеке Бор однедавно је доступан и путем Еуропеане, најбогатијег и најразноврснијег дигиталног репозиторијума европског културног наслеђа, библиотечке, музејске, архивске и друге грађе. У оквиру колекције посвећене индустријском наслеђу, која је део разуђеног пројекта под називом Европа на послу (Europe at Work), постављена је галерија под називом „Рудници и рудари“, у којој се налазе и фотографије настале у и око борских рудника.

Збирка изабраних фотографија доступна је и путем Дигиталне Народне библиотеке Србије, под називом „Борски рудници“.

Текст о рударству у Бору за блог Еуропеане написао је колега Саша Илић (Народна библиотека Србије).

Путем Еуропеане, која подстиче не само коришћење и упознавање најразличитијих наслеђа, већ и учешће у изградњи дигиталних објеката везаних за наслеђе, можете да поделите и своју причу тј. сопствена искуства везана за рад и посао, на српском или језику по вашем избору. Детаљније на: https://blog.europeana.eu/2019/09/europe-at-work-explore-industrial-heritage-and-share-your-story-of-working-life/

Рудници културе у Бору

Петак 4. 10. 2019, 20 сати

Отварање изложбе „Рудници културе: од индустријске до умјетничке револуције“ (Labin Art Express XXI).

Изложба је део истоименог дугорочног међународног пројекта истраживања, заштите и ревитализације индустријског односно рударског наслеђа на подручју некадашњих Југословенских република (а од 2017. и шире у региону), који спроводи удружење „Рудници културе: регионална сурадничка платформа“ (Лабин, Хрватска), чија је чланица ове године постала и Народна библиотека Бор.

Селектор и аутор концепта изложбе је хрватски ликовни критичар и кустос Бранко Франчески (Branko Franceschi), а аутор поставке је Дамир Стојнић, уметник и професор на Академији примењених уметности у Ријеци, члан удружења Labin Art Express XXI.

Посетиоци изложбе ће у сали и депоу Народне библиотеке Бор, до 18. 10. 2019, моћи да виде (чују, опипају…) скулптуре, инсталације, видео радове, анимиране и документарне филмове, 3Д принтове и друга мултимедијална дела десетак аутора односно уметничких колектива из Србије, Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Румуније, Македоније и Албаније, као што су Лајбах, Желимир Жилник, Аутопсија и други (Потпуни списак аутора и дела је у детаљном саопштењу за медије организатора изложбе и координатора пројекта: Rudnici kulture_Bor)

Досадашње резултате пројекта „Рудници културе“, укључујући и дигитализовану грађу везану за рударско наслеђе, можете погледати на званичном сајту.

У читаоници Народне библиотеке Бор можете погледати и монографију Рудници културе, те њену проширену енглеску верзију, што су, такође, резултати овог пројекта. 

Micro: bit i Boson za iznajmljivanje

Od početka maja 2019. godine članovi Narodne biblioteke Bor mogu da pozajmljuju i mikro bitove (minijaturni programibilni računari), sa ili bez kompleta modula za njihovu nadogradnju (Boson set sadrži pločicu za nadogradnju mikro bita sa 6 pinova, ulazom za slušalice i sl., senzore za pokret, zvuk itd., traku sa led diodama u boji, mini servo, minijaturni ventilator itd.)

Uređaji su donacija IRIM-a u okviru projekta „Digitalni građanin“.

Razmena poruka. Sadržaj poruka može biti tekstualan ili vizuelan, po želji.

Za programiranje mikro bita koristi se onlajn uređivač koda (https://makecode.microbit.org/#editor) ili aplikacija za mobilni telefon (https://play.google.com/store/apps/details?id=com.samsung.microbit&hl=en), ali se ovaj uređaj može programirati i uz pomoć Jave ili Pajtona: https://microbit.org/code/

Za korišćenje trake sa led diodama, servo motora ili uparivanje sa mobilnim telefonom/tabletom, potrebno je preuzeti odgovarajuću ekstenziju (polje Extensions u blok editoru).

Narodna biblioteka Bor organizovala je i pet radionica za učenike viših razreda osnovnih škola, tokom kojih su polaznici u samoj biblioteci isprobavali programiranje mikro bitova i dodataka. Bibliotekarima je u realizaciji radionica pomogao programer Viktor Branković.