Narodna biblioteka Bor

23. april 2011, 18h

Predavanje umetnice Noe Treister

Konstrukcije identiteta

Noa Treister je živela tri godine u selu u okolini Majdanpeka. Tokom svog boravka istraživala je kulturu  Vlaha-Rumuna preko usmene istorije (kroz projekat Uneska o istoriji Vlaha), vodila 3 umetničke  radionice na teme: Između sela  i grada (Majdanpek  2006), povratak Gastarbajtera (Kučevo, 2007) i Seks i tranzicija (Kučevo 2008). Osnovala je i fabriku  za ručno izrađeni tekstil savremenog dizajna, sa pokušajem za osnivanja ženskog udruženja i radionice narodnih rukotvorina, uključivši u rad većinu žena iz sela. Bavila se i umetničkom praksom koja preispituje zatečene navike i sterotipe. Umetnica će na predavanju sa publikom podeliti svoje viđenje  kulturnog i političkog ideniteta tamošnjeg stanovništva i diskutovati predstave koje o takvom identitetu gaje nacionalne političke elite a koje samim tim i preovlađuju u opštem političkom i kulturnom diskursu.

*********************************************************************************************

Namera serije događaja MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI je da podstakne kritičku debatu o reprezentaciji nacionalnih manjina u političkom i kulturnom životu u Srbiji i da promoviše socijalnu pravdu, solidarnost, jednakost i jednaka ljudska prava za sve građane i građanke Srbije. U saradnji sa partnerima iz cele Srbije, učesnike i učesnice u ovom projektu će analizirati preovlađujuće stereotipe o osobinаmа, ponаšаnju, političkim htenjimа i pozicijаmа grаđаnа različitih nаcionаlnih pripаdnosti i posledice postojanja takvih stereotipa po naše društvo. Ovim projektom, Fond B92 i tim i partneri Kulturnog centra REX žele da širu javnost upoznaju sa načinima i razlozima nastajanja stereotipnih mišljenja o manjinskim grupama, i da podrže napore u njihovom prevazilaženju, i prihvatanju načela ravnopravnosti i poštovanja različitosti u našem društvu.

Projekat predstavlja zajednički napor autora i autorki, saradničkih organizacija, široke mreže partnera Fonda B92 i Kulturnog centra REX, predstavnika i predstavnica nezavisnog sektora i javnih institucija, da mobilišu što širu javnost u borbi protiv svih oblika diskriminacije, isključivanja i marginalizovanja nacionalnih manjina.

Projekat se realizuje u saradnji sa brojnim partnerima: Osnovnom školom «Sava Žebeljan» u Crepaji i kolektivom Pesničenje, Romskim kulturnim centrom i Resurs centrom Leskovac, Leskovačkim kulturnim centrom, NUNS-om i redakcijom Vranjskih novina, Narodnom bibliotekom Bor, Odborom za ljudska prava Niš, Alternativnim kulturnim centrom Niš, Udruženjem FILMART, Kulturnim centrom Požega, Kulturnim centrom Zrenjanina, Centrom za kulturu Lazarevac, Modernom galerijom Lazarevac, Udruženjima Kultur Park i Kriterion, Omladinskim klubom Bačka Palanka, Kulturnim centrom Bačka Palanka i Kulturnim centrom Preševo.

Autori i autorke događanja koja će biti realizovana u seriji MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI su: grupa ŠKART (Dečje Pesničenje u Crepaji), Rena Raedle (Radionica «Putovanje u svet naših želja» u Leskovcu), Noa Treister (predavanje «Konstrukcije identiteta« u Boru) Peđa Obradović (Novinarska radionica «U Vranju o Bujanovcu»), tim festivala SLOBODNA ZONA (mini turneja filmova u Beogradu, Nišu, Lazarevcu, Požezi, Bačkoj Palanci, Zrenjaninu, Preševu i Leskovcu).

Projekat se organizuje u produkciji Fonda B92.

Realizaciju programa MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI je omogućila Uprava za ljudska i manjinska prava (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu), u sklopu programa «Kalendar ljudskih prava 2012».

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО
Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

30. март 2012. у 18 часова

Др Слободан Наумовић
Ресурс од кључног значаја:
индустријско наслеђе Бора виђено из перспективе индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије

Предавање даље развија питања политике различитих врста културног наслеђа, отворена у наступу др. Мирославе Лукић-Крстановић, уводи тему индустријског наслеђа, испитује допринос који разумевању тог важног скупа проблема нуде дисциплине попут индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије, и усредсређује се на практичне импликације таквих приступа за разумевање значаја индустријског наслеђа за заједницу каква је Бор.
Индустријско наслеђе је могуће одредити као материјалне (зграде, машине, пејзажи) и нематеријалне остатке (сећања, записи, фотографије) који су последица или сведочанство развоја и рада индустрије, а који имају историјску, друштвену, архитектонску и научну вредност. У индустријско наслеђе спадају постројења која су изгубила своју првобитну намену, као и старе машине, рудници, помоћне конструкције, али и стамбени и јавни објекти наменски грађени за раднике, па и цела пратећа насеља која израстају на ободима индустријских комплекса. Посебну подврсту индустријског наслеђа могу чинити постројења и објекти који су још увек у функцији, али у оквиру којих, или у близини којих постоје елементи који су престали да буду укључени у радни процес, и сведоче о његовој историји. Такође, у индустријско наслеђе спадају и природни пејзажи који су претрпели значајне промене посредством људских активности, попут површинских копова у рудницима угља или бакра, или других облика деловања везаног за индустријске процесе. Најзад, у нематеријално индустријско наслеђе могу се сврстати сећања, искуства и знања која су радници, инжењери и управно особље, али и други тзв. обични грађани (они који живе поред постројења, али нису непосрдно укључени у раднио процес, попут деце, младих, службеника државне администрације и сл.) стекли током свакодневног живота у близини индустријског комплекса. Та често запостављена сведочанства помажу да се непосредно разуме или реконструише сложени и често контрадикторни скуп значења уз помоћ којих се разоткрива хоризонт људских искустава који је обликован процесима индустријализације на којима је, пак, утемељен целокупан пројекат модерног друштва.
Прошлост и одржавање успомена везаних за свакодневицу индустријског рада и њене материјалне основце могу бити суштински важни за локалну заједницу, њен идентитет и доживљај простора. Сећање у индустријским насељима је у великој мери условљено структуром индустријских простора и пејзажа, али их оно са своје стране на многобројне начине повратно уобличава и дефинише. Индустријско наслеђе, као сведочанство о специфичним облицима историјског уобличавања људског света смисла везаним за пројекат модерности, обезбеђује различите врсте негативно и позитивно конотираних идентитета. У том смислу, оно може бити значајно приликом иницијатива за обнову локалних заједница. Наиме, људи дефинишу сами себе, између осталог, и кроз осећај припадања просторима у којима живе, као и кроз сећања на различита искуства која су доживели током процеса рада у тим просторима. Та сећања и осећања, како она позитивна тако и она негатвна, и са њима повезане идентификације, представљају незаобилазну основу у сваком покушају активног обликовања будућег живота у људској заједници. Из тог разлога делатност локалних институција попут библиотека и других установа културе на систематском сакупљању, органозовању, дигитализацији и другим врстама обраде и похрањивања различитих врста грађе, као и сарадња са сличним специјализованим институцијама ван локалне средине, представља нужан корак у обезбеђивању предуслова за активно обликовање живота у локалној заједници у жељеном правцу.
Индустријска археологија, антропологија рударства, политичка антропологија и визуелна антропологија, свака на свој начин и својим методима, али поготову у садејству и међусобној размени мишљења могу да помогу да се индустријско наслеђе Бора правилније схвати, вреднује и негује, а тиме могу и да допринесу да се Бор од жртве индустријског развоја, а данас и постиндустријских трендова, преобрази у одговорног баштиника соственог индустријског наслеђа, у коме може наћи капитални ресурс за свој будући одрживи развој.

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/

Trajni čas umetnosti. Bor. Re-izvođenje nepoznatog

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО
Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

28. март 2012. г. у 18 часова
Др Лидија Радуловић, Концепт црне магије у савременој култури у Србији

Истраживање магије у савременој култури у Србији је спорадично вршено у оквиру истраживања народне религије, фолклора и народне традиције. Да је реч о «живој традицији» сведочи и пример влашке магије који је мало научно истраживан а ипак нам се чини да сви о њему знамо довољно, свакако највише они који су одрасли и живе у североисточној Србији. Како би неко, ко се бави научним преиспитивањем овог феномена, у «центру влашке магије» говорио о магији и њеним савременим концептима? На овом предавању ће најпре бити речи о контексту антрополошких истраживања магије а затим, користећи неке од антрополошких приступа биће објашњен и тумачен, пре свега, концепт црне магије у североисточној Србији.
Дихотомија бела/црна магија је јавно прихваћена – ако постоји бели магови који чине добро имлицитно морају постојати и црни који чине зло. Међутим, ово је поједностављено тумачење дихотомије која у реалности не мора увек да буде јасна. На који начин «други» виде влашку магију а какве представе о себи и сопственом идентитету конструишу грађани Бора, пре свега, популација младих. Истраживање путем писаног упитника популације младих у Бору има за циља да нам покаже како млади перципирају реалност постојања религијске праксе и веровања у влашку магију. Да ли по њиховом мишљењу влашка магија представља обележје влашког идентитета, «бренд» који може да се искористи за комерцијализацију у туристичке сврхе или народну традицију коју сматрају назадном и кочницом модернизације ових крајева? Да ли верују у моћ црне и беле магије, на који начин и у којој мери усвајају традиционалне концепте, како перципирају њену друштвену и културну улогу у Бору?

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/