ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО
Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.
30. март 2012. у 18 часова
Др Слободан Наумовић
Ресурс од кључног значаја:
индустријско наслеђе Бора виђено из перспективе индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије
Предавање даље развија питања политике различитих врста културног наслеђа, отворена у наступу др. Мирославе Лукић-Крстановић, уводи тему индустријског наслеђа, испитује допринос који разумевању тог важног скупа проблема нуде дисциплине попут индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије, и усредсређује се на практичне импликације таквих приступа за разумевање значаја индустријског наслеђа за заједницу каква је Бор.
Индустријско наслеђе је могуће одредити као материјалне (зграде, машине, пејзажи) и нематеријалне остатке (сећања, записи, фотографије) који су последица или сведочанство развоја и рада индустрије, а који имају историјску, друштвену, архитектонску и научну вредност. У индустријско наслеђе спадају постројења која су изгубила своју првобитну намену, као и старе машине, рудници, помоћне конструкције, али и стамбени и јавни објекти наменски грађени за раднике, па и цела пратећа насеља која израстају на ободима индустријских комплекса. Посебну подврсту индустријског наслеђа могу чинити постројења и објекти који су још увек у функцији, али у оквиру којих, или у близини којих постоје елементи који су престали да буду укључени у радни процес, и сведоче о његовој историји. Такође, у индустријско наслеђе спадају и природни пејзажи који су претрпели значајне промене посредством људских активности, попут површинских копова у рудницима угља или бакра, или других облика деловања везаног за индустријске процесе. Најзад, у нематеријално индустријско наслеђе могу се сврстати сећања, искуства и знања која су радници, инжењери и управно особље, али и други тзв. обични грађани (они који живе поред постројења, али нису непосрдно укључени у раднио процес, попут деце, младих, службеника државне администрације и сл.) стекли током свакодневног живота у близини индустријског комплекса. Та често запостављена сведочанства помажу да се непосредно разуме или реконструише сложени и често контрадикторни скуп значења уз помоћ којих се разоткрива хоризонт људских искустава који је обликован процесима индустријализације на којима је, пак, утемељен целокупан пројекат модерног друштва.
Прошлост и одржавање успомена везаних за свакодневицу индустријског рада и њене материјалне основце могу бити суштински важни за локалну заједницу, њен идентитет и доживљај простора. Сећање у индустријским насељима је у великој мери условљено структуром индустријских простора и пејзажа, али их оно са своје стране на многобројне начине повратно уобличава и дефинише. Индустријско наслеђе, као сведочанство о специфичним облицима историјског уобличавања људског света смисла везаним за пројекат модерности, обезбеђује различите врсте негативно и позитивно конотираних идентитета. У том смислу, оно може бити значајно приликом иницијатива за обнову локалних заједница. Наиме, људи дефинишу сами себе, између осталог, и кроз осећај припадања просторима у којима живе, као и кроз сећања на различита искуства која су доживели током процеса рада у тим просторима. Та сећања и осећања, како она позитивна тако и она негатвна, и са њима повезане идентификације, представљају незаобилазну основу у сваком покушају активног обликовања будућег живота у људској заједници. Из тог разлога делатност локалних институција попут библиотека и других установа културе на систематском сакупљању, органозовању, дигитализацији и другим врстама обраде и похрањивања различитих врста грађе, као и сарадња са сличним специјализованим институцијама ван локалне средине, представља нужан корак у обезбеђивању предуслова за активно обликовање живота у локалној заједници у жељеном правцу.
Индустријска археологија, антропологија рударства, политичка антропологија и визуелна антропологија, свака на свој начин и својим методима, али поготову у садејству и међусобној размени мишљења могу да помогу да се индустријско наслеђе Бора правилније схвати, вреднује и негује, а тиме могу и да допринесу да се Бор од жртве индустријског развоја, а данас и постиндустријских трендова, преобрази у одговорног баштиника соственог индустријског наслеђа, у коме може наћи капитални ресурс за свој будући одрживи развој.
http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/
