Прочитајте причу Владимира Набокова ПОЈЕДИНОСТИ СУНЧЕВОГ ЗАЛАСКА, објављену у часопису РЕЧ у септембру 1996. године (број 25).
Причу је са енглеског језика превео Веселин Марковић.
Шта читати?
Архиве категорија: Периодика и посебни фондови
Хтели смо најбоље, испало је као и обично
У броју 1666 недељника ВРЕМЕ (од 8. децембра 2022) можете прочитати текст Жељка Бодрожића (str. 52-54) о наступу и епилогу наступа фудбалске репрезентације Србије на текућем првенству у Катару.
Овај позоришни хепенинг окупио је на једном месту све нијансе страсти, све политичке претпоставке и импликације, све медијске и парамедијске силе, раскошна чуда менталитета, препоставке друштвене и политичке природе, а окончан је гротескним падом и ропцем нације, коју данас, макар у региону, масовно прозивају митоманском и мегаломанском. Аутор као особене боје овога случаја наводи чудо учешћа, које се десило упркос распаду и осиромашењу националаних лига и клубова те распаду и анахронизму струке, и сумануту националистичку хистерију, која дозива дневнополилтичке моменте као своју допуну.
Бодрожићев текст је само један од стотина који се могу срести ових дана по штампи, порталима, на телевизијама.
Побуњено читам у Народној библиотеци Бор
У Народну библиотеку Бор данас је стигао билтен Побуњено читам, који издаје група младих и врло креативних књижевних критичарки и културних радница Побуњене читатељке, а уређује Ирена Јовановић.
Пети број билтена посвећен је омладинској књижевности, а бави се питањем побуне у књижевности за младе. Тим поводом, побуњене читатељке су разговарала се власницом ИК Urban Reads, специјализованом за омладинску књижевност, као и са Нађом Тиодоровић, средњошколком која је недавно објавила запажену графичку новелу Звери у нама. У билтену је реч и о неколико новијих омладинских романа, које критички промишљају чланице Побуњених читатељки Зорана Михајловић, Мирела Грачанац, Тереза Стефановић. Борислав Матић пише о филму Лето када сам научила да летим Радивоја Андрића, екранизацији истоименог омладинског романа Јасминке Петровић, а Јасна Ково о потреби за увођењем графичких новела односно стрипова у школску лектиру, те о дидактичким и едукативним потенцијалима ове врсте публикација.
Билтен Побуњено читам представља важну и пожељну иновацију у пољу новинске књижевне критике и критичког промишљања савремених токова и тенденција у књижевности, селекције и приказивања књижевних дела из перспективе актуелних културолошких, родних, феминистичких и сродних перспектива, с нагласком на комуникативности и приступачности критичког дискурса широј публици различитог узраста, као и на повезивању књижевних дела са важним друштвеним и идентитетским питањима и проблемима.
Билтен је бесплатан, а доступан и онлајн, као и друге публикације ове групе читатељки. У наредним данима биће доступан и у библиотекама средњих школа, као и у Студентском дому.
Препорука: Древна светла
ДРЕВНА СВЕТЛА Алџернона Блеквуда (Algernon Blackwood) су избор прича чији је главни актер Природа. Блеквудове приче, пуне мистерије, доживљајног набоја, каткад страве, понекад су наивне за данашњи укус, али то је разумљиво, будући да се ради о аутору који се формирао у другој половини 19. века. Аутор је тражио и проналазио различите слике да се дочара древност и величанственост природе, каткад тај однос остављајући неразрешеним, каткад га у епилозима откривајући тако да се не губи тихо светлуцање тајне. Књига се нуди у изванредном издању (и у штампарском погледу), са одличним преводима и квалитетним пропратним текстовима (Дејан Огњановић)
Кланови у српској науци и њихови часописи
У новом броју недељника ВРЕМЕ (1624, 17. фебруар 2022. године) објављен је текст лингвисте др Бобана Арсенијевића (Грац, Аустрија) који говори о научној политици у Србији кроз тему научних часописа.
У свету науке на међународном нивоу постоје категоризацијске листе часописа и научних радова у њима објављених. Не могавши да се нађу на њима и остваре право на напредовања, финансирање и звања (немају знање, немају идеје, не раде ништа, не познају језике којима се комуницира у науци на светском нивоу, не познају методологију, правила, немају научну етику и сл.), домаћи научници су измислили прелазне категорије, нпр. националног часописа од међународног значаја и тако себи прибавили одређену научно формализовану вредност.
Арсенијевић описује гротескну стварност унутар савременог научног света у Србији, која и јесте могућа зато што јесте у Србији, једној од најкорумпиранијих држава на нивоу планете.
Текст „Кланови у српској науци и њихови часописи“ можете читати у читаоници Информативног одељења.
НИН, а у НИН-у Рготина…
Престонички новинари ретко долазе у Источну Србију. Када се о њој пише и размишља, то углавном буду одушевљења природом, за чије лепоту и монументалност људи уопште немају заслугу, или нарицања због пропасти друштва, демографске апокалипсе, економске депресије и еколошке депресије, за које људи имају потпуну заслугу, или егзотичне приче како се обредно убијају старци, како су се млади стрнџали некад, како се упражњава црна магија уз помоћ змија шарки, или сензационалистичке о моћним оностраним љубавницама, сулудим убицама који махнитају по селима, црним невестама.
Текст који је објављен у броју 3712 од 17. фебруара спада у ову другу групу, нарицаљки. Новинар Марко Ловрић дошао је у Рготину, под утиском тзв. јавног пуцања филма локалног члана странке који је разочаран и бесан зато што је странка којој се село обећало одмах после избора заборавила где су његове географске и цивилизацијске координате. Описан је распад и дата је слика села које је, после деконструкције договора који почива на идеји да је политика ништа друго него уговорни посао, описано као локална спаваоница која опстаје осветљена с пар зрнаца ентузијазма и са још колико-толико живим сећањима на боље дане испуњене напретком, културом и неком врстом обиља.
Да подсетимо, за коришћење периодике потребно је да будете члан Народне библиотеке Бор и да посетите Информативно одељење и читаоницу у њему (штампа се на износи ван библиотеке).
Време бр. 1623 од 10. фебруара 2022.
Блок о култури отвара текст Зорана Јанковића О ЦРНИЛУ И СВРСИСХОДНОСТИ. То је аналитички текст о двама новим филмовима, првом из актуелне биоскопске понуде, Nightmare Alley Гиљерма де Тореа, другом под називом Munich Кристијана Швокова који се премијерно нуди на платформи NETFLIX. Оба филма настала су на предлошку романа, први Вилијема Линдзија Грешама (1946), други Роберта Хериса (2017). Читање овог текста може представљати виши ниво увода у гледање ова два филма, која су, иначе, прављена за старију, искуснију и образованију публику.
Актуелна позоришна тема је представа АЛИСА У ЗЕМЉИ СТРАХОВА редитеља Александра Поповског, настала по тексту словеначке драматуршкиње Еве Махковиц. Махковиц је прерадила чувени Керолов литерарни предложак, а тематизовала лик савремене, урбане, еманциповане 35-годишње жене која се налази на животној прекретници. Улогу Алисе редитељ је дао Милени Радуловић. Представу свакако нећете видети у Бору. Ако се нађете у Београду, а читали сте прилог у ВРЕМЕНУ, можда и хоћете.
Што се тиче читалаца који користе Народну библиотеку Бор, користимо критички прилог Марјана Чакаревића ЗАГРЕБАЧКИ ПОБЕДНИК да бисмо скренули пажњу на књижевника Драга Кекановића. Његов роман ПРИВРЖЕНОСТ донео му је новоосновану награду БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК. Чакаревићев текст више је обрачун са антининовцима и квазикритеријумима којима је пуњена литерарна српска чаршија уназад две пуне године. Кекановића Срби критичари од скора сматрају српским писцем, а прескочен је у свим битним антологијама српске прозе. Хрвати га, пак, сматрају хрватским писцем српскога порекла. Овом лудилу никада неће бити краја. Што се доступног фонда тиче, Народна библиотека Бор има Кекановићеве романе ИВАЊСКА НОЋ, РИБЉА СТАЗА И ВЕПРОВО СРЦЕ, као и кратке прозе УСВОЈЕЊЕ и НА НЕБУ И ДРУГЕ ПРИЧЕ. Чакаревићев текст осликава једну страну менталитета савремене српске књижевности, и то пре свега у пољима националних књижевних граница и књижевних награда.
Скрећемо пажњу на још два прилога. Иван Миленковић пише о роману Ненада Рацковића СЛУЗ И ЖУЧ. Драган Амброзић посветио је текст преминулој југословенској легенди Марку Брецељу (БУЛДОЖЕР). Пре неколико година један број Борана имао је срећу и вероватно последњу прилику да види и чује Марка Брецеља и погледа његов перформативни рад у простору Народне библиотеке Бор. Саша Ракезић писао је текст о још једној отишавшој легенди југословенске музике, Пеђи Вранешевићу.
Број 1623 недељника ВРЕМЕ корисници могу наћи и читати у читаоници Информативног одељења Народне библиотеке Бор.
Много апокалипсе и много снега
За читање у овим хладним данима препоручујемо култни стрип Жан Марка Рошета SNOWPIERCER (у две свеске: INTEGRAL и TERMINUS), у којем је представљен лако замислив свет после климатске апокалипсе. Сценаристи су нашли занимљиво решење – свет, то јест оно што је од њега остало унутар вечите зиме и снега који је скоро потпуно очистио планету од живота, смештен је унутар воза ледоломца који незаустављиво јури кроз белу ледену пустош, вођен светом локомотивом чија су брзина и снага неисцрпни. Јадна победа једне технолошке цивилизације. У возу се налази људска стварност, са златним вагонима за одабране, одмах иза локомотиве, и читавим слојевима иза њих, који су сиромашнији што се даље иде ка репу воза. С времена на време неко се од возне аристократије сети да откачи који фургон с краја возне композиције. Између њих су технички вагони, где се гаје биљке, вештачка шунка, мишеви, где је оно што је потребно за преживљавање. Возом управљају власт и војска и тешко је прећи из једног његовог дела у други. То, међутим, није и немогуће. Тако се они које судбина упути ка некој врсти вољног или невољног отпадништва крећу кроз гнусобу људских односа, успут трошећи и последње милиграме наде да би се ствари могле некако поправити. А локомотива безглаво јури кроз залеђене дане човечанства, од чије је спољности остало само оно најгоре: радиоактивни отрови, насиље и луде идеје, еугеника, страх и безнађе. Ликови говоре нама познатим језиком којим су описани путеви и странпутице нашега друштва, док је мизансцен оно што би се могло десити. По стрипу је 2013. године снимљен и филм (Бонг Џун-Хо).
Дефинисање либрицида
У поподневним и вечерњим сатима 6. априла 1941. године немачки авиони, њих нешто мање од пет стотина који су тог дана летели над Београдом, избацили су огромну количину запаљивих пројектила. Неки од њих погодили су здање српске националне библиотеке на Косанчићевом венцу, зграду коју је пројектовао архитекта Бранко Таназевић у духу академизма. Зграда је изгорела до темеља, а у њој фонд, каталози и инвентари: 300 000 књига и свезака часописа, 1300 ћирилских рукописа, од којих око 100 на пергаменту, око 200 инкунабула, старија и млађа преписка, неистражена турска документација о Србији и Београду, збирка писама, старих карата и мапа, збирка старих слика.
Пола века касније, 17. маја 1992. године, гранате испаљене са сарајевских брда и планина погађају Оријентални институт у Сарајеву. Изгорело је преко 5000 кодекса манускрипата на турском, персијском и арапском језику, то јест архивска грађа од 16. до 19. века, кадијски сиџили, огромна колекција тапија, велики фонд микрофилмова – укупно 300 000 архивских докумената и стручна библиотека која је бројала 50 000 наслова. То је била нека врста увода у ноћ између 25. и 26. августа исте године када је фосфорним гранатама запаљена зграда сарајевске Вијећнице и Национална и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине. Тада су изгорели: око 2 000 000 књига, каталози и инвентари, негде око 90 процената укупне грађе ове библиотеке.
На страници Унеско-а ти који су слали бомбе са сарајевских брда означавају се, безлично, овако: „gunners occupying the hills surrounding the city“. Ребека Нут (Rebecca Knuth) у својим двема књигама (Libricide: The Regime-Sponsored Destruction of Books and Libraries in the Twentieth Century и Burning Books and Leveling Libraries: Extremist Violence and Cultural Destruction) је прецизнија, а Срби су се у њеним монографијама нашли у тужном друштву: нацистичка Немачка, Ирак, Камбоџа, Авганистан. Под утиском њених књига неки стручни библиотекарски речници (Dictionary for Library and Information Science ауторке Joan Reitz) баратају термином „libricide“ на следећи начин: „The systematic state-sponsored destruction of books and libraries. Twentieth-century examples include book burnings and attacks on libraries in Europe by the Nazis and the destruction of the National Library of Bosnia and Herzegovina in 1992 by the Serbs during the siege of Sarajevo „. Што се тиче простора бивше Југославије, у употреби је претежно термин-преведеница „књигоцид“, пре свега захваљујући књизи Анта Лешаје Књигоцид – уништавање књига у Хрватској 1990-их о уништавању српских, ћириличних, југословенских, левичарских књига током деведесетих година, чији се број процењује на близу 3 000 000, што је чинило око 15 % укупног фонда хрватских библиотека.
Бадер-Мајнхоф и библиотека
Седамдесетих година XX века европска и светска јавност са напрегнутом пажњом је пратила деловање западнонемачке милитантне групе Фракција црвене армије (RAF, Rotte Arme Fraktion). Група је остала познатија као Бадер-Мајнхоф, по именима двају својих истакнутих чланова. Млади људи који су је чинили деловали су насилно према капиталистима, бившим нацистима који су били инволвирани у нову демократску послератну власт, према репресивним институцијама друштва које су деловале против носилаца левичарских и антиратних идеја, против симбола израбљивачког капиталистичког света као што су банке, робне куће. Група је изазвала смрт тридесетак људи и спровела бројне терористичке акције.
Четрнаестог маја 1970. године, две девојке закуцале су на врата берлинског института за друштвена истраживања, у чијој библиотеци желе да уче. У библиотеци, у исто време, Улрике Мајнхоф, млада новинарка која је писала тих дана позитивно о студентским протестима и критички о насиљу од стране полиције и будућа теоретичарка Фракције и ауторка манифеста „Концепт градске гериле“, требало је да обави разговор са затвореником Андреасом Бадером, да би му помогла да напише књигу. Бадер је добио специјалну дозволу да тај разговор може да се обави ван затворског простора. Ухапшен је 1968. године, заједно са својом девојком Гудрун Енслин и још двоје помагача, због паљења двеју франкфуртских робних кућа са америчком одећом. На зиду оближње зграде написали су поруку да је боље спаљивати робну кућу него куповати у њој, те да је тај акт спроведен са субверзивном намером. (Сартр га је, пошто је Бадер био по други пут ухапшен, посетио у затвору и разочарао се јер је испред себе видео не идеолога. већ криминалца, вођу банде.)
Девојкама је речено да сачекају крај разговора новинарке са затвореником. Пред вратима института нашла се потом још једна особа, којој девојке отварају врата. Маскирани мушкарац носи пиштољ са гуменим мецима, којим напада стражаре испред врата библиотеке. По неким изворима, у нападу је био повређен и библиотекар. Мајнхоф и Бадер разбијају прозор библиотеке и беже, директно у легенду и политичко и терористичко подземље Европе с краја века.
Понекад је, изгледа, потребно побећи из библиотеке да би био слободан.