Архиве категорија: Периодика и посебни фондови

Мишел Фуко: структура власти у доба куге у 17. веку

У својој познатој књизи Surveiller et punir: Naissance de la prison (Надзирати и кажњавати: настанак затвора), објављеној код нас 1997. године у преводу Ане А. Јовановић и у издању сремскокарловачке Издавачке књижарнице Зорана Стојановића, француски теоретичар Мишел Фуко, иначе предани истраживач архива и фондова старих библиотека, преноси у значајном одељку „Паноптизам“ детаље писаног сведочанства, односно прописа о мерама у случају појаве куге. Пропис долази с краја 17. века, а мере у њему садржане углавном су заједничке већини познатих списа исте намене.

Ради се, најпре, о контроли простора: град је потпуно затворен, кретање је забрањено, простор је подељен на четврти. Кретање изван контроле и дозволе значи смрт, и за грађане и за надзорнике. Грађани су строго затворени у своје домове. Четвртима владају управитељи, а улицама унутар четврти већници. Већници својеручно затварају кључем врата сваке куће са спољне стране, а кључеве потом предају управитељима четврти. Улицама круже управитељи, већници-општинари, војници и мртвоноше, сиромаси чији су животи небитни и који се баве ношењем мртвих тела, болесних, и другим „пословима недостојним поштовања“. Храна се доставља без додира, путем дрвених канала или дизањем путем чекрка. „Простор је одсечен, непомичан, окамењен.“ (190) Свако прекорачивање простора значи смрт: смртну казну или смрт од болести.

Контрола се, даље, упражњава свеопштим надзором власти над грађанима и, донекле, грађана над влашћу. На рубовима града стоје осматрачнице, а на раскршћима улица мање војне јединице. Управитељ контролише грађане и већнике, а грађани бивају питани о правичном третману надзора. Општинар-већник свакога дана пролази кроз своју улицу и прозива станаре кућа. Ови се морају лично појавити на прозору, а ако се не појаве, под претњом смртном казном мора се доставити истинити разлог изостанка: болест или нешто друго. Прозивка на прозору извлачи људе из крхке интиме кућног кавеза и о томе се води записник.  

Доминантни језички облик контроле јесте извештај. Општинари подносе свакодневне извештаје управитељима, а управитељи председницима општина или магистратима. Становништво се на почетку епидемије пописује и не води се рачун о статусу грађана: име, презиме, старост и пол. Пописни документи се умножавају и деле даље на све нивое власти. Све промене се путем извештаја и записника дисеминирају свима и тако се води општа и потпуна контрола. Медицинска, па и духовна нега под строгом је контролом: лекар, апотекар или исповедник морају да добију дозволу да се баве својим послом у сваком појединачном случају и о свему се води записник. Тако се контролише болест и смрт: није могуће исповедити самртника без знања магистрата, није могуће сакрити болест, преварити власт. Бележење свега је централно и непрекидно.

У оваквом простору Фуко уочава компактни модел дисциплинске апаратуре: јединке су пописане, одређен им је идентитет, место, положај; над њима се надвија хијерархизована апаратура власти, рашчлањена и функционална; свака кретња и свака промена идентитета је контролисана и описива; комуникацијски, систем је устројен путем докумената, извештаја, пописа. Куга је збркано мноштво, а одговор друштва на кугу је аналитичност, рашчлањивост, дисциплина.   

Окужени град је утопија о друштву са савршеном управом, оном која екстензивно влада пописујући, надзирући и контролишући своју структуру и сваку од јединица које је чине. Куга је, у апстрактном смислу, типска ситуација којом је могуће дефинисати начин дејства дисциплинске власти.    

ГРАД И ГРАДОВИ. Говоре Милан Попадић и Владимир М. Павловић

Народна библиотека Бор. Одељење посебних фондова и периодике. 

Четвртак 5. децембар 2019.

Циклус предавања ИДИОМ. Мини-серијал ГРАД И ГРАДОВИ. 

Говоре: Милан Попадић (Београд) и Владимир М. Павловић (Београд)

18:00 ЧАСОВА: ГРАД У ИСТОРИЈИ ЕВРОПЕ (Милан Попадић)

18:45 ЧАСОВА:  МАКИЈАВЕЛИ У ВРИСЕЛУ (Владимир М. Павловић)

Организатор ИДИОМА и мини-серијала ГРАД И ГРАДОВИ је библиотекар Горан Миленковић

Јесте ли већ чули да…

… 28. 2. 2019. Политикин забавник пуни 80 година.

На данашњи дан, у „уторник“ је изашао први број листа, касније часописа, који је за генерације и генерације својих верних читалаца, да не кажемо „пратилаца“, и сакупљача, (п)остао синоним за детињство и развијање радозналости и разноликих интересовања.

Данас нам је суграђанка Драгана Грујић поклонила свој примерак ове публикације која „мирише“ на носталгију и сањарење. Захваљујемо!

Ако дигиталне копије штампаних публикација не одговарају вашој представи о читању и листању, овај поклон можете погледати (и опипати) у читаоници Народне библиотеке Бор, на 3. спрату.

Novi brojevi časopisa

U čitaonici Odeljenja posebnih fondova i periodike (drugi sprat) na raspolaganju su vam upravo pristigli brojevi sledećih časopisa:

National Geographic Srbija (Beograd), januarski i februarski broj za 2019. godinu;

Polja (Novi Sad), novembarski broj za 2018. godinu;

Beležnica (Bor), broj 36 za 2018. godinu.

Koraci (Kragujevac), poslednji broj za 2018. godidu;

Istok (Knjaževac), broj 19 za 2018. godinu

Iz sadržaja posebno izdvajamo pomenuti broj Polja, koji je u celini posvećen Bertoldu Brehtu, i temat o preminulom filozofu Ivanu Radenkoviću (rođenom u Boru) i njegovom radu, u Beležnici (priložena je i bibliografija radova).

 

 

Tribina „Lokalna kultura i Evropska unija – kako sarađivati?“ 

Tribina „Lokalna kultura i Evropska unija – kako sarađivati?“ 

Četvrtak 25.januar u 12 h, Narodna biblioteka Bor

Prisutnima će se obratiti:

  • Milan Đorđević, menadžer Deska Kreativna Evropa Srbija
  • Sanja Atanasković, predstavnik programa „Evropa za građane i građanke“ (Kancelarija za saradnju s civilnim društvom Vlade Republike Srbije)
  • Milan Stefanović, član Tima Evropa

Na tribini će biti predstavljene mogućnosti koje stoje na raspolagnju ustanovama kulture i drugim zainteresovanim organizacuijama za učešće u projektima u okviru programa Kreativna Evropa i „Evropa za građane i građanke“.

Do sada je u programu Kreativna Evropa učestvovalo više od 40 ustanova kulture iz Srbije koje su realizivale više od 70 projekata.

Tribinu organizuju Narodna biblioteka Bor, članica EUteka mreže biblioteka i tim projekta „EUteka – EU u vašoj biblioteci“

ПОЗИВ НА ПРЕДАВАЊЕ СРБИЈАНКЕ ТУРАЈЛИЋ: Писма из Европе – питања за друштво и одговори из образовања

Народна библиотека Бор

у оквиру пројекта ЕУТЕКА

у четвртак 5. октобра 2017.

у 19 часова

организује

ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ

проф. др Србијанка Турајлић (Београд)

ПИСМА ИЗ ЕВРОПЕ 

 – питања за друштво и одговори из образовања

mCDk9kqTURBXy82MjNkNjA0OGI0MjdmOGNjZGFkYmY5NDU1NTI5ZTMwNy5qcGVnkZQCzQSwAMKBoTEC

Пројекат ЕУТЕКА: http://euinfo.rs/euteka/

 

 

Нови бројеви периодике. Април 2017.

Обавештавамо кориснике периодике о новим свескама које су стигле у фонд Народне библиотеке Бор:

autori

ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ, мартовски број; часопис КУЛТУРА са тематима о лажи у уметности и култури (број 150) и о кафанама (151); мартовски број часописа СВЕСКЕ; број 503 часописа ПОЉА, са тематом о хипстерима; априлски број часописа NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA са тематом о савременој еволуцији људских бића.

Часописе можете читати у читаоници Одељења посебних фондова и периодике, на другом спрату библиотеке.

 

 

 

 

РазБор 2013: Рајко Чукић, ДОДИРИ И ПРАЗНИНЕ

У оквиру завичајне библиотеке „РазБор“, крајем 2013. године биће објављена књига песама из заоставштине Рајка Чукића под називом Додири и празнине. Књигу је приредио књижевник Милен Миливојевић, а предговор је написао Жарко Требјешанин.

Радослав Рајко Чукић (1930, Беране – 2007, Београд) радио је најпре као новинар „Колектива“, листа Рударско-топионичарског басена Бор, потом као дописник „Политике“ из Тимочке крајине и, коначно, као новинар у редакцији овог листа у Београду.

Објавио је три књиге песама: Човек од земље („Багдала“, Крушевац, 1961), Епитаф за један свет („Младо поколење“, Београд, 1961) и Кап крви на небу („Багдала“, Крушевац, 1970).

Завичајна библиотека „РазБор“ основана је 2012. године као замена за награду „Књига године борског аутора“.

Уредник библиотеке „РазБор“ је виши библиотекар Горан Миленковић.

Домаћа књижевна животиња

Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике
Циклус ПРИПИТОМЉАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ. 5

Петак 7. јун 2013. године
19: 30 часова

Игор Перишић (Институт за књижевност и уметност, Београд)

ДОМАЋА КЊИЖЕВНА ЖИВОТИЊА

… како се оно лично, приватно, домаће, „питомо“ преплиће са демистификацијом великих наратива национализма и либералног капитализма…

Swapping Book of Salvation for the Devil's Black Book of the Damned