Књижевно вече с Јеленом Радовановић, песникињом и преводитељком
С Јеленом ћемо разговарати о њеној најновијој збирци песама Страно тело (Трећи трг, 2024) и њеној поезији уопште, као и о изабраним песничким и прозним преводима са немачког језика.
Јелена је рођена 1972. године у Бору, а од 2002. живи у Немачкој. Објавила је пет књига поезије: Повремени прекиди са зујањем (2000), Ситне изнутрице (2002), Џибра (2006), Отворени преломи (2012) и Страно тело. Добитница је Дисове награде 1999. године за прву књигу песама, Бранкове награде Друштва књижевника Војводине 2001. године, Награде за књигу године Народне библиотеке Бор 2003. године и две прве награде Универзитета у Брауншвајгу за поезију писану на енглеском језику.
Поезију и песничке преводе с немачког језика објављује и у часописима: Поља, Бележница, Књижевни магазин и други, а превела је и више прозних и песничких књига као што су Тужни гост Матијаса Наврата (роман) или збирке Простор без зидова Ернста Мајстера и Биље снова Ивана Гола (обе у сопственом избору).
Пројекција италијанског играног филма Увек псотоји сутра, у оквиру 19. турнеје Слободне зоне.
Филм веома познате италијанске глумице Паоле Кортелези, који је освојио бројне награде и изазвао огромну пажњу италијанске публике, представља борбу жене за ослобођење од суровог и понижавајућег патријархата. Драма прожета хумором смештена је у послератни Рим, у којем Делија, мајка и супруга, након примања мистериозног писма, руши традиционалне породичне обрасце у покушају да за своју ћерку обезбеди другачију будућност.
Пројекцијом документарног филма Ми немамо другу земљу, у Народној библиотеци Бор почиње 19. Турнеја филмског фестивала Слободна зона.
Снимљен на окупираној палестинској територији, филм Ми немамо другу земљу сведочи колико о ратном разарању, до потпуног уништења, толико и о компликованом пријатељству између представника зараћених нација, палестинског активисте и једног од четворо аутора овог документарца Басела Адре и израелског новинара Јувала. Сведочи и о племенитој и бескомпромисној борби за правду, која мора и једино и може бити заједничка.
7. април 2025, 18 сати Ми немамо другу земљу (документарни) (Јувал Абрахам, Басел Адра, Хамдан Балал, Рејчел Сор; Окупирана територија Палестина, Норвешка, 95')
Басел Адра је млади палестински активиста из Масафер Јате, који се још од детињства жестоко бори против израелског протеривања своје заједнице. Басел документује постепено брисање Масафер Јате док војници уништавају домове породица – највећи појединачни чин присилног пресељења икада извршеног на окупираној Западној обали. Његови путеви укрштају се са путевима Јувала, израелског новинара који постаје његов сапатник током више од пола деценије, док заједно воде борбу против протеривања и све више се зближавају. Екстремна неједнакост карактерише њихову компликовану везу: Басел живи под бруталном војном окупацијом, док Јувал живи слободно. Овај филм, створен у палестинско-израелској копродукцији четворочлане групе активиста, настао је током најмрачнијег, најстрашнијег доба у историји ове области, као чин креативног отпора апартхејду и потраге за путем који води ка једнакости и правди.
8. април 2025, 13 сати Ларс је ЛОЛ (играни) (Ајрик Сетер Штордал, Норвешка, 99')
По повратку с летњег распуста, Аманда у школи добија задатак који сматра друштвеном катастрофом: додељено јој је да буде специјални пријатељ новом ученику Ларсу, који има Даунов синдром. Аманда стрепи од привлачења пажње и плаши се да би Ларс могао да је осрамоти, нарочито пред њеном симпатијом Адамом. На њено изненађење, њих двоје развијају снажно пријатељство. Ипак, у тежњи да се уклопи у друштво у школи, она крије њихово пријатељство, чиме води двоструки живот и издаје и Ларса и себе.
8. април 2025, 18 сати Симон са планине (играни) (Федерицо Луис, Аргентина, Чиле, Уругвај, 96')
У потрази за променом у данима када постаје пунолетан, Симон се придружује групи деце са посебним потребама. Они су на ходочашћу, а на том путу почињу да га уче како да се опусти и пригрли животна задовољства. Заједно почињу да плове светом који није дизајниран по мери њихових потреба, креирајући сопствена правила за љубав и срећу. Кроз искуство са овим младим људима, Симонов карактер се мења. Желећи да се и званично придружи групи, прихвата да се подвргне посебном третману како би га прогласили особом са посебним потребама. Међутим, породица га не разуме, а живот му се додатно компликује када се Коло, девојчица из групе, заљуби у њега, понадавши се романси.
9. април 2025, 18 сати Увек постоји сутра (играни) (Паола Кортелези, Италија, 118')
Делија је потлачена жена која добија батине због разбијеног тањира, загорелог ручка, сумње да је чоколаду добила од љубавника или једноставно зато што је свом мужу рекла „добро јутро“ када се пробуди нерасположен. Живи у породици окорелог патријархата, у Италији после Другог светског рата, где чак и остарели и занемоћали отац саветује сина како да туче жену – не пречесто да се не навикне, већ ређе, али јаче, да научи лекцију. Делија покушава да побегне, а сцене њене чежње за одласком толико су напете да гледалац жели да види крај свега – на овај или онај начин. Њена ћерка и два млађа сина сведоци су свега што се дешава иза затворених врата подрума у којем живе. У тренутку када Делија схвати да ће судбина њене ћерке бити иста, она коначно преузима ствар у своје руке.
Махин је седамдесетогодишњакиња која живи сама у Техерану. Муж јој је преминуо, ћерка се одселила у Европу, и Махин схвата да је спремна да се отвори за нову љубав и романсу. Једна поподневна чајанка са пријатељицама наводи је да прекину своју самоћу и обнови љубавни живот. Али у тренутку када се Махин отвара за нову романсу, оно што је изгледало као неочекиван сусрет брзо се претвара у непредвидиво и незаборавно вече. Велики хит публике са последњег Берлинског фестивала.
11. април 2025, 18 сати Мага 1909. (Бранка Павловић, Србија, 60')
МАГА 1909. је експериментални документарац развијен и снимљен са професионалним играчима и аматерима у Београду и Берлину, на оригиналним локацијама где је Марија Мага Магазиновић радила, студирала и наступала са својим ученицама почетком 20. века. Прва новинарка у Србији, феминисткиња, активисткиња и пионирка модерног плеса Мага Магазиновић (1882–1968) посетила је Берлин 1909. године – и ова посета је заувек променила њен живот и историју модерног плеса у Србији. Мага је Београду представила и у њему предавала модеран плес у Београду, у Србији, 1910. године.
Недеља, 6. април 2025, 18 сати, Дом културе у Кривељу
Двогодишњи подухват истраживања и документовања прошлости и садашњости села Кривеља са становишта археологије, историје, етнологије и антропологије, индустријског загађења и заштите животне средине окончан је објављивањем рецензираног зборника радова Кривељ (Народна библиотека Бор, 2024) и истоименог веб-сајта, који, између осталог, садржи аудио-визуелне материјале необјављене у штампаној публикацији.
Гост библиотеке биће проф. др Миодраг Јовановић (Правни факултет Универзитета у Београду, Катедра за теорију, социологију и филозофију права; управник Института за правне и друштвене науке). С професором Јовановићем разговараћемо о Кафкином Процесу у контексту савремених правних и сродних питања, а поводом сто година од објављивања овог култног и вечито интригантног романа доктора правних наука Франца Кафке.
Од 18. до 20 октобра 2024. библиотека реализује програм OK/no: поглед у регионалну књижевност, с циљем да суграђанима и својим корисницима представи стваралаштво неколико ауторки чији су се гласови на иначе живој и динамичној регионалној књижевној сцени истакали, и не престају да се истичу, као изразито самосвојни и иновативни. Македонска списатељица Лидија Димковска, која живи и ради у Љубљани; Магдалена Блажевић, која нам стиже из Мостара; Тања Ступар Трифуновић, рођена у Задру, која живи и ради у Бањалуци; Лејла Каламујић из Сарајева, хрватска списатељица Оља Савичевић Иванчевић, Сплићанка која живи и ради у Загребу и на Корчули и Маријана Чанак из Суботице – реч је о ауторкама чија дела (романи, кратке приче, приповетке, збирке песама и песама у прози, драме) убиру најзначајније књижевне награде, било националне или регионалне, па и европске, чија се објављена дела преводе на европске језике, док се она још необјављена очекују и дочекују с великим интересовањем и неподељеном пажњом разноврсних читалаца.
Програм обухвата разговоре с ауторкама који ће се одвијати у вечерњим сатимa: у петак, 18. октобра, од 20 сати, а у суботу и недељу (19. и 20. октобра), од 19 сати, као и радионице креативног писања које ће наше гошће водити у суботу и недељу од 12 сати и јавна чiтиња – у суботу и недељу, од 17 сати.
За радионице се можете пријавити онлајн или у самој библиотеци.
Пројекција реконструисане верзије немог филма Рударева срећа (1929) Јосипа Новака из поклона Југословенске кинотеке.
У оквиру своје едиције „Пионири филма“, Југословенска кинотека објавила је низ ДВД-ја посвећених првим филмским ствараоцима у Србији/Југославији и њиховим остварењима, које је НБ Бор добила на поклон. Међу њима је и диск који садржи неколико дела Јосипа Новака, југословенског редитеља играних и документарних али и рекламних филмова.
Рударева срећа не само што је један од наших најстаријих играних филмова већ је и веома занимљив из више разлога: као први наручени играни филм, јер је настао тако што је редитељ прихватио наруџбину за рекламни филм о новооснованом руднику угља „Јерма“, определивши се да ипак напише сценарио за играни филм, у којем је искористио и мотиве из легенде о благу цара Радована; као филм у којем се први пут у нашој кинематографији појављују „љубавне сцене“ (загрљаји и пољупци); као филм чије је снимање пратила и стварна љубавна афера, веома драматична и сензационална, што је тадашњу публику додатно мотивисало да се за ово дело заинтересује. У сваком случају, Новак је успешно повезао и испреплетао документарне снимке рудника и железнице у изградњи, мелодарамски љубавни заплет и пропаганду индустријализације и модернизације. Све то овај филм чини и данас актуелним, па вас позивамо да га с нама погледате у сали за програме Народне библиотеке Бор и да о њему, уколико вас на то подстакне, након пројекције и поразговарамо.
Садржај диска можете и самостално погледати на рачунару за кориснике у читаоници библиотеке.
Представљање стрипова / графичких новела Бориса Станића, сликара, илустратора и стрип-цртача из Панчева, аутора стрипова о деди Радосаву (Јутарња магла; Храстово лишће), историјског стрипа Атентат: с оне стране патње (с историчаром Гвидом ван Хенгелом),(квази)аутобиографског стрипа Ја, пацов, стрип-адаптација приповести Милете Јакшића (Анахорета и приче из старог Баната) и Борисава Станковића (Божји људи), један од аутора у стрип-зборницима као што су Мирослављево јеванђеље: апокрифна верзија (по тексту Боре Ћосића), Одбрана утопије или Уцртавање историје: приче о спасавању током Холокауста…
