Архиве категорија: ПРОГРАМИ

Јевреји из Бачке и Мађарске у Борским рудницима

Четвртак 2. децембaр у 16 часова, у сали на Информативном одељењу библиотеке одржаће се презентација пројекта и веб-сајта „Јевреји из Бачке и Мађарске у Борским рудницима“, који је реализовао Центар за примењену историју у Београду, уз подршку Савеза јеврејских општина Србије.


Циљ научно-истраживачког пројекта био је да се спроведе историографско истраживање радног логора „Борски рудник“ и мапирање локација логора, зарад прикупљања, дигитализације и трајног очувања архивске грађе о овом логору и његовим жртвама, као и ради ситематизације и омогућавања доступности постојеће грађе.
Пројекат жели да широј јавности приближи историју логора кроз који је прошло преко 30.000 заточеника, међу којима 6.000 Јевреја из Бачке и Мађарске. Презентацију можете да пратите и онлајн, преко платформе Зум: https://us02web.zoom.us/j/83989803353?pwd=ZTBXYjRyRHpXcUl1UXNyRFVoaWxiQT09
(ID meeting: 839 8980 3353. Passcode: 089517) или на ФБ страници Центра за опримењену историју https://www.facebook.com/centarzaprimenjenuistoriju.

Питања из читања 5

Петак 3. 12. 2021, 20 сати, Зум: https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09

Разговор о романима Блудни дани куратог Џонија и Подстанар Филипа Грујића, романописца, драматурга и музичара у бенду Цимерке, добитника Стеријина награде за драму не пре 4:30 нити после 5, аутора и водитеља радио-емисије Чудна шума… Са Филипом разговара Јелена Лалатовић (Институт за књижевност и уметност), књижевна критичарка и активисткиња, коауторка (са Христином Цветинчанин Кнежевић) Приручника за употребу родно осетљивог језика...

Питања из читања 4

У петак 26. 11. 2021, у 20 сати, путем Зума (https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09) Народна библиотека Бор организује књижевно вече посвећено стваралаштву Тање Ступар Трифуновић, песникиње, приповедачице и романсијерке, добитнице Награде ЕУ за књижевност (за роман Сатови у мајчиној соби), Виталове награде за књигу године (за роман Откако сам купила лабуда) и низа других регионалних награда за поезију или прозу. Са Тањом разговарају Жарка Свирчев, књижевна критичарка и теоретичарка (Институт за књижевност и уметност у Београду) и други читаоци и читатељке.

Директан пренос разговора можете пратити путем Јутјуба или Фејсбука.

Представање Баштиника

У четвртак 2. 12, од 13 сати, у сали Народне библиотеке Бор историчарка Марина Стошић, директор неготинског Историјског архива Ненад Војиновић и Милена Станојковић, већница за културу, представљају 21. број часописа Баштиник, чији је издавач Историјски архив у Неготину.

Четвртак 2. 12. 2021, 13 сати

Представљање 21. броја часописа Баштиник

Питања из читања 2

12. 11. 2021, 20 сати, Зум (https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09)

Представљање књиге Пионири малени, ми смо морска трава (2019, 2021) Андрее Попов Милетић, књижевнице из Новог Сада.

Са Андреом разговара и о њеном роману говори Владимир Арсенић, књижевни критичар, уредник у Партизанској књизи, библиотекар, уредник часописа Улазница

Директан пренос на Јутјубу и ФБ страници Завичајног одељења НБ Бор.

Добро дошли!

Питања из читања 1

5. 11. 2021, 20 сати, Зум (https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09)

Представљање збирки песама Љубавна писма Гуглу и Водич кроз пожаре Огњенке Лакићевић, песникиње и музичарке, чланице бенда Аутопарк.

С Огњенком разговарају и о њеној поезији говоре Саша Ћирић, књижевни критичар, аутор и водитељ радио-емисије Око Балкана; Марија Трајковић, наставница српског језика и књижевности и новинарка и други читаоци/читатељке.

Огњенка Лакићевић дипломирила је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Објавила је пет збирки поезије, од којих једну заједно са Иваном Токином и Владимиром Табашевићем (Троје, 2016). Од 2014. води и радионицу за писање поезије. Њену последњу збирку песама Водич кроз пожаре можете и преслушати.

Join Zoom Meeting
https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09

Meeting ID: 822 4860 8175
Passcode: 484606

Пренос уживо (стриминг) биће доступан путем Јутјуба.

Добро дошли!

Питања из читања

Од 5. 11. до 3. 12. 2021, сваког петка од 20 сати, путем платформе Зум, Народна библиотека Бор реализује серију разговора о савременој књижевности у којима ће учествовати по један писац или списатељица, књижевни критичар или критичарка и заинтересовани читаоци односно корисници Народне библиотеке Бор.

Свим разговорима се може слободно приступити; линк за укључење: https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09

Зум, 20 сати

Гости Народне библиотеке Бор биће:

  • 5. 11. 2021. Огњенка Лакићевић, песникиња и музичарка и Саша Ћирић, књижевни критичар, аутор и водитељ радио-емисије Око Балкана;
  • 12. 11. 2021. Андреа Попов Милетић, књижевница и Владимир Арсенић, књижевни критичар, преводилац, један од оснивача и уредника Партизанске књиге, ментор креативног писања, уредник Улазнице;
  • 19. 11. 2021. Енес Халиловић, песник, приповедач, романописац, драмски писац и Владислава Гордић Петковић, редовна професорица англоамеричке књижевности Филозофског факултета у Новом Саду, преводитељка, књижевна критичарка, ауторка и уредница бројних публикација и књижевних програма;
  • 26. 11. 2021. Тања Ступар Трифуновић, књижевница и Жарка Свирчев, књижевна критичарка, научна сарадница Института за књижевност и уметност;
  • 3. 12. 2021. Филип Грујић, романописац, приповедач, драмски писац, музичар и Јелена Лалатовић, књижевна критичарка, научна сарадница Института за књижевност и уметност.

Реализацију програма подржава Министарство културе и информисања Републике Србије.

Представљање Бележнице

Уторак 29. 6. 2021, 19 сати

У сали на Информативном одељењу, редакција часописа Бележнице представиће вам, уз поштовање противепидемијских мера, двоброј 39-40 (објављен 2020) и нови, управо објављен 41. број часописа.

Добро дошли!

Бодлер (и) данас

Због вишесатног прекида у снабдевању струјом и интернетом, програм је померен

Уторак 16. 3. 2021, 17:30

https://join.skype.com/cOw1Uml0C5Vx

Онлајн програм поводом 200 година од рођења француског песника Шарла Бодлера. Разговарамо о текстовима „Руља“ и „Било куда изван овог света“ из постхумно објављене збирке песама у прози Париски сплин или Мале песме у прози.

ANYWHERE OUT OF THE WORLD / N’IMPORTE OÙ HORS DU MONDE.

LES FOULES

За учешће у програму није потребно да имате налог на Скајпу, а ако нам се придружите уз помоћ рачунара, а не телефона, не морате да скидате ни апликацију Скајп, довољно је да на линку изаберете опцију Join as guest и унесете своје (било које) име.

Боем, ексцентрик, декадентни денди или, можда, „емос“ (у данашњем омладинском жаргону), Шарл Бодлер (1821–1867) био је песник несавладивих тескоба, неподношљивости и чаролија пролазности и свакодневице, очајничке жеље за немогућим идеалом спокојне уравнотежености, песник чамотиње, усамљености, осећаја кривице, беспредметне носталгије, мучитељске љубави, пролазних сензација, моде и модерности, духовних и душевних растрзаности и контрадикција, хиперосетљивости и пренадражености, ужитака, укључујући и оне морбидне, али и сажаљења и сапатње, „сликар“ гротескних изобличења живота, света, тела, перцепције и емоција, „вештачких рајева“ које творе уметности, занати, заноси, опијати или алкохол, опседнут лепотом (Лепотом) – бизарном, мелахноличном, увек измичућом и не-природном; песник Париза као парадигматске – паклене – метрополе у којој се сјај и беда, преобиље и оскудица, узвишено и ужасно, величанствено и одвратно мешају до неразлучивости… и још много тога. 
Иновативан и одважан ликовни критичар, „прекарни“ радник и фриленсер, распикућа, осуђен због увреде јавног морала поезијом (збирком песама Цвеће зла, 1857), накратко „опијен“ револуцијом 1848, али без политичких убеђења (хм!) јер је, по сопственом суду, без амбиције (сем да буде песник над песницима), Бодлер је презирао реалисте, натуралисте, позитивисте, социјалисте, јавно мњење, масовне покрете – све тадашње концепције прогреса, усавршавања и демократизације друштва, све оптимистичне визије родне и класне равноправности, искупљења човека и човечанства, збацивања духовних и моралних окова првобитног греха и урођеног зла (Зла) којима су црква и религија објашњавале људску патњу.
Живот му је, као и његова представа о животу, помешао ужас и екстазу („Још као мали, у срцу осетих два супротстављена осећаја: ужас живота и екстазу живота“, записао је у постхумно објављеном интимном дневнику Моје огољено срце тј. Моје срце на длану) – неуморно градско базало, трагалац за савршеном речју и савршеним ритмом, пред крај свог кратког и бурног, ексцентричног живота био је готово потпуно парализован, услед можданог удара, не само онемео већ и афазичан.
Једно са другим мрак и плавет...

Шта да се ради с очевима и децом данас?

У другој сезони програма Библиоток Културног центра Рекс, којим се подстичу групна односно заједничка читања и тумачења одабране литературе, предмет анализе биће романи Очеви и деца Ивана Тургењева и Шта да се ради? Николаја Чернишевског, до којих је довело претходно групно читање и коментарисање Злих дух(ов)а Достојевског.

Сусрети и дискусије у вези са овим делима у овој сезони Библиотока, под називом „Добар, лош з(н)ао“ одвијаће се претежно онлајн, у оквиру мањих читалачких група, па вас позивамо да се у овај програм укључите.

Пријавите се на: govorni.programi.rex@gmail.com