ПЕТАК, 31. МАЈ 2019. У 19 САТИ

Представљање књиге
УСПОН И ПАД „ПРВЕ ДРУГАРИЦЕ“ ЈУГОСЛАВИЈЕ:
ЈОВАНКА БРОЗ И СРПСКА ЈАВНОСТ 1952–2013.
(Службени гласник, Београд, 2018)

О књизи ће говорити историчарке др Ивана Пантелић, ауторка књиге, др Сања Петровић Тодосијевић и уредница Службеног гласника Весна Смиљанић Рангелов.

„Јованка Броз, супруга дугогодишњег председника владе и Републике социјалистичке Југославије, до сада није била предмет систематског научног истраживања. Није ни објављена свеобухватна биографија нити је истражена њена улога у политици Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; такође, нису сагледани разни аспекти њеног деловања у јавности – пре свега социолошки и антрополошки. Питање колики је утицај имала Јованка Броз на јавност и каква је њена улога као узора генерацијама које су стасавале у држави чији је један од три најснажнија унутрашња стуба био њен вођа, супруг Јованке Броз – Јосип Броз Тито – није било предмет ни научног истраживања ни оцене.
Однос српске јавности према супрузи јединог председника СФР Југославије такође никада није био предмет систематске научне анализе. Оваква анализа веома је важна за процену улоге Јованке Броз у историји Србије. Улога „прве даме“ („прве другарице“) у комунистичком свету није била званична, баш као што није била ни формална. Упркос томе, није била занемарљива и немогуће ју је проценити на основу истраживања рада државних и партијских установа. Супруге председника држава реалног социјализма понекад су имале велики значај – почевши од саме Надежде Крупске, супруге Владимира Илича Уљанова – Лењина, па од Неџмије Хоџе у Албанији, преко Елене Чаушеску у Румунији до Ђанг Ћинг („госпође Мао“) у Кини. Посебно је важна улога Јованке Броз и става јавности према њој у светлу „посебности“ положаја СФР Југославије.
Неформална и формална улога Јованке Броз у најдуготрајнијем мирном развоју Западног Балкана у 20. веку важна је за реконструкцију других историјских тема. У држави без снажнијих традиција, каква је била Југославија, обновљеној после највећег рата у светској историји који је за југословенске народе био и највећи верски, етнички и грађански рат, личност супруге доживотног председника Републике несумњиво носи са собом велика и комплексна питања. Реакција јавности на личност и рад супруге председника државе такође је сложена у држави чији је поредак тоталитаран, у друштву подељеном дубоким националним, верским и културним међама, раслојеном највећим померањима становништва од османских времена и у потпуности неинтегрисаном. Улога Јованке Броз још је значајнија зато што она није била део партијске олигархије из предратног или поратног времена, није имала службене функције, али је током дугогодишњег брачног живота и наступања у јавности заједно са Јосипом Брозом стекла толики значај да се током седамдесетих година понекад у супротстављеним круговима у владајућој партији и међу другим противницима режима, спекулисало да је у СФР Југославији успостављено сувладарство.“

(одломак из књиге)