ПЕТАК, 31. МАЈ 2019. У 19 САТИ

Представљање књиге
УСПОН И ПАД „ПРВЕ ДРУГАРИЦЕ“ ЈУГОСЛАВИЈЕ:
ЈОВАНКА БРОЗ И СРПСКА ЈАВНОСТ 1952–2013.
(Службени гласник, Београд, 2018)

О књизи ће говорити историчарке др Ивана Пантелић, ауторка књиге, др Сања Петровић Тодосијевић и уредница Службеног гласника Весна Смиљанић Рангелов.

„Јованка Броз, супруга дугогодишњег председника владе и Републике социјалистичке Југославије, до сада није била предмет систематског научног истраживања. Није ни објављена свеобухватна биографија нити је истражена њена улога у политици Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; такође, нису сагледани разни аспекти њеног деловања у јавности – пре свега социолошки и антрополошки. Питање колики је утицај имала Јованка Броз на јавност и каква је њена улога као узора генерацијама које су стасавале у држави чији је један од три најснажнија унутрашња стуба био њен вођа, супруг Јованке Броз – Јосип Броз Тито – није било предмет ни научног истраживања ни оцене.
Однос српске јавности према супрузи јединог председника СФР Југославије такође никада није био предмет систематске научне анализе. Оваква анализа веома је важна за процену улоге Јованке Броз у историји Србије. Улога „прве даме“ („прве другарице“) у комунистичком свету није била званична, баш као што није била ни формална. Упркос томе, није била занемарљива и немогуће ју је проценити на основу истраживања рада државних и партијских установа. Супруге председника држава реалног социјализма понекад су имале велики значај – почевши од саме Надежде Крупске, супруге Владимира Илича Уљанова – Лењина, па од Неџмије Хоџе у Албанији, преко Елене Чаушеску у Румунији до Ђанг Ћинг („госпође Мао“) у Кини. Посебно је важна улога Јованке Броз и става јавности према њој у светлу „посебности“ положаја СФР Југославије.
Неформална и формална улога Јованке Броз у најдуготрајнијем мирном развоју Западног Балкана у 20. веку важна је за реконструкцију других историјских тема. У држави без снажнијих традиција, каква је била Југославија, обновљеној после највећег рата у светској историји који је за југословенске народе био и највећи верски, етнички и грађански рат, личност супруге доживотног председника Републике несумњиво носи са собом велика и комплексна питања. Реакција јавности на личност и рад супруге председника државе такође је сложена у држави чији је поредак тоталитаран, у друштву подељеном дубоким националним, верским и културним међама, раслојеном највећим померањима становништва од османских времена и у потпуности неинтегрисаном. Улога Јованке Броз још је значајнија зато што она није била део партијске олигархије из предратног или поратног времена, није имала службене функције, али је током дугогодишњег брачног живота и наступања у јавности заједно са Јосипом Брозом стекла толики значај да се током седамдесетих година понекад у супротстављеним круговима у владајућој партији и међу другим противницима режима, спекулисало да је у СФР Југославији успостављено сувладарство.“

(одломак из књиге)

Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике

Циклус предавања ИДИОМ. 11
Мини-серијал ГРАД И ГРАДОВИ.

Мiguel Rodriguez (Шпанија)
ТОТАЛНИ ГРАЂАНИН: 
ГРАДОВИ СА ЕМОЦИЈАМА

Понедељак 27. мај 2019.
19 часова
Сала за програме Народне библиотеке Бор

САДРЖАЈ СЕРИЈАЛА до краја 2019. године:
Јелена Милетић (Бор)
БОР – КРЕИРАЊЕ И МЕМОРИСАЊЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ГРАДА  
Јелена Богдановић (САД)
АУТОРИТЕТ ГЛАВНОГ ГРАДА (ПРИМЕРИ ИЗ СВЕТА)
Милан Попадић (Београд)  
ГРАД У ИСТОРИЈИ ЕВРОПЕ
Владимир М. Павловић (Београд)
МАКИЈАВЕЛИ У БРИСЕЛУ

ИНФОРМАЦИЈЕ
Еmail: korsicki@gmail.com
Телефон: 030458121

Уредник циклуса ИДИОМ и мини-серијала 
ГРАД И ГРАДОВИ је библиотекар Горан Миленковић.

Petak 10. maj 2019, 19 sati

Gosti Narodne biblioteke Bor biće Zoran Živković i Milan M. Ćirković

Zoran Živković autor je dvadeset dva prozna dela: Četvrti krug, Vremenski darovi, Pisac, Knjiga, Nemogući susreti, Sedam dodira muzike, Biblioteka, Koraci kroz maglu, Skrivena kamera, Vagon, Četiri priče do kraja, Dvanaest zbirki i
čajdžinica, Most, Čitateljka, Amarkord, Poslednja knjiga, Esherove petlje, Pisac u najam, Pet dunavskih čuda, Veliki rukopis, Zbornik mrtvih i Tumač fotografija.
Zaključno sa 2018. godinom ukupno su objavljena 184 izdanja Živkovićevih proznih dela – 78 u Srbiji i 106 u inostranstvu.
Živković je jedan od najprevođenijih srpskih pisaca u 21. veku. Do kraja 2018. godine pojavilo se 106 stranih izdanja njegovih proznih dela, u 23 zemlje, na 20 jezika. Knjige su mu izišle u SAD, Engleskoj, Italiji, Portugaliji, Nemačkoj, Španiji,Francuskoj, Danskoj, Grčkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Japanu, Južnoj Koreji, Brazilu,
Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Rusiji, Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Ukrajini, Sloveniji i
Hrvatskoj.
Priče su mu objavljene u antologijama i časopisima u SAD, Engleskoj, Japanu, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj i Mađarskoj.
Avgusta 2016. američki izdavač Kadmus pres počeo je da objavljuje Živkovićeva sabrana prozna dela na engleskom u 31 tomu (20 u mekom povezu i 11
u tvrdom), kao i njihova digitalna izdanja. Zaključno sa 2018. objavljeno je svih 11
tomova u tvrdom povezu, kao i 12 u mekom.
Živković je dobitnik “Svetske nagrade za fantastiku” za roman mozaik Biblioteka, nagrade “Miloš Crnjanski” za Četvrti krug, nagrade “Isidora Sekulić” za Most i nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša” za ukupno prozno stvaralaštvo. Živkoviću su pripala i tri priznanja za doprinos fantastičkoj književnosti: “Art-Anima”,
“Stanislav Lem” i “Zlatni zmaj”.
Godine 2017. Evropsko društvo za naučnu fantastiku (ESFS) proglasilo ga je
“velemajstorom SF žanra”.
Ugledni američki književni časopis “Svetska književnost danas” doneo je u broju za novembar-decembar 2011. temat o Živkovićevoj prozi.
Prema Živkovićevim pričama “Voz” i “Hotelska soba” reditelj Puriša Đorđević snimio je igrani film Dva. Isti reditelj ekranizovao je i Živkovićevu priču “Ispovedaonica”.
Televizija Studio B emitovala je TV seriju “Sakupljač” snimljenu prema Živkovićevom ciklusu “Dvanaest zbirki”.
Dve Živkovićeve priče emitovane su na programu britanskog radija BiBiSi: “Voz” i “Budilnik na stočiću”.
Do nedavnog penzionisanja, profesor Zoran Živković predavao je kreativno pisanje na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Milan M. Ćirković je naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu (Srbija) i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Oksfordskog univerziteta (Velika Britanija). Odbranio je doktorat iz astrofizike na Državnom univerzitetu Njujorka u Stoni Bruku (SAD) 2000. godine, gde je prethodno
magistrirao iz geo-nauka 1995. godine. Njegovi glavni istraživački interesi su u oblastima astrobiologije (Galaktička nastanjiva zona, SETI), analize rizika (globalni katastrofički rizici, epistemologija rizika) i filozofije nauke (antropička načela, filozofija fizike, studije budućnosti). Ko-uredio je antologiju Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, Oxford, 2008), koja je pozitivno ocenjena i predstavljena u brojnim svetskim naučnim glasilima, uključujući Nature i Science. Autor je prvog udžbenika iz vangalaktičke astronomije na južnoslovenskim jezicima (Uvod u vangalaktičku
astronomiju, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2008). Objavio je do sada 3 monografije (najnovija je The Great Silence: The Science and Philosophy of Fermi's Paradox, Oxford University Press, Oxford, 2018) i oko 200 naučnih, stručnih i preglednih radova u istraživačkim časopisima i zbornicima, kao i preko 150 eseja, popularno-naučnih i novinskih tekstova. Preveo na srpski više knjiga, uključujući naslove Ričarda Fajnmena, ser Rodžera Penrouza i Pola Dejvisa.