О књизи ће говорити аутор, историчар др Коста Николић (научни саветник, Институт за савремену историју) и Борисав Челиковић, историчар и уредник едиције „Велике рат“ Службеног гласика, у оквиру које је објављена ова монографија о утицају идеологија на српски национални идентитет од завршетка Првог светског рата до краја двадесетог века.
Од времена Јелене Вукановић, мађарске краљице, жене Беле Другог Слепог,па кроз доба Деспота Стефана Лазаревића и његових ратника, до бурног
седамнаестог и осамнаестог века – Срби су играли једну необичну ролу у такозваној Горњој земљи.
Тај израз користили су наши сународници из Срема, Баната и Бачке, да означе пределе које су њихови земљаци масовно насељавали, на крајњем северу. Беч, Коморан, Сентандреја, Темишвар и многи други градови, вароши и предели били су крајња дестинација бројних сеоба које су се одвијале
вековима. Српских сеоба.
Овај четрдесетоминутни филм показује богат српски културни легат који и данас постоји у Мађарској, упркос томе што у тој земљи данас живи свега
десет хиљада људи нашег порекла.
Аутори филма крећу се кроз живу српску
прошлост, приказујући наше задужбине, споменике, музеје и друге важне грађевине и историјске успомене које се налазе у Будимпешти, Сентандрејии другим српским насеобинама у том делу света.
Наратор је Бојан Жировић, а о људима, сеобама, споменицима и догађајима из овог сегмента историје говоре др Динко Давидов – Српска академија наука и уметности, др Мило Ломпар – Филолошки факултет у Београду, др Бојан Поповић – кустос Галерије фресака и Његова светост патријарх српски господин Иринеј.
Продуцент филма је Милан П. Кићевац, а редитељ Бошко Милосављевић.
Поред аутора, борског књижевника и новинара Јована Митровића, о књизи, али и о значају културних манифестација, говориће Душан Кабић, историчар уметности и виши кустос у пензији.
Посетиоци ће бити у прилици да погледају и изложбу докумената, књига, билтена, часописа, листова неколиких завичајних књижевних удружења и организација, настајалих током или поводом разних књижевних манифестација у Бору и околини (Борски сусрети балканских књижевника, књижевна колонија „Доброта злота“ и др.)
Представљање четвртог зборника песама чланова Књижевног клуба „Соколово перо“ у Сокобањи.
У четвртим Сокобањским пределима душе, које је 2017. издала НБ „Стеван Сремац“ у Сокобањи, можете читати поезију девет песника и песникиња различитог узраста и сензибилитета, укључујући и нове песме нашег некадашњег суграђанина, наставника српског језика и новинара, и уредника овог зборника Славише Јевтића.
У свестраност и креативни жар ових аматера књижевности и визуелних уметности упутиће вас илустраторка зборника Софија Вељковић.
Гост библиотеке биће списатељица Марија Јовановић, ауторка чувеног Сплеткарења са сопственом душом, као и романа Иди, време је, Као да се ништа није догодило, Довољан разлог и новог – Звуци из подморнице, који ће представити борској публици.
Са гошћом ће разговарати и разговор с публиком модерирати Весна Тешовић.
У четвртак 12. априла, од 18:30 женска певачка група „Свети Харалампије“, чији је диригент Тамара Глишић, наступа у сали Народне библиотеке Бор.
На програму су дела византијске и српске духовне музике: „Богородице Дјево“, „Псалам 22“ и др.
Између музичких нумера, чланице хора рецитују одломке из дела Николаја Велимировића, Владете Јеротића, Љиљане Хабјановић Ђуровић, као и из „Прве посланице Коринћанима“ Светог Павла.
Фотографија са концерта одржаног 30. марта у Матичној библиотеци “Светозар Марковић“ у Зајечару (https://www.facebook.com/1433900833567619/photos/pcb.1893421994282165/1893421527615545/?type=3&theater)
Tribina „Lokalna kultura i Evropska unija – kako sarađivati?“
Četvrtak 25.januar u 12 h, Narodna biblioteka Bor
Prisutnima će se obratiti:
Milan Đorđević, menadžer Deska Kreativna Evropa Srbija
Sanja Atanasković, predstavnik programa „Evropa za građane i građanke“ (Kancelarija za saradnju s civilnim društvom Vlade Republike Srbije)
Milan Stefanović, član Tima Evropa
Na tribini će biti predstavljene mogućnosti koje stoje na raspolagnju ustanovama kulture i drugim zainteresovanim organizacuijama za učešće u projektima u okviru programa Kreativna Evropa i „Evropa za građane i građanke“.
Do sada je u programu Kreativna Evropa učestvovalo više od 40 ustanova kulture iz Srbije koje su realizivale više od 70 projekata.
