Архиве категорија: ПРОГРАМИ
Predavanje Ivana Milenkovića u okviru ciklusa Idiom: ZAŠTO NEMA DRUŠTVENE KRITIKE? Filozofija i banalnost
Narodna biblioteka Bor, Odeljenje posebnih fondova i periodike.
29. novembar 2016. godine
19 časova
Ciklus predavanja IDIOM (9)
Ivan Milenković ZAŠTO NEMA DRUŠTVENE KRITIKE? FILOZOFIJA I BANALNOST
Породична преписка кнеза Милоша Обреновића
Среда 23. 11. 2016, 18 сати
Представљање Породичне преписке кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.
О књизи ће говорити аутор, др Татјана Брзуловић Станисављевић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“) и Ана Јанковић, виши дипл. библиотекар (Народна библиотека Бор).
Збирка Јоце Вујића
Збирка Јоце Вујића, у оквиру његовог легата у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ несумњиво је једна од највреднијих и најбогатијих приватних архивских збирки код нас. Велепоседник из Сенте и познати библиофил Јоца Вујић (1863-1934) завештао је 1931. године тестаментом своју богату архиву Универзитетској библиотеци. Збирка се већим делом састоји се од преписке истакнутих личности од краја седамнаестог до почетка двадесетог века.
Највреднији део архивске збирке Јоце Вујића и прави драгуљ за будуће истраживаче чине документа која су припадала архиви кнеза Милоша Обреновића, тј. кнежевој канцеларији. Милошеву архиву наследила је, заједно са кућом и имањем, породица Бајић, у коју је кнежева ћерка била удата и пренела је у свој дом у близини румунског града Темишвара. Када је касније породица продала имање, Јоци Вујићу се пружила прилика да је откупи 1925. године. Куповином ове вредне архиве сачувана је историјски вредна кнежева коресподенција, незаобилазна када су у питању истраживања о животу кнеза Милоша и породичним односима унутар династије Обреновић.
Породична преписка Обреновића
Породична преписка Обреновића обухвата пре свега писма кнеза Милоша ћерки и сину, кнезу Михаилу и кнегињи Петрији, удатој Бајић. Писма која је кнез Милош писао сину и ћерки представљају нам га у једном потпуно новом светлу, као брижног и нежног оца. Тако у писмима Михаилу саветује сина да живи уредно и да не расипа новац, а ћерки Петрији даје савете око васпитања деце.
У архивској збирци Јоце Вујића чувају се и писма осталих чланова породице Обреновић упућена кнезу Милошу. Сачувана су четири писма Анке Ј. Обреновић, једно писмо најмлађег кнежевог брата Јеврема, два писма кнежевог брата Јована и три писма кнегиње Јулије, жене Михаила Обреновића.
Након осамдесет три године од када је збирка пренета у Универзитетску библиотеку, у овој се књизи по први пут објављују изабрана писма из породичне преписке Милоша Обреновића. Њиховим објављивањем не само да се жели дати оригиналан и значајан допринос историји и културној историји Србије већ и очувати сећање на племенитост онога ко је ову архиву прикупио и даровао.
Књига је оштампана под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а у оквиру пројекта „Дигитализација и презентација културног и научног наслеђа Архивске збирке Јоце Вујића и објављивање породичне преписке кнеза Милоша Обреновића.”
Деиндустријализација Бора?
У петак 18. новембра 2016. године гост Народне библиотеке Бор биће Група за студије ангажованости Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, која ће у оквиру свог програма „Отворени разговори Србија“ организовати трибину „Деиндустријализација вашег града: анализа искуства и потенцијалних алтернатива“.
Модератор трибине биће социолог Срђан Продановић.
Трибина почиње у 18 сати.
Током дискусије биће речи и о теоријским (филозофским, социолошким итд.) оквирима промишљања деиндустријализације код нас и иначе, а може бити речи и о процесима и (не)успесима (де)индустријализације Бора, тј. у Бору; судбини радника и радништва, али и појединих индустријских објеката током ових процеса; о њиховим ефектима на свакодневни живот, локалну привреду и економију, али и културу и културне делатности; о еколошким и урбанистичким последицама (де)индустријализације; о улози коју у овим процесима, реструктурирањима, реформатирањима… локалне индустрије имају, или би могли да имају, или је требало да имају а нису различити друштвени и политички актери; о томе да ли је Бор и даље и да ли треба да остане доминантно индустријски град, без алтернативе.
Отворени разговори Србија представљају неформални форум где би се критички расправљало о регионалним и локалним специфичностима проблема кроз које као друштво пролазимо. Желимо да отворимо простор где би се сусрели активисти/киње, интелектуалци/ке и сви остали појединци који, упркос околностима, препознају значај друштвеног ангажмана. Основна идеја је дакле размена и поређење различитих практичних искустава и теоријских увида како бисмо на конкретним примерима кроз критичку расправу – која не би била унапред идеолошки ушанчена – остварили дубљи увид у друштвену стварност Србије.
Представљање „Смрти на Косову пољу“ Ивана Чоловића
14. новембар 2016, 18 сати
Политички антрополог, оснивач и уредник изузетно значајне „Библиотеке XX век“, др Иван Чоловић представиће своју нову књигу Смрт на Косову пољу: историја косовског мита, у којој прати и анализира историју писања и употребе различитих наратива – у облику сведочанстава, писама, извештаја, летописа, родослова, историјских, књижевноуметничких и других текстова – који обликују и нуде, или намећу, своје, током историје све бројније верзије битке на Косову 1389, услова под којима се одиграла, непосредних повода, кључних актера и њихових мотива, односно карактера итд. Анализирајући богат корпус текстова у којима се сећање на ову битку оживљава или промовише, Чоловић посебно анализира мотиве и циљеве аутора ових верзија, појединаца и/или колектива, историјске околности које прате њихове евокације, њихову потребу да своју верзију боја на Косову пољу и њој приписане по(р)уке обзнане и њихову употребу овог историјског догађаја у сопственој савремености. Притом, Чоловић не узима у обзир само улоге које је (под)сећање на Косовски бој играло или и даље игра у политичком и/или верском животу Срба, већ се бави и (ре)визијама битке на Косову код других, пре свега балканских народа. Чоловићева педантна, темељна, али и врло занимљива студија, надовезујући се на истраживања бројних домаћих и страних историчара, фолклориста, историчара књижевности и уметности, антрополога и других стручњака, разоткрива многобројна значења, често и несагласна или противуречна, и бројне дивергентне идеолошке функције и политичке поруке које су се, током више од шест векова препричавања, преиспитивања и преисписивања, тумачења, (зло)употребе…, везале за тзв. косовски бој и представе о њему.
Представа Зијаха Соколовића у Народној библиотеци Бор
Представа ДЕМОКРАТИЈА
Текст и режија: Зијах А. Соколовић
Играју: Зијах А. Соколовић и Дражен Шивак
Драматуршкиња: Селма Париси
Сала Народне библиотеке Бор
Среда 26. октобар 2016.
19 часова
Уколико желите да гледате представу, молимо Вас да се претходно пријавите преко следећег линка.
Представљање часописа Буктиња
У петак 7. октобра 2016, од 18 сати, гости Народне библиотеке Бор биће чланови редакције неготинске Буктиње: часописа за књижевност, уметност и културу, који издаје Крајински књижевни клуб.
Миљан Ристић (главни уредник), Радојка Плавшић Ранковић и Саша Скалушевић представиће 47. и 48. број овог часописа, заједно са ауторима Буктиње из Бора заступљеним у последња два броја Иваном Вучковићем, проф. филозофије и Маријом Вучковић, проф. српског језика и књижевности.
Часопис Буктиња покренут је 1954. године као лист средњошколских литерарних дружина. Године 1955. постаје часопис за уметност и културу, и излази до 1956.
Буктиња је обновљена 1985. године као часопис за књижевност, уметност и културу и објављивана је у издању Књижевне омладине општине Неготин (КООН).
Од 2008. године Буктиња излази у издању Крајинског књижевног клуба из Неготина као часопис за књижевност, уметност и културу.
Зајечарска рапсодија у Бору
Уторак 4. октобар 2016, 19 сати: представљање монографије Зајечарска рапсодија: историја Зајечара кроз урбану музику: 1940-2010. Зорана Алексића Алексе.
У овој исцрпној, богато илустрованој и луксузно опремљеној књизи представљени су сви зајечарски музичари, оркестри и бендови из наведеног периода, али и клубови, локалне радио-емисије посвећене музици и сл. у контексту општег друштвеног и културног живота града. Стога ће и током промоције бити речи не само о самим музичарима, већ и о утицајима разних музичких форми и жанрова на живот и опредељења младих, о односу разних друштвених институција према музици и локалним музичарима.
Јунски семинар за библиотекаре у Народној библиотеци Бор: ретроспектива 2016.
Акредитовани семинар за библиотекаре са подручја матичности (Бор, Неготин, Кладово, Мајданпек) реализован је 4. јуна 2016. године у Народној библиотеци Бор. Организатор семинара је била Матична служба Народне библиотеке Бор, коју води виша библиотекарка Драгица Радетић. Предавања су држали библиотекари из Чачка, а тема је била ЈАЧАЊЕ КОМПЕТЕНЦИЈА ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКАРА И ЗАПОСЛЕНИХ У ОБРАЗОВАЊУ ЗА КОРИШЋЕЊЕ РЕСУРСА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ“ . Реализатори семинара били су Дубравка Илић, виша библиотекарка, Александар Вукајловић, библиотекар-информатичар и Биљана Лукић, школска библиотекарка. Специфични циљеви семинара тицали су се унапређења библиотечко-информационе делатности са акцентом на раду школског библиотекара, оспособљавање наставног кадра да користи информационе ресурсе школских библиотека и учење планирања и реализације заједничких информационих и образовно-васпитних активности у оквиру сарадње наставника и школских библиотекара.
Предавање о Кини
Среда 29. јун 2016, у 19 сати
Дипломирани филолог кинеског језика и књижевности Александар Богдановић одржао је предавање и трибину о кинеској култури и историји, са посебним освртом на тзв. Пут свиле и тему „Србија на Путу свиле“.
Од понедељка 4. јула, Александар Богдановић ће за децу узраста од 8 до 11 година одржати радионице кинеског писма, калиграфије, припремања чаја.
