Петак, 23. фебруар 2024, 19 сати

Поводом Дана библиотеке, 27. јануара (Свети Сава) разговараћемо о медијској писмености становништва, нарочито деце и младих у Србији, о могућностима за њено унапређење кроз наставу и ваннаставне активности, како ју је могуће проценити, шта све ова врста писмености подразумева и због чега je она данас неопходна за развој критичког мишљења.
У међувремену, можете прочитати интервју Срђана Јокановића са Виолетом Кецман и Зораном Хамовићем у вези с наведеном публикацијом:
Виолета Кецман, теоретичарка драмских уметности, медија и културе, професорка српског језика и књижевности. Као наставник, аутор и стручни консултант у националним и међународним пројектима из области образовања и медија, више од две деценије бави се образовањем адолесцената и стручним усавршавањем наставника. Ауторка је већег броја уџбеника, приручника и монографија у областима методике наставе српског језика и књижевности, медијске педагогије и театрологије. Добитница је награде УНЕСКА за употребу ИКТ алата и иновативну методику наставе, као и Светосавске награде за допринос развоју образовања и васпитања у Србији.
Зоран Хамовић, оснивач, директор и уредник издавачке куће Клио, препознатљиве и по јединственој едицији Multimedia, у којој је објављена и књига Медијска писменост и критичко мишљење. Хамовић је такође и аутор или учесник бројних пројеката или телa у области медијске и информационе писмености.
Четвртак, 21. децембар 2023. у 18 сати
Дружење са писцем за децу!
Гост Народне библиотеке Бор: ВЛАСТА ЦЕНИЋ
Ценић је објавио десетак песничких, драмских и прозник књига за децу, од који је најпознатија збирка песама Бате ће се жени; заступљен је у двадесетак антологија стваралаштва за децу и добитник наших најзначајнијих награда за дечју књижевност, покретач књижевно-просветних манифестација и аматерски глумац. У Народној библиотеци Бор представиће своју најновију књигу, збирку Чуваркућа.
Добро дошли!
О књизи ће говорити аутор Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор) и рецензенти др Марија Брујић и др Драган Булатовић.
Као и у претходној публикацији О Фото-документацији Француског друштва Борских рудника, Драган Стојменовић се и у овој књизи, уз мноштво илустрација из фондова Завичајног одељења, бави разноврсном визуелном грађом насталом у Бору и околини, као и ширим културноисторијским, медијским и друштвено-економским контекстима њеног настајања, тумачења и актуелизовања током протеклих стотинак година. У фокусу су индустријски пејзажи као просторне целине и као визуелне (фотографске, сликарске, филмске и друге) представе индустријски измењених предела, истовремено.
Др Марија Брујић је ванредна професорка на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и виша научна сарадница Института за етнологију и антропологију.
Др Драган Булатовић је историчар уметности и професор музеологије и херитологије у пензији. Радио је на Филозофском факултету у Београду, где је руководио и Центром за музеологију и херитологију.
С обзиром на теме и приступе заступљене у Индустријским пејзажима Бора, представљање књиге биће повод и за разговор о појмовима и праксама наслеђ(ивањ)а, препознавања и(ли) конструисања (не)материјалних наслеђа у различитим периодима, памћења на различитим нивоима, документ(овањ)а и очувања колективних искустава.
Добро дошли!
О књигама ће говорити аутор и Весна Тешовић, директорка библиотеке а учествују и сликарка Весна Котоленко Гоч, чија ће дела, објављена и у Разгледницама Бора, бити изложена у сали библиотеке, песник Иван Илић и чланови драмско-рецитаторске секције Економско-трговинске школе у Бору, који ће говорити стихове из збирке Борска разгледница.
Књига РАЗГЛЕДНИЦА БОРА: ЧУВАРИ ВАТРЕ представља својеврсни омаж који су песник Бане Димитријевић и сликарка Весна Котоленко Гоч приредили своме граду кроз 120 песама и 42 пастела и акварела Бора. Књигу је уз подршку Града Бора објавио Графомед Бор. АКО МИСЛИШ ДА ЈЕ ОВО УОПШТЕ ЉУБАВ (13 љубавних прича и једна срећна, у издању Пресинга у Младеновцу) представља збирку прича у којима аутор Бане Димитријевић приказује и сагледава различите аспекте љубавних веза, мушко-женских односа од првих заљубљивања па до смрти.
Представљамо стрип-стваралаштво Јелене Ђорђевић
Да вам вече посвећено књижевној сатири у њеним разним облицима остане у дугом сећању, побринуће се доајени српског афоризма и сатиричног израза уопште Витомир Теофиловић и Александар Чотрић и једнако признати и награђивани завичајни сатиричари Милен Миливојевић и Рајко Мицин (Радиша Драгићевић).
Витомир Теофиловић је, између осталог, аутор или приређивач десетина публикација које спадају у област хумора, сатире, пародије, чиме се бави и као стваралац, пре свега као афористичар, али и као теоретичар, есејиста и антологичар. Његови афоризми се преводе на више страних језика, а заступљени су и у бројним домаћим афористичким антологијама.
Сем што је политичар, или можда управо због тога, Александар Чотрић је и аутор више књига афоризама и хумористичких односно сатиричних прича. Добитник је свих домаћих награда у области хумора и сатире као и низа награда намењених ствараоцима за децу. И сам антологичар, приређивач неколико тематских антологија афоризма као и антологија афоризама других словенских народа, Чотрић је као аутор незаобилазно име у домаћим али и иностраним антологијама афоризама.
Милен Миливојевић је борски књижевник у чији опус спада и неколико књига афоризама као и збирка сатиричних „носталгичних“ прича. Добитник је бројних награда за хумор и сатиру и заступљен у већини домаћих антологија афоризама.
Књижевник и публициста Радиша Драгићевић сатирична дела објављује под псеудонимом Рајко Мицин. Његове сатиричне песме и афоризми такође су привукли значајну пажњу других сатиричара и љубитеља „оштре“ речи и понели су бројне релевантне награде.
.
Представљање поетског првенца наше суграђанке Жељке Здравковић КАТЕТА УСНЕ
О збирци песама говоре ауторка и Весна Тешовић, директорка Народне библиотеке Бор.
Објављивање књиге подржао је Град Бор на овогодишњем конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката у култури.