Представа предавање У загрљају заборављених Маје Митић, глумице, редитељке, кореографкиње, уметничке директорке Џез театра Нишвила.
На основу свог тридесетогодишњег искуства глумице у савременом театру, Маја Митић у форми представе-предавања (едукативне и ангажоване, експерименталне монодраме) разматра везу са женама из прошлости и карактерима женских ликова које је тумачила на сцени или их и данас игра, трагајући за коренима свог „дрвета“ – за заборављеним женама које су допринеле женској солидарности, еманципацији и женским правима. Реч је, пре свега, о уметницама и педагошкињама као што је и она сама, од Јелене Анжујске и Јефимије, преко Драге Дејановић, Катарине Миловук и Јелене Димитријевић до Маге Магазиновић.
У среду 27. септембра 2023, од 17 сати, у читаоници Народне библиотеке Бор почиње циклус радионица цртања манги које ће водити Михајло Драгаш, мастер анимације.
Радионице су намењене тинејџерима које интересује ова специфична техника стрипа и који желе да у стилу манги адаптирају неко домаће књижевно дело (народну или уметничку песму, поему, причу) или неколико епизода из таквог дела, по сопственом или нашем избору. Заинтересовани могу да раде самостално или тимски (цртач и сценариста, на пример).
Радионица се наставља у четвртак (28. 9) и петак (29. 9 ) у исто време (17-19 часова) и у суботу (30. 9) од 12 сати. Средином октобра у библиотеци ћемо организовати изложбу радова.
У оквиру циклуса радионица под називом „Буколике“, чији је циљ да се заинтересованим тинејџерима представе различити видови и подстицајне могућности приказивања књига и књижевности на друштвеним мрежама (у оквиру подгрупа профила и канала познатих као букстаграм, бутјуб, букток) прва гошћа библиотеке биће Јелена Вукићевић, ауторка букстаграма ВИСИБАБА, где објављује фото-есеје инспирисане књижевним делима.
Радионица почиње у четвртак 21. 9. у 18:30, у Народној библиотеци Бор а наставља се у петак (22. 9) од 11 сати у Гимназији „Бора Станковић“ у Бору.
Јелена Вукићевић је дипломирала на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности Филолошког факултета у Београду и мастерирала културологију на Факултету политичких наука, такође у Београду. На основу књижевних дела, с пријатељицама режира и фотографише сцене које, уз пропратне одломке из дела, објављује на Инстаграму као мултимедијалне рецензије. Поред тога, пише за онлајн магазине као што су Милица или Befora/After, интервјуише запажене регионалне аутор(к)е, модерира књижевне вечери и на друге начине доприноси видљивости књижевности и књига на интернету.
Представљамо нови, 44. број Бележнице, часописа Народне библиотеке Бор.
У новом броју нашег часописа можете прочитати неколико прилога везаних за историју књиге и улогу књиге у животима неких значајних или необичних појединаца, прилоге везане за дешавања у Народној библиотеци Бор, књижевне прилоге и преводе наших суграђана и суграђанки, приказе и обимнији истраживачки рад везан за друштвено-политичку, економску и историју радништва у Бору током последње деценије 20. века.
Аутори прилога су Итало Калвино (у преводу Иване Ћирић, проф. италијанског из Бора), Горан Миленковић (НБ Бор), Биљана Ћирић („Шта би кустосирање требало/могло да буде“), Виолета Стојменовић (НБ Бор), Маријана Стојчић (Центар за примењену историју), Драган Стојменовић (НБ Бор), Радиша Драгићевић (књижевник из Бора), Ана Јанковић (НБ Бор) и Кристофер Мекел (у преводу Јелене Радовановић, песникиње из Бора).
Бележницу је редизајнирала Јелена Пејовић, графичка дизајнерка и дигитална уметница из Бора.
У оквиру програма представљања савремене румунске књижевности преведене на српски, гости библиотеке биће уредници ИК „Партизанска књига“ Срђан Срдић и Владимир Арсенић.
Колико има иностранстава?
…ако у једном тренутку схватиш да си имао говњив живот зато што…
Свеж, али тежак парфем, са слатком нотом туге, као добра песма – рече библиотекар…
носталгија за носталгијом
… празнина мора да је суштина сваке приче…
Читајте…
Диско „Титаник“ (Раду Павел Гео), веома филмичан роман, у којем се прича и приповедање воде називима најпопуларнијих бендова југословенског новог таласа/вала, који јунака (и нас с њим) из транзиционе Румуније и сумњиве снађености носи ка предисторији и последицама распадања СФРЈ;
Жега (Космин Перца), новела о рату, о језивој суштини сваког рата, која остаје када се уклоне све мистификујуће приче о узроцима, поводима, племенитим и херојским циљевима, правилима „цивилизованог“ ратовања;
Ка долинама жада и пијаног љуља (Вероника Никулеску), роман који кроз очаравајуће „густе“ описе простора и времена детињства, одрастања, љубави и усамљености приказује настајање књижевности;
Зашто се дете кува у паленти (Аглаја Ветерањи), потресни роман писан на нематерњем језику из перспективе девојчице која се на сваком кораку суочава са злом и насиљем у различитим видовима, које се одражава и на графички облик текста о трауматичним искуствима;
Велике радости и велике туге (Августин Купша), збирка прича у којима се кроз детаљно и сугестивно али ненаметљиво представљање момената исклизнућа из свакодневних рутина, откривају осујећени међуљудски односи.
Програм се од 20 сати реализује и у библиотечком огранку „Милан Поповић“ у Злоту.
Поводом затварања изложбе Пази ломљиво: стаклени наративи, поломљене историје, кустоскиња изложбе, антрополошкиња др Весна Маџоски одржаће предавање под називом „Бити негатив(ан): бауци историје и срча од кристала“.
Изложба и предавање су резултат пројекта Пази ломљиво, везаног за судбину зајечарске стакларе, највећег југословенског произвођача кристала. Настали су на основу истраживања и фотографисања напуштених и запуштених простора, као и одбачених архива и производа пропале фабрике.
Ово ‘археолошко’ истраживање доноси сусрет са светом сломљених објеката, траговима прекинутих живота и доказима ’поломљене’ историје.
Представљање књиге Године заплета: антологија српског афоризма од пада Берлинског до пада српског зида (Народна библиотека „Раде Драинац“, Прокупље, 2020). О књизи ће говорити приређивач, афористичар Драган Огњановић и уредник Срђан Живковић.
Међу српским афористичарима који су својим бритиким језиком пратили збивања у последњој деценији 20. и на почетку 21. века а заступљени су у овој антологији, налази се и наш суграђанин Милен Миливојевић.
У суботу 27. мај, од 13 часова, библиотека организује предавање „Нематеријално културно наслеђе источне Србије“ Сузане Антић, етнолошкиње и музејске саветнице (Народни музеј Зајечар), регионалне координаторке за нематеријално културно наслеђе источне Србије.
Одмах након предавања, отворићемо изложбу фотографија „Увек у друштву, увек заједно“, приређену на основу приватних и институционалних фото-колекција које се чувају и дигитализују на Завичајном одељењу библиотеке.
У оквиру Дана књиге, представљамо стваралаштво Ивана Потића, зајечарског књижевника, историчара уметности и библиотекара Историјског архива у Зајечару.
Гост библиотеке биће и Стеван Јовановић, песник, драматург и професор српског језика и књижевности из Зајечара, који ће говорити о Потићевим делима.
Иван Потић (1972) – аутор 15 песничких и прозних књига и приређивач трију (културно)историјских књига. Међу његовим делима су: роман Дневник неутешног космонаута, збирке прича Резултати, Причождер, Још једном о невидљивом, збирке песама Златни пресек, Нетачни одговори на погрешна питања, превод/препев поезије Боба Дилана на српски језик (Одговор ношен ветром). Поред тога, објавио је и два музичка албума с групом S.L.A.M. Његове песме и кратке прозе заступљене су у више антологија и зборника и превођене на албански и пољски језик.
Овогодишњи Дани књиге Народне библиотеке Бор почињу дружењм млађих основаца са једним од најпопуларнијих писаца за децу Бојаном Љубеновићем. Награђивани афористичар, сатиричар, новинар, аутор хумористичких књига за децу, романа о деци спортистима, дечијих књига везаних за историју фудбала, али и сценарија за позоришне представе за децу, телевизијске хумореске и скечеве, Бојан Љубеновић ће се са својим младим читаоцима дружити у сали на Информативном одељењу од 13 сати.
Да је боље, не би ваљало:)
Добро дошли!
Ускоро више о осталим програмима у склопу Дана књиге.
