Архиве категорија: ПРОГРАМИ

ПРОГРАМИ

Писање ватром

Понедељак, 24. 4. 2023, 18 сати: бесплатна пројекција документарног филма Писање ватром, у оквиру 17. турнеје Слободне зоне.

Овенчан десетинама награда на филмским фестивалима широм света, документарац Писање ватром бави се радом једине новинске агенције у Индији коју воде жене, које притом на располагању имају само приручна средства попут мобилних телефона јер, као припаднице најниже касте у друштву, живе и раде у тешким условима, а ипак не одустају од свог позива и потребе да сведоче о дискриминацији, корупцији и нехуманом третману људи из најнижих слојева изразито репресивног друштвеног система у Индији.

Писање ватром

Детаљније о филму на сајту Слободне зоне.

Добро дошли!

ПРОГРАМИ

Троугао туге

У оквиру 17. турнеје Слободне зоне, Народна библиотека Бор у петак, 21. 4. 2023, од 18 сати, организује бесплатну пројекцију играног филма Троугао туге већ култног шведског редитеља Рубена Естлунда. Прошлогодишњи победник престижног филмског фестивала у Кану (добитник Златне палме), који је изазвао бројне полемике и неслагања, представља занимљиву провокацију и филмских конвенција и саморазумљивих светоназора доколичарских класа (екстремно богатих људи, с једне и селебрити-инфлуенсера, са друге стране). Борба за моћ приказана је у неколико различитих контекста и окружења, од модног кастинга и интимне вечере у фенси ресторану, преко луксузног крузера, до пустог острва, док су средства којима се људи служе, као појединци и представници својих класа/група, и која прилагођавају ситуацији да би моћ стекли, увећали је и задржали осветљена из сатиричне, а донекле и циничне перспективе.

Добро дошли!

ПРОГРАМИ

Слободна зона

Четвртак 20. 4. 2023, 18 сати

Пројекција шпанског играног филма Часна сестра фудбалски тренер, којим се у Народној библиотеци Бор отвара 17. турнеја фестивала Слободна зона.

У овом хумористичком филму редитеља Роберта Буеса реч је о необичној часној сестри која, средином 90-их година 20. века, долази у интернат за дечаке, где, захваљујући својим ситним лукавствима, успева да се с децом повеже, али и да их инспирише и подучи на неконвенционалан и забаван начин, да међу њима развије солидарност и међусобно уважавање.

Часна сестра фудбалски тренер

Улаз је слободан и бесплатан за овај, као и за све остале филмове у оквиру овог програма.

ИНФОРМАЦИЈЕ, Програми, ПРОГРАМИ

17. турнеја Слободне зоне у Народној библиотеци Бор

2 коментара

20. април, 18:00

Часна сестра фудбалски тренер (игр.)

р. Роберто Буесо; Шпанија, 109′

Веома необична часна сестра Марина послата је у интернат за дечаке коме прети затварање. Иако дечаци Марину дочекују уз разне подвале, захваљујући њеном лукавству, постаће веома налик породици коју никада нису имали.

21. април, 18:00

Троугао туге (игр.)

р. Рубен Естлунд; Шведска, Француска, Уједињено Краљевство, Немачка, Турска, Грчка, 150′

Филм награђен Златном палмом на Канском фестивалу прати пар манекена и инфлуенсера позваних на луксузно крстарење како би допринели гламуру необичног и пребогатог друштва које се нашло на јахти. Када јахта потоне, насукани су на пустом острву с групом милијардера и чистачицом. У борби за преживљавање и опстанак на острву, старе друштвене хијерархије се распадају и преокрећу.

24. април, 18:00

Писање ватром (док.)

р. Ринту Томас и Сушмит Гош; Индија, 92′

Жене из индијске новинске организације Кхабар Лахарије, све из касте далита („недодирљиви“), спремају се да покрену дигитално издање новина, иако многе од њих немају код куће чак ни струју. Награђивани документарац показује шта данас значи бити жена и новинарка у маргинализованим заједницама у Индији.

25. април, 18:00

Утама (игр.)

р. Алехандро Лоајса Гриси; Боливија, Уругвај, Француска, 87′

У центру збивања је пар остарелих сточара из племена Кечуа који читавог живота живе на сушним равницама Боливије и, упркос све већим потешкоћама, нису спремни да оду. Одупрети се или бити поражен непријатељски настројеним окружењем и немилосрдним протоком времена?

26. април, 18:00

Љубав, немачке марке и смрт (док.)

р. Џем Каја; Немачка, 96′

Филм-есеј који говори о пословима турских емиграната, њиховој носталгији и њиховој музици, живо испричана филмска енциклопедија турске музике у Немачкој.

27. април, 18:00

Нежно (игр.)

р. Ана Естер Немеш и Ласло Чуја; Мађарска, 92′

Филм о опсесији бодибилдингом, романтици, (не)испуњености и љубави испричан између серија понављања и бројања калорија.

28. април, 18:00

Прековремени рад (игр.)

р. Ерик Гравел; Француска, 88′

Фантастично психолошки нијансиран, филм прати самохрану мајку која не жели да одустане од бољег посла и која настоји да својој деци и себи обезбеди пристојан живот. Драма се одвија темпом који потцртава парадоксалне ситуације у којима се свака особа може наћи – како обезбедити себи нешто ако констатно морамо да остајемо у зони комфора да бисмо успели да преживимо?

ИНФОРМАЦИЈЕ, Програми, ПРОГРАМИ

Светски дан поезије

Године 1999. Унеско је 21. март прогласио за Светски дан поезије. Овог 21. марта, библиотека вас на значај и широки спектар могућности (стварања) поезије, било да се њоме служите као средством изражавања и комуницирања, било да је само читате и истражујете, подсећа уз помоћ пољске песникиње и нобеловке Виславе Шимборске.

Добро дошли!

ВЕРМЕР
Све док она жена у Краљевском музеју
у насликаној тишини и усредсређености
из дана у дан сипа
млеко из бокала у чинију,
свет не заслужује
смак света.

Програми, ПРОГРАМИ

Разговор о Унутрашњем мору Данице Вукићевић

Петак 17. март 2023, 18 сати

Гошћа библиотеке: књижевница Даница Вукићевић, ауторка десетак збирки песама, поетске прозе, кратких и микро-прича (Као хотел на ветру, 1992; Када сам чула гласове, 1995; На плажама, 1998; Живот је горила, 2000; Шаманка, 2001; Лук и стрела, 2006; Прелазак у једну другу врсту, 2007; Високи фабрички димњаци, 2012; Светлуцавост и милост, 2013; Док је сунца и месеца, 2015; Мајка обрнутих ствари, 2017; Ја, Клаудија, 2018) – актуелна добитница НИН-ове награде за роман

Разговарамо о награђеној књизи Унутрашње море (Футура публикације, 2022), роману сатканом од полифоних односа и преплета жанровски разноликих, кратких хетерогених записа друштвено маргинализоване песникиње која бележи, именује, разматра, коментарише, поетски онеобичава, из мноштва сазнајних, афективно-емотивних и стилско-језичких перспектива осветљава „мале“ и „велике“ појаве и дешавања у свом свакодневном спољашњем и унутрашњем животу, непосредном физичком, медијском и ширем друштвеном окружењу, на тзв. књижевној сцени, као и у савременом свету уопште, с којима се током времена суочава, на које случајно или силом прилика наилази, који је затичу или опседају, о којима размишља или их се сећа.

МИНУТ/СЕКУНД/ВЕК

Док машинерија мишљења ради као подмазана, емоције ускачу и интервенишу, запажања и погледи клизе у свим правцима, утисци и уверења се играју шуге и труле кобиле, партија шаха заказује се и одвија на планинском платоу, разговор тече кроз шуму симбола час као поточић час као бујица, штрикам, хеклам, везем у уму, душа се хлади и греје, развлачи и скупља као мех хармонике све радујући се, срце поскакује, тело се затеже, кожа јежи, чула њуше, сећања откивају и лутају, органски монитор несагледиве величине пројектује лица поруке речи призоре.

Добро дошли!

ИНФОРМАЦИЈЕ, ПРОГРАМИ

Читалачки изазов

ЧИТАЛАЧКИ ИЗАЗОВ ЗА 2023.

(рок за читање – 1. 12. 2023)

Поштовани корисници, уколико желите да учествујете у нашем читалачком изазову (и освојите књиге и бесплатну годишњу чланарину) потребно је да прочитате по једну – не нужно наведену – књигу из сваке од девет предложених категорија/врста.

  1. Прочитајте књигу – (ауто)биографију, роман, стручну публикацију, преписку – чији је протагониста стварни или фикционални композитор [поводом 100 година од рођења Василија Мокрањца и 150 година од рођења Сергеја Рахмањинова]; примери: Џулијан Барнс, Шум времена (роман); Томас Ман, Доктор Фаустус (роман); Игор Стравински, Хроника мога живота; Жан Ешноз, Равел (роман); В. А. Моцарт, Писма осамљеника; Пјер ла Мир, Мјесечина (роман); Ромен Ролан, Бетовен; Јозеф Јелинек, Десета симфонија (роман), Ан Реј, Сати.
  2. Прочитајте књигу – (ауто)биографију, роман, стручну публикацију, преписку – чијa је протагонисткиња стварна или фикционална сликарка и(ли) фотографкиња [поводом 150 година од рођења Надежде Петровић]; примери: Фрида Кало, Дневник: интимни аутопортрет; Гвадалупе Ривера и Мари-Пјер Коле, Фридине фијесте: рецепти и сећања на живот с Фридом Кало; Кејт Шопен, Буђење (роман); Вирџинија Вулф, Ка светионику (роман); Маргарет Атвуд, Мачје око (роман); Сузан Вриленд, Артемизијина страст (роман); Џенифер Коди Епстајн, Сликарка из Шангаја (роман); Катарина Амброзић, Надежда Петровић: 1873–1915; Мари Дарјесек, Бити овде, дивно је: живот Пауле Модерсон Бекер; Сое валдес, Месец у кавезу (роман); Олгица Цице, Боје и барут (роман о Надежди Петровић); Иванка Косанић, Један могући живот (романсирана биографија Надежде Петровић).
  3. Прочитајте сатирични роман или збирку сатиричних прича или књигу о сатири [поводом 150 година од рођења Радоја Домановића]; примери: Борислав Пекић, Како упокојити вампира; Џозеф Хелер, Квака 22; Домановићево племе: савремени српски сатиричари; Жарко Требјешанин, Мач, штит и мелем: психополитичка анализа хумора и сатире; Милен Миливојевић, Носталгичне приче; нека од књига Ефраима Кишона, Џонатана Свифта, Јарославва Хашека или самог Домановића.
  4. Прочитајте белетристичку или стручну књигу у чијем се наслову крије реч „бор“; примери: Карл Уве Кнаусгор, Моја БОРба; Чак Палахњук, БОРилачки клуб; Јохан Бурхард, Лукреција БОРџија: папина кћи; Мишел Уелбек, Проширење подручја БОРбе; Марта Брен, Женска БОРба (стрип); Миклош Радноти, Зограф и Зоран Пауновић, БОРске бележнице; БОРхесова деца: антологија савремене аргентинске приповетке; Данило Киш, Гробница за БОРиса Давидовича; Владимир Ћоровић, БОРба за независност Балкана; Александар Поповић, Развојни пут БОРе Шнајдера (драма); Ј. В. Гете, ИзБОР по сродности;
  5. Прочитајте књигу Мила Дора [право име: Милутин Дорославац; поводом стогодишњице рођења]
  6. Прочитајте књигу пољске ауторке [поводом стогодишњице рођења пољске песникиње Виславе Шимборске, добитнице Нобелове награде за књижевност 1991]
  7. Прочитајте књижевно дело румунског аутора / румунске ауторке [поводом програма „Упознајте суседе кроз књижевност: Румунија“, који ће НБ Бор релизовати током 2023]. Наша препорука: Јона Првулеску, Живот почиње у петак; Макс Блехер, Збивања у непосредној нестварности; Мирча Елијад, Младост без младости; Дојна Рушти, Лизушка, 11 година; Августин Купша, Велике радости и велике туге; Радул Павел Гео, Диско „Титаник“.
  8. Прочитајте књигу мађарског аутора / мађарске ауторке [поводом 200 година од рођења Шандора Петефија, мађарског песника и револуционара]
  9. Прочитајте књигу драма или књигу о позоришту [поводом 200 година од рођења руског драматурга Александра Островског]

Евиденција о прочитаним књигама и читаоцима води се на позајмним одељењима за одрасле кориснике.

Уживајте у читању!

Програми, ПРОГРАМИ

Концерт хора „Свети Харалампије“

Четвртак 23. фебруар, 19 сати

Женска певачка група „Свети Харалампије“, која, под диригентском палицом Тамаре Глишић, негује византијски стил певања, у Народној библиотеци Бор приређује концерт духовне музике, уз беседе које ће говорити Ружица Марјановић и Тамара Нововић.

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Документарна представа „Девојчице“

Уторак 7. 2. 2023, 18 сати

У организацији УГ „Кокоро“ (Бор) у Народној библиотеци Бор биће изведена документарна позоришна представа Девојчице Рефлектор театра, у режији Милене Богавац.

Улаз је слободан.

DEVOJČICE
Добро дошли!

ПРЕДСТАВА „ДЕВОЈЧИЦЕ” креирана је кроз вишемесечни, уметнички, едукативни и истраживачки процес. Коауторке, уједно и извођачице овог комада говоре своје личне приче, у своје име. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву.

Овај комад под рефлекторе доноси аутентичне приче, али истовремено говори и о предрасудама и стереотипима са којима се младе жене сусрећу током одрастања.

Десет девојака у овој представи испитује границу између личног и политичког. Све приче које причају су истините и посебне, али су истовремено изабране као карактеристичне за велики број девојака у нашем друштву. Ова изведба уједно је уметност и активизам, јер „лично је политичко”.

Ово је представа о нама. О свему што смо желеле. О свему чега смо волеле да се играмо када смо
биле девојчице. О нашим маштањима. Тајним дневницима. О првим љубавима. О траумама. О изборима будућих професија. О нашим школама и факултетима. О нашим породицама. И пријатељствима. Ово је такође представа о разочарању. О страховима. О несигурности. И о насиљу.

ПРОГРАМИ

О Светом Сави у историји и култури

Петак 27. 1. 2023, 18 сати

Гошћа библиотеке биће проф. др Марија Копривица, ванредни професор на Одељењу историје Филозофског факултета Универзитета у Београду.

С њом ћемо разговарати о лику и улози Растка Немањића / Светог Саве у историји и култури, колико је и како као историјска личност допринео нашој (културној, политичкој, друштвеној…) историји, а колико је и како потоња историја допринела њему као култној личности, светитељу, симболу и инспирацији.

Проф. др Марија Копривица на Филозофском факултету у Београду предаје историју српског народа у средњем веку, док су јој уже области интересовања и истраживања историја српске цркве у средњем веку, историјска демографија и историјска географија. Поред научних радова из ових области, објавила је и студију Властелинства и економија манастира средњовековне Србије (Београд, 2022).

Добро дошли!