Архиве категорија: ПРОГРАМИ

ИНФОРМАЦИЈЕ, ПРОГРАМИ

Читалачки изазов

ЧИТАЛАЧКИ ИЗАЗОВ ЗА 2023.

(рок за читање – 1. 12. 2023)

Поштовани корисници, уколико желите да учествујете у нашем читалачком изазову (и освојите књиге и бесплатну годишњу чланарину) потребно је да прочитате по једну – не нужно наведену – књигу из сваке од девет предложених категорија/врста.

  1. Прочитајте књигу – (ауто)биографију, роман, стручну публикацију, преписку – чији је протагониста стварни или фикционални композитор [поводом 100 година од рођења Василија Мокрањца и 150 година од рођења Сергеја Рахмањинова]; примери: Џулијан Барнс, Шум времена (роман); Томас Ман, Доктор Фаустус (роман); Игор Стравински, Хроника мога живота; Жан Ешноз, Равел (роман); В. А. Моцарт, Писма осамљеника; Пјер ла Мир, Мјесечина (роман); Ромен Ролан, Бетовен; Јозеф Јелинек, Десета симфонија (роман), Ан Реј, Сати.
  2. Прочитајте књигу – (ауто)биографију, роман, стручну публикацију, преписку – чијa је протагонисткиња стварна или фикционална сликарка и(ли) фотографкиња [поводом 150 година од рођења Надежде Петровић]; примери: Фрида Кало, Дневник: интимни аутопортрет; Гвадалупе Ривера и Мари-Пјер Коле, Фридине фијесте: рецепти и сећања на живот с Фридом Кало; Кејт Шопен, Буђење (роман); Вирџинија Вулф, Ка светионику (роман); Маргарет Атвуд, Мачје око (роман); Сузан Вриленд, Артемизијина страст (роман); Џенифер Коди Епстајн, Сликарка из Шангаја (роман); Катарина Амброзић, Надежда Петровић: 1873–1915; Мари Дарјесек, Бити овде, дивно је: живот Пауле Модерсон Бекер; Сое валдес, Месец у кавезу (роман); Олгица Цице, Боје и барут (роман о Надежди Петровић); Иванка Косанић, Један могући живот (романсирана биографија Надежде Петровић).
  3. Прочитајте сатирични роман или збирку сатиричних прича или књигу о сатири [поводом 150 година од рођења Радоја Домановића]; примери: Борислав Пекић, Како упокојити вампира; Џозеф Хелер, Квака 22; Домановићево племе: савремени српски сатиричари; Жарко Требјешанин, Мач, штит и мелем: психополитичка анализа хумора и сатире; Милен Миливојевић, Носталгичне приче; нека од књига Ефраима Кишона, Џонатана Свифта, Јарославва Хашека или самог Домановића.
  4. Прочитајте белетристичку или стручну књигу у чијем се наслову крије реч „бор“; примери: Карл Уве Кнаусгор, Моја БОРба; Чак Палахњук, БОРилачки клуб; Јохан Бурхард, Лукреција БОРџија: папина кћи; Мишел Уелбек, Проширење подручја БОРбе; Марта Брен, Женска БОРба (стрип); Миклош Радноти, Зограф и Зоран Пауновић, БОРске бележнице; БОРхесова деца: антологија савремене аргентинске приповетке; Данило Киш, Гробница за БОРиса Давидовича; Владимир Ћоровић, БОРба за независност Балкана; Александар Поповић, Развојни пут БОРе Шнајдера (драма); Ј. В. Гете, ИзБОР по сродности;
  5. Прочитајте књигу Мила Дора [право име: Милутин Дорославац; поводом стогодишњице рођења]
  6. Прочитајте књигу пољске ауторке [поводом стогодишњице рођења пољске песникиње Виславе Шимборске, добитнице Нобелове награде за књижевност 1991]
  7. Прочитајте књижевно дело румунског аутора / румунске ауторке [поводом програма „Упознајте суседе кроз књижевност: Румунија“, који ће НБ Бор релизовати током 2023]. Наша препорука: Јона Првулеску, Живот почиње у петак; Макс Блехер, Збивања у непосредној нестварности; Мирча Елијад, Младост без младости; Дојна Рушти, Лизушка, 11 година; Августин Купша, Велике радости и велике туге; Радул Павел Гео, Диско „Титаник“.
  8. Прочитајте књигу мађарског аутора / мађарске ауторке [поводом 200 година од рођења Шандора Петефија, мађарског песника и револуционара]
  9. Прочитајте књигу драма или књигу о позоришту [поводом 200 година од рођења руског драматурга Александра Островског]

Евиденција о прочитаним књигама и читаоцима води се на позајмним одељењима за одрасле кориснике.

Уживајте у читању!

Програми, ПРОГРАМИ

Концерт хора „Свети Харалампије“

Четвртак 23. фебруар, 19 сати

Женска певачка група „Свети Харалампије“, која, под диригентском палицом Тамаре Глишић, негује византијски стил певања, у Народној библиотеци Бор приређује концерт духовне музике, уз беседе које ће говорити Ружица Марјановић и Тамара Нововић.

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Документарна представа „Девојчице“

Уторак 7. 2. 2023, 18 сати

У организацији УГ „Кокоро“ (Бор) у Народној библиотеци Бор биће изведена документарна позоришна представа Девојчице Рефлектор театра, у режији Милене Богавац.

Улаз је слободан.

DEVOJČICE
Добро дошли!

ПРЕДСТАВА „ДЕВОЈЧИЦЕ” креирана је кроз вишемесечни, уметнички, едукативни и истраживачки процес. Коауторке, уједно и извођачице овог комада говоре своје личне приче, у своје име. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву.

Овај комад под рефлекторе доноси аутентичне приче, али истовремено говори и о предрасудама и стереотипима са којима се младе жене сусрећу током одрастања.

Десет девојака у овој представи испитује границу између личног и политичког. Све приче које причају су истините и посебне, али су истовремено изабране као карактеристичне за велики број девојака у нашем друштву. Ова изведба уједно је уметност и активизам, јер „лично је политичко”.

Ово је представа о нама. О свему што смо желеле. О свему чега смо волеле да се играмо када смо
биле девојчице. О нашим маштањима. Тајним дневницима. О првим љубавима. О траумама. О изборима будућих професија. О нашим школама и факултетима. О нашим породицама. И пријатељствима. Ово је такође представа о разочарању. О страховима. О несигурности. И о насиљу.

ПРОГРАМИ

О Светом Сави у историји и култури

Петак 27. 1. 2023, 18 сати

Гошћа библиотеке биће проф. др Марија Копривица, ванредни професор на Одељењу историје Филозофског факултета Универзитета у Београду.

С њом ћемо разговарати о лику и улози Растка Немањића / Светог Саве у историји и култури, колико је и како као историјска личност допринео нашој (културној, политичкој, друштвеној…) историји, а колико је и како потоња историја допринела њему као култној личности, светитељу, симболу и инспирацији.

Проф. др Марија Копривица на Филозофском факултету у Београду предаје историју српског народа у средњем веку, док су јој уже области интересовања и истраживања историја српске цркве у средњем веку, историјска демографија и историјска географија. Поред научних радова из ових области, објавила је и студију Властелинства и економија манастира средњовековне Србије (Београд, 2022).

Добро дошли!

ИНФОРМАЦИЈЕ, ПРОГРАМИ

Дигитализован Колектив

петак, 23. децембар 2022, 18 сати

Виктор Бранковић, програмер и Драган Стојменовић, библиотекар представиће последњи пројектни циклус Народне библиотеке Бор: набавку нове опреме и „прочитан“ и претражив дигитализовани лист Колектив, који ће бити доступан на рачунарима за кориснике у библиотеци. Oд 2006. до данас дигитализовани су сви доступни бројеви Колектива од 1947. до 1992. Дигитализована су 42 годишта листа Колектив (1.877 појединачних бројева у 42 годишта, а пошто су током две године објављивани и посебни додаци, дигитализовано је и 17 додатака из 1975. и 1976, док колекцији недостају годишта објављивана 1950, 1956. и 1991). Оптичким препознавањам карактера (OCR) прочитано је око 22.000 страница листа, 40.580.721 речи, 280.362.524 карактера.

Пар речи о покретању Колектива

(Драган Стојменовић, Завичајно опдељење НББ)

Радничко организовање, то јест удружено деловање радника у Бору представља једну од најважнијих друштвено-политичких организација које постепено и континуирано остварују своје интересе, од оснивања рудника, стварајући основу друштвеног деловања које производи друштвена добра – све оно што бисмо подвели под организовану јавну социјалну (организациону) и материјалну културу. Међу резултатима тог организованог деловања био је и лист Борски колектив.

Борски рудници су убрзо након Другог светског рата потпали под управу Војне комисије, коју је одредио Народноослободилачки одбор, као орган револуционарне народне власти Југославије. Поред тога, убрзо након завршетка Другог светског рата, 23–25. јануара 1945. у Београду је одржана Општеземаљска синдикална конференција, када је донета Одлука о оснивању Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ). Тада је регистровано 26 струковних савеза синдиката, међу којима је био и Савез радника и намештеника рударске индустрије Југославије, који је својим програмским деловањем, на основу усвојеног привременог Статута ЈСРНЈ, кључан за успостављање институционалног деловања у локалним срединама у којима је преовладавала рударска привредна делатност. На основу задатака предвиђених Статутом, међу којима је био и тај „да организују идејно-политичко, културно и стручно уздизање радника, да васпитавају радничке масе за учешће у државној управи, у организацији привреде и у културном животу земљеˮ, Општинско синдикално веће у Бору, у свом широком спектру деловања, упркос реалним проблемима општег стања привреде, услова живота и рада у Бору, успело је, као један од приоритета, да постави културно-просветно деловање, које је, уз немале напоре и слабу заинтересованост, ипак опстајало. Године 1947, у Бору се, такође, интензивира и рад Народног фронта на пољу друштвено-политичких активности усмерених ка покретања маса, али и захваљујући значајним акцијама на обнови и изградњи.

Извештај о културно-просветном раду, 14. мај 1947, Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987, str. 118–119.

Убрзо се, на иницијативу Синдиката да се оснује информативно гласило синдикалне подружнице и предузећа, подношењем пријаве Савезу радника и намештеника рударске индустрије Југославије, покреће раднички лист Борски колектив.  

Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987, str. 137.

Биле су то прве фабричке новине основане у Југославији на иницијативу Синдиката. Борски колектив, са поднасловом „Орган синдикалне подружнице Савеза рудара и предузећа рудника бакра и топионице Борˮ, у издању Синдикалне подружница Савеза рудара и управа предузећа Борских рудника и топионице, под тим насловом излази од 1. новембра 1947, до 1955. године, а штампан је у зајечарској штампарији Први мај. Одговорна уредница била је Милева Милентијевић, тадашња чланица локалне комисије Агитпропа (Управа за агитацију и пропаганду), која је лист водила наредна 33. броја, односно наредних годину и по дана. У том кратком периоду успела је да успостави основне рубрике и концепцију уређивања, писала је текстове и оформила прву редакцију, коју су чинила три новинара и два административна радника. Лист је излазио два пута месечно. Уредница је контролисала прелом текста и штампу сваког броја, тако да је, да би избегла честа путовања до штампарије у Зајечару, иницирала отварање штампарије у Бору, која је убрзо и инсталирана. Већ од петог броја, Борски колектив се штампао у Бору.

Извори:

Колектив. Уз 65. рођендан „Колектива“, https://kolektiv.co.rs/o-kolektivu/. 

Хроника комбината Бакра. „Колектив“: 1947–1997. Бор 1997.

Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987.

Милићевић, Милица.  „Савез синдиката Југославије 1945ˮ. Архив Југославије.Централно веће Савеза синдиката Југославије: 1944–1960 (АЈ 117).

Интернет архива новијих бројева Колектива: https://kolektiv.co.rs/preuzmite-kolektiv/

Програми, ПРОГРАМИ

Култура у најранијем периоду развоја личности

Субота, 10. 12. 2022, 13 сати

Тим креативних идеја организује догађај под називом „Мајка рађа културу“, који укључује изложбу фотографија и предавања универзитетских професора еминентних стручњака у области психијатрије и психоаналитичке терапије, који ће говорити о пренаталном развоју и развоју личности детета током прве године живота, те о утицају културе на тај развој.

Програм

13-14:30: Предавања примаријуса и професора др Бранке Стаматовић Гајић и др Тимислава Гајића (психијатри и психоаналитички психотерапеути, наставници на Факултету здравствених и пословних студија Унивезитета Сингидунум у Београду и придружени истраживачи Института за међународно здравље и образовање у Олбанију, САД) и виртуелно предавање примаријуса проф. др Марије Младеновић, специјалисте педијатрије и неонатологије.

14:30-15:30: Изложба фотографија на тему трудноће, мајчинства и утицаја културе на мајчинство и најранији развој детета.

Изложба је конкурсна, а заинтересовани фотографи (професионалци и аматери) своје фотографије могу послати на: yogakreacija@gmail.com

Организаторка: Жељка Здравковић, мастер менаџерка здравствне заштите, инструкторка јоге, хипнотерапеуткиња и дула.

Реализацију програма финансијски је подржао Град Бор.

Програми, ПРОГРАМИ

Запоседнутост… наглас

Народна библиотека Бор у децембру покреће циклус заједничких читања, који ће се у читаоници библиотеке одвијати једном месечно, а у којем можете учествовати као читалац/читатељка (наглас) или као слушалац/слушатељка. Читање наглас и веза која се читањем наглас ствара међу читаоцима и слушаоцима интензивирају доживљај дела, и емотивни и когнитивни – чита се спорије и пажљивије; читање постаје и средство изражавања и комуницирања не само са текстом, као и иначе, него и са другима; вежба се тзв. активно слушање…

Понедељак, 5. 12. 2022, 17:30

За прво читање одабрали смо недавно преведену Запоседнутост актуелне нобеловке Ани Ерно (прев. Бојан Савић Остојић), с једне стране због тога што је и овај, као и сви остали текстови Ани Ерно, састављен из низа кратких фрагмената, што ће нам омогућити да се у читању брзо смењујемо, али и да након сваког битнијег момента направимо паузу ради коментара и(ли) дискусије. С друге стране, реч је о тексту којим се ауторка бави готово универзалним афектом који најчешће називамо љубомором, чију комплексност и разноврсне ефекте, стања до којих може да доведе – до којих је њу довела – Ерно представља на изванредно луцидан, али и крајње смирен начин, што текст чини још погоднијим за читање наглас – текст ће вам дозволити да сами одредите тон и ритам изговарања написаних реченица.

Примерак који будемо читали – поклон Љубице Пупезин, власнице ИК Штрик – моћи ћете да користите као свој – слободно подвлачите, обележавајте моменте препознавања (а биће их!) и(ли) спознаје, коментаришите на маргинама. На тај начин ће сама књига постати сведочанство непосредног заједничког искуства и утиска различитог од оног који бисте стекли (или сте га стекли, ако сте књигу већ прочитали) читајући сами за себе, безгласно.

ПРОГРАМИ

Промоција збирке афоризама Марине Раичевић

У Народној библиотеци Бор ће у петак 2. децембра у 19 часова бити представљена збирка афоризама ПРОЧЕШЉАНЕ РАЗБАРУШЕНЕ МИСЛИ Марине Раичевић.

О књизи ће говорити рецензент Мидораг Стошић и Весна Тешовић.

Чупава стварност најлакше се чешља бујном маштом.

Живимо како знамо и умемо. Зато тако и живимо.

Прање прозора је најефикаснији додолски ритуал.

Плитки разговори најбрже удаве.

Ко има очи на леђима, саплиће се о сопствену опрезност.

Да јуче нисмо седели на ушима и затварали очи, данас нас не би вукли за нос.

ПРОГРАМИ, Програми

Представљање књиге Данијеле Добершек

Четвртак, 17. новембар 2022, 18 сати

наша суграђанка Данијела Добершек представиће свој интимни, лирски роман Усамљени сањар.

Овај романсирани дневник бола и љубави добио је подршку на Конкурсу града Бора за финансирање или суфинансирање пројеката од јавног интереса у области културе за 2022. 
Програми, ПРОГРАМИ

Извођење демократије – друштвена игра

КИОСК и Народна библиотека Бор

Петак, 18. новембар 2022, у 19 сати
Народна библиотека Бор

Шта је данас демократија, шта подразумева и које су идеје у њу уписане? Да ли је демократија могућа и да ли има алтернативу? Који облик демократије је оптималан? Ова питања представљају основу уметничког пројекта Извођење демократије, а друштвена игра – прилику да о њима разговарамо у динамичном формату који не подразумева предзнање већ отвореност и машту. Током игре имаћемо прилику и да се упознамо са неким од ставова великог броја саговорника који су до сада учествовали у пројекту.
Све учеснике очекују изненађења, придружите нам се!

Програм Извођење демократије: друштвена игра у Бору организовао је и припремио КИОСК (Београд), у сарадњи са Народном библиотеком Бор
Тим реализације пројекта у Бору: Ана Адамовић и Милица Пекић (КИОСК), Драган Стојменовић (Народна библиотека Бор), Катарина Пејовић (драмтуршкиња), уз посебну захвалност Јелени Милетић на доприносу реализацији пројекта у Бору
Извођење демократије: друштвена игра у Бору реализује се у оквиру фестивала На сопствени погон
Реализацију пројекта подржала је Асоцијација Независна културна сцена Србије, у оквиру фестивала На сопствени погон.

Аутори пројекта: Киоск, у сарадњи са организацијама Контрапункт (Скопље) и Докуфест (Призрен).
Уреднички тим: Ана Адамовић,Eroll Bilibani, Iskra Geshoska, Veton Nurkollari, Милица Пекић, Artan Sadiku.
Драматуршкиња: Катарина Пејовић.
Камера: Ана Адамовић (Србија), Elmedina Arapi (Косово), Gjorgje Jovanovik (Северна Македонија).
Звук: Ана Адамовић (Србија), Alba Çakalli, Vigan Bytyqi, Zana Arapi, Eroll Bilibani, Buron Karahoda (Косово), Gjorgje Jovanovik (Северна Македонија).
Видео постпродукција: Владан Обрадовић.
Дизајн и постпродукција звука: Срђан Бајски, Бојана Рувидић.
Транскрипција: Ана Адамовић, Милица Пекић, Zana Arapi, Nora Fetoshi, Dren Shporta, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones.
Превод: Горан Кричковић, Милица Пекић, Ана Адамовић, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones.
Веб-дизајн: Војислав Илић.
Дизајн: Исидора Николић.

Пројекат подржали: Балкански фонд за демократију, пројекат Немачког Маршаловог фонда САД и Америчка агенција за међународни развој (USAID); Allianz Kulturstiftung; Фондација за отворено друштво, Србија и Европски Фонд за Балкан.

Целокупан материјал пројекта доступан је на www.kioskngo.net.