Мали клуб књигољубаца – клуб читалаца за децу и младе
за све (будуће) чланове Дечјег одељења Народне библиотеке Бор старије од 9 година
Ако волите не само да читате него и да причате о књигама, да их препричавате другарима, описујете њихове јунаке, препоручујете их или се са њима спорите, ако вас књиге инспиришу, ако бисте волели да се дружите уз помоћ online casino књига или да научите како се све о књигама може говорити или шта се са прочитаним даље може радити
ДОБРОДОШЛИ!
Клуб читалаца подразумева да ћемо сви до договореног датума прочитати исту књигу тј. исти роман, исту збирку прича или песама, исти стрип, а онда о њој разговарати, размењујући утиске, мишљења и „лајкове“. Ако се књига већини допадне, онда ћемо за њу везати и неке друге, забавне и разнолике активности.
ЧЛАНОВИ ЋЕ БИТИ ПОДЕЉЕНИ У ДВЕ ГРУПЕ, У ЗАВИСНОСТИ ОД УЗРАСТА, ТАКО ДА ЋЕ ЧИТАТИ РАЗЛИЧИТА ДЕЛА. САСТАНЦИ ЋЕ СЕ ОДРЖАВАТИ СВАКЕ ДРУГЕ СУБОТЕ У МЕСЕЦУ, У ДВА ТЕРМИНА, ЗА СВАКУ ГРУПУ ПОСЕБНО.
20. и 21. 11. 2014. у Загребу је, у организацији библиотека Института Гете у Београду, Сарајеву и Загребу, одржана субрегионална радионица за библиотекаре из Србије, Хрватске и БиХ, на којој је, заједно са представницима Библиотеке града Београда и библиотека у Краљеву, Лазаревцу и Димитровграду, учествовала и НБ Бор. У питању је још један у дугом низу врло квалитетних и инструктивних образовних програма које немачки културни центри континуирано обезбеђују за библиотекаре из нашег региона.
Радионицу су водиле библиотекарке минхенске библиотеке, Астрид Мекл и Рафаела Милер, које су представиле пројекат update. jung & erwachsen, тј. пројекат библиотеке за младе, као и програме из домена медијске и културне педагогије који се у оквиру овог пројекта организују и спроводе, како у самој библиотеци, тако и ван ње. Програми чији је циљ да уз помоћ популарних компјутерских и других игара анимирају casino тинејџере, као циљну групу коју је најтеже привући и задржати у библиотеци, и радионице о друштвеним мрежама, које су за ову циљну групу незаобилазно „место“ дружења, образовања и забаве, свакако да и нашим библиотекарима могу бити послужити као подстицај и модел за осмишљавање сличних тактика у комуникацији са потенцијалним младим корисницима библиотеке.
Практични део радионице тицао се рада у програмима за обраду слике и звука. Задатак учесника био је да, користећи слободне, тј. бесплатне софтвере за рад са фотографијама, аудио и видеозаписима, креирају кратке филмове. Иако ова кратка обука наизглед нема везе са уско схваћеном библиотечком делатношћу, она је примењива у различитим сегментима рада библиотеке, што у односу према грађи коју треба представити и популаризовати, што у односу према корисницима које треба мотивисати да библиотеку посећују и користе. Чињеница је да библиотекари који раде са данашњом омладином треба да познају технологије које им могу помоћи у томе да садржаје уобичајених едукатвних и културних програма у библиотекама учине модернијим, динамичнијим и пријемчивијим овој циљној групи, као и да прошире своје могућности за рад са и ка младима. Промишљено и креативно коришћење савремених технологија може да буде у функцији промоције књиге и читања, односно, саме библиотеке као места које се и даље, упорно, перципира као складиште штампаних књига.
пoвoдoм 200 гoдинa oд oбjaвљивaњa првe збиркe нaрoдних пeсaмa и 150 гoдинa од смрти Вукa Кaрaџићa
Ове године навршава се два века од објављивања прве штампане збирке српских епских песама, Вукове Мале простонародне славеносербске пјеснарице, као и 150 година од смрти Вука Караџића. То је прилика да се подсетимо како је српска епика изгледала у свом најранијем штампаном облику, колико се изменила у каснијим Вуковим и другим збиркама, какав статус и рецепцију је имала онда, а какав данас.
У првом делу предавања, биће речи о релативно ниском статусу народне епике у Вуково доба, поготово међу образованим Србима, као и о његовим раним сакупљачим методама – записивању песама по сећању, предлогу да се оне саставе у један целовит еп, односу према историјској грађи која се налази у њима.
У другом делу нагласићу најзначајније разлике између прве Пјеснарице и Вукових каснијих издања и укратко се осврнути на еволуцију Вукових сакупљачких и издавачких начела – записивању песама директно од певача, поштовању изворног текста и организовању песама у циклусе…
У закључку, биће дат кратак пресек рецепције наше епике у доба Вукових савременика романтичара и оцењено његово место као сакупљача у домаћем и међународном контексту његовог и нашег доба.
Aлeксaндaр Пaвлoвић (Лoзницa, 1976), диплoмирao je и мaгистрирao нa Филoлoшкoм фaкултeту у Бeoгрaду (Oпштa књижeвнoст и тeoриja књижeвнoсти, Нaукa o књижeвнoсти); дoктoрaт нa тeму усмeнe трaдициje Бaлкaнa oдбрaниo je 2012. гoдинe нa Унивeрзитeту у Нoтингeму. Учeствoвao je нa мeђунaрoдним нaучним кoнфeрeнциjaмa и држao прeдaвaњa у Нoтингeму, Кeмбриџу, Глaзгoву, Лoс Aнђeлeсу, Прaгу, Зaгрeбу, Кoрчи, Бaњa Луци и Бeoгрaду. Рaдиo je кao урeдник нa Tрeћeм прoгрaм Рaдиo Бeoгрaдa и кao прeдaвaч нa слaвистичкoj кaтeдри Унивeрзитeтa у Нoтингeму. Oд 2013. гoдинe зaпoслeн je кao дoцeнт зa друштвeнe нaукe нa Фaкултeту зa спoрт Унивeрзитeтa Униoн – Никoлa Teслa у Бeoгрaду. Кooрдинaтoр je и истрaживaч нa прojeкту Фигура непријатеља кojи, уз пoдршку швajцaрскoг фoндa РРПП, спрoвoди бeoгрaдски Институт зa филoзoфиjу и друштвeну тeoриjу. 2014. oбjaвиo је књигу пoд нaслoвoм Eпикa и пoлитикa.
На иницијативу Савета Европе (Стразбур), 26. септембар је 2001. проглашен за европски дан језика.
Боркова и Мишина екипа
Тим поводом, Народна библиотека Бор организовала је едукативно-забавни програм за осмаке ОШ „3. октобар“ – учесници програма су се такмичили у препознавању страних језика и цртању својих асоцијација на њих, у брзом проналажењу – уз помоћ свих расположивих библиотечких ресурса – задатих израза и фраза на задатом страном језику, у квизу заснованом на занимљивостима о језику и језицима и у брзалицама на енглеском и француском (језицима који се уче у наведеној школи). Гости програма „Комшије“ били су Борани чији је матерњи или један од матерњих језика – језик земаља у окружењу или тзв. мањински језик.
С обзиром на то да се ова манифестација тиче разумевања и толеранције, такмичење је било екипно. Чланови победничке екипе добили су књигу Виолете Бабић 365 језичких цртица (коју ће 14. 10. 2014. ауторка лично представити борској публици) и бесплатну годишњу чланарину.
Ко ће пре до Гугловог преводиоца да реши задатак?!
Визија иницијатора ове прославе обухвата следеће циљеве:
– скренути пажњу јавности на значај учења (страних) језика, како би се поспешили вишејезичност и интеркултурна комуникација
– промовисати језички и културни диверзитет Европе
– оснажити доживотно учење страних језика, у школама и ван њих
Надамо се да ће наш програм допринети тим циљевима.
Познавање страних језика је један од услова познавања других етничких заједница (других народа, нација, племена…) и њихових култура јер је сваки језик чувар и складиште и оних културних значења која се ван њега не могу разумети нити се на други језик могу заиста превести. Језик вас, својим специфичним говорним обртима, синтаксичким и морфолошким правилима, својим идиомима, својим звуком… уводи у културу која се њиме служи на начин који је јединствен и незаменљив. И само знање о специфичностима неког језика може вам много тога рећи о људима који се њиме свакодневно, тако рећи инстинктивно служе и о окружењу у којем се тај језик користи и тиме живи, мењајући се, прилагођавајући се, спајајући се са другима, спонтано као коине или „вештачком оплодњом“ као есперанто, рађајући из својих периферних облика нов(е), као латински романске језике – као живо биће.
Промовисање језичке (али и говорне, дијалекатске) разноликости стога јесте и промовисање културне разноликости, вид борбе против унификације и монотоније.
Сваки прави љубитељ или познавалац поезије или вицева одлично зна да је огроман (и најбољи) део лирских песама, разбрајалица, успаванки, вицева… потпуно или готово потпуно неодвојив од језика у којем и на којем је настао.
Комуницирати са једном заједницом на њеном матерњем језику, лицем у лице или посредно, путем друштвених мрежа, на пример, али и путем текстова које је она створила и даље ствара, јесте искуство које комуникација на доминантном енглеском језику не може просто да замени, нити му је једнака: споразумевање је процес далеко сложенији од једноставног разумевања дословног значења тренутне поруке.
Тања је са нама попричала на македонском, а Кадрија нам је рецитовао ромску народну песму, на ромском…
Народна библиотека Бор, 25.септембар, 20 часова Гостовање уметника Марка Шелића Марчела!
Популарни књижевник и репер борској публици представиће свој последњи роман Малтерего (тачније, његов први део: Рубикова столица) који је Албахари описао као „супер урбану прозу“.
У петак, 30. маја2014. године у Народној библиотеци Бор одржан jeсеминар за школске библиотекаре. Програм семинара је одобрен и вреднован са 16 бодоваод стране Завода за унапређивање образовања и васпитања РС (Каталог програма сталног стучног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника за школску 2012/2013 и 2013/2014, област библиотекарство, под ред. бр. 2).
Аутор програма семинара је секретар Библиотекарског друштва Србије, Весна Црногорац, која је рализовала семинар са Виолетом Стојменовић, вишим библиотекаром НБ Бор.
Тема семинара је Библиотека – место читања, учења и истраживања
Општи циљ семинара је био стицање нових и проширивање постојећих знања за успешно остваривање образовно-васпитне и библиотечко-информационе функције библиотеке у друштву знања.
Специфични циљеви су обавештеност библиотекара и наставника о значају библиотеке и важности информационе писмености као средишног концепта доживотног учења.
Семинар је окупио осим школских библиотекара и учитеље разредне наставе, наставнике и директоре из школа са подручја општина: Бор, Зајечар, Неготин, Мајданпек и Кладово..
Семинар је реализован захваљујући финансијској подршци Министарства културе РС које у оквиру матичних функција финансира континуирано стручно усавршавање библиотекара.
