НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БОР
петак, 14. јуни 2013. године у 19 сати
Представљање књиге
КУПЕН ПЕТЛ
О овој књизи и
значају књижевности на дијалекту
говоре књижевници Драган Радовић из Лесковца и Радиша Драгићевић из Бора
Књига јесте ваша потреба!
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БОР
петак, 14. јуни 2013. године у 19 сати
Представљање књиге
КУПЕН ПЕТЛ
О овој књизи и
значају књижевности на дијалекту
говоре књижевници Драган Радовић из Лесковца и Радиша Драгићевић из Бора
Књига јесте ваша потреба!
Narodna biblioteka Bor
20. maj 2013. g. u 18 časova
Predstavljenje publikacije „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“ u Boru
Priručnik za čitanje grada „Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44.“, biće predstavljen 20. maja 2013. godine u 18 časova u Narodnoj biblioteci Bor. Sa obzirom na to da je ovaj vodič namenjen svima onima koji žele da se angažuju protiv zaboravljanja, ćutanja i falsifikovanja ovog perioda istorije, cilj ovoga javnog časa je pokretanje pitanja obeležavanja mesta vezanih za antifašističku borbu i stradanje u Boru. Naime, logori za prinudni rad u Borskom rudniku, kojih je na trasi od Bora do Kostolca bilo 33, od toga 10 u Boru i 7 u najbližoj okolini određivali su tokom ratnih godina karakter ovog grada kao logora koji je bio opasan bodljikavom žicom i sistemom bunkera. Sredinom 1942. godine pored 10.000 radnika bilo je još 30.000 logoraša dok je u julu 1943. godine u Bor deportovana prvo grupa od 1200 Jevreja, a nešto kasnije još 5000 Jevreja iz Mađarske.
Metodologiju rada na ovoj publikaciji će predstaviti kourednica Rena Redle. O istoriji prinudnog rada u Srbiji za vreme fašističke okupacije izlagaće Nenad Lajbenšperger, istoričar i saradnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, dok će o ideologiji fašizma govoriti Ilija Malović, sociolog i nastavnik sociologije. Uvodno izlaganje o Borskom rudniku za vreme Drugog svetskog rata, kao i građi Zavičajnog odeljenja koja se odnosi na tu temu ili je iz tog perioda, imaće Dragan Stojmenović, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor.
Tokom prepodneva, Dragoslav Veljković, sudija u penziji iz Bora i jedan od autora izgubljene mape borskih logora iz osamdesetih godina XX veka, vodiće goste u obilazak mesta na kojima su bili logori u Boru u periodu od 1941. do 1944. godine.
Predstavljenje publikacije je realizovano u saradnji sa Narodnom bibliotekom Bor i uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu – Dijalog sa prošlošću“ Foruma za primenjenu istoriju.
„…Bez ukrasa, tako, sve red po red nižem, pipajuć
Pišem tu, u mraku, ovu pesmu, onako kao što
živim,
Ko slepić, kao gusenica, pedalj po pedalj hartiju
merim;
džepnu lampu, knjigu, sve nam čuvari LAGERA
oduzeše; pošta nam ne stiže, samo magla na
na barake se spušta.
Panične vesti i crva roj: tako ovde u planini
žive Francuz, Poljak,
Talijan bučni, Srbin – jeretik, Jevrejin setni.
Zdruzgano, grozničavo telo, a ipak JEDNIM
životom ono živi: …“
Mikloš Radnoti, Sedma ekloga, Borska beležnica, str. 19
O publikaciji
Knjiga je podeljena u tri celine: teorijski uvod u opšte probleme istoriografije; praktični deo, koji se sastoji od tematski organizovanih tura kroz izabrane delove grada Beograda; i sveobuhvatni pojmovnik o fašističkoj ideologiji, antifašizmu i pravnim merama protiv zločinaca.
Publikaciju otvara prilog Enca Traversa (Enzo Traverso), koji donosi promišljanja o odnosu između ličnog sećanja i istoriografije, kao i o javnoj upotrebi i politici istorije. Vodič kroz grad, sa prostorno-tematski uokvirenim turama i tekstovima Milana Radanovića, Olge Manojlović Pintar, Milovana Pisarija i Nenada Lajbenšpergera, čini glavni deo priručnika. Apendix sadrži pojmovnik, odnosno, pregled osnovnih pojmova u vezi s fašizmom i antifašizmom, koji su sastavili Petar Atanacković, Ilija Malović i Nataša Lambić. Na samom kraju publikacije se nalazi registar ulica i mesta. Publikaciju je grafički oblikovao kolektiv ШKART a svi tekstovi su objavljeni pod licencom Autorstvo-Nekomercijаlno 3.0 Srbijа (CC BY-NC 3.0 RS)
Publikaciju možete preuzeti kao PDF na internet stranici „Poseta Starom sajmištu“:
http://www.starosajmiste.info/sr/multimedijalna-dokumentacija/prirucnik
У оквиру кампање „СВИ СМО МИ ЧИТАОЦИ“ поводом Светског дана књиге и ауторских права, од 18. до 28. априла у Народној библиотеци Бор биће уприличени следећи програми и дешавања:
18. април у 19 сати – мултимедијални програм ПРВО ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ – Представљање првих књига на влашком писму; организатор трибине: Национални савет Влаха и Удружење „Георгина“ Неготин
19 – 25. април – Поетски квиз у отвореном јавном простору – циљ: препознати писца и песму а одговор убацити у кутију која се налази у библиотеци – додела награда
22. април у 18 сати – „Читај за планету Земљу!“ програм у оквиру обележавања Светског дана планете Земље
22 – 24. април – „Библиотека Вам поклања“ и књижна трампа за суграђане на платоу испред библиотеке.
23. април. – попуст од 50% на годишњу чланарину у НБ Бор
23. април. у 12 сати – Дружење са писцем – гост Весна Алексић, писац за децу
23. април, после књижевног програма – поклон књиге подручном одељењу Основне школе „Свети Сава“ у Танди (школа удаљена 35 км од Народне библиотеке Бор)
24. април у 13.30 – представљање водича кроз фондове Народне библиотеке Бор
25. април у 18 сати – Поетско вече – ученици борских основних и средњих школа, учесници окружног такмичења рецитатора; додела награда учесницима Поетског квиза
26. април у 18 сати – представљање књиге Генетски модификовани поредак и трибина „За Србију, земљу без ГМО“ – гости модератори: др Ирена Барет и Саша Илијић
9. 4. 2013. у сали Народне библиотеке Бор, проф. филозофије Иван Вучковић одржао је надахнуто и врло динамично предавање о раној Камијевој филозофији, односно о Камијевом Миту о Сизифу у контексту историје филозофије и модерног одбацивања метафизике у корист филозофије овоземаљског живота.
Предавању је присуствовало око четрдесет посетилаца.
Предавање ће осветлити рану Камијеву филозофију, онако како је она формулисана у Миту о Сизифу, са освртом на роман Странац и међусобну везу ових двају Камијевих текстова.
Иван Вучковић (1987) – дипл. филозофију на mobile casino Филозофском факултету у Нишу. Живи и ради у Бору.
Да ли је роман вид побуне? Против света, који није по мери човекових жеља и нада, или против бесмисла који сусрет човека и света непрекидно ствара?
Да ли су Камијеви романи „филозофски“?
Зашто је Ками адаптирао Достојевског, Фокнера и драмске писце шпанског барока?
Зашто је наличје пре лица?
Албер Ками (1913-1960) – француски филозоф, романописац, драмски писац и драматург, есејиста, невољни представник егзистенцијализма, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. године; нашој публици најпознатији по роману Странац. Поред овог, Ками је написао још и романе: Срећна смрт, Куга (више екранизација), Пад; драме: Калигула, Неспоразум, Опсадно стање, итд; есеје: Наличје и лице, Свадбе, Лето; филозофске и филозофско-историјске студије: Мит о Сизифу, Побуњени човек, Хришћанска метафизика и неоплатонизам. Адаптирао је за позорницу Зле духе Достојевског, Фокнеров Реквијем за искушеницу, Један занимљив случај Дина Буцатија, итд. Постхумно објављен, недовршен Први човек може се читати и као роман и као аутобиографија.
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БОР и
Борска интернет организација БИТНО
19. и 28. марта и 3. и 10. априла од 18 сати
Циклус предавања на тему
БЕЗБЕДАН ИНТЕРНЕТ ЗА ВАШУ ДЕЦУ
ШКОЛА ЗА РОДИТЕЉЕ
Потражите одговоре на питања: Шта је дигитално насиље?
Како да знате које интернет адресе посећује ваше дете?
Како препознати дигитално насиље над децом?
Како реаговати у проблематичним ситуацијама?
Како спречити дигитално насиље?
О овим темама говоре:
Бранкица Михајловић Илић и Зоран Милојевић