Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике
Циклус ИДИОМ (5)
Милорад Грбовић, библиотекар
(Народна библиотека „Доситеј Новаковић“, Неготин)
Предавање
ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ
И
НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Среда 6. април 2011. године
18 часова
–
читаоница библиотеке (на другом спрату)
Организатор
Горан Миленковић
korsicki@gmail.com
Саопштење за јавност
о додели награде „Књига године борског аутора“ за 2010. годину
У понедељак 4. априла 2011. године у 18 сати, у Народној библиотеци Бор, у читаоници на другом спрату, биће саопшена одлука жирија о додели награде „Књига године борског аутора“. Одлуку ће саопштити председница жирија, Весна Тешовић. Чланови жирија били су још и: Ивана Арсовска, Тијана Живковић, Ана Јанковић и Горан Миленковић.
Завичајно одељење библиотеке жирију је доставило 13 публикација. После детаљног разматрања приложених књига, имајући у виду Одлуку о установљавању награде, жири је одлучио да у конкуренцији за награду остану 4 публикације: књиге афоризама Милена Миливојевића Држави није добро и Јована Г. Стојадиновића Ситно дробљење, поема Момчила Милошевића и Живка Аврамовића Посрћу ветрови црвени и роман Драгог Тасића Жункељи и Гигињери пошто само оне испуњавају услове конкурса: то да оне су ауторске, белетристичке књиге, писане на српском језику, да њихови аутори живе и стварају у Бору, као и то да испуњавају формалне услове везане за појам књиге.
Награда је први пут додељена 1996. До сада је награђено 8 књига поезије, 2 романа, 2 збирке приповедака. Награда није додељена за 2003. и 2009. годину.
Предавање/радионицу КАКО ПИСАТИ КРАТКУ ПРИЧУ проф. Михајло Пантић (Филолошки факултет, Београд) одржаће средином априла.
Тачан датум биће објављен почетком априла на огласној табли библиотеке, на сајту библиотеке и у медијима.
У нашем граду, у нашој библиотеци, 22. марта 2011. године у 18 часова представиће се гости, библиотекари библиотеке „Вук Караџић“ из Крагујевца.
Биће представљена издавачка делатност библиотеке у Крагујевцу, посебно часопис КОРАЦИ, у којем су сарађивали и многи наши суграђани.
Дођите да чујете причу о културном животу Крагујевца, да добијете свој примерак КОРАКА, КРАГУЈЕВАЧКОГ ЧИТАЛИШТА…
Кроз причу ће вас водити: Мирко Демић, Бошко Протић и Нина Милановић, директор библиотеке у Крагујевцу.
Добро дошли у библиотеку. 
14.3.2011.
У 17 САТИ – ФИЛМ: АВАНТУРА ИТАЛИЈАНСКОГ РЕДИТЕЉА МИКЕЛАНЂЕЛА АНТОНИОНИА
16. 3.2011.
У 18 САТИ – Сијенски скулптори и сликари 13-14. века –ПРЕДАВАЊЕ ЈЕЛЕНЕ МИЛЕТИЋ, ИСТОРИЧАРКЕ УМЕТНОСТИ, УЗ ВИДЕО-ПРОЈЕКЦИЈУ
Моћи ћете да сазнате нешто о италијанској уметности на преласку из средњег века у ренесансу и да видите мноштво репродукција дела сликара и вајара као што су Дучо, браћа Лоренцети итд.
17.3.2011.
18 САТИ – КАЛВИНО И КЛАСИЦИ – РАЗГОВОРИ О ИТАЛИЈАНСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
И ПРЕДСТАВЉАЊЕ НОВИХ КЊИГА ИТАЛИЈАНСКИХ ПИСАЦА
Ако сте читали дела Н. Аманитија С. Тамаро, А. Моравије, У. Ека… или, можда, серијал о Александру Великом В. Манфредија; ако желите да сазнате нешто о овим књигама, занимљивости о овим и другим италијанским писцима, ако желите да препоручите или да Вам препоруче књигу, придружите нам се!
18.3.2011.
12 САТИ – ТРИБИНА „ИТАЛИЈА ИЗМЕЂУ casino МОНА ЛИЗЕ, МАФИЈЕ И ПИЦЕ“ УЗ ПРОЈЕКЦИЈУ ТУРИСТИЧКО-ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА ITALIA, OPERA UNICA
(Разговарамо о италијанској култури, кухињи, језику… Шта знате о Италији? Како је замишљате? Ако сте били, како сте је доживели? …)
Модератор: Ивана Ђурић, проф. италијанског језика
18 САТИ – МУЗИЧКИ ПРОГРАМ У ОРГАНИЗАЦИЈИ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИОДРАГ ВАСИЉЕВИЋ“
Ученици борске музичке школе , у организацији Силвије Колберт-Васић, проф. клавира, свираће Вам одломке из дела италијанских композиртора – концерт ће пратити пројекција слајдова са илустрацијама и подацима о животу и раду тих композитора.
14.3.2011.
У 12 САТИ – ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ (ЋАСКАОНИЦА, ЦРТАОНИЦА, ЦРТАНИ ФИЛМОВИ)
15.3.2011.
У 17 САТИ – ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ (ЋАСКАОНИЦА, ЦРТАОНИЦА, ЦРТАНИ ФИЛМОВИ)
РАЗГОВАРАМО О КЊИГАМА ЏЕРОНИМА СТИЛТОНА, М. ВИЧЕР, К. КОЛОДИЈА, ИТД; ЦРТАМО ПИНОКИЈА И ЊЕГОВЕ ПРИЈАТЕЉЕ И НЕПРИЈАТЕЉЕ; ГЛЕДАМО ЗОЗОНЦЕ И ЛЕОНАРДА
Поводом Светског дана поезије, 21. марта, одржаће се књижевно вече на којем ће учествовати најмлађи чланови Дечјег одељења библиотеке. У сали Информативног одељења , са почетком у 18 часова, малишани ће рецитовати стихове познатих домаћих песника.
представљамо едицију
Бернар Пиво
РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У ЛАТИНСКУ АМЕРИКУ
Марио Варгас Љоса
Жак Лакаријер
Колен де Планси
Фредерик Виту
Бернар Андрије и Жил Боеч
Жаркина креативна радионица поводом Дана заљубљених одржаће се
11. фебруара у 17:00 часова.
Потребан маетеријал : маказе, лепак, боје, украсне тракице, шљокице.
23. 12. 2010, 18 сати (читаоница на 3. спрату)
Једно од препознатљивих обележја тзв. историјских авангарди јесте и врло динамична и разноврсна продукција штампане и ручно-рађене текстуалне и визуелне грађе која се, у неким случајевима, може уврстити у периодику, као лист или часопис, мада њихов обим и тираж најчешће нису у складу са том категоријом. Полемички, субверзиван, критички, памфлетски, али и лудички карактер тих часописа, манифеста, летака, плаката, као и њихов нов однос како према функцији и начину дистрибуције тог материјала, тако и према свим графичким http://www.phpaide.com/?langue=en и типографским елементима остали су узор свима онима који су хтели да, држећи се папира као медија, изађу из оквира институцијалног, индустријски произведеног и комерцијалног.
У оквиру овог програма, а у горе скицираном контексту, представићемо Вам књигу
Slobodan Šijan,
filmski letak 1976-1979. (I komentari)
Као репрезенте традиције у коју се овај Шијанов подухват може сместити, одабрали смо немачке експресионистичке часописе DER STURM и DIE AKTION, покренуте 1910, односно 1911, о којима ће, стога, бити нешто више речи.
(Ne)vidljivi dijalog
Izložba i diskusija istraživačkog materijala Jelene Miletić
SEĆANJA NA ISTORIJSKA DOGAĐANJA I NJIHOVE REPREZENTACIJE U SPOMENIČKOJ ARHITEKTURI NEKOLIKO MESTA JUGOISTOČNE SRBIJE
Četvrtak 9. decembar
Razgovor o projektu, 14h
Otvaranje izložbe, 18h
Narodna biblioteka u Boru
Bor, Zaječar, Niš, Prokuplje, Crni vrh, Zlot, Gornja Bela Reka, Lenovac, čine mapu istraživanja mesta na kojima su podignuti spomenici koji beleže spomeničku kulturu u 19. veku, sećanje na I Svetski rat, II Svetski rat (Narodno-oslobodilačku borbu), ali i na spomenike i obeležja iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije tokom 90-tih godina XX veka.
Tokom istraživanja na ovim lokacijama, autorka projekta Jelena Miletić tretirala je spomeničku arhitekturu kao mesto susretanja različitih ideologija, politika i kultura sećanja, ali i kao mesto na kojima se te različite kulture i ideologije razilaze i isključuju. Interkulturni dijalog odvija se i u polju estetike i u polju istorijskih narativa, i između i unutar ideologija i kultura koje se međusobno dopunjuju ili isključuju, a koje su, u datim prostornim situacijama shvatane kao manifestacije dis/kontinuteta zvanične politike. Pri tom, svaka kulturna politika vezana za memorisanje ratnih događanja ukazuje na ideološke konstelacije u periodima mira, kada postojanje (ne)vidljivih kultura i ideologija, onih koje nisu bile deo zvaničnih politika, biva podjednako ignorisano ili marginalizovano.
Generalno posmatrajući, ova spomenička kultura plod je neplaniranog zbira različitih estetskih, političkih i proceduralnih principa. Na razgovoru koji će početi u 14h u Narodnoj biblioteci u Boru diskutovaće se o tome kako se spomenička arhitektura doživljava? Da li nam pomaže da se sećamo i čega? Ko nas podstiče da se setimo? Zašto je važno da znamo šta se dogodilo? Kakvo je sve suočavanje sa prošlošću moguće? Da li se mi sami sa tim suočavamo ili to radi država umesto nas? Da li na spomenicima vidimo svog neprijatelja? Da li osećamo nelagodnost zbog poginulih i/ili žrtava ili je to samo demonstracija moći pojedine vlasti ili ideologije da definiše kriterijume i objekte podsećanja?
Autorka projekta je Jelena Miletić, istoričarka umetnosti iz Bora a istraživanje i izložba realizovani su u okviru prijekta Mapiranje i afirmacija projekata i procesa interkulturnog dijaloga u Republici Srbiji, koji na predlog Radne grupe za očuvanje kulturne raznolikosti i interkulturni dijalog partnerski realizuju Ministarstvo kulture i Kulturni centar Rex. www.rex.b92.net/ikd
Prikaz prethodnog susreta iz ove serije, Otvorenih konsultacija u Narodnom muzeju Kraljevo o projektu Silvije Krejaković „Šta se krije u knjigama“, možete, kao i reakcije učesnika i učesnica diskusije, naći na stranici http://rexold.b92.net/ikd/node/39