Петак 12. 11, 12 сати
отварање изложбе У камену светлости траг проф. др Кристине Шарић (Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду)

Од 5. 11. до 3. 12. 2021, сваког петка од 20 сати, путем платформе Зум, Народна библиотека Бор реализује серију разговора о савременој књижевности у којима ће учествовати по један писац или списатељица, књижевни критичар или критичарка и заинтересовани читаоци односно корисници Народне библиотеке Бор.
Свим разговорима се може слободно приступити; линк за укључење: https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09
Гости Народне библиотеке Бор биће:
Реализацију програма подржава Министарство културе и информисања Републике Србије.
У сали Народне библиотеке Бор својом првом књигом На путу до звезда представиће се наш суграђанин Небојша Петковић, машински инжењер запослен у ЈКП „Топлана“.
Књига је намењена деци и чини је 80 песама у којима су поетски уобличени различити тренуци дечјег живота и одрастања.
Књига је штампана под покровитењством града Бора као резултат Конкурса за финансирање пројеката из области културе.
„Бољи је врлине но освете чин“, каже Шекспиров наводни алтер его Просперо, протагониста траги-комичне Буре, чију адаптацију је 2020. режирао Кокан Младеновић. А да ли је заиста тако, ко је постао Просперо и каквим се сада магијама служи, које игре играју данашњи властољупци, каквим нас звуковима, гласовима и песмама усхићују или претварају у телад и шта би нека данашња Миранда рекла при првом сусрету с „дивним новим светом“, рећи ће нам нови Аријел и текстописац сонгова за представу Буре – Марко Шелић Марчело. С Марком ћемо разговарати о књигама, музици, позоришту и њиховим дејствима, о варкама и двогледима, времену и невремену, сећању и несећању, о добрим и лошим заплетима…
Стефан Ђорђевић је рођен 1987. године, у Бору. Након што се због студија сели у Београд, своје дотадашње главно интересовање, скејтбординг, замењује филмом и фотографијом. Завршио је основне и мастер студије Камере на Факултету драмских уметности у Београду и тренутно ради као независни редитељ и сниматељ на филму и осталим медијима.
Режирао је кратки играни филм Последња слика о оцу, који је награђиван на фестивалима у Локарну, Сарајеву, Загребу, Београду… Члан је интернационалне асоцијације документарних фотографа Zero Photos.
Бошко Ђорђевић је рођен 1988. године у Бору, где је завршио основно и средње образовање. Дипломирао је на Катедри за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу и Катедри камере Факултета драмских уметности у Београду. Bави се фотографијом и филмом.
Изложба ће бити отворена до 31. августа 2020.
Народна библиотека Бор
Представљање књиге
ОСМЕХ НАМ ЛЕПО СТОЈИ
ауторке Марине Раичевић
28. фебруар 2020. године
19 часова
Учествују:
ауторка, рецензент Миодраг Стошић, ученици ОШ „Вук Караџић“ Никола Костић, Ана Марија Мирошевић и Никола Бузејић (гитара и глума)
Саша Илић је ко-аутор (са Драганом Бошковићем) каталошке приче Одисеј, аутор романа Берлинско окно (стипендија фондације „Борислав Пекић“ за роман у настајању; ужи избор за НИН-ову награду за 2005. годину) и Пад Колумбије, збирки прича Предосећање грађанског рата, Душановац. Пошта: календарске приче и Лов на јежеве; један од оснивача и првих уредника подлиска односно „културно-пропагандног комплета“ Бетон (од 2006. до 2013), један је од уредника (са Јетоном Незирајем) антологије савремене косовске драме Лет изнад косовског позоришта, уредник и један од оснивача Радничке комуне Линкс, уредник издавачке делатности у Народној библиотеци Србије, један од аутора Пешчаника… Један је од уметничких директора (са Јетоном Незирајем и Алидом Бремер) међународног књижевног фестивала Полип, који се од од 2010. одржава у Приштини.
Завичајно одељење Народне библиотеке Бор поводом 110 година од оснивања Социјалистичке читаонице у Злоту, где је пре 150 година отворена и прва читаоница на простору матичности данашње Народне библиотеке Бор, организује предавање Милоша Баковића Јаџића
Сажетак излагања
Многе цивилизацијске тековине које данас узимамо здраво за готово – попут општег права гласа, радног законодавства, образовног и здравственог система – настале су понајпре дуготрајним борбама радничког покрета. Његов политички израз је у Србији с почетка XX века представљала Српска социјалдемократска партија (ССДП). Она је много улагала у образовање својих чланова и симпатизера, између осталог, покретањем радничких школа, агитационе библиотеке, разних часописа, али и социјалистичких читаоница. Колики је био њихов значај, посебно по селима, ако имамо у виду чињеницу даје ССДП годинама гајила скепсу спрам друштвеног потенцијала сељаштва? Како се тада, а како се данас схвата опсег јавних добара и где је њихово место у триптиху економије, културе и политике?
Изложба је део истоименог дугорочног међународног пројекта истраживања, заштите и ревитализације индустријског односно рударског наслеђа на подручју некадашњих Југословенских република (а од 2017. и шире у региону), који спроводи удружење „Рудници културе: регионална сурадничка платформа“ (Лабин, Хрватска), чија је чланица ове године постала и Народна библиотека Бор.
Селектор и аутор концепта изложбе је хрватски ликовни критичар и кустос Бранко Франчески (Branko Franceschi), а аутор поставке је Дамир Стојнић, уметник и професор на Академији примењених уметности у Ријеци, члан удружења Labin Art Express XXI.
Посетиоци изложбе ће у сали и депоу Народне библиотеке Бор, до 18. 10. 2019, моћи да виде (чују, опипају…) скулптуре, инсталације, видео радове, анимиране и документарне филмове, 3Д принтове и друга мултимедијална дела десетак аутора односно уметничких колектива из Србије, Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Румуније, Македоније и Албаније, као што су Лајбах, Желимир Жилник, Аутопсија и други (Потпуни списак аутора и дела је у детаљном саопштењу за медије организатора изложбе и координатора пројекта: Rudnici kulture_Bor)
Досадашње резултате пројекта „Рудници културе“, укључујући и дигитализовану грађу везану за рударско наслеђе, можете погледати на званичном сајту.
У читаоници Народне библиотеке Бор можете погледати и монографију Рудници културе, те њену проширену енглеску верзију, што су, такође, резултати овог пројекта.