Народна библиотека Бор најзначајнија је институција која се бави библиотечко-информационом делатношћу у граду Бору. Почетак библиотечко-информационе делатности у борском крају везује се за оснивање читаонице у селу Злоту, која је била прва сеоска читаоница у Кнежевини Србији. Ова читаоница основана је на Светога Саву 1869. године и у свом фонду имала је четрнаест књига и неколико наслова часописа. Две године касније у Кривељу основана је кривељска читаоница. Крајем марта 1909. године основана је Социјалистичка читаоница у Злоту, чије се постојање везује за име Милана Поповића, учитеља. Између два рата у тадашњој чаршији постојала је Борска народна књижница и читаоница (помиње се у Алманаху СХС Виктора Манакина из 1928. године). Од 1931. године ова установа била је смештена у Соколском дому. Њен оснивач и председник био је Милан Јовановић, старешина борске општине (1923–1927). Уништена је од стране Немаца 1941. године. У документима се помињу и читаоница Борске земљорадничке задруге, читаоница Трговачког удружења (чији су фонд чинили примерци из стручне литературе), затим читаоничке установе странаца који су радили при Француском друштву Борског рудника. У том периоду познате су и значајне приватне библиотеке: Милана Јовановића, Марка Поповића, старешине општине, Боже Поповића, учитеља, Михаила Петровског, лекара. За време Другог светског рата немачка окупациона власт је забранила јавну циркулацију домаће књиге. Постојале су две библиотеке: једна стручна (рудничка) и једна општа позајмна (за немачке војнике и службенике). Непосредно после рата библиотечко-информациона делатност везана је за синдикалну организацију Борског рудника. У педесетим почиње период “насељских” библиотека, који је вреднован као период стагнације у развоју делатности. Године 1962. “насељске” библиотеке обједињене су у Централну библиотеку, која је добила матичну функцију за подручје општине и статус посебне установе културе. Централна библиотека налазила се у адаптираним просторијама хотела “Турист”. Од почетка 1970. године Централна библиотека улази у састав новоформиране установе под називом Дом културе, док се од ње наново не одвоји 1978. године. Пре тог датума, библиотека је 1972. пресељена у нову зграду Дома културе, у којој се у и данас налази. Године 1973. формирана је Марксистичка библиотека, односно посебан фонд марксистичке литературе, у оквиру Студијског одељења библиотеке, која је као посебна јединица фонда утопљена у стручно одељење када је дошло до друштвених и идеолошких промена. Одлуком Министарства културе Републике Србије из 1994. године, Народна библиотека Бор проглашена је за матичну библиотеку. Било је предвиђено да се матична функција остварује се на подручју Борског округа (Бор, Неготин, Мајданпек, Кладово). Од некадашњих сеоских библиотека (где се у почетку радило са покретним фондовима) библиотека уза се као огранке данас веже библиотеке у Злоту, Кривељу, Брестовцу и Доњој Белој Реци. Као део прошлости библиотеке треба навести постојање књиговезнице, библиобуса, “Клуба читалаца”, и достигнут број од 23000 чланова. Треба упутити и на имена: Боривоја Перовића, Илије Дурковића, Томислава Тешовића, Јованке Јурић, Светислава Стевановића, Душанке Живановић, Божице Кочбашли, који су били управници библиотеке, као и на имена многих заслужних библиотекара (Десанка Стојановић, Вишеслава Тешовић, Слободан Јовановић, Јелица Живковић, Божица Кочбашљи, Невена Рајзнер и др.) који су допринели да се библиотечко-информациона делатност у граду заснује, одржи и развија, а читање и информисање устале као неопходна и незаобилазна културна потреба.

Литература:
Слободан Љ. Јовановић, Пут књиге у борском крају: прилози за историју читалаштва и библиотечке делатности у Бору и околини 1869–1989, ШРИФ / Народна библиотека Бор, 1990.