Прочитајте причу Владимира Набокова ПОЈЕДИНОСТИ СУНЧЕВОГ ЗАЛАСКА, објављену у часопису РЕЧ у септембру 1996. године (број 25).
Причу је са енглеског језика превео Веселин Марковић.
Прочитајте причу Владимира Набокова ПОЈЕДИНОСТИ СУНЧЕВОГ ЗАЛАСКА, објављену у часопису РЕЧ у септембру 1996. године (број 25).
Причу је са енглеског језика превео Веселин Марковић.
(рок за читање – 1. 12. 2023)
Евиденција о прочитаним књигама и читаоцима води се на позајмним одељењима за одрасле кориснике.
Уживајте у читању!
Претплатом на овај архив чланака из свих штампаних листова и недељника са националном и регионалном покривеношћу (од Политике, Вечерњих новости, Блица, Данаса… до НИН-а, Недељника, Времена…), укључујући и њихове додатке, библиотека члановима обезбеђује више од 3,5 милиона новинских текстова објављених од 2003. године, претраживих по кључним речима, а који се могу филтрирати и по годинама, медијима у којима су објављени и рубрикама/темама.
Ебарт се може читати и претраживати на рачунарима за кориснике у читаоницама Народне библиотеке Бор.
ПРЕДСТАВА „ДЕВОЈЧИЦЕ” креирана је кроз вишемесечни, уметнички, едукативни и истраживачки процес. Коауторке, уједно и извођачице овог комада говоре своје личне приче, у своје име. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву.
Овај комад под рефлекторе доноси аутентичне приче, али истовремено говори и о предрасудама и стереотипима са којима се младе жене сусрећу током одрастања.
Десет девојака у овој представи испитује границу између личног и политичког. Све приче које причају су истините и посебне, али су истовремено изабране као карактеристичне за велики број девојака у нашем друштву. Ова изведба уједно је уметност и активизам, јер „лично је политичко”.
Ово је представа о нама. О свему што смо желеле. О свему чега смо волеле да се играмо када смо
биле девојчице. О нашим маштањима. Тајним дневницима. О првим љубавима. О траумама. О изборима будућих професија. О нашим школама и факултетима. О нашим породицама. И пријатељствима. Ово је такође представа о разочарању. О страховима. О несигурности. И о насиљу.
С њом ћемо разговарати о лику и улози Растка Немањића / Светог Саве у историји и култури, колико је и како као историјска личност допринео нашој (културној, политичкој, друштвеној…) историји, а колико је и како потоња историја допринела њему као култној личности, светитељу, симболу и инспирацији.
Поштовани корисници,
Обавештавамо вас да због празника Библиотека неће радити од 31. децембра до 3. јануара. Први радни дан после празника је 4. јануар 2023.
На Бадњи дан, 6. јануара, Библиотека ће радити до 15.00 сати.
На дан Божића Библиотека неће радити.
Виктор Бранковић, програмер и Драган Стојменовић, библиотекар представиће последњи пројектни циклус Народне библиотеке Бор: набавку нове опреме и „прочитан“ и претражив дигитализовани лист Колектив, који ће бити доступан на рачунарима за кориснике у библиотеци. Oд 2006. до данас дигитализовани су сви доступни бројеви Колектива од 1947. до 1992. Дигитализована су 42 годишта листа Колектив (1.877 појединачних бројева у 42 годишта, а пошто су током две године објављивани и посебни додаци, дигитализовано је и 17 додатака из 1975. и 1976, док колекцији недостају годишта објављивана 1950, 1956. и 1991). Оптичким препознавањам карактера (OCR) прочитано је око 22.000 страница листа, 40.580.721 речи, 280.362.524 карактера.
(Драган Стојменовић, Завичајно опдељење НББ)
Радничко организовање, то јест удружено деловање радника у Бору представља једну од најважнијих друштвено-политичких организација које постепено и континуирано остварују своје интересе, од оснивања рудника, стварајући основу друштвеног деловања које производи друштвена добра – све оно што бисмо подвели под организовану јавну социјалну (организациону) и материјалну културу. Међу резултатима тог организованог деловања био је и лист Борски колектив.
Борски рудници су убрзо након Другог светског рата потпали под управу Војне комисије, коју је одредио Народноослободилачки одбор, као орган револуционарне народне власти Југославије. Поред тога, убрзо након завршетка Другог светског рата, 23–25. јануара 1945. у Београду је одржана Општеземаљска синдикална конференција, када је донета Одлука о оснивању Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ). Тада је регистровано 26 струковних савеза синдиката, међу којима је био и Савез радника и намештеника рударске индустрије Југославије, који је својим програмским деловањем, на основу усвојеног привременог Статута ЈСРНЈ, кључан за успостављање институционалног деловања у локалним срединама у којима је преовладавала рударска привредна делатност. На основу задатака предвиђених Статутом, међу којима је био и тај „да организују идејно-политичко, културно и стручно уздизање радника, да васпитавају радничке масе за учешће у државној управи, у организацији привреде и у културном животу земљеˮ, Општинско синдикално веће у Бору, у свом широком спектру деловања, упркос реалним проблемима општег стања привреде, услова живота и рада у Бору, успело је, као један од приоритета, да постави културно-просветно деловање, које је, уз немале напоре и слабу заинтересованост, ипак опстајало. Године 1947, у Бору се, такође, интензивира и рад Народног фронта на пољу друштвено-политичких активности усмерених ка покретања маса, али и захваљујући значајним акцијама на обнови и изградњи.
Убрзо се, на иницијативу Синдиката да се оснује информативно гласило синдикалне подружнице и предузећа, подношењем пријаве Савезу радника и намештеника рударске индустрије Југославије, покреће раднички лист Борски колектив.
Биле су то прве фабричке новине основане у Југославији на иницијативу Синдиката. Борски колектив, са поднасловом „Орган синдикалне подружнице Савеза рудара и предузећа рудника бакра и топионице Борˮ, у издању Синдикалне подружница Савеза рудара и управа предузећа Борских рудника и топионице, под тим насловом излази од 1. новембра 1947, до 1955. године, а штампан је у зајечарској штампарији Први мај. Одговорна уредница била је Милева Милентијевић, тадашња чланица локалне комисије Агитпропа (Управа за агитацију и пропаганду), која је лист водила наредна 33. броја, односно наредних годину и по дана. У том кратком периоду успела је да успостави основне рубрике и концепцију уређивања, писала је текстове и оформила прву редакцију, коју су чинила три новинара и два административна радника. Лист је излазио два пута месечно. Уредница је контролисала прелом текста и штампу сваког броја, тако да је, да би избегла честа путовања до штампарије у Зајечару, иницирала отварање штампарије у Бору, која је убрзо и инсталирана. Већ од петог броја, Борски колектив се штампао у Бору.
Извори:
Колектив. Уз 65. рођендан „Колектива“, https://kolektiv.co.rs/o-kolektivu/.
Хроника комбината Бакра. „Колектив“: 1947–1997. Бор 1997.
Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987.
Милићевић, Милица. „Савез синдиката Југославије 1945ˮ. Архив Југославије.Централно веће Савеза синдиката Југославије: 1944–1960 (АЈ 117).
Интернет архива новијих бројева Колектива: https://kolektiv.co.rs/preuzmite-kolektiv/
Асоцијација за развој града у суботу, 17. децембра, у 18, у сали Народне библиотеке Бор организује завршну радионицу на тему „Зелено рударство – мит или истина?“, коју ће водити проф. др Снежана Шербула.
Програмом је предвиђена и пројекција документарног филма „Кинин: омиљени европски партнер“, у продукцији куће Арте, а у коме учествује и Боранин Горан Јаковљевић.
Догађај се организује у оквиру пројекта „Вокс попули – има ли места за нас?“, који Асоцијација за развој града реализује уз подршку Црте у оквиру иницијативе „Вратимо се на почетак – Парламент као основа владавине права“.
У броју 1666 недељника ВРЕМЕ (од 8. децембра 2022) можете прочитати текст Жељка Бодрожића (str. 52-54) о наступу и епилогу наступа фудбалске репрезентације Србије на текућем првенству у Катару.
Овај позоришни хепенинг окупио је на једном месту све нијансе страсти, све политичке претпоставке и импликације, све медијске и парамедијске силе, раскошна чуда менталитета, препоставке друштвене и политичке природе, а окончан је гротескним падом и ропцем нације, коју данас, макар у региону, масовно прозивају митоманском и мегаломанском. Аутор као особене боје овога случаја наводи чудо учешћа, које се десило упркос распаду и осиромашењу националаних лига и клубова те распаду и анахронизму струке, и сумануту националистичку хистерију, која дозива дневнополилтичке моменте као своју допуну.
Бодрожићев текст је само један од стотина који се могу срести ових дана по штампи, порталима, на телевизијама.