Прочитајте причу Владимира Набокова ПОЈЕДИНОСТИ СУНЧЕВОГ ЗАЛАСКА, објављену у часопису РЕЧ у септембру 1996. године (број 25).
Причу је са енглеског језика превео Веселин Марковић.
Шта читати?
Читалачки изазов
ЧИТАЛАЧКИ ИЗАЗОВ ЗА 2023.
(рок за читање – 1. 12. 2023)
Поштовани корисници, уколико желите да учествујете у нашем читалачком изазову (и освојите књиге и бесплатну годишњу чланарину) потребно је да прочитате по једну – не нужно наведену – књигу из сваке од девет предложених категорија/врста.
- Прочитајте књигу – (ауто)биографију, роман, стручну публикацију, преписку – чији је протагониста стварни или фикционални композитор [поводом 100 година од рођења Василија Мокрањца и 150 година од рођења Сергеја Рахмањинова]; примери: Џулијан Барнс, Шум времена (роман); Томас Ман, Доктор Фаустус (роман); Игор Стравински, Хроника мога живота; Жан Ешноз, Равел (роман); В. А. Моцарт, Писма осамљеника; Пјер ла Мир, Мјесечина (роман); Ромен Ролан, Бетовен; Јозеф Јелинек, Десета симфонија (роман), Ан Реј, Сати.
- Прочитајте књигу – (ауто)биографију, роман, стручну публикацију, преписку – чијa је протагонисткиња стварна или фикционална сликарка и(ли) фотографкиња [поводом 150 година од рођења Надежде Петровић]; примери: Фрида Кало, Дневник: интимни аутопортрет; Гвадалупе Ривера и Мари-Пјер Коле, Фридине фијесте: рецепти и сећања на живот с Фридом Кало; Кејт Шопен, Буђење (роман); Вирџинија Вулф, Ка светионику (роман); Маргарет Атвуд, Мачје око (роман); Сузан Вриленд, Артемизијина страст (роман); Џенифер Коди Епстајн, Сликарка из Шангаја (роман); Катарина Амброзић, Надежда Петровић: 1873–1915; Мари Дарјесек, Бити овде, дивно је: живот Пауле Модерсон Бекер; Сое валдес, Месец у кавезу (роман); Олгица Цице, Боје и барут (роман о Надежди Петровић); Иванка Косанић, Један могући живот (романсирана биографија Надежде Петровић).
- Прочитајте сатирични роман или збирку сатиричних прича или књигу о сатири [поводом 150 година од рођења Радоја Домановића]; примери: Борислав Пекић, Како упокојити вампира; Џозеф Хелер, Квака 22; Домановићево племе: савремени српски сатиричари; Жарко Требјешанин, Мач, штит и мелем: психополитичка анализа хумора и сатире; Милен Миливојевић, Носталгичне приче; нека од књига Ефраима Кишона, Џонатана Свифта, Јарославва Хашека или самог Домановића.
- Прочитајте белетристичку или стручну књигу у чијем се наслову крије реч „бор“; примери: Карл Уве Кнаусгор, Моја БОРба; Чак Палахњук, БОРилачки клуб; Јохан Бурхард, Лукреција БОРџија: папина кћи; Мишел Уелбек, Проширење подручја БОРбе; Марта Брен, Женска БОРба (стрип); Миклош Радноти, Зограф и Зоран Пауновић, БОРске бележнице; БОРхесова деца: антологија савремене аргентинске приповетке; Данило Киш, Гробница за БОРиса Давидовича; Владимир Ћоровић, БОРба за независност Балкана; Александар Поповић, Развојни пут БОРе Шнајдера (драма); Ј. В. Гете, ИзБОР по сродности;
- Прочитајте књигу Мила Дора [право име: Милутин Дорославац; поводом стогодишњице рођења]
- Прочитајте књигу пољске ауторке [поводом стогодишњице рођења пољске песникиње Виславе Шимборске, добитнице Нобелове награде за књижевност 1991]
- Прочитајте књижевно дело румунског аутора / румунске ауторке [поводом програма „Упознајте суседе кроз књижевност: Румунија“, који ће НБ Бор релизовати током 2023]. Наша препорука: Јона Првулеску, Живот почиње у петак; Макс Блехер, Збивања у непосредној нестварности; Мирча Елијад, Младост без младости; Дојна Рушти, Лизушка, 11 година; Августин Купша, Велике радости и велике туге; Радул Павел Гео, Диско „Титаник“.
- Прочитајте књигу мађарског аутора / мађарске ауторке [поводом 200 година од рођења Шандора Петефија, мађарског песника и револуционара]
- Прочитајте књигу драма или књигу о позоришту [поводом 200 година од рођења руског драматурга Александра Островског]
Евиденција о прочитаним књигама и читаоцима води се на позајмним одељењима за одрасле кориснике.
Уживајте у читању!
Концерт хора „Свети Харалампије“
Четвртак 23. фебруар, 19 сати
Женска певачка група „Свети Харалампије“, која, под диригентском палицом Тамаре Глишић, негује византијски стил певања, у Народној библиотеци Бор приређује концерт духовне музике, уз беседе које ће говорити Ружица Марјановић и Тамара Нововић.
Добро дошли!
Нова услуга: приступ Ебарту
Чланови Народне библиотеке Бор од данас, 13. 2. 2023, у библиотеци могу да користе новински архив Ебарт.
Претплатом на овај архив чланака из свих штампаних листова и недељника са националном и регионалном покривеношћу (од Политике, Вечерњих новости, Блица, Данаса… до НИН-а, Недељника, Времена…), укључујући и њихове додатке, библиотека члановима обезбеђује више од 3,5 милиона новинских текстова објављених од 2003. године, претраживих по кључним речима, а који се могу филтрирати и по годинама, медијима у којима су објављени и рубрикама/темама.
Ебарт се може читати и претраживати на рачунарима за кориснике у читаоницама Народне библиотеке Бор.
Документарна представа „Девојчице“
Уторак 7. 2. 2023, 18 сати
У организацији УГ „Кокоро“ (Бор) у Народној библиотеци Бор биће изведена документарна позоришна представа Девојчице Рефлектор театра, у режији Милене Богавац.
Улаз је слободан.
ПРЕДСТАВА „ДЕВОЈЧИЦЕ” креирана је кроз вишемесечни, уметнички, едукативни и истраживачки процес. Коауторке, уједно и извођачице овог комада говоре своје личне приче, у своје име. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву.
Овај комад под рефлекторе доноси аутентичне приче, али истовремено говори и о предрасудама и стереотипима са којима се младе жене сусрећу током одрастања.
Десет девојака у овој представи испитује границу између личног и политичког. Све приче које причају су истините и посебне, али су истовремено изабране као карактеристичне за велики број девојака у нашем друштву. Ова изведба уједно је уметност и активизам, јер „лично је политичко”.
Ово је представа о нама. О свему што смо желеле. О свему чега смо волеле да се играмо када смо
биле девојчице. О нашим маштањима. Тајним дневницима. О првим љубавима. О траумама. О изборима будућих професија. О нашим школама и факултетима. О нашим породицама. И пријатељствима. Ово је такође представа о разочарању. О страховима. О несигурности. И о насиљу.
О Светом Сави у историји и култури
Петак 27. 1. 2023, 18 сати
Гошћа библиотеке биће проф. др Марија Копривица, ванредни професор на Одељењу историје Филозофског факултета Универзитета у Београду.
С њом ћемо разговарати о лику и улози Растка Немањића / Светог Саве у историји и култури, колико је и како као историјска личност допринео нашој (културној, политичкој, друштвеној…) историји, а колико је и како потоња историја допринела њему као култној личности, светитељу, симболу и инспирацији.
Проф. др Марија Копривица на Филозофском факултету у Београду предаје историју српског народа у средњем веку, док су јој уже области интересовања и истраживања историја српске цркве у средњем веку, историјска демографија и историјска географија. Поред научних радова из ових области, објавила је и студију Властелинства и економија манастира средњовековне Србије (Београд, 2022).
Добро дошли!
Празнично радно време
Поштовани корисници,
Обавештавамо вас да због празника Библиотека неће радити од 31. децембра до 3. јануара. Први радни дан после празника је 4. јануар 2023.
На Бадњи дан, 6. јануара, Библиотека ће радити до 15.00 сати.
На дан Божића Библиотека неће радити.
Срећни празници!
Дигитализован Колектив
петак, 23. децембар 2022, 18 сати
Виктор Бранковић, програмер и Драган Стојменовић, библиотекар представиће последњи пројектни циклус Народне библиотеке Бор: набавку нове опреме и „прочитан“ и претражив дигитализовани лист Колектив, који ће бити доступан на рачунарима за кориснике у библиотеци. Oд 2006. до данас дигитализовани су сви доступни бројеви Колектива од 1947. до 1992. Дигитализована су 42 годишта листа Колектив (1.877 појединачних бројева у 42 годишта, а пошто су током две године објављивани и посебни додаци, дигитализовано је и 17 додатака из 1975. и 1976, док колекцији недостају годишта објављивана 1950, 1956. и 1991). Оптичким препознавањам карактера (OCR) прочитано је око 22.000 страница листа, 40.580.721 речи, 280.362.524 карактера.
Пар речи о покретању Колектива
(Драган Стојменовић, Завичајно опдељење НББ)
Радничко организовање, то јест удружено деловање радника у Бору представља једну од најважнијих друштвено-политичких организација које постепено и континуирано остварују своје интересе, од оснивања рудника, стварајући основу друштвеног деловања које производи друштвена добра – све оно што бисмо подвели под организовану јавну социјалну (организациону) и материјалну културу. Међу резултатима тог организованог деловања био је и лист Борски колектив.
Борски рудници су убрзо након Другог светског рата потпали под управу Војне комисије, коју је одредио Народноослободилачки одбор, као орган револуционарне народне власти Југославије. Поред тога, убрзо након завршетка Другог светског рата, 23–25. јануара 1945. у Београду је одржана Општеземаљска синдикална конференција, када је донета Одлука о оснивању Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ). Тада је регистровано 26 струковних савеза синдиката, међу којима је био и Савез радника и намештеника рударске индустрије Југославије, који је својим програмским деловањем, на основу усвојеног привременог Статута ЈСРНЈ, кључан за успостављање институционалног деловања у локалним срединама у којима је преовладавала рударска привредна делатност. На основу задатака предвиђених Статутом, међу којима је био и тај „да организују идејно-политичко, културно и стручно уздизање радника, да васпитавају радничке масе за учешће у државној управи, у организацији привреде и у културном животу земљеˮ, Општинско синдикално веће у Бору, у свом широком спектру деловања, упркос реалним проблемима општег стања привреде, услова живота и рада у Бору, успело је, као један од приоритета, да постави културно-просветно деловање, које је, уз немале напоре и слабу заинтересованост, ипак опстајало. Године 1947, у Бору се, такође, интензивира и рад Народног фронта на пољу друштвено-политичких активности усмерених ка покретања маса, али и захваљујући значајним акцијама на обнови и изградњи.
Убрзо се, на иницијативу Синдиката да се оснује информативно гласило синдикалне подружнице и предузећа, подношењем пријаве Савезу радника и намештеника рударске индустрије Југославије, покреће раднички лист Борски колектив.
Биле су то прве фабричке новине основане у Југославији на иницијативу Синдиката. Борски колектив, са поднасловом „Орган синдикалне подружнице Савеза рудара и предузећа рудника бакра и топионице Борˮ, у издању Синдикалне подружница Савеза рудара и управа предузећа Борских рудника и топионице, под тим насловом излази од 1. новембра 1947, до 1955. године, а штампан је у зајечарској штампарији Први мај. Одговорна уредница била је Милева Милентијевић, тадашња чланица локалне комисије Агитпропа (Управа за агитацију и пропаганду), која је лист водила наредна 33. броја, односно наредних годину и по дана. У том кратком периоду успела је да успостави основне рубрике и концепцију уређивања, писала је текстове и оформила прву редакцију, коју су чинила три новинара и два административна радника. Лист је излазио два пута месечно. Уредница је контролисала прелом текста и штампу сваког броја, тако да је, да би избегла честа путовања до штампарије у Зајечару, иницирала отварање штампарије у Бору, која је убрзо и инсталирана. Већ од петог броја, Борски колектив се штампао у Бору.
Извори:
Колектив. Уз 65. рођендан „Колектива“, https://kolektiv.co.rs/o-kolektivu/.
Хроника комбината Бакра. „Колектив“: 1947–1997. Бор 1997.
Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987.
Милићевић, Милица. „Савез синдиката Југославије 1945ˮ. Архив Југославије.Централно веће Савеза синдиката Југославије: 1944–1960 (АЈ 117).
Интернет архива новијих бројева Колектива: https://kolektiv.co.rs/preuzmite-kolektiv/
Зелено рударство?
Субота, 17. 12. 2022, 18 сати
Асоцијација за развој града у суботу, 17. децембра, у 18, у сали Народне библиотеке Бор организује завршну радионицу на тему „Зелено рударство – мит или истина?“, коју ће водити проф. др Снежана Шербула.
Програмом је предвиђена и пројекција документарног филма „Кинин: омиљени европски партнер“, у продукцији куће Арте, а у коме учествује и Боранин Горан Јаковљевић.
Догађај се организује у оквиру пројекта „Вокс попули – има ли места за нас?“, који Асоцијација за развој града реализује уз подршку Црте у оквиру иницијативе „Вратимо се на почетак – Парламент као основа владавине права“.
Хтели смо најбоље, испало је као и обично
У броју 1666 недељника ВРЕМЕ (од 8. децембра 2022) можете прочитати текст Жељка Бодрожића (str. 52-54) о наступу и епилогу наступа фудбалске репрезентације Србије на текућем првенству у Катару.
Овај позоришни хепенинг окупио је на једном месту све нијансе страсти, све политичке претпоставке и импликације, све медијске и парамедијске силе, раскошна чуда менталитета, препоставке друштвене и политичке природе, а окончан је гротескним падом и ропцем нације, коју данас, макар у региону, масовно прозивају митоманском и мегаломанском. Аутор као особене боје овога случаја наводи чудо учешћа, које се десило упркос распаду и осиромашењу националаних лига и клубова те распаду и анахронизму струке, и сумануту националистичку хистерију, која дозива дневнополилтичке моменте као своју допуну.
Бодрожићев текст је само један од стотина који се могу срести ових дана по штампи, порталима, на телевизијама.
