У организацији УГ „Кокоро“ (Бор) у Народној библиотеци Бор биће изведена документарна позоришна представа ДевојчицеРефлектор театра, у режији Милене Богавац.
ПРЕДСТАВА „ДЕВОЈЧИЦЕ” креирана је кроз вишемесечни, уметнички, едукативни и истраживачки процес. Коауторке, уједно и извођачице овог комада говоре своје личне приче, у своје име. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву.
Овај комад под рефлекторе доноси аутентичне приче, али истовремено говори и о предрасудама и стереотипима са којима се младе жене сусрећу током одрастања.
Десет девојака у овој представи испитује границу између личног и политичког. Све приче које причају су истините и посебне, али су истовремено изабране као карактеристичне за велики број девојака у нашем друштву. Ова изведба уједно је уметност и активизам, јер „лично је политичко”.
Ово је представа о нама. О свему што смо желеле. О свему чега смо волеле да се играмо када смо биле девојчице. О нашим маштањима. Тајним дневницима. О првим љубавима. О траумама. О изборима будућих професија. О нашим школама и факултетима. О нашим породицама. И пријатељствима. Ово је такође представа о разочарању. О страховима. О несигурности. И о насиљу.
Гошћа библиотеке биће проф. др Марија Копривица, ванредни професор на Одељењу историје Филозофског факултета Универзитета у Београду.
С њом ћемо разговарати о лику и улози Растка Немањића / Светог Саве у историји и култури, колико је и како као историјска личност допринео нашој (културној, политичкој, друштвеној…) историји, а колико је и како потоња историја допринела њему као култној личности, светитељу, симболу и инспирацији.
Проф. др Марија Копривица на Филозофском факултету у Београду предаје историју српског народа у средњем веку, док су јој уже области интересовања и истраживања историја српске цркве у средњем веку, историјска демографија и историјска географија. Поред научних радова из ових области, објавила је и студију Властелинства и економија манастира средњовековне Србије (Београд, 2022).
Поштовани корисници, Обавештавамо вас да због празника Библиотека неће радити од 31. децембра до 3. јануара. Први радни дан после празника је 4. јануар 2023.
На Бадњи дан, 6. јануара, Библиотека ће радити до 15.00 сати.
Виктор Бранковић, програмер и Драган Стојменовић, библиотекар представиће последњи пројектни циклус Народне библиотеке Бор: набавку нове опреме и „прочитан“ и претражив дигитализовани лист Колектив, који ће бити доступан на рачунарима за кориснике у библиотеци. Oд 2006. до данас дигитализовани су сви доступни бројеви Колектива од 1947. до 1992. Дигитализована су 42 годишта листа Колектив (1.877 појединачних бројева у 42 годишта, а пошто су током две године објављивани и посебни додаци, дигитализовано је и 17 додатака из 1975. и 1976, док колекцији недостају годишта објављивана 1950, 1956. и 1991). Оптичким препознавањам карактера (OCR) прочитано је око 22.000 страница листа, 40.580.721 речи, 280.362.524 карактера.
Пар речи о покретању Колектива
(Драган Стојменовић, Завичајно опдељење НББ)
Радничко организовање, то јест удружено деловање радника у Бору представља једну од најважнијих друштвено-политичких организација које постепено и континуирано остварују своје интересе, од оснивања рудника, стварајући основу друштвеног деловања које производи друштвена добра – све оно што бисмо подвели под организовану јавну социјалну (организациону) и материјалну културу. Међу резултатима тог организованог деловања био је и лист Борски колектив.
Борски рудници су убрзо након Другог светског рата потпали под управу Војне комисије, коју је одредио Народноослободилачки одбор, као орган револуционарне народне власти Југославије. Поред тога, убрзо након завршетка Другог светског рата, 23–25. јануара 1945. у Београду је одржана Општеземаљска синдикална конференција, када је донета Одлука о оснивању Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ). Тада је регистровано 26 струковних савеза синдиката, међу којима је био и Савез радника и намештеника рударске индустрије Југославије, који је својим програмским деловањем, на основу усвојеног привременог Статута ЈСРНЈ, кључан за успостављање институционалног деловања у локалним срединама у којима је преовладавала рударска привредна делатност. На основу задатака предвиђених Статутом, међу којима је био и тај „да организују идејно-политичко, културно и стручно уздизање радника, да васпитавају радничке масе за учешће у државној управи, у организацији привреде и у културном животу земљеˮ, Општинско синдикално веће у Бору, у свом широком спектру деловања, упркос реалним проблемима општег стања привреде, услова живота и рада у Бору, успело је, као један од приоритета, да постави културно-просветно деловање, које је, уз немале напоре и слабу заинтересованост, ипак опстајало. Године 1947, у Бору се, такође, интензивира и рад Народног фронта на пољу друштвено-политичких активности усмерених ка покретања маса, али и захваљујући значајним акцијама на обнови и изградњи.
Извештај о културно-просветном раду, 14. мај 1947, Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987, str. 118–119.
Убрзо се, на иницијативу Синдиката да се оснује информативно гласило синдикалне подружнице и предузећа, подношењем пријаве Савезу радника и намештеника рударске индустрије Југославије, покреће раднички лист Борски колектив.
Borski rudnik 1947. godine: аrhivska građa. Bor, 1987, str. 137.
Биле су то прве фабричке новине основане у Југославији на иницијативу Синдиката. Борски колектив, са поднасловом „Орган синдикалне подружнице Савеза рудара и предузећа рудника бакра и топионице Борˮ, у издању Синдикалне подружница Савеза рудара и управа предузећа Борских рудника и топионице, под тим насловом излази од 1. новембра 1947, до 1955. године, а штампан је у зајечарској штампарији Први мај. Одговорна уредница била је Милева Милентијевић, тадашња чланица локалне комисије Агитпропа (Управа за агитацију и пропаганду), која је лист водила наредна 33. броја, односно наредних годину и по дана. У том кратком периоду успела је да успостави основне рубрике и концепцију уређивања, писала је текстове и оформила прву редакцију, коју су чинила три новинара и два административна радника. Лист је излазио два пута месечно. Уредница је контролисала прелом текста и штампу сваког броја, тако да је, да би избегла честа путовања до штампарије у Зајечару, иницирала отварање штампарије у Бору, која је убрзо и инсталирана. Већ од петог броја, Борски колектив се штампао у Бору.
Асоцијација за развој града у суботу, 17. децембра, у 18, у сали Народне библиотеке Бор организује завршну радионицу на тему „Зелено рударство – мит или истина?“, коју ће водити проф. др Снежана Шербула. Програмом је предвиђена и пројекција документарног филма „Кинин: омиљени европски партнер“, у продукцији куће Арте, а у коме учествује и Боранин Горан Јаковљевић. Догађај се организује у оквиру пројекта „Вокс попули – има ли места за нас?“, који Асоцијација за развој града реализује уз подршку Црте у оквиру иницијативе „Вратимо се на почетак – Парламент као основа владавине права“.
У броју 1666 недељника ВРЕМЕ (од 8. децембра 2022) можете прочитати текст Жељка Бодрожића (str. 52-54) о наступу и епилогу наступа фудбалске репрезентације Србије на текућем првенству у Катару.
Овај позоришни хепенинг окупио је на једном месту све нијансе страсти, све политичке претпоставке и импликације, све медијске и парамедијске силе, раскошна чуда менталитета, препоставке друштвене и политичке природе, а окончан је гротескним падом и ропцем нације, коју данас, макар у региону, масовно прозивају митоманском и мегаломанском. Аутор као особене боје овога случаја наводи чудо учешћа, које се десило упркос распаду и осиромашењу националаних лига и клубова те распаду и анахронизму струке, и сумануту националистичку хистерију, која дозива дневнополилтичке моменте као своју допуну.
Бодрожићев текст је само један од стотина који се могу срести ових дана по штампи, порталима, на телевизијама.
Тим креативних идеја организује догађај под називом „Мајка рађа културу“, који укључује изложбу фотографија и предавања универзитетских професора еминентних стручњака у области психијатрије и психоаналитичке терапије, који ће говорити о пренаталном развоју и развоју личности детета током прве године живота, те о утицају културе на тај развој.
Програм
13-14:30: Предавања примаријуса и професора др Бранке Стаматовић Гајић и др Тимислава Гајића (психијатри и психоаналитички психотерапеути, наставници на Факултету здравствених и пословних студија Унивезитета Сингидунум у Београду и придружени истраживачи Института за међународно здравље и образовање у Олбанију, САД) и виртуелно предавање примаријуса проф. др Марије Младеновић, специјалисте педијатрије и неонатологије.
14:30-15:30: Изложба фотографија на тему трудноће, мајчинства и утицаја културе на мајчинство и најранији развој детета.
Изложба је конкурсна, а заинтересовани фотографи (професионалци и аматери) своје фотографије могу послати на: yogakreacija@gmail.com
Организаторка: Жељка Здравковић, мастер менаџерка здравствне заштите, инструкторка јоге, хипнотерапеуткиња и дула.
Реализацију програма финансијски је подржао Град Бор.
Народна библиотека Бор у децембру покреће циклус заједничких читања, који ће се у читаоници библиотеке одвијати једном месечно, а у којем можете учествовати као читалац/читатељка (наглас) или као слушалац/слушатељка. Читање наглас и веза која се читањем наглас ствара међу читаоцима и слушаоцима интензивирају доживљај дела, и емотивни и когнитивни – чита се спорије и пажљивије; читање постаје и средство изражавања и комуницирања не само са текстом, као и иначе, него и са другима; вежба се тзв. активно слушање…
Понедељак, 5. 12. 2022, 17:30
За прво читање одабрали смо недавно преведену Запоседнутост актуелне нобеловке Ани Ерно (прев. Бојан Савић Остојић), с једне стране због тога што је и овај, као и сви остали текстови Ани Ерно, састављен из низа кратких фрагмената, што ће нам омогућити да се у читању брзо смењујемо, али и да након сваког битнијег момента направимо паузу ради коментара и(ли) дискусије. С друге стране, реч је о тексту којим се ауторка бави готово универзалним афектом који најчешће називамо љубомором, чију комплексност и разноврсне ефекте, стања до којих може да доведе – до којих је њу довела – Ерно представља на изванредно луцидан, али и крајње смирен начин, што текст чини још погоднијим за читање наглас – текст ће вам дозволити да сами одредите тон и ритам изговарања написаних реченица.
Примерак који будемо читали – поклон Љубице Пупезин, власнице ИК Штрик – моћи ћете да користите као свој – слободно подвлачите, обележавајте моменте препознавања (а биће их!) и(ли) спознаје, коментаришите на маргинама. На тај начин ће сама књига постати сведочанство непосредног заједничког искуства и утиска различитог од оног који бисте стекли (или сте га стекли, ако сте књигу већ прочитали) читајући сами за себе, безгласно.
У среду 23. новембра у 18 сати наш суграђанин Ненад Митровић представља свој нови роман Кћер богумила.
Овај криминалистичко-психолошки трилер прожет елементима фантастике, хорора, богате историје и раскошне традиције нашег поднебља, суочава читаоца са стравичним истинама са којима се свакодневно са мање или више одлучности суочава савремено друштво.
Роман је добио подршку на Конкурсу града Бора за финансирање или суфинансирање пројеката од јавног интереса у области културе за 2022.
