Избор „Бележнице“ бр. 12

Бележница 12

Леополдо Алас „Кларин“, Регента, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци / Нови Сад, 2005 (Библиотека Европски класици. Шпански писци)

Леополдо Алас „Кларин“, професор права на Универзитету у Овиједу, кога данашњи историчари књижевности и књижевни критичари сматрају једним од највећих приповедача у свеукупној историји шпанске књижевности, написао је поред великог броја приповедака (нпр. „Превара“, „Гавран“, „Доња Берта“ итд.), и два одлична романа, Његов син јединац и Регента, у којима открива постојање једног сасвим новог света. Обиман роман Регента почиње величанственим описом једног шпанског провинцијског града, чији су ликови – свештеници, аристократија, чиновници, слуге – потанко анализирани у читавом роману сложеног заплета у којем се вишеструко преплићу различити нивои приповедања, стварајући тако једну шаролику целину у којој се истиче централни мотив – богохулна страст дон Фермина де Паса према Ани Осорес де Кинтанар. Због мотива прељубе главне јунакиње критичари су често овај роман поредили са Флоберовом Госпођом Бовари и Толстојевом Аном Карењином. Снагу роману дају не само главна јунакиња, прожета љубављу која је изнад свега, него и остали ликови: добродушни муж који гине у двобоју, прост заводник и изнад свега, немилосрдан учитељ, вођен искључиво амбицијом. Роман у којем љубавна драма служи као контрапункт беспоштедној критици једног лицемерног и дволичног друштва. Право уживање за љубитеље озбиљне, класичне књижевности.

Ерик Хофер, Прави верник: мисли о природи масовних покрета, Просвета, Ниш, 2004.

„Прави верник“ и прави предузетник слични су једно другом по свом прозелитизму и по својој осујећености. Ове две горчине које их спајају покрећу наш свет у којем се човек најчешће прехрањује сладострашћем спектакла. Улога гледалаца у овом „позоришту потлачених“ је главна. „А онда“, како А. Боал каже, „међу глумцима оне (владајућа класа, прим. А. К.) издвојише главног јунака масе: тада поче принудно индоктринирање.“ Невешт би био сваки покушај сажимања смелости генерализације Ерика Хофера у анотацију од неколико реченица. Прочитајте књигу.

Средње доба, приредио Петар Милосављевић, СКЗ / БИГЗ, Београд, 2004 (Антологија српске поезије у осам књига, књ. 4)

Концепција на основу које је састављена ова антологија је следећа: српска књижевност средњег доба обухвата књижевност од 15. до 19. века, у њу спада тзв. дубровачка књижевност (књижевност Боке Которске, Дубровника и Далмације) и континентална књижевност коју су на просторима Угарске стварали Срби. То је спој књижевноисторијских размишљања Павла Поповића и Милорада Павића, да споменемо само најбитније, мада је историја ове идеје богата доприносима и преокретима. Периодизација српске књижњевности тиме је постављена кроз сукцесију четири стилске формације (рененсанса, барок, класицизам, предромантизам), а српска књижевност постаје у својем континууму „једна од веома вредних европских литература“. Песници Шишко Менчетић, Мавро Ветрановић, Марин Држић, Џиво Гундулић, Џоно Палмотић, Паскоје Примовић и др. легитимно по овој концепцији постају делом српске књижевности.

Жилбер Синуе, Дечак из Брижа, Stylos, Нови Сад, 2004.

У маглама Фландрије и блештавој светлости Тоскане, дечак од 13 година суочиће се са застрашујућом завером коју чини скривени свет, испуњен тамом. У борби против таквог мрачног света, његово једино оружје је невиност. Зашто неко жели дечакову смрт? Шта је то што он никада није смео да сазна, а ипак је сазнао? Због чега су славни сликари, мислиоци и архитекте на мети невидљивих убица? Какве су то тајанствене везе које их међусобно спајају и које их безосећајно гурају према рубу понора? Мноштво питања на које је дечак из Брижа приморан да одговори и за која треба да нађе решења како га не би, када на њега дође ред, прогутала тама.

Лаш Фр. Х. Свенсен, Филозофија досаде, Геопоетика, Београд, 2004.

Овај есеј, како аутор жанровски одређује своју књигу, развија идеје о томе шта је досада, када је настала, зашто и како нас погађа и зашто је не можемо победити некаквим вољним чином. Да би се овај многострани феномен проучавао, потребан је интердисциплинарни приступ, па су у књизи коришћени текстови из различитих области, као што су филозофија, лепа књижевност, психологија, теологија и социологија, уз бројне цитате аутора који се директно или посредно баве појмом досаде, међу којима су: Хајдегер, Аристотел, Ниче, Хегел, Кант, Бодријар, Бењамин, Бекет, Чехов, Достојевски, Кафка, Кундера, Лорка, Ман, Песоа, Шекспир, Шопенхауер, али и Ворхол, Дејвид Боуви и Иги Поп. Иако је у питању филозофско дело, које третира различите аспекте досаде и њеног односа према модерности, Филозофија досаде је писана занимљиво, приступачним и разумљивим језиком, тако да је намењена ширем кругу читалаца.

Манфред Остен, „Све је велоциферски“ или Гетеово откриће успорености: Прилог модерности једног класичара у 21. веку, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци / Нови Сад, 2005.

Angelus Novus као анђео историје пита: како време једе историју? са ког краја/почетка? Можда је једе као лубеницу, од средине? У средини је текстура времена која је у књижевној историји најслађа, која је дозрела уз помоћ Гетеа. Манфред Остен подсећа на јединствени изум за успорење времена -разлистане анђеле књиге, посебно на оне опружене под сенком црног сунца: Фауст, Западно-источни диван и Избор по сродности. Доба техничке репродукције тих анђела пружа јединствену прилику да се скоро увек може срести усамљени flâneur са прашњавим крилима на полици библиотеке. Проблем је можда у томе што се свест људи „тиранијом тренутка“ у велоциферском свету сабија у бочицу коју је напустио хомункул, тако да су сусрети све ређи, а усамљеност мучи и анђеле и људе.

Конкурс за кратку причу

Сваке године Народна библиотека Бор у оквиру „Месеца књиге“ (новембар) расписује традиционални

КОНКУРС ЗА НЕОБЈАВЉЕНУ КРАТКУ ПРИЧУ

Конкурс за кратку причуАутори конкуришу једном причом.
Радови (до три куцане стране) шаљу се у три примерка под шифром.
Решење шифре (подаци о аутору, адреса и телефон) уз кратку биобиблиографску белешку прилажу се уз радове у посебној коверти.
Рукописи се не враћају.
Радови се не могу слати електронском поштом.
Приспеле радове процењује стручни жири.
Резултати се саопштавају на завршној вечери „Месеца књиге“ (средина новембра) у Народној библиотеци Бор
Најбоље приче награђују се новчано.
Награђене приче, као и оне које су ушле у шири избор, објављују се у зборнику Приче у папучама.
Зборник се објављује сваке друге године

Одлуке жирија

Новембар 2007.

На овогодишњи конкурс за необјављену кратку причу Народне библиотеке Бор стигле су 156 приче. 25 прича нису задовољиле услове конкурса, тако да је жири (Виолета Стојменовић, Ана Јанковић, Јелица Живковић) разматрао 131 причу.
Приче су стигле из свих крајева Србије, али и из Републике Српске и из Загреба. Из Бора је стило тек неколико – мање него ранијих година. Квалитет радова је уобичајен, а такође и чињеница да међу њима има и текстова који се ни уз најбољу вољу не могу сврстати у кратку причу.
Прича У мрежи, под шифром «Настасија Филиповна» једина је освојила гласове свих чланова жирија, те јој је једногласно додељено прво место. Права, такорећи жанровска, кратка прича, сажета, без сувишних и, било наративно или метафорички искоришћених детаља, У мрежи је ненаметљиво алегорични приказ жене изгубљене у хаосу интимности која је постала ђубриште, жене без дома у буквалном и егзистенцијалном смислу. Кроки гротескне и апсурдне свакодневице,  карикатурално хиперболизоване, фантастично реификованоне до момента када «освета» ствари и њиховог неконтролисаног мноштва постаје неизбежна, она тежи да прикаже судбину немара и олаког, неозбиљног третирања живота.
Одлучујући о другој и трећој награди, жири је бирао између седам прича од којих је свака имала по два гласа. Реч је о следећим причама:

  1. Jazz (шифра Труба)
  2. Како сам пропустио стопостотну шансу да зарадим милионе (шифра Халдир)
  3. Променада у знак сећања на Бодлера (шифра Fuu-chan)
  4. Састанак са … липом (шифра Мрав)
  5. Преболети Буковског (шифра Цаца 1710)
  6. Плетеница  (шифра Sun4scorpio)
  7. Међед (шифра Шива 61)

Консензусом је одлучено да се друго место додели причи Jazz (шифра Труба), а треће причи Међед (шифра Шива 61).
Упркос натегнутој и пренаглашеној метафорици која покушава да симулира специфичности џез и блуз текстова, прича Jazz плени сугестивном меланхолично-сентименталном атмосфером. Дух загушљивог, магловитог урбаног и психичког дна, или боље, подземља дат је кроз пар евокативних слика умора, немоћи и апатије који једно друго условљавају на дозвољавајући могућност искорака.
Иако сви чланови жирија нису сасвим убеђени да је Међед заиста кратка прича, њени књижевно-уметнички квалитети условили су да она одскочи изнад других, неоспорно кратких прича. Физиологија и психологија патње која води тренутку препуштања ирационалним силама беса и крвождерности дата је, метафорично, кроз приказ утамниченог медведа. Складна, прецизна, строго  усмерена композиција, чврста спрега дескриптивног и наративног, уједначен стил, пречишћен језик, показују умешност и марљивост каквима се већина прича пристиглих на овај конкурс не може похвалити.

Све приче које су ушле у шири избор, заједно са ширим избором од прошле године, биће штампане у наредном броју зборника Приче у папичама који ће бити објављен 2008. године.

Новембар 2006.

За овогодишњи конкурс за кратку причу Управни одбор Народне библиотеке Бор одредио је следећи жири: Весна Тешовић, професор књижевности, библиотекар, члан жирија, Виолета Стојменовић, професор књижевности, студент последипломских студија, смер Наука о књижевности на Филолошком факултету у Београду, библиотекар, члан жирија, Горан Миленковић, професор књижевности, студент последипломских студија, смер Наука о књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, библиотекар, председник жирија.
За три награде које се додељују на Конкурсу за кратку причу Народне библиотеке Бор, у 2006. години конкурисале су 122 приче, од 134 приспеле. Дванаест прича жири је одбацио јер нису одговарале пропозицијама.конкурса.
Жири се састајао три пута.
На другом састанку жири је установио ужи избор за додељивање награда који чине следеће приче (без вредносног редоследа):
– “У излогу“, шифра “Patris Lumumba“
– “Двоструки грех“, шифра “Прашњаве стопе“
– “Путујућа свећа“, шифра “Кад порастем бићу светионичар“
– “Корфбол на дивљем западу“, шифра “Сви на исток“
– “Године сладопапира“, шифра “Ирхидије“
– “Сусрет“, шифра “VIOBPK“
– “Судбина у Солуну“, шифра “Све је могуће“
– “Мирна Бачка“, шифра “Насапуњани хашишар“
– “Чачкалица“, шифра “Облак у панталонама“
– “Кокице и комарци“, шифра “Прскалица“
– “Кад Марија чешка зид или За несигурне пролазнике“, шифра “Зид“
-‘О чему је Часлав Шари мислио на путу од игралишта до куће
и како је те мисли изгубио“, шифра “Цепелин“
– “Фантастично страдање Артурово“, шифра “Игра“
– “И сад – шта ја да радим?“, шифра “Септик“
– “Оброк“, шифра “Дуд“
– “Гаће“’, шифра “Бу!“
– “Романса“, шифра “Fantasma“
На трећем састанку жири је гласао и донео одлуку о коначном избору награђених прича.
Жири је гласао на следећи начин:

Весна Тешовић:
1. “И сад – шта ја да радим?“, шифра “Септик“
2. “Гаће“, шифра “Бу!“
3.“Романса“, шифра “Fantasma“
Виолета Стојменовић:
1. “И сад – шта ја да радим?“, шифра “Септик“
2. “Романса“, шифра “Fantasma“
3. “О чему је Часлав Шари мислио на путу од игралишта до куће и како је те мисли изгубио“, шифра “Цепелин“
Горан Миленковић:
1. “И сад – шта ја да радим?“ шифра “Септик“
2. “Романса“, шифра “Fantasma“
3. “О чему је Часлав Шари мислио на путу од игралишта до куће и како је те мисли изгубио“, шифра “Цепелин“
Жири је одлучио да трећу награду добије аутор приче „О чему је Часлав Шари мислио на путу од игралишта до куће и како је те мисли изгубио“, послате под шифром “Цепелин“; одлука је донета већином гласова. Ова прича је заснована на идеји о епифанијским потенцијалима наизглед празних тренутака и наизглед сасвим безначајних ствари, постављених као контрапункт према монотоној и баналној стварности, лишеној предане посвећености субјекта; унеколико патетична и језички разбокорена, она делује наивније и невештије од двеју осталих, а ипак, својом једноставном, сведеном и прецизно усмереном наративном линијом, монотонизираним језиком и одређеним интелектуалним набојем, боља је од прича које нису задужиле овај жири својим квалитетом.
Друга награду добио је аутор приче „Романса“, послате под шифром “Fantasma“; одлука је донета већином гласова. Само ткиво ове приче, наизглед баналне и патетичне (обична прича о средовечној љубави), испресецано је укрштеничким асосијацијама, те се јасно може сагледати дуг аутора према техникама постмодернистичких онеобичења; тако прича личи на проширен и наратизован опис задатака из укрштених речи, мада је тај поступак недефинисан и понекад немотивисан у довољној мери; ипак, прича постиже утисак гротескности и сатире, и у својем иронично-пародичном отклону, кроз сукоб двају планова и логика, и са одређеном дозом интелектуалне дистанце, и поред стилских испадица и местимичних непрецизности достиже одређени жељени квалитет.
Прву награду добио је аутор приче „И сад – шта ја да радим?“, послате под шифром “Септик“; одлука је донета једногласно. Јединство тона и расположења, неочекивани обрт, који ипак успева да оствари утисак неизбежности и судбинске предодређености, динамичност исказа који намеће сопствени, добро организовани и сврсисходни ритам приповедања са градацијом и кулминацијом, ефекат недовршености и недовршивости, и јасна поента, економичност, стилски и наративни минимализам, чине одсудне квалитете ове приче; али и не само то: у њој је описан свет ниске стварности, готово бизаран у својој сировости, свет у којем се сенка могуће стабилности губи у мрачној ноћи и недовршеној довршености, оивиченој насловним питањем; с приповедачем чији је говор прозиран и сигнификативан колико и оно што је испричано, у атмосфери нервозе, мрака, дима и мучне меланхоличне комике, прича буја у својем кратком трајању, причана између једног удисаја и једног издисаја дима цигарете; носећи у себи естетичност кратког реза свакодневне стварности, патетику животног фатализма и универзалност са укусом ироније. Тако иза ове приче можемо наслутити свет у кризи, распршен свет лелујања, ништавила, неизвесности, један комично третиран, иронизиран свет, али свет достојан књижевности и кратке приче.

Новембар 2005.

Овогодишwи Конкурс за необјавqену кратку причу, Народне библиотеке Бор не одликује се само великим бројем учесника, већ је попримио и међународни карактер; наиме, поприличан је број прича које су стигле из бивших југословенских република или из иностранства, прецизније, из дијаспоре. Послато је укупно 147 радова, од чега су разматрана 134 – 11 радова није испуњавало услове конкурса, а два су пристигла са закашњењем.
Одређен број приспелих текстова нема књижевну вредност, или, пак, обилује граматичким, стилским, правописним и другим грешкама, што ће рећи да не задовоqава основне критеријуме књижевне писмености, или писмености уопште. Известан (и то не мали) број радова, по мишљењу чланова жирија, не припада (или бар не у потпуности) жанру на који се конкурс односи – краткој причи. Поменути би прилози, без сваке сумње, постигли већи успех и заслужили боље вредновање да су од њихове “грађе” створени текстови другачијег жанровског проседеа. Многи радови имају завидну књижевну вредност, али не могу ваљано “функционисати” као засебне целине, већ би своје право место требало да имају тек у оквиру обимнијих наративних остварења.
Жири, у саставу: Бранислав В. Бранковић (председник), Јелица Живковић (члан) и Ана Јанковић (члан), на свом последњем састанку одлучио је да:
– 1. награду додели причи „Пост рестанте“, под шифром “Пассwорд” ,
– 2. награду додели причи „Сврдло“, под шифром “Бургија” и
– 3. награду додели причи „Птичји свет“, под шифром “Птичица”.

Приче које су ушле у ужи избор за награду (без вредносног редоследа):

1. „Птичји свет“, шифра „Птичица“
2. „Будилник“, шифра „Будилник“
3.“Човек и пас“, шифра „Господин и човек“
4. „Прича“, шифра „Кинг“
5. „Лептир“, шифра „Поета ГМX“
6. „Мириси“, шифра „59“
7. „Чувар старих ципела“, шифра „Јелка“
8. „Марамица“, шифра „461“
9. „Сврдло“, шифра „Бургија“
10. „30“, шифра „Бунарчевић“
11. „Пост рестанте“, шифра „Пассwорд“
12. „Свирац Иванов“, шифра „Децембар, 16-19“
13. „Надежда“, шифра „Москва“
14. „Сцевола“, шифра „Вертер“
15. „Ладy“, шифра „Абраксас 23“
16. „Реквијем за родни град“, шифра „Хаустор“
17. „У парампарчад“, шифра „Забран“
18. „Пассерс – Б“, шифра „Космо 05“

Новембар 2004.

На овогодишњи конкурс приспела је 51 прича из 16 градова. Жири који су чинили Горан Миленковић, Виолета Станковић и Весна Тешовић (председник), после извршеног увида одбацио је 2 приче јер нису задовољиле пропозиције конкурса (једна је објављена у Књижевним новинама, а једна није имала разрешење шифре). У жирирању се нашло 49 прича.
Жири је био јединствен у оцени да највећи број приспелих прича не задовољава основне претпоставке жанра или их задовољава само привидно; да их “красе” немаштовитост и непостојање јасне идеје шта учинити с причом до краја, те се у невештој структури с баналним обртима ефекат покушава постићи фразама, стилским и вербалним клишеима; да су и ове године аутори запали у грешку причања живота уместо писања приче, што је резултирало мучном патетиком.
Наравно, издвојиле су се и приче које красе духовитост, анегдотичност и машта, мање или више наглашена гротеска у приказу међуљудских односа и неспоразума у комуникацији услед немогућности да се сопствени поглед на свет усклади са гледиштем других. На жалост, закључни обрт често квари почетни јер запада у баналност или је изведен у већ познатом маниру.
После детаљне анализе, жири је одлучио да у овогодишњој конкуренцији треба наградити:
– за освојено треће место – Немању Савића из Зрењанина, аутора приче „Садржаj“;
– за освојено друго место – Ненада Максимовића из Бора, аутора приче „Провинцијска љубав“;
– као најбољу причу на Конкурсу за необјавqену кратку причу 2004. г. – „Орао“, коју је потписала Едита Евгенија Цоловић из Бора.

Приче које су ушле у ужи избор за награду (без вредносног редоследа):
1. „Пета страница квадрата“, Коста Жељски, Перлез
2. „Интервенција“, Владислава Савић-Милићевић, Зрењанин
3. „Пас“, Бранислав Димитријевић, Бор
4. „Заповедник“, Небојша Петронијевић, Ћуприја
5. „Одлазак“, Татјана Реqин, Зрењанин
6 .“Нова година“, Бранислав Бранковић, Зајечар
7. „Прозор – митски образац“, Саша Д. Ловић, Бор
8. „Срећан крај“, Миодраг Игњатовић, Бор
9. „Продужи“, Русија Маринковић, Ресник
10. „Дрво“, Иван Илић, Бор
11. „Одоцнели путник“, Небојша Ђорђевић, Књажевац
12. „Окретница“, Братислав Калајxић, Панчево

Новембар 2003.

Овогодишњи конкурс за кратку причу Народне библиотеке Бор наишао је на шири одјек него раније: укупно 212 прича стигло је из више од четрдесет градова Србије, али и из Црне Горе и Републике Српске (Београд, Ниш, Чачак, Ужице, Краqево, Аранђеловац, Нови Сад, Врбас, Подгорица, Сарајево, Дервента…).
Жири у саставу: Јелица Живковић, Божица Кочбашли и Ана Јанковић, разматрао је 207 прича, које су одговарале пропозицијама конкурса, и одлучио је да прву награду додели Снежани Ивановић из Ужица за причу „Сандуче“; другу награду добила је Милена Првуловић из Бора за причу „Маче“, а трећу Драга Гавриловић из Чачка за причу „Поверење“. Иако то није била намера жирија, награђене приче одражавају варијетет мотива и поступака који карактеришу ову, рекло би се, све популарнију форму.
Ауторка првонаграђене приче следи реалистички проседе, посвећујући посебну пажњу психологији своје јунакиње, жртве мужа обузетог страшћу за сакупљањем зелених новчаница. Не бавећи се карактером тврдице који је вазда исти у кwижевности – ваљда је такав и у животу – од Еуклијона, преко Харпагона, Грандеа и нашег Кир-Јање, ова прича са задивљујућом прецизношћу још једном размиче завесу са нашег патријархалног јада у коме бесмислено пропадају животи.
Прича „Маче“, писана у чеховљевском маниру анегдотица и сличица из живота, и својим порукама самилости за маргиналне егзистенције опомиње на великог мајстора овог жанра. Наша стварност, наше нарави, зловоља, лажи, дволичност и цинизам, забележени као оком камере, разголићени су у тренутку, крај контејнера из кога цвили бачено маче.
Загонетна парабола „Поверење“ се, међу осталим причама које заслужују награду, истиче оригиналним приступом и извесним херметизмом, што је, ако се занемаре формални оквири као што је краткоћа, удаљавају од класичног жанра.
Жири се сложио да је свака од преосталих 12 прича које су ушле у ужи избор могла да добије награду. Оне ће, уз одабране приче из ширег избора и приче са прошлогодишњег конкурса, ући у четврти зборник кратких прича Народне библиотеке Бор, који треба да изађе из штампе до маја 2004. године.

Приче које су ушле у ужи избор за награду:
1. „Човек који никада није псовао“, Милен Алемпијевић, Чачак
2. „Олуја“, Звонка Газивода, Београд
3. „Суманути наум“, Недељко Кајиш, Мали Зворник
4. „Савршен дочек“, Ивана Малек, Панчево
5. „Крај приче“, Перица Радовић, Крагујевац
6. „Кораци“, Игор Ђорђевић, Пирот
7. „Плава дрвена коцка“, Александар Шево, Нови Сад
8. „Метаморпхосис“, Златко Пашко, Стара Пазова
9. „Разнобојно“, Иван Петковић, Смедеревска Паланка
10. „Очи“, Елизабета Георгијева, Димитровград
11. „Није тешко бити фин“, Воја Радовановић, Београд
12. „Одједном“, Едита Евгенија Цоловић, Бор

Новембар 2002.

Чланови жирија (Драгана Илић, Горан Миленковић и Весна Тешовић) били су јединствени у ставу да је кратка прича сажет уметнички исказ чија се строга и промишqена композиција у целини гради око јединственог мотива и сва је усмерена ка необичном и изненадном расплету. Краткоћа и сажетост, наизглед техничке особине, умногоме одређују структуру кратке приче. У њој не сме бити ничег сувишног. Сва уметничка средства подређена су припремаwу једног одређеног утиска. Писцу мора да буде савршено јасна сопствена мисао и дејство који жели да произведе, тј. да читалац у сваком тренутку треба да зна све што треба да зна, и ништа више од тога. На тај начин се постиже поступност и загонетност кратке приче.
На овогодишњи конкурс приспеле су приче различитог квалитета. Њихови мотиви најчешће припадају реалистичком проседеу у широком емотивном распону од разнежености до опорости и дубоке горчине. Има и метафоричних, које су покушале да достигну озбиљно-моралнопоучни, сентиментални, психолошки или филозофски карактер, али и оних које се приближавају анегдоти и књижевној пародији.
Добро одмеривши карактеристике приспелих прича, жири је био мишљења да у овој конкуренцији епитет најуспелијих, а тиме и награду која им следи треба да понесу:
– на првом месту прича „Ноћ пред дуго путовање у вечно“, под шифром „Први пут с оцем на вечерње“, аутора Миодрага Ињатовића из Бора,
– на другом месту прича „Опрост“, под шифром „Тромб“, аутора Ненада Максимовића из Бора
– на трећем месту прича „Трубач“, под шифром „Оков“, ауторке Иване Малек из Панчева.

Приче које су ушле у ужи избор за награду:
1. „Прича о љубави“, Перица С. Радовић, Крагујевац
2. „Брисање самоће“, Душан Мијајловић, Адски,
3. „Црвенкапе ипак не постоје“, Александар Мијајловић, Ниш
4. „Одјек живота“, Милена Марковић, Горњи Милановац
5. „Она“, Дара Радојевић, Горњи Милановац
6. „Успомене“, Добрила Станојевић, Кикинда
7. „Заседа“, Миле Петровић,
8. „Мрежа“, Сандра Васковић, Бор
9. „Q грозница“, Едита Евгенија Цоловић, Бор
10. „Танча“, Миодраг Ђурђевић, Бор

Зборник изабраних прича са Конкурса за кратку причу Народне библиотеке Бор

Приче у папучамаУ почетку беше Реч. Реч беше са Богом.
Током векова људске културе реч је добила многобројна, и верска и световна значења. Имати реч не само да је синоним ауторитета, престижа, већ и углађеног говора или брбљања. Посредством електронских медија, данас је ближа него икада небесима са који се верује да је потекла. Међутим, многи деле уверење да је најважнија она реч која је материјализована, која се својим обликом књиге уписала у вечно постојање и која се чува у бастионима писане речи, у библиотекама. Свесна чињенице да њена мисија није само да чува књиге, Народна библиотека Бор од 1996. године расписује годишњи Конкурс за кратку причу. Сваке друге године објављује зборник изабраних прича са конкурса, под називом Приче у папучама.
Први зборника кратких прича Народне библиотеке Бор (Бор, 1998) садржи одабране приче са књижевног конкурса расписаног у претходне две године (1996, 1997). Следећа књига (Бор, 2000) добила је назив Приче у папучама, којим се алудира истовремено на више ствари: некохерентност садржаја ових зборника, шаролик састав претежно неафирмисаних аутора којима је заједнички само чин пријављивања на овај конкурс, немогућност прецизирања начела селекције, неизбежно пристајање на низ компромиса да би се сачинила једна оваква збирка, али, са друге стране и на наглашену непретенциозност која приређивачима обезбеђује известан лагодан положај да својим избором пре евидентирају него вреднују.
У међувремену, ови, помало случајно настали, зборници установљени су као редовни, двогодишњи, сачињени од најбољих прича са протеклих конкурса. Њима свакако треба приписати у заслугу и све бројније пријављивање на конкурс – у просеку стотинак прича годишње – као и све већу заступљеност аутора изван локалне средине, што све заједно обезбеђује и већи број вреднијих прича, као и афирмацију самог жанра за који последњих деценија прошлог века оживљава интересовање у многим националним књижевностима.

Зборник Књ. 6

Зборник Књ. 6ПРИЧЕ у папучама : зборник изабраних прича са Конкурса за кратку причу Народне библиотеке Бор, Књ. 6 / приредила Виолета Стојменовић. – Бор : Народна библиотека, 2008 (Бор : Терција). – 102 стр. ; 20 цм

Тираж 300. – Aутори заступљени у зборнику: Саша Д. Ловић, Виолета Блага, Тамара Кесић, Владислава Савић-Милићевић, Оливер Ходак, Елизабета Георгиев, Милица Ђокић, Милан Манић, Бранислав Бане Димитријевић, Оливера Скоко, Сања Дракулић, Влада Батинић, Светлана Рајковић, Тања Милутиновић, Давор Радуљ, Милка Кнежевић-Ивашковић, Милена Дасукидис, Драгана Бошковић, Владан Радоман, Александра Врцељ, Бранислав Стефановић, Огњен Петровић, Вид Рајин. – Подаци о ауторима: стр. 97–100. – ISBN 978-86-84061-08-1.

Зборник Књ. 5

Зборник Књ. 5ПРИЧЕ у папучама : зборник изабраних прича са Конкурса за кратку причу Народне библиотеке Бор. Књ. 5 / уредник
књиге Весна Тешовић. – Бор : Народна библиотека, 2006 (Бор : Grafomed Trade). – 117 стр. ; 20 cm

Тираж 300. – Аутори заступљени у зборнику:
Драгослава Барзут, Бранислав В. Бранковић, Вјекослав Видаковић, Дејан Вукићевић, Бранислав Бане Димитријевић, Зоран Додеровић, Милош Дођуп, Драган Ђаковић, Небојша Ђорђевић, Миодраг Ђурђевић, Коста Жељски, Тамара Жикић, Миодраг Игњатовић, Иван Илић, Бра нислав Калајџић, Игор Коларов, Јелица Костадиновић, Владимир Лазић, Саша Д. Ловић, Ненад Максимовић, Љубиша Маринковић, Владица Миленковић Влајче, Мирко Миливојевић, Вања Миљковић, Небојша Петронијевић, Гордана Радовановић, Татјана Рељин, Немања Савић, Владислава Савић-Милићевић, Слободан М. Стефанофић, Едита Евгенија Цоловић. – Стр. 5-6: Уместо предговора / Весна Тешовић. – Подаци о ауторима: стр. 109-113. – ISBN 86-84061-04-7.

Зборник Књ. 4

Зборник Књ. 4ПРИЧЕ у папучама : зборник изабраних прича са Конкурса за кратку причу Народне библиотеке Бор. Књ. 4 / уредник књиге Весна Тешовић. – Бор : Народна библиотека, 2005 (Бор : Grafomed Trade). – 116 стр. ; 20 cm

Тираж 300. – Аутори заступљени у зборнику:
Дејан Тофчевић, Миодраг Игњатовић, Душан Мијајловић Адски, Милен Алемпијевић, Александар Мијајловић, Игор Ђорђевић, Перица С. Радовић, Милена Првуловић, Златко Пашко, Сандра Васковић, Не дељко Кајиш, Воја Радовановић, Елизабета Георгиев, Ненад Максимовић, Милена Марковић, Емилија Миловановић, Звонка Газивода, Драгана Ранђеловић, Ивана Малек, Дара Радојевић, Александар Шево, Томислав М. Симић, Драга Гавриловић, Едита Евгенија Цоловић, Иван Петковић, Светлана Пешић, Снежана Ивановић, Миодраг Ђурђевић, Добрила Станојевић, Миле Петровић. – Стр. [5/6]: „Папуче“ по свачијој мери / Весна Тешовић. – Подаци о ауторима: стр. 113-115. – ISBN 86-84061-03-9.

Зборник Књ. 3

Зборник Књ. 3ПРИЧЕ у папучама : зборник радова са књижевног конкурса Народне библиотеке Бор. Књ. 3 / [приредиле Јелица Живковић и Весна Тешовић]. – Бор : Народна библиотека, 2002 (Бор: Бакар). – 82 стр. : 20 cm
Тираж 300. – Аутори заступљени у зборнику:
Миодраг Игњатовић, Раде Стојковић, Саша Д. Ловић, Чарна Вукићевић, Војин Остојић, Милена Првуловић, Марина Милев, Новица Антић, Момчило Пешић, Милосав Славко Пешић, Миле Марковић, Зоран Петровић, Гордана Милићевић, Драгољуб Марковић, Душан Мијајловић Адски, Соња Савић, Станиша Милосављевић, Никола Лежајић.
Стр. [5-6]: Предговор / Приређивачи. – Подаци о ауторима: стр. 79-80. – ISBN 86-84061-00-4

Зборник Књ. 2

Зборник Књ. 2 ПРИЧЕ у папучама / приредиле Божица Кочбашли и Јелица Живковић. – Бор : Народна библиотека, 2000 (Бор : N design). – 82 стр. ; 20 cm
Тираж 300. – Изабране кратке приче са Конкурса Народне библиотеке Бор → колофон.
Аутори заступљени у зборнику:
Саша Д. Ловић, Јелена Радовановић, Богдан Баљошевић, Бобан Арсенијевић, Бранислав Бане Димитријевић, Драган Тешовић, Јовица Р. Лазаревић, Миљана Голубовић, Живота Урошевић, Драгица Танчић, Никола Лежаић, Јовица Ћирић, Голуб Мирољуб Дража, Момчило Пешић, Раде Стојковић, Миодраг Игњатовић, Марија Б. Стојковић-Миливојевић, Маја Првуловић, Ивана Милановић, Љубиша Маринковић, Ненад Максимовић, Милен Миливојевић .
– Подаци о ауторима: стр. 79-81.

Зборник Књ. 1

Зборник Књ. 1КРАТКЕ приче : зборник радова са књижевног конкурса Народне библиотеке Бор / [приредиле Јелица Живковић и Божица Кочбашли]. – Бор : Народна библиотека : Штампа, радио и филм, 1998 (Бор : Cepprint). – 54 стр. : слика аутора ; 20 cm
Тираж 500. – Аутори заступљени у зборнику: Милен Миливојевић, Иван Илић, Саша Д. Ловић, Светислав Стевановић, Раде Стојковић, Живота Урошевић, Јасна Јојић, Миодраг Ђурђевић, Драган Тешовић, Станиша Милосављевић, Тибор Страк.
– Стр. 3-4: Предговор / Приређивачи.

Завичајна библиографија

Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку: монографске публикације
Аутор: Весна Тешовић
Година издања: 2004

О књизи

Завичајна библиографијаВесна Тешовић, Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку: Монографске публикације, Библиотека Завичајна библиографија, књ. 1, Народна библиотека Бор, Бор, 2004/ формат: 21 cm; повез: броширан; обим: стр. 130

Борски празник

На нашим просторима библиографија се, од својих почетака у 18. веку до данас, чешће, спонтаније и инвентивније појављивала као резултат истраживачких напора појединаца него колектива, па је ту привилегију персонализовања потврдила и Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку, којом су обухваћене монографске публикације. Нипошто не можемо рећи: „само монографске публикације“, јер нам је блиско сазнање колико је морало бити предано и пожртвовано ангажовање аутора Весне Тешовић и разумевање борске библиотеке, да се књига у овом облику представи јавности.
Библиографију, нарочито завичајну, и тешко је и лако дефинисати. Све се у основним поставкама чини јасним, прихватљивим и логички објашњивим, а опет скоро сваки наслов побуђује недоумице, упитаност, захтева педантно, предано и поуздано истраживање. „Књиге имају свој живот. Оне су сведочанство времена, али, чини ми се, и више од тога“, писала је Десанка Максимовић. „Наше време је сигурно и паметније и вредније у књигама него у стварности. Можда се многи одговори налазе у књигама које нисмо стигли да прочитамо.“ За завичајце Бора ова библиографија нуди увид непристрасног зналца у књиге настале на територији Бора, о Бору, или од борских стваралаца, тако декларисаних по пореклу или по животном случају. Живот Бора и Борана, књигом хронолошки праћен од 1918. до 2000. године, згуснут међу корице ове библиографије, нуди знање, информације, искуство и ужитак стрпљивим читаоцима, који се тој потрази несметано могу препустити, јер им пажњу не одвлаче грешке, несистематичност, недоследност, нестандардизованост описивања или непотпуност и непромишљеност индекса. Напротив, библиографија Весна Тешовић има све саме одлике: прегледност, јасност, тачност, поузданост података, бројност индекса који задовољавају радозналост сваког читаоца, исцрпност и сажетост уводне речи и разуђеност описа привредног, културног и политичког живота Борана у скоро стогодишњем периоду у закључној Хронологији.
И још је једна позитивна особина ове библиографије: скромност аутора, који је свестан чињенице да „постати задовољан собом значи крај стваралаштву“, те своје дело квалификује као сегмент будућих библиографских истраживања која ће обухватити серијске публикације и прилоге у њима.
Препоручујући библиографију Боранима, поклањамо им „златни пресек“ њиховог
завичајног стваралаштва.