У петак 16. 9. 2022, у оквиру Борских сусрета, представљамо Приче између зидова Џефи Џенг, уметничко дело у форми својеврсне архиве приватних записа различитих жанрова које су уметници и установама у Јапану, Кини, Аустралији и Србији с којима је сарађивала, на њен отворени позив, слали људи из читавог света, да би са њом, а сада и са нама, поделили своја искуства, доживљаје, мисли, осећања, теорије и идеје везане за пандемију ковида 19, записе настале током колективне и(ли) личне изолације, тј. тзв. локдауна. Дело је резултат истоименог дугорочног пројекта, чија реализација је почела с првим закључавањима читавих региона и градова у Кини, почетком 2020. Као дело које се може материјализовати у различитим медијима и физички обликовати на различите начине, чији су обим и садржина променљиви, Приче између зидова су већ излагане у музејима у Кини, Јапану и Аустралији, док ће у Народној библиотеци једна од његових могућих варијанти бити трајно похрањена као део библиотечке грађе, на Одељењу за књижевност и језик, међу књигама које, као и Приче између зидова, садрже књижевне и мемоарско-исповедне текстове већег броја аутора и ауторки, оригинално писане на различитим језицима.
Трајну поставку Прича између зидова у Народној библиотеци Бор иницирало је и подржало удружење Шта би кустосирање могло / требало да буде, кроз свој истраживачки пројекат Новим путевима у нову будућност. О Причама ће у петак говорити Биљана Ћирић, кустоскиња и иницијаторка платформе и програма, и библиотекарка Виолета Стојменовић.
Представљање дела укључује и јавна читања прилога на разним језицима, као и видео-рад Џесфи Џенг, који је пратећи део поставке Прича у библиотеци.
Међу Причама између зидова, можете пронаћи песме различите врсте, па и љубавне, кратке приче, анегдоте, дневничке записе, коментаре, опаске о пандемији, болести и боловању, јавноздравстевним и политичко-економски мерама писане из перспективе медицинских радника, али и антрополога, социолога, психолога, затим есеје, извештаје, белешке. Текстови су писани на различитим језицима, мада кинески и енглески доминирају. Сваки аутор, без обзира на то да ли је његов прилог једна реченица односно страница текста или је послао више, па и неколико десетина прилога, писаних током више дана, недеља, месеци, добио је своју фасциклу, док су у једној фасцикли сабрани скенови рукописних прилога из Адис Абебе, где се пројекат реализовао на нешто другачији начин. Неколико стотина људи из Кине, Јапана, САД, Канаде, Аустралије, Србије, земаља ЕУ, Етиопије, па и понеко из Русије, Индије, Сирије, Перуа, Бразила, Мексика и других земаља пожелело је да подели свој рад, своје бриге, страхове или преокупације у датом моменту и на тај начин омогући да се оствари концепција Џесфи Џенг, која у физичкој реализацији једне могуће верзије свог дела није директно учествовала, већ је њоме само донекле управљала из Шангаја.
Џесфи Џенг, која живи и ради на релацији између САД и Кине, интердисциплинарна је уметница чији радови у последње време истражују неизбежан неуспех комуникације на међуљудском и колективном нивоу. Користећи уметничке формате као што су инсталације, ненајављени перформанси, извајани предмети и уметничке књиге, Џенг конструише ситуације које представљају јавне интервенције подизања свести о нашим друштвеним и културним окружењима.
