„и ми знамо: ништа не може бити изгубљено“

Петак, 21. 10. 2022, 19 сати

Ана Ристовић и Дејан Алексић

Разговарамо о Аниној Књизи нестајања, збирци лирских есеја и фотографија о стварима које се више никако или веома ретко користе, које је „прегазило време“, те о Дејановим новим књигама, роману Петља, у којем пратимо „запетљане“ мисли, сећања, дела и недела филозофкиње „с петљом“ Дине, оболеле од празнине, и збирци песама Уради сам, из које је насловни стих.

Део програма биће и „кутак за приче“, па вас позивамо да са собом понесете „нешто много старо“ (Д. Алексић, „Три варијације на тему Лишће„, бр. 3) – предмет у нестајању – не као експонат, већ као повод за причу.

Међу Аниним „ситнијим“ примерима таквих ствари јесу: писма, разгледнице и честитке; полароид фотографије и фото-апарат типа „идиот“; укоснице и папилотне; тзв. „куварице“ и свеске с ручно записаним рецептима“; напртстак, миље; пејџер, вокмен, грамофонска плоча, жипон…, а ви можете понети и нешто друго, некада једнако популарно и свеприсутно, данас једнако занемарено, затурено или одбачено.

Добро дошли!

Поезија и отпори

Четвртак 13. 10. 2022, 19 сати

Разговор о књигама А хтела сам Маје Солар и Кћери, зар не видиш да горим Иване Максић.

С гошћама библиотеке, песникињама Мајом Солар и Иваном Максић разговарамо о ангажованој, критички настројеној и експерименталној поезији, о поетикама побуне и отпора (у име) друштвено скрајнутих, ућутканих, експлоатисаних, понижених…, о женском писму у поезији, о поезији која се не стиди идеологије, поезији прожетој теоријом (марксистичком, феминистичком, постструктуралистичком), али и о паници и несаници, о инфраструктурама неравноправности, обесправљивања и мржње, о реторикама и праксама искључивања и тлачења, о трци са и за временом, о сневању и љубави.

Добро дошли!

Маја Солар (1980) – песникиња, преводитељка, теоретичарка, докторка филозофије из Новог Сада, чланица неколико друштвенокритичких, поетско-политичких, перформеских колектива (Герусија, регионални портал Слободни Филозофски, ЛИЛИТирање: извођење поезије песникиња, Пуна уста поезије итд.)

Ивана Максић (1984) – песникиња, преводитељка, књижевна критичарка и теоретичарка из Крагујевца, уредница зборника социјалне односно ангажоване поезије До зуба у времену и РЕЗ.

43. број Бележнице

У новом броју Бележнице, часописа Народне библиотеке Бор, можете прочитати врло информативан и занимљиво написан рад Сенке Ристивојевић, кустоскиње Музеја савремене уметности у Београду, о необичном уметничком предмету сликара Вана Бора, прерађеној књизи која се чува у легату овог уметника, чије су интервенције послужиле и за дизајн корица и табли у овом броју часописа.

Туђе књиге присвајао је, али на сасвим другачији начин, и библиоманијак Стивен Блумберг, о чијем случају пише Горан Миленковић, библиотекар у Народној библиотеци Бор

У овом броју објављен је и превод научног рада антрополошкиње Деане Јовановић, која је у Бору провела две године, истражујући живот града за потребе дисертације касније одбрањене на универзитету у Манчестеру. Из њених истраживања проистекла је и анализа друштвено-политичког контекста крађа и препродаје бакра и бакарних делова из јавних простора у Бору, заједно са инфраструктурним поремећајима и кваровима који су пратили ову недозвољену праксу „рециклаже“ бакра.

Поводом јубилеја, Жаклина Николић, директорка Центра за културу Кладово, чија Библиотека спада у надлежност матичне службе Народне библиотеке Бор, пише о историји библиотечке делатности у Кладову, те о отварању прве читаонице и библиотеке.

Када је о књижевности реч, завичајна песникиња Јелена Радовановић са немачког је превела десет песама до сада на српски језик непревођене немачке списатељице Уле Хан.

О двема књигама у чијем настанку су учествовали и библиотекари Народне библиотеке Бор, збирци стрипова Уцртавање историје: приче о спасавању током Холокауста (пр. Владимир Арсенић, Центар за примењену историју) и двојезичној фото-монографији о Раднотију (Радноти: Бор-Абда, пр. Бела Сабо), писала је Весна Тешовић, директорка Народне библиотеке Бор.

О библиографији Пере Зубца коју је сачинила Гордана Ђилас (Библиотека Матице српске) писала је Ана Јанковић, а о књизи Записано у бескрају: настанак књиге у античком свету Ирене Ваљехо Виолета Стојменовић.

На крају се, путем чланака из старих бројева Колектива, подсећамо да Дом културе у Бору, у којем је смештена и библиотека, постоји тачно пола века, као и начина на који се у време његове изградње и отварања размишљало и писало о односу културе и рада.

Бесплатан примерак Бележнице можете добити у Народној библиотеци Бор.

Књига фељтона Јована С. Митровића

Народна библиотека Бор

Четвртак, 29. септембар 2022. у 18 сати

Представљање књиге фељтона Јована С. Митровића

ПУТ  У  ТАЧКУ

Бакарна река крваво злато  2. део

Јован С. Митровић ПУТОМ У ТАЧКУ наставља своја сведочења о старом Бору и људима који су живели у њему, пре свега станарима митске Козарске улице и рударима који су у руднику живели своје животе и око рудника и рударења трошили своје судбине. Митровић је приче поетизовао и ујединио својеврсним приповедачким решењем – причају их канделабри, рударске лампе, сведоци бившег живота.

О књизи говоре аутор, Светислав Ђурић и Весна Тешовић

ДОБРО  ДОШЛИ!!!

О младости

Субота 1. октобар, 19 сати

Срђан Тешин и Лазар Павловић

Разговарамо о Мокринским хроникама и Причама о Адаму.

Добро дошли!

  1. Срђан Тешин (1971) – романописац, приповедач, уредник неколико антологија кратких прича; његове Мокринске хронике представљају духовито-потресну, сажету, благо носталгичну повест одрастања и сазревања током осамдесетих и деведесетих година 20. века, с мноштвом упечатљивих детаља и необичних ликова, вешто уплетених у добро вођену, иако наизглед распарчану причу.
  2. Лазар Павловић (1993) – својом првом књигом Приче о Адаму, кроз циклус кратких прича о младићу који лута путевима и, чешће, странпутицама сазревања и коначног иако нежељеног преласка у свет одраслих, осветљава савремене муке, апсурде и разочарања позне адолесценције, служећи се једноставним, суздржаним језиком, специфичним младалачким цинизмом, разним приповедним обрасцима и ефектним обртима и расплетима.

Лука каже

У петак 30. 9. 2022. од 18 сати Срђан Тешин представља своју књигу за децу и младе, односно, како се у њеном званичном опису каже – књигу за децу и размажене родитеље Лука каже.

Кроз неколико десетина кратких, анегдотских поглавља, писаних у виду размене колико препознатљивих, свакодневних, толико и изненађујућих, вицкастих реплика између оца и сина, на духовит и луцидан начин преиспитују се породични односи и улоге, одрастање у савременом свету и многе друге теме, док се читалац с осмехом на лицу непрестано пита ко кога у тим причама васпитава и подучава.

У суботу 1. 10. 2022, од 13 сати, Срђан ће посетити и библиотечки огранак у Злоту и тамо се дружити са својим (будућим) читаоцима.

Добро дошли!

Последњи дан Борских сусрета

У понедељак 19. 9. 2022, последњег дана Борских сусрета, на програму су четврта шетња неочигледне историје Јелице Јовановић, коју овог пута води др Виша Тасић (Институт за рударство и металургију Бор) и представљање Завичајног одељења Народне библиотекем Бор.

Шетња почиње у 14 сати; окупљање је на платоу испред библиотеке неколико минута раније. Представљање Завичајног одељења биће у библиотеци, од 17 сати.

Добро дошли!

Жалбени перформанс Робела Темесгена

У недељу 18. 9. 2022, од 17:30 на програму је радионица коју води уметник Робел Темесген из Адис Абебе (Етиопија).

Циљ радионице јесте упознавање са различитим телесним техникама изражавања жалости и ожалошћености, а затим и заједнички избор места у околини библиотеке које би могло да симболизује девастирање природне средине и договор око начина на које би оно могло заједнички да се ожали.

Треба да ожалимо земљу коју вероватно никад раније нисмо видели или нисмо за њу ни знали. Међутим, зарад сазнања које ћемо поделити, ожалићемо земљу и као странци, што и јесмо, и, истовремено, као људи свесни/дирнути злостављањем кроз које је предложена земља прошла. Део процеса биће и заједнички договор о оближњем месту за жаловање. Користећи приручник Упркос лишавању (Despite Dispossession), разговараћемо о телесним гестовима и покретима из наше личне и колективне прошлости. На крају ћемо одабрати неколико телесних техника које ћемо увежбати  на лицу места и извести. Током сесија ћемо испитивати појмове жаљења, жаловања, исцељења и одговорности.

Рођен 1987. у Етиопији, Робел Темесген је тренутно на докторским студијама на Националној академији уметности у Ослу. Звање мастера лепих уметности стекао је 2015. на Академији савремене уметности Универзитета Тромсе у Норвешкој, а основне уметничке студије сликарства завршио је 2010. у Школи за уметност и дизајн „Але“ Универзитета у Адис Абеби. Добио је више стипендија за студијске боравке; стипендирали су га, између осталих, Програм
Јунге Академије уметности у Берлину и Програм шведског међународног комитета за стипендирање уметника у области визуелних и примењених уметности IASPIS у Штокхолму. Његови радови се излажу на међународним платформама односно групним и самосталним изложбама.

© Dawit Seto ‘Menga’ 2020 Guzo fims (кадар из филма који ћемо погледати у току радионице)

Добро дошли!

Борски сусрети: програм за суботу

У оквиру Борких сусрета, у суботу 17. 9. 2022, можете учествовати у другој шетњи неочигледне историје, програму који архитекткиња Јелица Јовановић организује у сарадњи са Боранима. Водич друге шетње биће Катица Радојковић, која производи и на борској пијаци продаје сир. Шетња почиње у 12 сати (не у 15, како је првобитно објављено), а окупљање је у Народној библиотеци Бор.

Од 17 сати можете присуствовати представљању публикације у којој су објављени истраживачки и уметнички радови учесника пројекта Новим путевима у нову будућност. О зборнику ће говорити Биљана Ћирић, иницијаторка пројекта и уредница зборника, Робел Темесген и Синкне Ешету из Етиопије, Ајгерим Капар из Казахстана.

Од 19 сати је вечера коју припремају уметник Ху Јун и кувар Ћу за суграђане који су се благовремено пријавили.

Отварање Прича између зидова

У петак 16. 9. 2022, у оквиру Борских сусрета, представљамо Приче између зидова Џефи Џенг, уметничко дело у форми својеврсне архиве приватних записа различитих жанрова које су уметници и установама у Јапану, Кини, Аустралији и Србији с којима је сарађивала, на њен отворени позив, слали људи из читавог света, да би са њом, а сада и са нама, поделили своја искуства, доживљаје, мисли, осећања, теорије и идеје везане за пандемију ковида 19, записе настале током колективне и(ли) личне изолације, тј. тзв. локдауна. Дело је резултат истоименог дугорочног пројекта, чија реализација је почела с првим закључавањима читавих региона и градова у Кини, почетком 2020. Као дело које се може материјализовати у различитим медијима и физички обликовати на различите начине, чији су обим и садржина променљиви, Приче између зидова су већ излагане у музејима у Кини, Јапану и Аустралији, док ће у Народној библиотеци једна од његових могућих варијанти бити трајно похрањена као део библиотечке грађе, на Одељењу за књижевност и језик, међу књигама које, као и Приче између зидова, садрже књижевне и мемоарско-исповедне текстове већег броја аутора и ауторки, оригинално писане на различитим језицима.

Трајну поставку Прича између зидова у Народној библиотеци Бор иницирало је и подржало удружење Шта би кустосирање могло / требало да буде, кроз свој истраживачки пројекат Новим путевима у нову будућност. О Причама ће у петак говорити Биљана Ћирић, кустоскиња и иницијаторка платформе и програма, и библиотекарка Виолета Стојменовић.

Представљање дела укључује и јавна читања прилога на разним језицима, као и видео-рад Џесфи Џенг, који је пратећи део поставке Прича у библиотеци.

Међу Причама између зидова, можете пронаћи песме различите врсте, па и љубавне, кратке приче, анегдоте, дневничке записе, коментаре, опаске о пандемији, болести и боловању, јавноздравстевним и политичко-економски мерама писане из перспективе медицинских радника, али и антрополога, социолога, психолога, затим есеје, извештаје, белешке. Текстови су писани на различитим језицима, мада кинески и енглески доминирају. Сваки аутор, без обзира на то да ли је његов прилог једна реченица односно страница текста или је послао више, па и неколико десетина прилога, писаних током више дана, недеља, месеци, добио је своју фасциклу, док су у једној фасцикли сабрани скенови рукописних прилога из Адис Абебе, где се пројекат реализовао на нешто другачији начин. Неколико стотина људи из Кине, Јапана, САД, Канаде, Аустралије, Србије, земаља ЕУ, Етиопије, па и понеко из Русије, Индије, Сирије, Перуа, Бразила, Мексика и других земаља пожелело је да подели свој рад, своје бриге, страхове или преокупације у датом моменту и на тај начин омогући да се оствари концепција Џесфи Џенг, која у физичкој реализацији једне могуће верзије свог дела није директно учествовала, већ је њоме само донекле управљала из Шангаја.

Џесфи Џенг, која живи и ради на релацији између САД и Кине, интердисциплинарна је уметница чији радови у последње време истражују неизбежан неуспех комуникације на међуљудском и колективном нивоу. Користећи уметничке формате као што су инсталације, ненајављени перформанси, извајани предмети и уметничке књиге, Џенг конструише ситуације које представљају јавне интервенције подизања свести о нашим друштвеним и културним окружењима.