Овај роман о одрастању и храбрости да се пронађе сопствени пут и истрајности да се стигне до жељеног циља добио је подршку на Конкурсу града Бора за финансирање или суфинансирање пројеката од јавног интереса у области културе за 2022. годину.
У оквиру Борских сусрета, од петка до недеље (16, 17. и 18. септембра), грађани и посетиоци Бора имаће прилику да уживају у кулинарско-уметничком програму кинеског уметника Хуа Јуна и главног кувара у кантини за кинеске раднике у Бору Ћуа, тј. у бесплатним заједничким вечерама. С обзиром на то да је број места ограничен, заинтересовани треба да се пријаве на имејл oziqpizo@gmail.com, до 12. 9. 2022. У пријави треба навести име и презиме, датум вечере за коју се пријављујете и број телефона.
Са куваром Ћуом, шефом кухиње у кантини подизвођача рударске компаније Циђин у Бору, који
без престанка, сваког дана спрема све оброке за запослене Кинезе, развијам пројекат као и везу, фокусирајући се на на његову актуелну животну и радну ситуацију. Радујем се што ће шеф Ћу
напокон остварити свој сан и отворити кинески ресторан у Бору, где ће нам служити укусну храну.
Кључни елемент наше сарадње биће припрема хране и послуживање запослених и учесника пројекта Новим путевима у нову будућност током окупљања у Бору. Без обзира на место, храна се одувек сматрала најважнијом, а вероватно и једином добробити/забавом коју су прекоморске кинеске компаније спремне да инвестирају, па гајим снажно убеђење да би за човека дељење хране/културе исхране могло да буде први корак комуникације. Изволите, придружите нам се на три вечере које ћу нам припремити са шефом Ћуом и које ћемо сви поделити. Оброци су бесплатни и сви су добродошли. Пошто се програм у библиотеци заврши, отићи ћемо до места где ће се служити вечера. Једва чекам да се окупимо око стола.
Петак 9. септембар, 19 часова
Сала Народне библиотеке Бор
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ И ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ПУЖОПИС И УПОРНОСТ СЕЋАЊА“ АНЕ ЂУСИЋ
Учествују: Ана Ђусић и Владимир Павлов
Књига је објављена 2022. године и представља својеврстан дневник планинарско-алпинистичких авантура које су двоје планинара, из Крагујевца и Бора, започели 2014. године.
Програм води Горан Миленковић
Добро дошли!
У оквиру Борских сусрета, које Народна библиотека Бор организује у сарадњи са платформом Шта би кустосирање требало/могло да буде, а у склопу пројекта Новим путевима у нову будућност, архитекткиња Јелица Јовановић реализоваће два програма.
У четвртак 15. 9. 2022, од 18 сати, у оквиру отварања манифестације, Јелица ће представити своје истраживање на тему Инфраструктурирање региона: материјалност и неопипљивост Новог пута свиле у Србији.
Од када је Иницијатива Појас и пут формално уобличена 2012, путем “Иницијативе 16+1”, чији је циљ сарадња Кине са централноевропским и источноевропским државама, Србија се полако али сигурно појављује као водећи кинески партнер у тим иницијативама, а у стопу је прати Мађарска. Разноврсни пројекти, реализовани као концесије или путем билатералних уговора везаних за инфраструктурни развој, искрсли су захваљујући великодушним позајмицама кинеске владе, као и директним инвестицијама у производне погоне у Србији, а нарочито захваљујући здравственој и вакциналној дипломатији – све су то манифестације Иницијативе у Републици Србији. Ово истраживање бави се врло различитим пројектима кинеских компанија у Србији, али је нагласак на индустријским гигантима и великим инфраструктурним пројектима, у контексту српске економије, који су се у претходних 30 година нападно занемаривали, да би се сада чудесно обновили, захваљујући
пробитачним међународним споразумима и билатералној сарадњи. Истраживање помно прати случај борског РТБ-а, који је од 2018. у већинском власништву Циђина, као и реконструкцију српског дела железничког Паневропског коридора Е75, коју је омогућила кинеска компанија за путеве и мостове – примере обнове и поновне изградње робусних инфраструктурних објеката. Оба пројекта хватају се у коштац са проблемима које стварају огромни оронули објекти у склопу тих инфраструктура, материјализујући нови однос између двеју земаља, док истовремено задиру у процесе потирања друштвених темеља у
својој околини, укрштајући се са њима, антиципирајући дистопије као могуће будућности, у којима ће ове нове капиталне инфраструктуре остати напуштене у испражњеним, расељеним и често врло загађеним пејзажима. Ово истраживање проучава дуготрајне процесе који су на крају довели до описане ситуације и споменутих пројеката и историјске компоненте тих процеса, те износи претпоставке о њиховим могућим будућностима засноване на познатим сценаријима из околних земаља, као и на прошлости саме Србије.
Од петка 16. 9. 2022. до понедељка 19. 9. 2022, сваког поподнева Јелица организује Четири шетње неочигледне локалне историје у сарадњи са др Висом Тасићем (инжењер електротехнике), Милошем Божићем (члан Месне заједнице Кривељ), Катицом Радојковић (која се бави производњом и продајом сира) и Немањом Стефановићем (студент).
Четворо локалних приповедача, разних занимања, старосних група и родова, из Бора и околних села, водиће групу посетилаца у обилазак града и његове околине и причати о његовој историји и садашњости из сопствене перспективе. Циљ шетњи је да се сагледају и освесте локална сећања и приче и да се размотре различите релације према екстрактивној економији око које је град настао. Кроз град и села посетиоце ће водити локални инжењер, продавачица са пијаце, радник басена који је уједно мештанин
једног од села угрожених ископавањем и студент. Шетње ће бити документоване кроз разноврсни милтимедијални материјал.
За прву шетњу (кроз Кривељ), због ограниченог броја места у аутобусу, потребно је пријављивање, до 12. 9. 2022, на jelica.jovanovic.011@gmail.com.
Термини шетњи су наведени у програму.
Јелица Јовановић (1983) – архитекткиња и студенткиња докторских студија на Технолошком универзитету у Бечу, независна истраживачица. Дипломирала је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Оснивачица је и чланица НВО Група архитеката, с којом ради на неколико пројеката: Летња школа архитектуре у Бачу и Рогљеву, од 2010; (Не)примерени споменици, од 2015; Подизање завесе, 2014–2016, изложено на Бијеналу у Венецији 2014.
18–19 сати: отварање Борских сусрета у Народној библиотеци Бор
Упознавање са истраживањем и програмом Борских сусрета; говоре Драган Стојменовић и Биљана Ћирић; следи излагање Јелице Јовановић „Инфраструктурирање региона. Материјалност и неопипљивост Новог пута свиле у Србији”.
14:00 Посета Кривељу коју води Милош Божић – Прва стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић. Окупљање је на платоу испред Дома културе, 10–15 мин. пре поласка. Број места у аутобусу за Кривељ ограничен је; заинтересовани треба да се пријаве Јелици Јовановић до 12. 9. 2022: jelica.jovanovic.011@gmail.com.
17:30 Отварање архиве „Приче између зидова” уметнице Џесфи Џенг и заједничко читање у библиотеци; „Приче између зидова” представиће Виолета Стојменовић и Биљана Ћирић.
19:00 Кулинарски сусрети Хуа Јуна и шефа Ћуа – заједничка вечера. Оброци су бесплатни и сви су добродошли, али је број места ограничен. Заинтересовани треба да пошаљу пријаву Хуу Јуну, до 12. 9. 2022: oziqpizo@gmail.com.
15:00 Друга стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић; састанак је испред Дома културе 15 мин. пре поласка.
17:00 Јавно представљање пројекта Новим путевима у нову будућност и истоименог зборника у Народној библиотеци Бор. Учествују сарадници односно представници партнерских ћелија: Ларис Фрожје, директор Музеја Рокбанд у Шангају; Ајгерим Капар, платформа Артком, Астана/Алмати; Робел Темесген, уметник, Адис Абеба/Осло; Синкне Ешету, писац, Адис Абеба; Драган Стојменовић, библиотекар, НБ Бор; Биљана Ћирић, оснивачица Шта би кустосирање требало / могло да буде и иницијаторка овог истраживања. Представљање ће бити на енглеском језику, с преводом на српски језик.
19:30 Кулинарски сусрети Хуа Јуна и шефа Ћуа (пријаве на имејл, до 12. 9. 2022)
15:00 Трећа стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић; окупљање је испред Дома културе, 15 мин пре поласка.
17:30 Жалбени перформанс Робела Темесгена у Народној библиотеци Бор.
19:00 Кулинарски сусрети Хуа Јуна и шефа Ћуа (пријаве на имејл, до 12. 9. 2022)
14:00 Четврта стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић; окупљање је испред Дома културе, 15 мин пре поласка.
17:30 Упознавање са Завичајним одељењем Народне библиотеке Бор; госте води Драган Стојменовић.
У оквиру сарадње са организацијом Шта би кустосирање требало/могло да буде, на пројекту Новим путевима у нову будућност, Народна библиотека Бор биће домаћин „Борских сусрета“, током којих ће се окупити неки од учесника овог међународног пројекта, да би, у сарадњи са библиотеком и локалним становништвом, реализовали низ програма проистеклих из индивидуалних истраживања и пракси учесника. Гости Бора и библиотеке долазе из Аустралије, Кине, Казахстана, Етиопије, Француске…
Добро дошли!
Evo predloga za čitanje koji se odnosi na strip, ali domaći. Priča dolazi iz pera Predraga Đurića, a crtao je Luka Cakić. Radnja je smeštena u Novi Sad, pred početak Drugog svetskog rata, u 1939. godinu i prati avanturu najpoznatijeg gradskog privatnog detektiva i njegovog brbljivog pratioca Arnolda. To su vreme i grad u kojima se lako prepliću kriminal, tajna društva, ruska emigracija, fašisti u naletu, Jevreji, komunisti, mnogi svima razumljivi jezici, i poezija (Majakovski, Puškin). Priča počinje kada detektiva Kasovica kneginja Nataša Dolnozemskaja uposli da pronađe jednu njoj dragu knjigu, OBLAK U PANTALONAMA Majakovskoga, i to prvo izdanje iz 1915. godine… Do kraja, Novi sad se pokaže ne kao olinjali, ćutljiv i dosadan grad, kako tvrdi narator ove priče, već kao pozornica za velike, opore, opasne igre… Izdavač knjige je Moro/System Comics, 2021 godine.
Објављен у облику албума 1973. године, МАЛИ ЦИРКУС Фредерика Фреда Аристидеса може вам донети у врелим данима лета осећај хладне и бизарне комике. Изванредна Фредова графика прати судбину трочлане циркуске трупице која се креће кроз свет који је мешавина надреалног, меланхоличног и црнохуморног. Три лика, мушкарац Леонид, жена Кармен, која на рукама вуче једна олињала запрежна кола и дете, у ситним геговима стално се налазе у окружју неочекиваног, али дубоко постављеног у срж осећања.
Посебан сегмент издавачке делатности Ремонта чине монографска издања које се баве аутохтоним и ангажованим индивидуалним уметничким праксама које су обележиле деведесете године 20. века у Србији. Кроз представљање карактеристичних појава, ова издања анализирају културне феномене и друштвене околности деведесетих и прве деценије 21. века у Србији. Ремонтове публикације о којима ће бити речи јесу: Saša Marković Mikrob: Zbogom andergraund (2013), Nenad Johny Racković (2017), Miomir Grujić – Fleka: Javni ilegalac (2021).
Саша Марковић Микроб (1959–2010)
од ране младости се бавио разноразним пословима и око себе окупљао велики број људи различитих генерација, професија и социјалног статуса. Интензивно је учествовао у јавном животу, ангажујући се у разним опозиционим политичким партијама, као графички уредник у листу Студент, члан пратеће групе Рамба Амадеуса, водитељ на Радију Б92 и оснивач „Лепог ритма срца“, чак и као један од кустоса Октобарског салона – у души уметник. Живећи своју уметност и презентујући је у различитим формама (перформанс, изложбе, уличне акције, радио-емисије, видео-радови, музички спотови, текстови, графички дизајн, омоти музичких компакт-дискова, предавања о историји и феноменима рокенрола, интензивне расправе и монолози у приватном окружењу), Марковић је на самосвојан начин активно коментарисао друштвену ситуацију у Србији последњих деценија 20. и прве деценије 21. века, визуелно и наративно бележећи време, догађаје и саучеснике.
Ненад Џони Рацковић (1967)
– визуелни уметник, перформер, писац, глумац, радијски водитељ, скејтер, клабер, само су неке од одредница за сагледавање више него атипичне каријере и видова друштвених присутности овог уметника. Од првих изложби у Студентском културном центру 80-их, преко филмова, позоришних представа и легендарних перформанса током 90-их, акција након 2000, до континуиране књижевне продукције, Рацковићева деловања у различитим медијским областима остају препозната по снажном ауторском изразу и исказу. Велики изазов у конципирању ове књиге сумира питање: на који начин представити, резимирати и дефинисати сву сложеност и јединственост Рацковићеве вишедеценијске уметничке праксе, дубоко прожете уметниковом одлуком да се живот радикално конзумира са свим ризицима које таква одлука може да носи? „Феномен Рацковић” јесте вероватно и једини могући одговор у представљању његове несвакидашње уметничке личности, без обзира на то да ли је реч о визуелним и извођачким уметностима, књижевности или свакодневним наступима у јавном простору.
Миомир Грујић Флека (1954–2003)
јесте феномен који је обележио урбану културу осамдесетих и деведесетих у Србији, померивши многе границе перцепције уметничког стваралаштва. Као сликар, новинар, медијски уметник, пропагатор, провокатор, деловао је као специфичан предводник и проводник урбане уметничке сцене стваране на рубовима друштва осамдесетих и деведесетих година 20. века. Покренуо је више иницајтива које су снажно утицале на развој урбане културе, од којих су најзначајније: клуб Академија, Радио „Шишмиш“ и пројекат Урбазона. У часописе и новине са којима је сарађивао или их уређивао уносио је провокативне, ангажоване текстуалне и графичке садржаје. Као визуелни уметник деловао је од средине до краја осамдесетих, уневши на тадашњу уметничку сцену другачији сензибилитет и однос према уметничком стваралаштву. Крајем осамдесетих, услед оштећења вида, започиње нову перформативну и друштвено ангажовану фазу, првенствено реализовану кроз аутентични аудио формат Радија „Шишмиш“ и покрета Урбазона.
У сарадњи са Независном уметничком асоцијацијом Ремонт, Народна библиотека Бор организује изложбу Поглед уназад: енергија 1992/1993 – ангажована уметност у јавном простору и представљање Ремонтових публикација везаних за неке од уметника заступљених на изложби: Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.
Отварање изложбе и јавно вођење кроз изложбу – 14. 6. 2022. у 18 часова. Кустоскиња изложбе је историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, која ће публику кроз изложбу провести причом о друштвено-политички ангажованој уметности с почетка деведесетих година 20. века и јавним уметничким интервенцијама / провокацијама група „Шкарт“, „Фиа“, „Лед арт“ и појединаца као што су Микроб и Флека. Изложба траје до 1. јула 2022.
Представљање монографија о Микробу, Џонију Рацковићу и Флеки у издању Ремонта – 15. 6. у 18 часова.
На изложби су представљени радови:
САША МАРКОВИЋ МИКРОБ: CROSSOVER, колажи, мај 1992 – фебруар 1993.
ГРУПА ФИА: Плакат „(Не)МОГУЋЕ-ДОСТА!“, део антиратне кампање реализоване у оквиру студентског протеста у јулу 1992; ПРОМОЦИЈА првог календара ПУБЛИКУМ 19. јануара 1993.
ГРУПА ШКАРТ: ПЛАКАТИ: 1991/1992; ТУГЕ, децембар 1992 – август 1993.
МИОМИР ГРУЈИЋ ФЛЕКА: ШИШМИШ ЗА ПОЧЕТНИКЕ, почетак 1993; УРБАЗОНА, јун 1993.
ГРУПА ЛЕД АРТ: ЗАМРЗНУТА УМЕТНОСТ, 15. мај 1993; ПОТОП, 16. октобар 1993.
Изложба „Поглед уназад: ЕНЕРГИЈА 1992/1993 – АНГАЖОВАНА УМЕТНОСТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ“ бави се феноменом 1992–1993. године, првим и веома интензивним акцијама које су
иницирали визуелни уметници и које су увеле савремену српску уметност у поље друштвеног деловања. Ове уметничке иницијативе, настале у изузетно турбулентном друштвенополитичком окружењу, изместиле су устаљене репрезентације уметничке праксе и из галерија изашле у јавни
простор улица, тргова, пијаца… Рефлектујући друштвене проблеме, постављајући уметника и уметнички рад у нове околности, алармирајући ширу јавност, истовремено су кохезирале и активирале ширу уметничку заједницу и поставиле темеље за даљи развој комуникације на релацији уметник-уметност-јавност-публика. Настали у специфичном друштвеном контексту, изабрани радови су карактеристични по новом приступу и уметничком чињењу које настаје интегрисањем уметничког дела у јавни простор путем интеракције с јавношћу. Поред визуелних уметника, у активностима су равноправно учествовали и уметници других вокација, јавне личности и сви остали заинтересовани грађани. Управо тај модел уметник + уметничко дело + акција у јавном простору + учешће публике формирао је аутохтону праксу јавног друштвено ангажованог деловања уметника карактеристичну за период деведесетих.
