Поглед уназад

У сарадњи са Независном уметничком асоцијацијом Ремонт, Народна библиотека Бор организује изложбу Поглед уназад: енергија 1992/1993 – ангажована уметност у јавном простору и представљање Ремонтових публикација везаних за неке од уметника заступљених на изложби: Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.

Отварање изложбе и јавно вођење кроз изложбу – 14. 6. 2022. у 18 часова. Кустоскиња изложбе је историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, која ће публику кроз изложбу провести причом о друштвено-политички ангажованој уметности с почетка деведесетих година 20. века и јавним уметничким интервенцијама / провокацијама група „Шкарт“, „Фиа“, „Лед арт“ и појединаца као што су Микроб и Флека. Изложба траје до 1. јула 2022.
Представљање монографија о Микробу, Џонију Рацковићу и Флеки у издању Ремонта – 15. 6. у 18 часова.

На изложби су представљени радови:

САША МАРКОВИЋ МИКРОБ: CROSSOVER, колажи, мај 1992 – фебруар 1993.

ГРУПА ФИА: Плакат „(Не)МОГУЋЕ-ДОСТА!“, део антиратне кампање реализоване у оквиру студентског протеста у јулу 1992; ПРОМОЦИЈА првог календара ПУБЛИКУМ 19. јануара 1993.

ГРУПА ШКАРТ: ПЛАКАТИ: 1991/1992; ТУГЕ, децембар 1992 – август 1993.

МИОМИР ГРУЈИЋ ФЛЕКА: ШИШМИШ ЗА ПОЧЕТНИКЕ, почетак 1993; УРБАЗОНА, јун 1993.

ГРУПА ЛЕД АРТ: ЗАМРЗНУТА УМЕТНОСТ, 15. мај 1993; ПОТОП, 16. октобар 1993.


Изложба „Поглед уназад: ЕНЕРГИЈА 1992/1993 – АНГАЖОВАНА УМЕТНОСТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ“ бави се феноменом 1992–1993. године, првим и веома интензивним акцијама које су
иницирали визуелни уметници и које су увеле савремену српску уметност у поље друштвеног деловања. Ове уметничке иницијативе, настале у изузетно турбулентном друштвенополитичком окружењу, изместиле су устаљене репрезентације уметничке праксе и из галерија изашле у јавни
простор улица, тргова, пијаца… Рефлектујући друштвене проблеме, постављајући уметника и уметнички рад у нове околности, алармирајући ширу јавност, истовремено су кохезирале и активирале ширу уметничку заједницу и поставиле темеље за даљи развој комуникације на релацији уметник-уметност-јавност-публика. Настали у специфичном друштвеном контексту, изабрани радови су карактеристични по новом приступу и уметничком чињењу које настаје интегрисањем уметничког дела у јавни простор путем интеракције с јавношћу. Поред визуелних уметника, у активностима су равноправно учествовали и уметници других вокација, јавне личности и сви остали заинтересовани грађани. Управо тај модел уметник + уметничко дело + акција у јавном простору + учешће публике формирао је аутохтону праксу јавног друштвено ангажованог деловања уметника карактеристичну за период деведесетих.

Историјске теме у оквиру Дана књиге

7. 6. 2022, 18 сати

представљање књиге За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941–1944. Немање Девића, доктора историјских наука и научног сарадника Института за савремену историју у Београду. Поред аутора, гост библиотеке биће и уредник издавачке куће Службени гласник и овог издања Борисав Челиковић, историчар.

За Партију и Тита : партизански покрет у Србији 1941–1944. настала је на основу дисертације „Партизански покрет у Србији 1941–1944“, одбрањене на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2020, а бави се детаљним и темељним преиспитивањем историје партизанског покрета у Србији, нарочито с обзиром на међусобне односе покрета и Комунистичке партије Југославије, с једне и четничког покрета, с друге стране.

ДОБРО ДОШЛИ!

Довршите карикатуру

Културни центар Рекс позива вас да домислите односно допишете две карикатуре Ивана Франића (1931-2021) објављене у јулу 1969. у нашем некада чувеном сатиричном листу Јежу.

Можете ли да смислите текст (реплике актера или натпис) који би одговарао овој ситуацији? Кога представљају ова двојица?

Позив је део ширег програма КЦ Рекс под називом „Од Петроградске до Лењинградске и назад – средња класа кад усталаса“, којим се преиспитује улога средњих класа у рестаурацији капитализма у бившим социјалистичким државама.

Слегање раменима, познато, зар не?

Своју верзију недостајућег текста за ове две карикатуре (дијалог, натпис) можете послати на имејл govorni.programi.rex@gmail.com или као коментар на догађај.

„У облачним негвама“

Четвртак 2. јун 2022, 18 сати

Представљање нове, унапређене верзије Дигиталног завичаја Народне библиотеке Бор и резултата пројекта „У облачним негвама“, које је финансијски подржало МКИ РС. О пројекту и раду на унапређењу техничких перформанси сајта Дигиталног завичаја, који садржи дигиталне и дигитализоване верзије завичајне грађе – књиге, новине, чланке из новина и часописа, фотографије, мапе, разгледнице и другу грађу насталу у Бору или тематски везану за Бор и околину, говориће програмер Виктор Бранковић, док ће о самог грађи и концепцији сајта и дигитализације говорити Драган Стојменовић, руководилац Завичајног одељења и пројекта дигитализације завичајне грађе, културне и јавне делатности библиотеке.

Добро дошли!

Дани књиге

Четвртак 26. 5. 2022. у 18 сати: представљање збирке песама Уникат борске ауторке Гордане Петковић; о књизи говори Јелена Станојев, а стихове рецитују Душица Адамовић и Селена Митић.

Петак 27. 5. 2022. у 18 сати: борски аутор Мирко Ђуришић представља три прозна дела: роман Живот и збирке Истина и друге љубавне приче и Олуја.

Четвртак 2. 6. 2022. у 18 сати: У облачним негвама представљање нове, унапређене верзије Дигиталног завичаја, дигиталних и дигитализованих колекција Завичајног одељења Народне библиотеке Бор; пројекат, платформу и грађу представљају програмер Виктор Бранковић и библиотекар Драган Стојменовић.

Уторак 7. 6. 2022. у 18 сати: Немања Девић, доктор историјских наука и научни сарадник Института за савремену историју у Београду, представља За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 19411944; о књизи говоре аутор и уредник издавачке куће Службени гласник Борисав Челиковић, историчар.

Уторак 14. 6. 2022. у 18 сати: отварање изложбе „Поглед уназад: Енергија 1992/1993 – Ангажована уметност у јавном простору“; јавно вођење кроз изложбу реализује историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, кустоскиња изложбе и галерије Ремонт.

Среда 15. 6. 2022. у 18 сати: представљање издања независне уметничке асоцијације Ремонт, тј. монографија Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.

ДОБРО ДОШЛИ!

Веровали смо

У оквиру Дана италијанског филма, у уторак 24. 5. 2022, од 18 сати можете погледати епски спектакл Веровали смо / Noi credevamo (2010); режија Марио Мартоне (Mario Martone) – историјски филм о тројици младића који се, из различитих разлога, придружују илегалном републиканском покрету Млада Италија Ђузепеа Мацинија, чији су циљеви били уједињење Италијe и борба против аустроугарске окупације и бурбонске династије на власти.

Филм је освојио 13 награда, а био је номинован и за Златног лава нa 67. филмском фестивалу у Венецији.

Инспирисан је стварним догађајима и истоименим романом италијанске списатељице Ане Банти.

Очајничка борба за ослобођење и уједињење италијанских територија, сукоб интереса моћних аристократа и обичних људи, издаје, ентузијазам и разочарање, егзили и прогони, успони и падови, стварање нације…

Улаз је слободан.

Добро дошли!

Патоов нестанак

У оквиру Дана италијанског филма, које Народна библиотека Бор организује у сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду, данас је од 19 сати на програму филм Патоов нестанак (2010, реж: Роко Мортелити, 90′), снимљен по истоименом роману Андреа Камилерија, вероватно најпопуларнијег аутора криминалистичких романа у Италији, творца чувеног Монталбана.

Овај криминалистички и историјски филм прати паралелне, конкурентске истраге нестанка извесног Патооа, након ускршње представе у којој је тај Пато одиграо улогу Јуде. Радња се одвија на Сицилији, 1890. године.

Добро дошли!

Побуњено читам у Народној библиотеци Бор

У Народну библиотеку Бор данас је стигао билтен Побуњено читам, који издаје група младих и врло креативних књижевних критичарки и културних радница Побуњене читатељке, а уређује Ирена Јовановић.

Пети број билтена посвећен је омладинској књижевности, а бави се питањем побуне у књижевности за младе. Тим поводом, побуњене читатељке су разговарала се власницом ИК Urban Reads, специјализованом за омладинску књижевност, као и са Нађом Тиодоровић, средњошколком која је недавно објавила запажену графичку новелу Звери у нама. У билтену је реч и о неколико новијих омладинских романа, које критички промишљају чланице Побуњених читатељки Зорана Михајловић, Мирела Грачанац, Тереза Стефановић. Борислав Матић пише о филму Лето када сам научила да летим Радивоја Андрића, екранизацији истоименог омладинског романа Јасминке Петровић, а Јасна Ково о потреби за увођењем графичких новела односно стрипова у школску лектиру, те о дидактичким и едукативним потенцијалима ове врсте публикација.

Билтен Побуњено читам представља важну и пожељну иновацију у пољу новинске књижевне критике и критичког промишљања савремених токова и тенденција у књижевности, селекције и приказивања књижевних дела из перспективе актуелних културолошких, родних, феминистичких и сродних перспектива, с нагласком на комуникативности и приступачности критичког дискурса широј публици различитог узраста, као и на повезивању књижевних дела са важним друштвеним и идентитетским питањима и проблемима.

Билтен је бесплатан, а доступан и онлајн, као и друге публикације ове групе читатељки. У наредним данима биће доступан и у библиотекама средњих школа, као и у Студентском дому.

Леопарди

У оквиру Дана италијанског филма, које Народна библиотека Бор реализује у сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду, данас је на програму филм о италијанском писцу, песнику и филозофу Ђакому Леопардију (1798-1937). Филм о „фантастичном“, „феноменалном“, „фабулозном“ младићу снимио је 2014. Марио Мартоне. Леопардија глуми Елио Ђермано, који је за ову улогу добио више награда.

Пројекција почиње у 19 сати, а улаз је слободан.

Филм о феноменалном романтичару Леопардију био је номинован и за венецијанског Златног лава, а освјио је 19 различитих нагарад за глуму, сценографију, костим, филм године и сл.

Добро дошли!

Мирис доба бајки

У оквиру Дана италијанског филма, које Народне библиотека Бор реализује захваујући Италијанском институту за културу у Београду, данас је на програму Мирис доба бајки (2016, режија: Мауро Капуто; 65′)

Филм у форми докудраме прати сумње, премишљања и преиспитивање вере, искустава, патњи италијанског писца мађарско-јеврејског порекла Ђорђа Пресбургера (1937-2017), кроз његову приповест о сопственом животу и питањима о злу и етичким изборима пред лицем зла, на које покушава да нађе одговор. Снимљен је на основу његове књиге О вери. Сам писац се појављује у улози наратора. Приповест је везана за Трст као космополитски град, који уједињује, али не поништава разноликост култура, вероисповести, националности…

Добро дошли!