Шта се дешава када отац породице одлучи да напусти досадан посао у банци да би постао глумац? Да ли ће ико разумети његов хировит поступак и тако луцкасту жељу?
На неизвесном путу остварења жеље једина очева подршка је најмлађа ћерка.
Филм Прве 54 године бави се израелском окупацијом дела палестинске територије односно сведочанствима израелских војника на основу којих редитељ ствара „приручник“ за окупацију. Филмски критичари из читавог света овом филму посветили су значајну пажњу, истичући иновативан и провокативан приступ редитеља теми и документарном материјалу. Снимљен 2021, филм је приказан на неколико међународних филмских фестивала, укључујући и берлински.
Филмови се емитују сваког радног дана од 18 сати, изузев последњег (21. 4), који почиње у 16 сати. Улаз је бесплатан.
ПРОГРАМ
Редитељ: Avi Mograbi; Земље продукције: Израел, Француска, Финска, Немачка; Трајање: 110’
Нови филм великог израелског документаристе Авија Мограбија настао је на основу сведочења израелских војника о окупацији палестинских територија на Западној обали и у Појасу Газе. Критичари кажу да се код режисера хладан бес због теме односно окупације којом се бави тек назире. Неприметан је зато што Мограби, у улози режисера и наратора истовремено, вешто допушта историјским чињеницама и десетинама интервјуа са бившим војницима да прецизно расветле шта је полувековна окупација Западне обале и Појаса Газе урадила обема странама – и Палестинцима и Израелцима. Наслов филма је кључ: Мограби дословно од историјских чињеница конструише иронично интониран приручник о томе како окупирати туђу територију на више од пет деценија.
Редитељка: Shannon Walsh; Земље продукције: Француска, Канада; Трајање: 88’
Гиг економија, ултрасавремен феномен, заправо је тржиште фриленсерске радне снаге чија је вредност на светском тржишту пет билиона долара! Милиони људи раде онлајн у системима који се сматрају најбољим репрезентантима онога што многи социолози називају или описују као „дигитални феудализам”.
Радници Убера, Амазона и многих других платформи износе шта је заправо стварност и колико се она разликује од обећања о независности и контроли над сопственим радним временом и примањима. Рискантни услови рада, плата која се мења без обавештења, неопозива отпуштања услед лоших оцена или отпуштања без најаве деактивирањем налога на платформи за рад, само су део проблема. Описујући људе који су се нашли у оваквим ситуацијама, овај документарац показује да „магија технологије” заправо може да буде само илузија.
Редитељка: Anouk Fortunier; Земље продукције: Белгија, Немачка; Трајање: 80’
Комедија о храбрости која је потребна за остварење снова: отац покушава да постане глумац, а једина подршка на том путу му је најмлађа ћерка Зое. Пол оставља досадан али сигуран посао у банци да би коначно испунио свој сан и постао глумац, али ова одлука не наилази на разумевање породице. Док нико није сигуран да ли је у питању „бурноут“ или криза средњих година, Полова најмлађа ћерка Зое је његов ослонац на путу којим је кренуо. Она га једина подржава и једина верује да он у себи носи таленат за глуму, који тек треба да буде откривен. Без обзира на то што се у почетку све чинило смешним планом осуђеним на неуспех, завршава се забавним, узбудљивим и дирљивим путовањем за целу породицу.
Редитељка: Catherine Harte; Земље продукције: Србија, Велика Британија; Трајање: 84′
Овај интимни документарац прати културолошке разлике у односу између музичара и партнера Фејт, која из Енглеске путује у Србију да упозна ромску музику и Бранка, виолинисте ромског порекла у којег се Фејт заљубљује. Сниман током седам година, њихов брак приказан је као тест уочавања различитости и схватања да је музика можда једино што им је заједничко.
Редитељи: Kristina Lindstorm, Kristian Petri;Земља продукције: Шведска; Трајање: 93’
Током светске премијере филма Смрт у Венецији на Филмском фестивалу у Кану 1971. године, бриљантни италијански режисер Лукино Висконти је глумца тинејџера који игра Тађа прогласио најлепшим дечаком на свету. Када је ово изговорио, није ни помишљао да ће тиме бацити сенку на живот младог глумца Бјорна Андресена, који тумачи ту улогу. Та сенка се над њим надвија и сада, 50 година касније. Андресен је са 15 година, преко ноћи изашао из анонимности, јер је био одабран да глуми тинејџера Тађа из Пољске, у кога се заљубљује главни јунак Смрти у Венецији Фон Ашенбах. Документарац о некадашњем „најлепшем дечаку на свету“ на очаравајући начин развија причу о прошлости и животу Бјорна Андресена, додајући му управо ону магију коју евоцира и оригинална „Смрти у Венецији“ Томаса Мана.
Редитељ: Nathan Grossman;
Земље продукције: Шведска, САД, Немачка, Велика Британија ;
Трајање: 97’
Филм о тренутно најпознатијој еколошкој активисткињи, која је своју борбу за климатске промене започела реченицом „Моје име је Грета и желим да почнете да паничите!“. Да није била директна, вероватно је нико и не би третирао озбиљно јер, како каже њен отац Сванте, који јој је и главни пратилац на путовањима и у активистичким кампањама, она о климатским променама зна више од 97% светских политичара. Грета поседује самоувереност на којој би јој позавидели и одрасли, а нашла је за шта је вредно борити се – за будућност планете.
Редитељ: Hamu Ramezan; Земља продукције: Финска; Трајање: 82’
Тринаестогодишњак Рамин Мехдипоур и његова породица из Ирана живе у избегличком центру у Финској. Тек што Рамин почне да ужива у школском распусту, породица добија вест да им је захтев за азил одбијен. Подносе жалбу апелационом суду и настављају са свакодневним животом упркос претећој опасности од депортације. Рамин тада креће у нови разред и сваки моменат, свако ново пријатељство драгоценије му је него икад пре.
Редитељ: Shariff Korver; Земље продукције: Холандија, Грчка; Трајање: 90’
Прича прати холандске трупе у мировној мисији на Блиском истоку. После изненадног нестанка команданта, тројица младих војника остају сами да чувају војно возило на напуштеном планинском путу. Због ситуације у којој су се нашли и неподношљиве врућине у пустињи, они све више губе додир са реалношћу. Сусрет са локалним четрнаестогодишњим пастиром чију козу случајно убијају ескалира у борбу која ће заувек обележити њихове животе.
ПОБЕДНИЧКИ ФИЛМ СЛОБОДНЕ ЗОНЕ
Редитељка: Maria Speth; Земља продукције: Немачка; Трајање: 217’
Како је једно од главних питања отуђеног модерног света где се то неко осећа (као) код куће, одговор би могао бити – у Штаталендорфу, немачком граду са комплексном историјом досељеника и емиграната, где генијални професор Дитер Бахман пружа својим ученицима осећај дома. Они имају између 12 и 14 година, припадници су дванаест различитих нација и неки од њих још увек нису савладали немачки језик. Бахман их води кроз процес образовања и укључивања у заједницу. Гледајући овај емотивни документарац, какав се снима једном у десет година, човек би помислио да би се сваки конфликт решавао разговором када би сва деца имала тако емотивно интелигентног и стрпљивог професора попут Бахмана. Тада би „Imagine“ Џона Ленона био наша стварност.
Отварање изложбе Монела академског вајара Милана Стошића.
Од 1999. године, 21. март обележава се као Светски дан поезије, дан када се подстиче бављење поезијом (poiesis – стварање, прављење нечег новог), а песникињама и песницима пружају подршка и видљивост, да њихово дело не остане дословно, како је Васко Попа насловио једну белешку о поезији, „говор у празно“.
У уторак 22. 3. 2022, од 17 сати, играмо се поезијом Васка Попе (стварамо на основу метафора и представа о језичком стваралаштву које Попа својим делом сугерише; правимо калиграме од његових песама, допуњавамо их, преносимо у друге медије…), а пре игре…
ДРЕВНА СВЕТЛА Алџернона Блеквуда (Algernon Blackwood) су избор прича чији је главни актер Природа. Блеквудове приче, пуне мистерије, доживљајног набоја, каткад страве, понекад су наивне за данашњи укус, али то је разумљиво, будући да се ради о аутору који се формирао у другој половини 19. века. Аутор је тражио и проналазио различите слике да се дочара древност и величанственост природе, каткад тај однос остављајући неразрешеним, каткад га у епилозима откривајући тако да се не губи тихо светлуцање тајне. Књига се нуди у изванредном издању (и у штампарском погледу), са одличним преводима и квалитетним пропратним текстовима (Дејан Огњановић)
У новом броју недељника ВРЕМЕ (1624, 17. фебруар 2022. године) објављен је текст лингвисте др Бобана Арсенијевића (Грац, Аустрија) који говори о научној политици у Србији кроз тему научних часописа.
У свету науке на међународном нивоу постоје категоризацијске листе часописа и научних радова у њима објављених. Не могавши да се нађу на њима и остваре право на напредовања, финансирање и звања (немају знање, немају идеје, не раде ништа, не познају језике којима се комуницира у науци на светском нивоу, не познају методологију, правила, немају научну етику и сл.), домаћи научници су измислили прелазне категорије, нпр. националног часописа од међународног значаја и тако себи прибавили одређену научно формализовану вредност.
Арсенијевић описује гротескну стварност унутар савременог научног света у Србији, која и јесте могућа зато што јесте у Србији, једној од најкорумпиранијих држава на нивоу планете.
Текст „Кланови у српској науци и њихови часописи“ можете читати у читаоници Информативног одељења.
Престонички новинари ретко долазе у Источну Србију. Када се о њој пише и размишља, то углавном буду одушевљења природом, за чије лепоту и монументалност људи уопште немају заслугу, или нарицања због пропасти друштва, демографске апокалипсе, економске депресије и еколошке депресије, за које људи имају потпуну заслугу, или егзотичне приче како се обредно убијају старци, како су се млади стрнџали некад, како се упражњава црна магија уз помоћ змија шарки, или сензационалистичке о моћним оностраним љубавницама, сулудим убицама који махнитају по селима, црним невестама.
Текст који је објављен у броју 3712 од 17. фебруара спада у ову другу групу, нарицаљки. Новинар Марко Ловрић дошао је у Рготину, под утиском тзв. јавног пуцања филма локалног члана странке који је разочаран и бесан зато што је странка којој се село обећало одмах после избора заборавила где су његове географске и цивилизацијске координате. Описан је распад и дата је слика села које је, после деконструкције договора који почива на идеји да је политика ништа друго него уговорни посао, описано као локална спаваоница која опстаје осветљена с пар зрнаца ентузијазма и са још колико-толико живим сећањима на боље дане испуњене напретком, културом и неком врстом обиља.
Да подсетимо, за коришћење периодике потребно је да будете члан Народне библиотеке Бор и да посетите Информативно одељење и читаоницу у њему (штампа се на износи ван библиотеке).
