НИН, а у НИН-у Рготина…

Престонички новинари ретко долазе у Источну Србију. Када се о њој пише и размишља, то углавном буду одушевљења природом, за чије лепоту и монументалност људи уопште немају заслугу, или нарицања због пропасти друштва, демографске апокалипсе, економске депресије и еколошке депресије, за које људи имају потпуну заслугу, или егзотичне приче како се обредно убијају старци, како су се млади стрнџали некад, како се упражњава црна магија уз помоћ змија шарки, или сензационалистичке о моћним оностраним љубавницама, сулудим убицама који махнитају по селима, црним невестама.

Текст који је објављен у броју 3712 од 17. фебруара спада у ову другу групу, нарицаљки. Новинар Марко Ловрић дошао је у Рготину, под утиском тзв. јавног пуцања филма локалног члана странке који је разочаран и бесан зато што је странка којој се село обећало одмах после избора заборавила где су његове географске и цивилизацијске координате. Описан је распад и дата је слика села које је, после деконструкције договора који почива на идеји да је политика ништа друго него уговорни посао, описано као локална спаваоница која опстаје осветљена с пар зрнаца ентузијазма и са још колико-толико живим сећањима на боље дане испуњене напретком, културом и неком врстом обиља.

Да подсетимо, за коришћење периодике потребно је да будете члан Народне библиотеке Бор и да посетите Информативно одељење и читаоницу у њему (штампа се на износи ван библиотеке).

Време бр. 1623 од 10. фебруара 2022.

Блок о култури отвара текст Зорана Јанковића О ЦРНИЛУ И СВРСИСХОДНОСТИ. То је аналитички текст о двама новим филмовима, првом из актуелне биоскопске понуде, Nightmare Alley Гиљерма де Тореа, другом под називом Munich Кристијана Швокова који се премијерно нуди на платформи NETFLIX. Оба филма настала су на предлошку романа, први Вилијема Линдзија Грешама (1946), други Роберта Хериса (2017). Читање овог текста може представљати виши ниво увода у гледање ова два филма, која су, иначе, прављена за старију, искуснију и образованију публику.

Актуелна позоришна тема је представа АЛИСА У ЗЕМЉИ СТРАХОВА редитеља Александра Поповског, настала по тексту словеначке драматуршкиње Еве Махковиц. Махковиц је прерадила чувени Керолов литерарни предложак, а тематизовала лик савремене, урбане, еманциповане 35-годишње жене која се налази на животној прекретници. Улогу Алисе редитељ је дао Милени Радуловић. Представу свакако нећете видети у Бору. Ако се нађете у Београду, а читали сте прилог у ВРЕМЕНУ, можда и хоћете.

Што се тиче читалаца који користе Народну библиотеку Бор, користимо критички прилог Марјана Чакаревића ЗАГРЕБАЧКИ ПОБЕДНИК да бисмо скренули пажњу на књижевника Драга Кекановића. Његов роман ПРИВРЖЕНОСТ донео му је новоосновану награду БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК. Чакаревићев текст више је обрачун са антининовцима и квазикритеријумима којима је пуњена литерарна српска чаршија уназад две пуне године. Кекановића Срби критичари од скора сматрају српским писцем, а прескочен је у свим битним антологијама српске прозе. Хрвати га, пак, сматрају хрватским писцем српскога порекла. Овом лудилу никада неће бити краја. Што се доступног фонда тиче, Народна библиотека Бор има Кекановићеве романе ИВАЊСКА НОЋ, РИБЉА СТАЗА И ВЕПРОВО СРЦЕ, као и кратке прозе УСВОЈЕЊЕ и НА НЕБУ И ДРУГЕ ПРИЧЕ. Чакаревићев текст осликава једну страну менталитета савремене српске књижевности, и то пре свега у пољима националних књижевних граница и књижевних награда.

Скрећемо пажњу на још два прилога. Иван Миленковић пише о роману Ненада Рацковића СЛУЗ И ЖУЧ. Драган Амброзић посветио је текст преминулој југословенској легенди Марку Брецељу (БУЛДОЖЕР). Пре неколико година један број Борана имао је срећу и вероватно последњу прилику да види и чује Марка Брецеља и погледа његов перформативни рад у простору Народне библиотеке Бор. Саша Ракезић писао је текст о још једној отишавшој легенди југословенске музике, Пеђи Вранешевићу.

Број 1623 недељника ВРЕМЕ корисници могу наћи и читати у читаоници Информативног одељења Народне библиотеке Бор.

Дневна штампа и недељници у 2022.

Корисници Народне библиотеке Бор моћи ће да у читаоници Информативног одељења и Дечијег одељења користе следеће наслове дневне штампе и недељника:

дневна штампа – Политика и Блиц

недељници – Време, НИН, Политикин забавник.

Молимо вас да се придржавате следећих савета:

  • пре коришћења штампе дезинфикујте руке средством које ће вам бити на располагању
  • за време боравка у читаоници носите преко уста и носа заштитну маску (епидемија је у току и нужно је заштити и себе и присутног библиотекара)
  • општи савет: чувајте грађу да би је могли користити и други после вас (не исецајте прилоге, не правите белешке на маргинама и сл.)

42. број Бележнице

Уторак 1. март, 18 сати

представљање новог броја Бележнице, часописа Народне библиотеке Бор. Овај број углавном је посвећен књижевним јубилејима у 2021, као што су двеста година од рођења Бодлера, Достојевског, Флобера, или сто година од покретања авангардног гласила Зенит.

Читајте о зенитискињама, Флоберовом Сентименталном васпитању, Злим дусима Достојевског, Бодлеровом зазору од фотографских техника и фотографије, о библиотечким изложбама посвећеним овим писцима, али и о улози библиотека у култури сећања на Холокауст.

Садржај:

Лидија Дејвис
ДЕСЕТ ПРИЧА ОД ФЛОБЕРА
Песникиње у Зениту
КЛЕР ГОЛ („20. ВЕК”, „ВАШАР У БЕРЛИНУ”), БЕАТРИС ХЕЈСТИНГС („ПОШАСТ”),
СЕЛИН АРНО („ПАТЊЕ ОД ЕМАЈЛА”)
(превеле Јелена Радовановић и Виолета Стојменовић)
Saša Ilić
KO JE BILA ANOUCHKA KOHN: ŽENSKA BIOGRAFIJA IZMEĐU KAPITALIZMA I ANARHIZMA
Владимир Арсенић
ФЛОБЕР И АУТОФИКЦИЈА: ЦРТИЦЕ О СЕНТИМЕНТАЛНОМ ВАСПИТАЊУ
Срђан Срдић
Ф. М. СВИФТ
Антоан Компањон
ПРЕД МРАЧНОМ КОМОРОМ
Вука Јеремић
КЛАСИЦИ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Наташа Булатовић
ИЗЛОЖБА БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА „ДОСТОЈЕВСКИ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ”:
ПОВОДОМ ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА ДОСТОЈЕВСКОГ
Биљана Албахари, Весна Тријић
УЛОГА БИБЛИОТЕКАРА У НЕГОВАЊУ СЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ
Наташа Симић
ШЕСТИ АПРИЛ – ДАН ЗА ,,СЕЋАЊА ИЗ ПЕПЕЛА: НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ 1941–2021”

Штампану Бележницу или њену онлајн верзију можете преузети бесплатно.

На корицама је фотографија Љубомира Маркова са изложбе Цело село, једног дана (Народна библиотека Бор, октобар 2021), снимљена у селу Кривељу у септембру 2021.

Представљање романа Сироче

четвртак, 3. 2. 2022. у 18 h

сала Народне библиотеке Бор

представљање романа „Сироче“ Милице Зорић

о роману говоре Александар Станисављевић и Весна Тешовић

„Иако смо били спремни да чујемо тешку животну причу (…) окрећући последњу страницу нисмо очекивали да је ово роман о сваком од нас, нашим родитељима, нашим познаницима, нашим људима и нашем поднебљу. Роман о колективном несвесном.“ (Александар Станисављевић)

На основу истините приче разрађена је тема љубави и њеног наличја, страсти и бола, смештена у време непосредно после Другог светског рата на простор Неготина, Бора и Земуна.

Много апокалипсе и много снега

За читање у овим хладним данима препоручујемо култни стрип Жан Марка Рошета SNOWPIERCER (у две свеске: INTEGRAL и TERMINUS), у којем је представљен лако замислив свет после климатске апокалипсе. Сценаристи су нашли занимљиво решење – свет, то јест оно што је од њега остало унутар вечите зиме и снега који је скоро потпуно очистио планету од живота, смештен је унутар воза ледоломца који незаустављиво јури кроз белу ледену пустош, вођен светом локомотивом чија су брзина и снага неисцрпни. Јадна победа једне технолошке цивилизације. У возу се налази људска стварност, са златним вагонима за одабране, одмах иза локомотиве, и читавим слојевима иза њих, који су сиромашнији што се даље иде ка репу воза. С времена на време неко се од возне аристократије сети да откачи који фургон с краја возне композиције. Између њих су технички вагони, где се гаје биљке, вештачка шунка, мишеви, где је оно што је потребно за преживљавање. Возом управљају власт и војска и тешко је прећи из једног његовог дела у други. То, међутим, није и немогуће. Тако се они које судбина упути ка некој врсти вољног или невољног отпадништва крећу кроз гнусобу људских односа, успут трошећи и последње милиграме наде да би се ствари могле некако поправити. А локомотива безглаво јури кроз залеђене дане човечанства, од чије је спољности остало само оно најгоре: радиоактивни отрови, насиље и луде идеје, еугеника, страх и безнађе. Ликови говоре нама познатим језиком којим су описани путеви и странпутице нашега друштва, док је мизансцен оно што би се могло десити. По стрипу је 2013. године снимљен и филм (Бонг Џун-Хо).

Бесплатна чланарина

Управни одбор Народне библиотеке Бор одлучио је да од ове, 2022. године, право на бесплатну чланарину добију сви ученици основних школа, средњошколци и редовни студенти.

За упис у библиотеку и(ли) продужење чланства, потребно је донети копију насловне стране ђачке књижице односно индекса и саму књижицу или индекс на увид.

Незапослени, труднице, породиље, добровољни даваоци крви и(ли) органа, запослени у другим градским устанавама културе такође, као и до сада, имају право на бесплатно учлањење у библиотеку.

Детаљније: https://www.biblioteka-bor.org.rs/2020/05/clanarina/

Библиотеке и апликације – садржаји на длану

У среду 22.12. 2021, у Народној библиотеци Бор, одржан је акредитовани семинар за библиотекаре јавних библиотека на тему „Библиотечке услуге и садржаји на длану: планирање, развој и коришћење мобилних технологија и апликација“.

Аутор семинара и предавач је др Богдан Трифуновић, библиотекар саветник (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ Чачак)

sdr

         Програм је осмишљен да стручним библиотечким радницима приближи тему мобилних технологија и апликација, али тако да се фокусира на практичну имплементацију технологија са постојећим ИКТ сервисима које библиотеке користе. На пример, један сегмент семинара обрађиваће могућности које нове технологије попут прогресивних веб апликација (Progressive Web Applications, PWA) пружају у претварању постојећих веб-садржаја у апликације које се могу извршавати на мобилним уређајима.

sdr

       Семинару је присуствовао 21 полазник (17 библиотекара из Народне библиотеке Бор, 1 инжењер програмер – спољни сарадник НББ и 3 школска библиотекара).

         Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара.

О утопијама и дистопијама у књижевности

Среда 22. 12. 2021, 19 сати, Зум, https://us02web.zoom.us/j/88157835203?pwd=YktpQ0o5akRhdm5uL3RieldlTjRoQT09

Разговор о књизи Утопије и дистопије у српској прози друге половине двадесетог века Моње Јовић. С ауторком представљамо књижевне текстове засноване на утопијско-дистопијским мотивима и приповедним поступцима и разматрамо карактеристике и значај књижевних утопија, еутопија, антиутопија, дистопија…

https://us02web.zoom.us/j/88157835203?pwd=YktpQ0o5akRhdm5uL3RieldlTjRoQT09

Нада и(ли)страх, град и(ли) врт, ми и(ли) они…

Добро дошли! (Директан пренос програма можете пратити на Јутјубу и ФБ страници Завичајног одељења).