„Скоројевићи су одвајкада у моди“
16. 5. 2019, 19 сати
Представљање књиге
Нама не свиће ни кад устанемо
Милена Миливојевића.
О књизи нашег суграђанина која је, заједно са Афоризмима Вукомана Бошковића, добила награду за најбољу књигу сатире на српском језику у 2018, а коју додељује Удружење књижевника Србије, поред аутора, говориће и сатиричари, чланови жирија за доделу Награде Витомир Теофиловић и Александар Чотрић.
Завичајни аутор Милен Миливојевић до сада је објавио 23 књиге песама и сатиричне прозе, од којих су девет збирке афоризама, којима се у последњих неколико година сасвим посветио. Заступљен је како у Енциклопедији афоризама, тако и у више антологијских избора ове кратке сатиричне и хумористичке врсте.
У књизи Нама не свиће ни кад устанемо (Алма, Београд, 2018) сакупљени су афоризми које је Милен објављивао у Јежу, Вечерњим новостима, Политици и низу других домаћих и регионалних гласила.
Добро нам иде. А лоше остаје.
Nemogući susret
Petak 10. maj 2019, 19 sati
Gosti Narodne biblioteke Bor biće Zoran Živković i Milan M. Ćirković
Zoran Živković autor je dvadeset dva prozna dela: Četvrti krug, Vremenski darovi, Pisac, Knjiga, Nemogući susreti, Sedam dodira muzike, Biblioteka, Koraci kroz maglu, Skrivena kamera, Vagon, Četiri priče do kraja, Dvanaest zbirki i čajdžinica, Most, Čitateljka, Amarkord, Poslednja knjiga, Esherove petlje, Pisac u najam, Pet dunavskih čuda, Veliki rukopis, Zbornik mrtvih i Tumač fotografija. Zaključno sa 2018. godinom ukupno su objavljena 184 izdanja Živkovićevih proznih dela – 78 u Srbiji i 106 u inostranstvu. Živković je jedan od najprevođenijih srpskih pisaca u 21. veku. Do kraja 2018. godine pojavilo se 106 stranih izdanja njegovih proznih dela, u 23 zemlje, na 20 jezika. Knjige su mu izišle u SAD, Engleskoj, Italiji, Portugaliji, Nemačkoj, Španiji,Francuskoj, Danskoj, Grčkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Japanu, Južnoj Koreji, Brazilu, Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Rusiji, Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Ukrajini, Sloveniji i Hrvatskoj. Priče su mu objavljene u antologijama i časopisima u SAD, Engleskoj, Japanu, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj i Mađarskoj. Avgusta 2016. američki izdavač Kadmus pres počeo je da objavljuje Živkovićeva sabrana prozna dela na engleskom u 31 tomu (20 u mekom povezu i 11 u tvrdom), kao i njihova digitalna izdanja. Zaključno sa 2018. objavljeno je svih 11 tomova u tvrdom povezu, kao i 12 u mekom. Živković je dobitnik “Svetske nagrade za fantastiku” za roman mozaik Biblioteka, nagrade “Miloš Crnjanski” za Četvrti krug, nagrade “Isidora Sekulić” za Most i nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša” za ukupno prozno stvaralaštvo. Živkoviću su pripala i tri priznanja za doprinos fantastičkoj književnosti: “Art-Anima”, “Stanislav Lem” i “Zlatni zmaj”. Godine 2017. Evropsko društvo za naučnu fantastiku (ESFS) proglasilo ga je “velemajstorom SF žanra”. Ugledni američki književni časopis “Svetska književnost danas” doneo je u broju za novembar-decembar 2011. temat o Živkovićevoj prozi. Prema Živkovićevim pričama “Voz” i “Hotelska soba” reditelj Puriša Đorđević snimio je igrani film Dva. Isti reditelj ekranizovao je i Živkovićevu priču “Ispovedaonica”. Televizija Studio B emitovala je TV seriju “Sakupljač” snimljenu prema Živkovićevom ciklusu “Dvanaest zbirki”. Dve Živkovićeve priče emitovane su na programu britanskog radija BiBiSi: “Voz” i “Budilnik na stočiću”. Do nedavnog penzionisanja, profesor Zoran Živković predavao je kreativno pisanje na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Milan M. Ćirković je naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu (Srbija) i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Oksfordskog univerziteta (Velika Britanija). Odbranio je doktorat iz astrofizike na Državnom univerzitetu Njujorka u Stoni Bruku (SAD) 2000. godine, gde je prethodno magistrirao iz geo-nauka 1995. godine. Njegovi glavni istraživački interesi su u oblastima astrobiologije (Galaktička nastanjiva zona, SETI), analize rizika (globalni katastrofički rizici, epistemologija rizika) i filozofije nauke (antropička načela, filozofija fizike, studije budućnosti). Ko-uredio je antologiju Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, Oxford, 2008), koja je pozitivno ocenjena i predstavljena u brojnim svetskim naučnim glasilima, uključujući Nature i Science. Autor je prvog udžbenika iz vangalaktičke astronomije na južnoslovenskim jezicima (Uvod u vangalaktičku astronomiju, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2008). Objavio je do sada 3 monografije (najnovija je The Great Silence: The Science and Philosophy of Fermi's Paradox, Oxford University Press, Oxford, 2018) i oko 200 naučnih, stručnih i preglednih radova u istraživačkim časopisima i zbornicima, kao i preko 150 eseja, popularno-naučnih i novinskih tekstova. Preveo na srpski više knjiga, uključujući naslove Ričarda Fajnmena, ser Rodžera Penrouza i Pola Dejvisa.
Дејан Огњановић за Светски дан књиге и ауторских права
Уторак 23. 4. 2019, 19 сати
Народна библиотека Бор организује дружење са стручњком за хорор Дејаном Огњановићем.
Аутор романа Наживо и Заводник, преводилац и/или приређивач дела најзначајнијих англофоних аутора хорора и сродних жанрова, писац студија Студије страве, Поетика хорора и У брдима, хорори: српски филм страве, књижевни и филмски критичар, блогер…http://cultofghoul.blogspot.com/
Са Дејаном ћемо разговарати о његовим, као и о причама и романима Лавкрафта, Лиготија и других писаца чија је дела превео и/или приредио за ИК „Орфелин“, о хорор филмовима, серијама, стриповима, о… (без неизвесности нема доброг хорора…)
Добро дошли! function
Не знамо ко нас, одакле, како и ЗАШТО посматра: роман о Ленки
Народна библиотека Бор
петак 19. априла 2019.
19 часова
Представљање романа
Дијане Ђорђевић
Женска стража
Са ауторком разговара Ана Јанковић (НБ Бор).
Тимочка Крајина и Први светски рат
16. 4. у 18 сати
Историчари Јелица Илић (Народни музеј Зајечар) и Бобан Ђорђевић (Матична библиотека „Светозар Марковић“, Зајечар)
представљају три публикације које се баве Тимочком Крајином у време ратова од 1912. до 1918. које је Матична библиотека „Светозар Марковић“ објавила поводом стогодошњице завршетка Првог светског рата:
На фронту и у позадини: народ Тимочке крајине у ратовима од 1912. до 1918. године Јелице Илић;
Историја 20. пешадиског пука: 1914-1920 (репринт изд. из 1931); ур. Бобан Ђорђевић;
Французи и ослобођење Зајечара 1918. године: кроз илустрације Срђана Тодоровића, по тексту Јелице Илић.
Добро дошли!
Izložba BOR XX VEK iz kolekcija Narodne biblioteke Bor i RTB Bor u Labinu (Istra, Hrvatska)
https://labin.com/info/najave/izlozba-fotografija-bor-xx-vek-2504
https://www.labin.com/info/najave/projekcija-dokumentarnog-filma-arheologija-metalla-tricornensia-2503
http://5portal.hr/vijesti_detalj.php?id=19542
https://labinstina.info/vijesti/55734-izlozba-fotografija-iz-kulturne-bastine-bora-i-projekcija-filma
И, чему песници?
Године 1999. Унеско је 21. март прогласио за Међународни дан поезије. Народна библиотека га већ десетак година обележава едукативним и креативним радионицама за децу и младе чији је циљ да учесницима приближи разноврсне поступке којима су се песници служили током историје књижевности или се њима и даље служе, а који су игролики и забавни (кат-уп; калиграми; Царина дадаистичка песма од новинског чланка итд.) те да им укаже на различита схватања порекла и сврхе поезије.
Ово године, међутим, Народна библиотека Бор својим корисницима и посетиоцима поклања и сопствена издања завичајних песника.
Корпоративни видео компаније РАКИТА, пријатеља Народне библиотеке Бор
Овде можете погледати корпоративни видео компаније РАКИТА која је подржала рад Народне библиотеке Бор у свим претходним, па и у 2019. години (дневна штампа, недељна и месечна периодика итд. )